Пут

Пут, цеста или друм је део земљишта, најчешће трака, који је припремљен за одвијање саобраћаја и који повезује две дестинације. У најширем смислу, путем се сматра свака површина на којој се одвија саобраћај.

Према значају за саобраћај путеви се, у Србији и Републици Српској, разврставају на ауто-путеве, брзе путеве (експрес путеве), магистралне путеве, регионалне путеве, локалне путеве, улице у насељу и некатегорисане путеве.

E20 53
Пут у Данској

Историја

Avtoput
Ауто-пут ноћу.

У историји постоји много примера изградње и употребе путева. Најпознатији примери су римски путеви и путеви које се правиле Инке. Најстарији откривени пут који је свесно прављен се налази у Енглеској и потиче из 39. века п. н. е.

Финансирање путева

Изградња и одржавање путева су у надлежности држава (ауто-пут, брзи пут, магистрални и регионални пут), док локални путеви спадају у надлежност општина у којој се налазе. Изградња пута је могућа и путем концесија када правни субјект у договору са владом државе добија право на изградњу и искориштавање пута.

Вожња десном или левом страном

У Србији, као и у већини европских земаља се вози десном страном. Левом страном се вози у Енглеској, Јужној Африци, као и у једном броју земаља Комонвелта.

Види још

Спољашње везе

10. јун

10. јун (10.6) је 161. дан године по грегоријанском календару (162. у преступној години). До краја године има још 204 дана.

16. јун

16. јун (16.6.) је 167. дан године по грегоријанском календару (168. у преступној години). До краја године има још 198 дана.

18. август

18. август (18.08) је 230. дан у години по грегоријанском календару (231. у преступној години) До краја године има још 135 дана.

20. век

20. век је био период између 1. јануара 1901. и 31. децембра 2000. Био је десети и последњи век 2. миленијума.

У 20. веку је по први пут дошло до глобалних ратова (Први и Други светски рат) између светских сила који су се водили на више континената. У овом веку је дошло до великих промена у начину живота људи, политици, идеологији, економији, друштву, култури, науци, технологији и медицини. У 20. веку је вероватно дошло до више технолошког и научног напретка него у свим претходним вековима од настанка цивилизације заједно. Изрази као што су идеологија, светски рат, геноцид, и нуклеарни рат су ушли у општу употребу. Научна открића, као што су теорија релативитета и квантна физика су суштински променила фундаменталне моделе физичке науке, и навела научнике да схвате да је универзум комплекснији него што се претходно веровало, и одагнала надања (или страховања) са краја 19. века, да је остало да се попуни још само неколико рупа у научном знању. 20. век је почео са коњима, једноставним аутомобилима и теретним бродовима, а завршен је са брзим возовима, путничким бродовима, авионима и спејс шатловима. Коње, који су били основно средство личног превоза у западном друштву током хиљада година, у року од неколико деценија су заменили аутомобили и аутобуси. Овај развој је омогућила експлоатација фосилних горива, која су донела енергију у једноставно преносивом облику, али и довела до забринутости због загађења и дугорочног утицаја на животну средину. Човечанство је започело истраживање свемира, и људи су начинили прве кораке на Месецу.

Масовни медији, телекомуникације и информационе технологије (посебно рачунари, јавно образовање и интернет) су учинили знање у свету значајно доступнијим. Напредак у медицинској технологији је побољшао здравље многих људи: очекивани животни век на глобалном нивоу је порастао са 35 на 65 година. Међутим, брз развој технологије је такође омогућио да ратовање донесе нивое уништења који нису никада раније забележени. Само у Другом светском рату је погинуло преко 60 милиона људи, а нуклеарно оружје је човечанству донело могућност да само себе уништи за кратко време. Исти ови ратови су довели до уништења империјалних сила. По први пут у људској историји, царства и њихови ратови за ширење и колонизацију су престали да буду фактор у глобалним дешавањима. Последњи отворени сукоб великих сила је завршен 1945, и од тада је дошло до незабележеног опадања насиља.Свет је постао више културално уједначен него икада раније због развоја саобраћаја и комуникационих технологија, популарне музике и других утицаја западне културе, међународних корпорација и тенденција економске глобализације крајем 20. века.

22. април

22. април (22.04) је 112. дан у години по грегоријанском календару (113. у преступној години). До краја године има још 253 дана.

22. јун

22. јун (22.6.) је 173. дан године по грегоријанском календару (174. у преступној години). До краја године има још 192 дана.

