Пустињска клима

Пустињска клима је клима која је заступљена у свим пустињским пределима на Земљи. Због различитих услова и области у којима се простиру, издвајају се три типа пустињске климе:

Види још

Литература

  • Мастило, Н. (2005): Речник савремене српске географске терминологије, Географски факултет, Београд
Алжир

Алжир (арап. الجزائر‎ al-Jazāʼir — острва), или службено Народна Демократска Република Алжир (арап. الجمهورية الجزائرية الديمقراطية الشعبية‎; берберски: ⵟⴰⴳⴷⵓⴷⴰ ⵜⴰⵎⴻⴳⴷⴰⵢⵜ ⵜⴰⵖⴻⵔⴼⴰⵏⵜ ⵜⴰⵣⵣⴰⵢⵔⵉⵜ) је земља у северној Африци, коју на северу опасује Средоземно море. Више од четири петине њене територије прекрива Сахара на југу. Близу северног приобаља су планине Атласа, које се од истока према западу простиру у параелним ланцима. У већем делу Алжира пољопривреда је прилично неразвијена, али зато ова земља спада у ред најбогатијих природним гасом и нафтом. Највише се извозе производи на бази нафте, затим воће и поврће. Алжир је највећа држава у Африци по површини са преко 2 милиона квадратних километара.

Алжир је регионална сила средње величине. Ова северноафричка земља снабдева Европу великим количинама природног гаса, и енергетски извоз је основа њене економије. Према подацима ОПЕК-а Алжир има 16. највеће залихе нафте на свету и други је по величини у Африци. Ова земља има 9. највеће залихе природног гаса. Sonatrach, нафтна компанија је највеће предузеће у Африци. Алжир има једну од највећих војски у Африци и највећи одбрамбени буџет на континенту. Највећи део алжирског оружја се увози из Русије, са којом су блиски савезници. Алжир је члан Афричке уније, Арапске лиге, ОПЕК, Уједињених нација и оснивачки члан Уније арапског Магреба.

Арабијско полуострво

Арабијско полуострво или Арапско полуострво (арап. شبه الجزيرة العربية‎ shibhu l-jazīrati l-ʿarabiyyah, Арабијско острво или جَزِيرَةُ الْعَرَب jazīratu l-ʿarab, Земља Арапа) полуострво је у југозападној Азији између Црвеног и Арапског мора и Персијског, Оманског и Аденског залива. Обухвата око 3.000.000 km², а већином се састоји од пустиње. Арабијско полуострво је важан део веће регије Блиског истока, и има критично важну геополитичку улогу због својих огромних резерви нафте и природног плина.

Аризона

Аризона (енгл. Arizona), савезна је држава на југозападу САД. Аризона је шеста по величини и шеснаеста савезна држава САД по броју становника. Главни и највећи град је Финикс. Остали већи градови су Тусон, Меса, Чандлер, Глендејл, Скотсдејл, Гилберт, Темпи, Пиорија и Сурпрајз. Према северу се граничи са Невадом и Јутом, према истоку са Новим Мексиком, према југу са мексичким савезним државама Сонора и Доња Калифорнија, а према западу са Калифорнијом, такође додирује се са Колорадом у једној тачки на североистоку.

Аризона је примљена као 48. савезна држава у састав САД, 14. фебруара 1912. године. За Аризону је карактеристична пустињска клима у њеном јужном делу, где су веома топла лета и веома благе зиме. У северном делу Аризоне могу се видети шуме борова, смрча, јела. Тамо се налази Колорадо плато и планински венци као што су планине Сан Франциска, велики и дубоки кањони. У Флагстафу и Алпајну се налазе скијашки центри.

Око четвртине територије Аризоне је дом народа Навахо, поред њих у Аризони се налазе и резервати племена Хопи, Тохоно Одам, Апача, Јакуј и племена која говоре јуманским језиком, као што су народи Јавапај, Кечан и Хвалапај.

Географија Јужноафричке Републике

Јужноафричка Република је смештена на крајњем југу афричког континента. Држава излази на два океана — Атлантски и Индијски. Протеже се правцем запад—исток између 16° и 33° источне географске дужине. Најзападнија тачка се налази у пограничном граду Alexander Bay на ушћу реке Орање, а најисточнија тачка на обали Индијског океана на граници с Мозамбиком у близини залива Коси. Правцем север—југ протеже се између 22° и 34° 50’ северне географске ширине. Најсевернија тачка се налази на десној обали реке Лимпопо на граници с Зимбабвеом у близини пограничног зимбабвијског града Beitbridgea, док се најјужнија тачка налази на Игленом рту, који је уједно и најјужнија тачка афричког континента.

