Пчиња

Пчиња је лева притока реке Вардар. Ова 128 km дуга река тече кроз Србију и Северну Македонију.

Река Пчиња припада егејском сливу. Њен слив покрива површину од 3.140 km² (1.247 km² у Србији и 1.893 km² у Северној Македонији). Просечан проток код ушћа у Вардар је 14 /s и река није пловна. Све веће притоке Пчиње су у Северној Македонији: Бистрица, Петрошница и Крива Река (леве), Кумановска Река (десна).

Пчиња
Pčinja G. Konjari
Пчиња у близини места Горно Коњари
Опште информације
Дужина128 km
Басен3.140 km2
Пр. проток14 ​m3s
СливЕгејски слив
Водоток
УшћеВардар
Географске карактеристике
Држава/е Србија
 Северна Македонија
ПритокеБистрица, Петрошница, Крива Река, Кумановска Река

Ток кроз Србију

Pčinja River Trgoviste
Пчиња у Трговишту
Pcinja
Пчиња

Пчиња настаје од неколико потока на западној падини планине Дукат код села Радовница, одакле даље тече на запад под именом Трипушница. Долина реке чини микрорегион са центром у месту Трговиште, где се у Трипушницу са југа улива Лесничка река, одакле река тече даље на запад под именом Пчиња. Ова регија је једна од најсиромашнијих и регија са највећим одливом становништва у Србији (12.556 становника 1971, а 6.372 становника 2002, 17 становника/km²). Пчиња потом тече на запад северно од Широке планине. Код села Шајинце прима десну притоку Коћурицy и наставља на југ уском долином између планина Рујен и Козјак. У овој долини се налази село и манастир Прохор Пчињски. Недалеко одатле, после 45 km тока кроз Србију, река прелази у Македонију.

Ток кроз Северну Македонију

На преосталих 83 km тока река благо скреће ка југозападу. Протиче поред села Карловце, Драгоманце, Стрновац, Војник, Клечевце, Пчиња, Студена Бара, Горно Коњаре, Долно Коњаре и градића Катланово, поред кога је Катлановска Бања - најпознатија бања Северне Македоније. Иако се налази на 25 km од Скопља, Катланово је све ближе нарастајућим предграђима македонске престонице, тако да се предвиђа да ће Скопље једнога дана изаћи на реку Пчиња.

Ток кроз Северну Македонију се дели на микрорегионе Средорек и Которци, између којих је Бадерска клисура. У доњем току Пчиња тече уз западну страну Градиштанске планине, и улива у Вардар на пола пута између Скопља и Велеса.

Види још

Литература

  • Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  • Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3.

Спољашње везе

Биљановце

Биљановце (мкд. Биљановце) је насеље у Северној Македонији, у северном делу државе. Биљановце припада општини Куманово.

Вардар

Вардар (мкд. Вардар, грч. Αξιός [Aksiós — Аксиос] или Βαρδάρης [Vardáris — Вардарис]) је највећа река која протиче кроз Северну Македонију и једна од већих на Балкану. Дужина реке износи 388 km, а њен слив покрива површину од приближно 20.500 km².

Река Вардар извире у Врутоку, неколико km северно од Гостивара у Северној Македонији, пролази кроз Скопље, Грчку и улива се у Егејско море близу Солуна.

Река пролази кроз Тиквешку котлину где се у њу уливају највеће притоке, Црна река са десне и Брегалница са леве стране.

Иван Јастребов је записао да (свакако у горњем току) Вардар дели Полог на Доњи и Горњи. Гори Полог је на његовој десној страни, а Доњи са Тетовом - уз реку Маздача код Врапчишта. Македонији припада око 80% речног тока Вардара (301 km), а остатак Грчкој.

Врањска област

Врањска област је била административна јединица Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

Географски региони Србије

Ово је списак неких географских и традиционалних региона Србије. Региони који су у Панонској низији су подељени рекама, док су они у планинским деловима углавном подељени планинама. Тамо где постоје високе планине, границе региона прате врхове планина. Неким регионима су границе долине река (ти региони се углавном преклапају са другим регионима). Региони најчешће добијају назив по рекама које протичу кроз њих, на пример, регион око Дрине је Подриње.

Ови региони немају никакав званични статус. Неки од њих се преклапају, или немају јасно одређене границе.

Зона Југ у фудбалу

Зона Југ је једна од укупно дванаест зонских лига у фудбалу. Зонске лиге су четврти ниво лигашких фудбалских такмичења у Србији. Лига је формирана 2014. године приликом реорганизације такмичења четвртог ранга на територији Фудбласког савеза региона Источне Србије када су уместо дотадашњих Нишке и Поморавско-Тимочке настале три нове зоне - Запад, Исток и Југ. Виши степен такмичења је Српска лига Исток, а нижи су окружне лиге - Јабланичка, Пиротска, Пчињска, Косовска, Косовскопоморавска и Прва нишка. Првак лиге иде директно у Српску лигу Исток.

Клима Србије

Клима Србије је између континенталне климе на северу, са хладним зимама и врућим, влажним летима са добро дистрибуираним кишницама и јадранске климе на југу са врућим, сувим летима и јесенима и рангира дневне просечне релативно хладне зиме са тешким унутрашњим снежним падавинама. Разлике у надморској висини, близина Јадранском мору и великим речним сливововима, као и изложеност ветру оправдају климатске разлике.