24. март

24. март (24.03) је 83. дан у години по грегоријанском календару (84. у преступној години). До краја године има још 282 дана.

29. јануар

29. јануар је двадесет девети дан у години у Грегоријанском календару. 336 дана (337 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.

31. децембар

31. децембар (31.12) је 365. дан године по грегоријанском календару (366. у преступној години). Ово је последњи дан у години.

7. новембар

7. новембар (7.11.) је 311. дан године по грегоријанском календару (312. у преступној години). До краја године има још 54 дана.

Галаксија

Галаксија (грч. γαλαξίας: Млечна стаза) или галактика (од грч. κύκλος γαλακτικός: млечни круг), гравитацијом везан систем састављен од звезда, звезданих остатака, међузвезданог гаса и прашине те тамне материје. Галаксије се по величини деле на оне најмање (патуљасте) које садрже око 10 милиона звезда до енормно великих које садрже и до билион (1012) звезда.

Претпоставља се да у видљивом делу универзума постоји преко стотину милијарди (1011) галаксија. Галаксије се могу груписати на основу њихове визуелне морфологије, укључујући елиптичке, спиралне, и ирегуларне. За многе галаксије се сматра да имају црне рупе у свом активном центру. Централна црна рупа Млечног пута, позната као Сагитариус А*, има масу која је четири милиона пута већа од Сунца.Већина галаксија у пречнику има од хиљаду па до стотину хиљада парсека (пар десетина хиљада па до пар стотина хиљада светлосних година). Галаксије су једна од друге често удаљене више милиона парсека (или мегапарсека). Галаксије су међусобно повезане гравитацијом и као такве чине скуп или галактичко јато, која заједно могу формирати и суперјато.

Претпоставља се да 90% материје у галаксији чини тамна материја. Подаци прикупљени посматрањем говоре да већина галаксија садржи барем по једну супермасивну црну рупу у свом центру. Врло је вероватно да наша галаксија, Млечни пут поседује један такав објекат.

Индекс каталог

Индекс каталог (енгл. Index Catalogue (IC), или Index Catalogue of Nebulae, Index Catalogue of Nebulae and Clusters of Stars, IC I, или IC II) је астрономски каталог галаксија, маглина и звјезданих јата који служи као додатак Новом општем каталогу (New General Catalogue). Објављен је 1895. по први пут, и прошириван је тако да укључује 5387 објеката, познатих као IC објекти.

Каталог је уредио Џон Дрејер (J. L. E. Dreyer) током 1880-их, и објавио га у два дијела као IC I и IC II. Каталог је покривао нова открића галаксија, јата и маглина између 1888. и 1907.

Катализа

Катализатор је хемијска супстанција, која се додаје реакционом систему да би убрзала реакцију.

ПримерРеакција без катализатора:

A + B --> ABРеакција са катализатором:

A + B + K --> [ABK]

[ABK] --> AB + KМеханизам деловања катализатора је такав да он смањује енергију активације (енергију потребну довести споља систему да би дошло де реакције) градећи са реактантима прелазни комплекс (у датом примеру то би био нестабилни [ABK] комплекс) мањег енергетског садржаја него што је он за прелазни комплекс реактаната без везаног катализатора. Како је пут криве на одговарајућем енергетском дијаграму краћи и сама реакција је бржа иако ће енергија коначних производа бити иста за катализовану и за некатализовану реакцију.

Катализатор не утиче на положај повратне реакције, јер у истом степену убрзава реакцију у оба смера. Катализатор само убрзава постизање термодинамичке равнотеже. Катализатор може да повећа селективност реакције уколико убрзава стварање главног продукта, а не убрзава (или мање убрзава) споредне реакције. Иако учествује у хемијској реакцији, катализатор после завршене реакције остаје хемијки непромењен, али може доћи до физичке промене (нпр. промена агрегатног стања).

Посебно важна група катализатора су биокатализатори односно ензими које катализују биохемијске реакције у организмима. Ензими су посебно ефикасни катализатори специфичног дејства. То значи да делују на тачно одређену супстанцу (супстрат), катализујући тачно одређену реакцију коју убрзавају и неколико хиљада пута.

Тврдња која се јавља у неким школским уџбеницима да катализатор нема удео у хемијској реакцији је потпуно нетачна.

Летње олимпијске игре 2004.