Укупна дужина граница износи 4.862 km. Од запада према истоку граничи се са Намибијом (967 km), Боцваном (1.840 km), Зимбабвеом (225 km), Мозамбиком (491 km) и Свазилендом (430 km). Мала држава Лесото је у потпуности окружена јужноафричком територијом (909 km).

Гуџарат

Гуџарат је савезна држава Индије са површином од 196.024 km² и 60.439.692 становника (стање: 1. јан. 2011).

Гуџарат је индустријски најразвијенија држава Индије. Остварује 19,8 % укупне индијске индустријске производње. Гуџарат се граничи са Пакистаном, те индијским државама Раџастаном на североистоку, Мадја Прадешом на истоку и Махараштром на југу. Арапско море је на западној обали државе. Главни град Гуџарата је плански град Гандинагар, који је заменио бивши главни град Ахмедабад, који је и даље комерцијални центар Гуџарата.

Сурат представља светски центар резања и брушења дијаманата. Ту се реже и бруси 90% светске производње дијаманата или 55% светске вредности дијаманата, што Индији доноси 8 милијарди $.

Ел Џуф

Ел Џуф (арап. El Djouf‎) је плитка депресија просечне надморске висине од 100-200 метара која се налази у североисточном делу Мауританије и у северозападном делу Малија. Део је пустиње Сахаре и представљена је бројним пешчанима динама и међудинским улегнућима. Предео је ненасељен и одликује га пустињска клима са високим дневним температурама, одсуством падавина и хидрографије. Захвата простор од оквирно 50-60.000 км².

Западна Сахара

Западна Сахара (арап. الصحراء الغربية‎ [aṣ-Ṣaḥrā’ al-Gharbīyah], берб. Taneẓroft Tutrimt, шпан. и франц. Sahara Occidental) је посебна несуверена територија на северозападу Африке. Територија је предмет спора између суверене државе Мароко и војно-политичке организације Полисарио, која је на подручју територије прогласила независну државу: Сахарска Арапска Демократска Република (САДР), а која ужива признање одређеног броја земаља.

Западна Сахара се простире на 266.800 км² и има око 567.000 становника. Територија се граничи са Мароком са сјеверу, Алжиром на сјевероистоку, Мауританијом на истоку и југу и Атлантским океаном на западу. Доминантан језик међу становништвом је арапски, а највећи град (и главни град самопроглашене државе) је Ел Ајун.

На подручју некадашње шпанске колоније Западна Сахара (Шпанска Сахара) током Западносахарског рата 1976. проглашена је Сахарска Арапска Демократска Република (САДР) као суверена држава. До сада су само неке државе, и то углавном афричке, признале САДР, а читавим подручјем управља готово искључиво Мароканска окупациона власт. Полисарио, Влада у избјеглиштву, има своје сједиште у Алжиру. Према међународном праву будућност тог подручја, које су Уједињене нације прогласиле не-независном територијом, зависи од референдума око чијег одржавања још није било могуће постићи сагласност.

Иран

Иран (перс. ایران), званично Исламска Република Иран (перс. جمهوری اسلامی ایران), држава је у југозападној Азији. На западу се граничи са Ираком и Турском, на северу са Јерменијом, Азербејџаном и Туркменистаном и на истоку с Авганистаном и Пакистаном. Осим тога, на северу излази на Каспијско море, а на југу на Персијски залив и Омански залив, део Индијског океана.

Иран је мултикултурална земља која се састоји од многих етничких и језичких група, од којих су најбројнији Персијанци (61%), Азери (16%), Курди (10%) и Лури (6%).У Ирану превладава планински рељеф, посебно у западном делу у којем живи већина становништва (планински ланци Загрос и Елбрус са највишом тачком Ирана, 5671 m високим Дамавандом). Уз Персијски залив рељеф је низијски, а на истоку преовладавају слабо насељене равне пустиње са повременим сланим језерима.

Ислам је државна и најзаступљенија религија. Велика већина муслимана су шиити. Становништво углавном говори иранским језицима, међу којима се истиче персијски којим говори нешто више од половине становништва. На северозападу земље живи велика азербејџанска заједница (око 17 милиона становника, више него у суседном Азербејџану).