Северна Србија поседује типичну континенталну климу, са ваздушним масама из северне и западне Европе које обликују њен климатски профил. Јужна и југозападна Србија подлеже средоземним утицајима. Међутим, Динарски Алпи и други планински венци доприносе хлађењу већине топлих ваздушних маса. Зиме су прилично оштре у Рашки (региону) због планина које окружују висораван. Средоземне микрорегије постоје широм јужне Србије, на Златибору и у Пчињском округу око долине и реке Пчиња. Просечна годишња температура ваздуха за период између 1961—1990. за област са надморском висином до 300 m (984 ft) је 10,9 °C (51,6 °F). Површине на надморској висини од 300 to 500 m (984 to 1.640 ft) имају просечну годишњу температуру од око 10,0 °C (50,0 °F), а на преко 1.000 m (3.281 ft) надморске висине око 6,0 °C (42,8 °F). Најнижа забележена температура у Србији била је −39,5 °C (−39,1 °F) (13. јануар 1985, Карајукића Бунари на Пештеру), а највиша је била 44,9 °C (112,8 °F) (24. јул 2007, Смедеревска Паланка).

Колашин

Колашин је градско насеље у општини Колашин, у Црној Гори. Према попису из 2011. било је 2.725 становника.

Овде се налази Железничка станица Колашин.

Крива река (притока Пчиње)

Крива река је највећа притока реке Пчиње у Северној Македонији и најзначајнија река у североисточном делу земље, дуга 75 km, са сливом површине 1.002 km².

Крста Трговишки

Крста Ковачевић Трговишки (Трговиште, 1877 — Прешево, 30. јануар 1948), познат и као Крста Прешевски, је био српски четнички војвода у Старој Србији у време борби за Македонију почетком 20. века.

Општина Колашин

Општина Колашин припада сјеверном и средишњем подручју Црне Горе. Налази се на 954 метара надморске висине.

Општина Куманово

Општина Куманово је највећа и најважнија од 6 општина Североисточног региона у Северној Македонији. Седиште општине је истоимени град Куманово.

Општина Куманово једна је од општина са бројнијом српском мањином у Северној Македонији, где српски језик има статус службеног језика.

Општина Петровец

Општина Петровец је једна од општина Скопског статистичког региона у Северној Македонији. Седиште општине је истоимено насеље Петровец.

Општина Петровец је најважније саобраћајно чвориште у Северној Македонији, јер се овде налази међународни скопски аеродром „Петровец“, као и главна железничка и друмска укључења из македонске престонице Скопља на 15 km удаљен правац Београд — Солун.

Општина Старо Нагоричане

Општина Старо Нагоричане је једна од 6 општина Североисточног региона у Северној Македонији. Седиште општине је истоимено село Старо Нагоричане.

Општина Старо Нагоричане је општина са бројном српском мањином у Северној Македонији, где српски језик има статус службеног језика.

Општина Трговиште

Општина Трговиште је општина на крајњем југу Србије у Пчињском округу. Седиште општине је у селу Трговиште. По попису из 2002, село има 1.864 становника, а општина 6.372. У општини постоји 35 насеља. Према попису из 2011. општина има 5091 становника.

Пчиња (Колашин)

Пчиња је насеље у општини Колашин у Црној Гори. Према попису из 2003. било је 59 становника (према попису из 1991. било је 61 становника).

Пчиња (Куманово)

Пчиња (мкд. Пчиња) је насеље у Северној Македонији, у северном делу државе. Пчиња припада општини Куманово.

Пчиња (вишезначна одредница)

Пчиња може да се односи на:

Пчиња - лева притока реке Вардар (у Србији и Северној Македонији);

Горња Пчиња - област око горњег тока реке Пчиње;

Пчиња (Колашин) - насеље у општини Колашин, у Црној Гори;

Пчиња (Куманово) - насеље у општини Куманово, у Северној Македонији;

Пчињски округ - управни округ на југу Србије.

Пчињски управни округ

Пчињски управни округ се налази у јужном делу Републике Србије. Обухвата град и општине:

Град Врање градско насеље Врање,

Општина Владичин Хан место Владичин Хан,

Општина Сурдулица место Сурдулица,

Општина Босилеград место Босилеград,

Општина Трговиште место Трговиште,

Општина Бујановац место Бујановац и

Општина Прешево место Прешево.Има укупно 243.529 становника.

Седиште округа је град Врање.

Културно-историјске знаменитости датирају од пре више векова. Најстарије војно утврђење је из XIII века - Марково Кале. Познат је и стари турски амам (турско парно купатило) из XVI века, затим Пашин конак из 1765. године у коме је 1881. године отворена гимназија.

Врањска Бања представља посебну карактеристику овог краја - термоминералне воде која помаже у лечењу многих обољења.

Привреду Врања чине индустрија, рударство, грађевинарство, трговина, пољопривреда и шумарство.

Списак река у Србији

Ово је листа река Србије, а такође и река које протичу кроз Србију и друге државе, или су граничне реке.

Природни
  • предели изузетних одлика
Културни
  • предели изузетних одлика
Предели
  • нарочите природне лепоте

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.