XXVIII Летње олимпијске игре су одржане 2004. године у Атини, у домовини модерног олимпизма Грчкој. Након што Атина изненађујуће није добила организацију игара 1996. године када је пала стогодишњица модерног олимпизма које су додељене Атланти, МОК је овај пут ипак изабрао Атину, између кандидата из листе ужег избора на којој су били Рим, Кејптаун, Стокхолм и Буенос Ајрес. У ширем избору су још били Истанбул, Лил, Рио де Жанеиро, Сан Хуан, Севиља и Санкт Петербург, али су они отпали већ раније.

Биле су то прве игре у историји на којима су наступиле све државе које су у том тренутку имале свој службени национални олимпијски савез и биле чланице МОК-а. Иако је Атина имала доста проблема приликом припреме Игара, сва су борилишта упркос кашњењима у изградњи ипак била довршена на време за такмичења. Посебна је занимљивост да су нека такмичења била одржана на древном стадиону у Олимпији, па је рецимо забележено да је прва победница на древном борилишту у модерној ери била Кубанска бацачица кугле Јумилеиди Кумба.

Отварање је као што је то и уобичајено на Олимпијским играма било спектакуларно, уз учествовање бројних међународно признатих уметника, као што је исландска певачица Бјорк. Дефиле 202 нације учеснице је био организован према редоследу грчког алфабета. Са обзиром да је уобичајено да дефиле отварају спортисти из Грчке, а затварају спортисти домаћина, овај пут је одлучено да дефиле започне само грчком заставом, а да грчки спортисти уђу на стадион последњи. Такође, стара традиција да Олимпијски пламен путује из Грчке према земљи домаћину Игара овај пут је модификована тако да је бакља након церемоније паљења направила обилазак по свету и онда се вратила на почетак.

Неуротрансмитер

Синаптички трансмитери су супстанце које регулушу преношење електричних сигнала између самих нервних ћелија, као и између нервних ћелија и ефекторских ћелија. Постоје две групе ових трансмитера: неуротрансмитери и неуропептиди.Неуротрансмитери су синаптички трансмитери мале молекулске масе који брзо делују. Они се синтетишу директно у нервном завршетку (синаптички завршетак) и складиште у синаптичким везикулама.

Неуропептиди су хемијске супстанце веће молекулске масе, које делују спорије, али изазивају дуготрајне промене у нервном систему. Они се не синтетишу у пресинаптичком завршетку, већ у телу неурона и активно се транспортују дуж аксона до нервног завршетка.

Окрузи Чешке

Округ (чеш. okres, множ. чеш. okresy) је административна јединица у Чешкој Републици. Окрузи представљају други степен поделе након крајева, којих има 76 и град Праг као посебна управна јединица.

Неколико округа чини један крај, а један округ се састоји од више градова, варошица и насељених места, која имају административни статус сеоске општине (чеш. obec). Окрузи носе називе по градовима који су административни центри тих округа. Три округа се састоје само од једног града, они су градски окрузи или такозвани законски (статутарни) градови. То су Брно, Острава и Плзењ, који стичу статус округа 1971. године.Данашњи крајеви и окрузи су дефинисани законом из 1960. године. Закон је више пута допуњаван, последњи пут 2007. године. 1996. године основан је округ Јесењик, који је раније био у саставу округа Шумперк. Чешки окрузи су:

Средњочешки крај: округ Бенешов, округ Бероун, округ Кладно, округ Колин, округ Кутна Хора, округ Мјелњик, округ Млада Болеслав, округ Нимбурк, округ Праг-запад, округ Праг-исток, округ Прибрам, округ Раковњик.

Јужночешки крај: округ Јиндрихув Храдец, округ Писек, округ Прахатице, округ Стракоњице, округ Табор, округ Чешке Будјејовице, округ Чешки Крумлов.

Плзењски крај: округ Домажлице, округ Клатови, округ Плзењ-град, округ Плзењ-југ, округ Плзењ-север, округ Рокицани, округ Тахов.

Карловарски крај: округ Карлове Вари, округ Соколов, округ Хеб.

Устечки крај: округ Дјечин, округ Литомјержице, округ Лоуни, округ Мост, округ Теплице, округ Усти на Лаби, округ Хомутов.

Либеречки крај: округ Јаблонец на Ниси, округ Либерец, округ Семили, округ Чешка Липа.

Краловехрадечки крај: округ Јичин, округ Наход, округ Рихнов на Књежној, округ Трутнов, округ Храдец Кралове.