Након исламске револуције 1979. Иран је постао република, али уз изабрани парламент и председника одлучујућу реч у многим питањима и право вета на већину одлука имају верске вође на челу са врховним вођом (ову функцију је до своје смрти 1989. обављао Ајатолах Хомеини).

Иранска привреда се заснива на производњи нафте и пољопривреди. Иран је четврти извозник нафте у свету и има 10% светских резерви. Индустријска производња заостаје по продуктивности за земљама сличног БДП-а.

Кепенова класификација климата

Кепенова класификација климата представља рејонизацију и класификацију климатских типова Земљине површине. Данас се ова класификација највише користи у свету, али и у Србији. Владимир Кепен је ову класификацију први пут изнео 1900. године, а затим ју је још неколико пута проширивао и допуњавао, да би 1936. добила коначан облик.

Курасао

Курасао (порт. Curaçao, папијаменто Kòrsou) је острво у јужном делу Карипског мора близу северне обале Венецуеле. Курасао је једна од четири конститутивне државе Краљевине Холандије, поред Арубе, Холандије и Острва Свети Мартин. Главни град острва Курасао је Вилемстад.

Површина острва је 444 km². Према попису из 2001. на острву живи 130.627 људи, што даје густину становништва од 294 становника по квадратном километру. Курасао се налази изван појаса урагана, који ипак ретко погоде ово острво.

Званична валута је гулден холандских антила а од 2013. биће промењена у карипски гулден.

Пампа

Пампа, такође Пампе, Пампаси (шп. Pampa, Llanura pampeana) је травната степа на југоистоку Јужне Америке, близу ушћа реке Ла Плата. На западу је ограничена планинама Анди, док је на истоку Атлантски океан. На северу је жбуновита савана области Гран Чако. Рељеф пампи иде од веома равних до валовитих равница.

На језику кечуа, пампа означава равницу, посебно равницу између планина.

Пампе су по особинама сродне са аустралијским залеђем (Аутбек), јужноафричким Велдом, или Новозеландском висоравни.

Област пампа покрива око 600.000 km², и деле је државе Аргентина, Уругвај и Бразил. Пампе су пољопривредно срце Аргентине, где доминира узгој говеда.

Разликује се влажна пампа на истоку, где су падавине равномерно распоређене током године, и сува пампа на западу, која се надовезује на планинску област Монте у западној Аргентини. У области Монте се налазе планине Сијера Пампеана.

Клима у пампи је умерена. На истоку су разлике у температурама између годишњих доба благе услед утицаја океана. На западу клима поприма континентални карактер са врућим летима и сувим и хладним зимама.

Дивља животиња карактеристична за област пампи је глодар патагонијска мара (Dolichotis patagonum).

Сахара

Сахара (арап. الصحراء الكبرى‎, aṣ-ṣaḥrāʼ al-kubrá — „велика пустиња”) највећа је врућа пустиња и трећа највећа пустиња на свету после Антарктика и Арктика. Обухвата површину од 9.200.000 km2 (3.600.000 sq mi) и може се поредити са површином целе Кине или Америке.

Сахара обухвата већину северне Африке, изузев плодне регије на обали Средоземног мора, Атласких планина Магреба и долине Нила у Египту и Судану. Она се протеже од Црвеног мора на истоку и Медитерана на северу до Атлантског океана на западу, где се пејзаж постепено мења из пустиње на приобалне равнице. На југу је ограничена Сахелом, појасом полупустињске тропске саване око долине реке Нигер и регије Судан у подсахарској Африци.

Сахара се може поделити на неколико регија, укључујући: западну Сахару, централне ахагарске планине, планине Тибести, аирске планине, пустињу Тенере и Либијску пустињу.

Клима Сахаре није одувек била аридна. У прошлости се на основу пронађених фосила закључује да је овде владала изузетно влажна клима и вегетација је била бујна. Крајем последњег леденог доба, пре око 8.000 година, у пустињи су кише биле честе, данас је она једно од најсушнијих предела на свету. Просечне падавине у Сахари су мање од 20 mm годишње. Дневно колебање температуре ваздуха износи око 35 °C, док су сезонска колебања чак 56,5 °C. Температура песка у пустињи достиже 81 °C. Највиша температура на Земљи измерена је у оази Азизи, у Либијској пустињи и износила је 57,8 °C. У Сахари дувају снажни ветрови који формирају пешчане олује. Карактеристични локални ветрови су гибли, самум и сарат у Алжиру и Тунису, хамсин у Египту и шергуј у Мароку. У Сахари је пао снег јануара 2012. године, први после 1978. године.Назив „сахара” је настала од дијалектичне арапске речи за пустињу – ṣaḥra (صحرا).

Сахара (регија)

Сахара је регија која обухвата простор Сахарске плоче у Северној Африци, тачније пустињу Сахару. Обухвата територију јужно од уада Дра, Сахарског Атласа и Средоземног мора на северу, до 16-18° сгш на југу, затим од Атлантика на западу и Црвеног мора на истоку. Укупна површина је око 8,7 милиона километара квадратних.

Граница на југу није потпуно одређена већ је она највише климатска. Пустиња престаје у пределима где се јављају летње кише и вегетација добија савански карактер, то је приближно област Сахела. Ова регија подељена је између неколико држава, на северу: Мароко, Алжир, Тунис, Либија и Египат, а на југу: Западна Сахара, Мауританија, Мали, Нигер, Чад, Судан.

Због свог великог пространства, различитих климатских варијетета, орографских одлика, као и специфичних историјско-културолошких прилика, регија Сахаре подељена је у пет мањих целина: Западна Сахара на западу, Централна Сахара у средишту, Источна Сахара на истоку (Либијска пустиња), затим Средоземни приобални појас и Долина и делта Нила. На северозападу Сахара прелази у Атласку регију, а на југу у регију Судан.

Главне одлике ових простора су пустињска клима, мала насељеност, као и оскудица у води и вегетацији.

Таба

Таба (арап. طابا‎) је мали град у Египту који се налази у близини северног дела Акапског залива. Град се налази у близини граничног прелаза Египта са суседним Еилатом у Израелу. Град представља туристичко место, нарочито за туристе из Израела, на путу као другим дестинацијама. Најсеверније је одмаралиште Египта и излази на Црвено море.

Такла Макан

Такла Макан (срп. Уђеш, а не изађеш) је пустиња у централној Азији, у Таримској котлини између планине Квен Лун на југу, Тијен Шан на сјеверу и Памир на западу. Укупна површина пустиње износи око 270.000 km². Територијално припада НР Кини.

На истоку се отвара таримска завала, па је на ивичном дијелу пустиње смјештено језеро Лоп Нур (такозвано Лутајуће језеро) у које се улива ријека Тарим. На овом подручју преовладава пустињска клима, а на њу утиче више чинилаца: велика удаљеност од мора, рељефна затвореност (високе планине проузрокују скретање ваздушних маста, стога на овом подручју има веома мало падавина).

Малобројно номадско становништво које се бави сточарством претежно насељава ивичне дијелове пустиње и висоравни. Пољопривреда није развијена због суше, а густина насељености ријетка.

Тропи

Тропи су регија Земље која окружује Екватор. Ограничен је по ширини Северним повратником на северној хемисфери и Јужним повратником на јужној хемисфери. Тропи се још називају и Тропска зона. Тропи укључују све делове Земље у којима се током године Сунце налази у зениту.

Хамада Тунасин

Хамада Тунасин (арап. Hamada Tounassine‎) је каменита пустиња (хамада) на западу Алжира. Захвата површину од око 50.000 км². Простире се између ерга Рауј на северу и Еглаба на југу, као и између хамаде ди Дра и оазе Тиндуф на западу. Одлукују је пространи каменити платои и заравни, пустињска клима, оскудица у падавинама и веома високе температуре са израженим дневним амплитудама. Хамада Тунасин је саставни део пустиње Сахара.

Хамада ди Дра

Хамада ди Дра (арап. Hamada Du Draa‎) је каменита пустиња (хамада) на крајњем западу Алжира у близини границе са Мароком. Простире се на површини од око 100.000 км². Заузима простор између вадија Дра на северу и западу, у подгорини Антиатласа, хамаде Тунасин и оазе Тиндуф на југу, као и ерга ер Рауј на истоку. Главна одлика ове хамаде је пустињска клима, високе температуре, несташица воде и пространи каменити платои, који на истоку благо прелазе у пешчане дине. Хамада ди Дра саставни је део пустиње Сахара.

Основни типови
Остали типови
и подтипови
Повезано

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.