Пардубички крај: округ Пардубице, округ Свитави, округ Усти на Орлици, округ Хрудим.

Крај Височина: округ Ждјар на Сазави, округ Јихлава, округ Пелхримов, округ Требич, округ Хавличкув Брод.

Јужноморавски крај: округ Бланско, округ Брецлав, округ Брно-град, округ Брно-околина, округ Вишков, округ Знојмо, округ Ходоњин.

Оломоуцки крај: округ Јесењик, округ Оломоуц, округ Преров, округ Простјејов, округ Шумперк.

Моравско-Шлески крај: округ Брунтал, округ Карвина, округ Нови Јичин, округ Опава, округ Острава-град, округ Фридек-Мистек.

Злински крај: округ Всетин, округ Злин, округ Кромјержиж, округ Ухерско Храдиште.

Поштански број

Поштански број или поштански код представља низ бројки или слова којим се обележавају поштанске пошиљке, ради њихове брже и боље обраде. Коришћење поштанског кода настаје са првом употребом машина за сортирање и разврставање, што обухвата механизовано и аутоматизовано дељење и усмеравање пошиљака. Прву пут поштански код примењује пошта Западне Немачке 1960. године, али убрзо затим многе националне поште прихватају овај систем обележавања пошиљака. Данас готово све земље света користе поштански код изузев Северне Ирске, Панаме и Хонгконга.

Поштански код може бити: алфабетски, нумерички и алфа-нумерички.

Сестријере

Сестријере (итал. Sestriere;франц. Sestrières) је алпско место у Италији, удаљено 17 km од Француске границе. Његово име потиче од латинског "ad petram sistrariam", што означава удаљеност 60 римских миља од Торина.

Налази се у регији Пијемонта, покрајине Торино на висини од 2035 m.

Сестријере је познато као монденско италијанско скијалиште. Заједно са скијалиштима око места Bardonecchia, Claviere, Sauze d'Oulx, Cesana Torinese и San Sicariom те Montgenevre у Француској чини скијашко подручје познато под именом Млечни пут (Via Lattea). Подручје обухвата 146 повезаних стаза са преко 400 km укупне дужине.

Ту се сваке године одржавају такмичења светскога купа у скијању, а за време одржавања Олимпијских игара у Торину 2006. у Сестријереу су одржане све трке у алпскоме скијању.

Поред скијашких такмичења Сестријере је познато и као циљно и стартно место (зависно од сезоне и трасе трке) у бициклистичким тркама Тур де Франсу и Ђиро д' Италија.

Спирална галаксија

Спирална галаксија је тип галаксије у Хабловом низу коју карактеришу следећа физичка својства:

Знатан укупан момент импулса

Галаксија се састоји из језгра које је окружено диском

Језгро подсећа на елиптичке галаксије и садржи многе старе звезде (оне које припадају тзв. Популацији II), а обично и супермасивну црну рупу у свом средишту.

Диск је раван, ротирајући скуп младих звезда (Популација I), међузвездане материје и расејаних звезданих јата.Спиралне галаксије су тако назване због тога што се диск састоји од грана, сјајних од формирања звезда, које се приближно логаритамски шире од језгра. Премда их је понекад тешко уочити, ове гране разликују спиралне галаксије од лентикуларних, које имају структуру диска али не и спиралне гране.

Дискове спиралних галаксија обично окружују велики сфероидни халои састављени од звезда популације II, од којих се многи налазе сконцентрисани у збијеним звезданим јатима која круже око сентра галаксије.

За нашу галаксију, Млечни пут, се дуго сматрало да је спирална, са Sbc класификацијом у Хабловом низу, међутим, недавна истраживања помоћу свемирског телескопа Спицер потврђују да она у ствари припада пречкастим спиралним галаксијама.

Тамаулипас

Држава Тамаулипас (шп. Estado de Tamaulipas), савезна је држава Мексика. Налази се на североистоку земље, на обали Мексичког залива. Има површину од 79.384 km² и 3.020.225 становника (попис 2005).

На северу се граничи са САД (Тексас). Границу представља река Рио Гранде. На истоку је мексичка држава Нови Леон, а на југу државе Веракруз и Сан Луис Потоси.

Главни град државе је Сијудад Викторија, али су већи од њега градови уз америчку границу: Нуево Ларедо, Рејноса и Матаморос, као и лука Тампико.

Област је први пут политички организована 1774. под именом Нуево Сантандер. Као држава је формирана 1824.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.