Птице

Птице (лат. Aves) су класа двоножних, топлокрвних кичмењака који полажу јаја. Птице су током јуре еволуирале од диносауруса подреда теропода, а најранија позната птица из касне јуре је Archaeopteryx.[3] По величини варирају од ситних колибрија до крупних нојева. Постоји између 10 и 11 хиљада познатих врста птица и најразноврснији су класа међу копненим кичмењацима.

Данашње птице одликују перје, кљун без зуба, полагање јаја са чврстом љуском, висока стопа метаболизма, срце с две коморе и две преткоморе, те лаган, али јак скелет. Многе птице имају предње удове развијене као крила којима могу летети, иако су нојевке и неколико других, углавном ендемских оствских врста, изгубиле ту способност.

Многе птичје врсте сваке године крећу на селидбе у удаљене крајеве, а још више их предузима миграције које су краће и мање регуларне. Птице су друштвене животиње и комуницирају визуалним сигналима, гласовним позивима и певањем, учествују у друштвеном понашању што укључује заједнички лов, помоћ при одгајању подмлатка и понашање карактеристично за јато. Неке врсте птица су искључиво моногамне, друге првенствено моногамне уз повремено парење с другим јединкама. Друге врсте су полигине или полиандричне. Јаја обично полажу у гнездима где се она инкубирају, и већина птица дуже време проводи у подизању младих након излегања.

Људи искориштавају птице као важан извор хране кроз лов и живинарство. Неке врсте, првенствено певачице и папагаји омиљене су као кућни љубимци. Птице су истакнуто заступљене у свим погледима људске културе, од религије, поезије до популарне музике. Око 120 до 130 птичјих врста изумрло је као резултат људског деловања од 1600. године, а пре тога још и више. Данас многим врстама птица прети изумирање због деловања људи и врше се напори како би се заштитиле.

Птице
Временски распон: касна Јура - данас,[1] 85–0 Ma
Red-crested turacoSteller's sea eagleRock doveSouthern cassowaryGentoo penguinBar-throated minlaShoebillGrey crowned craneAnna's hummingbirdRainbow lorikeetGrey heronEurasian eagle-owlWhite-tailed tropicbirdIndian peafowlAtlantic puffinAmerican flamingoBlue-footed boobyKeel-billed toucanBird Diversity 2013.png
Научна класификација
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Кладус: Ornithurae
Класа: Aves
Linnaeus, 1758[2]
Постојећи редови
Синоними
  • Neornithes Gadow, 1883

Еволуција и систематика

Archaeopteryx bavarica Detail
Фосил Archaeopteryx bavarica из Палеонтолошког музеја у Минхену
Archaeopteryx-model
Модел птице Archaeopteryx, најраније познате птице[4]

Прву класификацију птица направили су Франсис Вилоби и Џон Реј у својој књизи из 1676. с насловом Ornithologiae.[5] Тај рад је, иако донекле преобликован, био основа за данашњи класификацијски систем који је први осмислио Карл фон Лине 1758.[6]

Птице су у Линеовој систематици категорисане као класа Aves. Кладистика њихову класу уврштава у таксон диносауруса Theropoda.[7] Према тренутном консензусу, Aves и сестрински ред Crocodilia заједно чине заостале чланове таксона рептила Archosauria. У кладистици се обично сви дефинишу као потомци најкаснијег заједничког претка данашњих птица, Archaeopteryx litographica.[4][8][9] Archaeopteryx из кимериџа касне јуре (пре око 155 до 150 милиона година) по овој дефиницији је најранија позната птица. Други их дефинишу тако да укључују само данашње птичје групе не узимајући у обзир фосилне остатке,[10] делом како би се избегле несигурности око смештања Archaeopteryxa у односу на животиње за које се претпоставља да су диносауруси таксона теропода.[4][11] делом како би се избегле несигурности око смештања Archaeopteryxa у односу на животиње за које се претпоставља да су диносауруси таксона теропода.[4][11]

Данашње птице деле се на два надреда: Paleognathae (већином птице које не лете, као нпр. нојеви), и изразито разнолике Neognathae, група у којој се налазе све остале птице. Зависно од таксономског гледишта, примери наведеног броја врста варирају између 8,8 хиљада до 10,2 хиљада познатих живих птичјих врста на свету.

Употреба појма

Blackbird tree
Мужјак коса
Blue Tit aka
Плава сеница - Cyanistes (Parus) caeruleus

Овај чланак користи појам „птица“ за назначавање животиња чланова класе Aves, укључујући и Archaeopteryxa, али се првенствено бави живућим птицама, које су све Neornithes и тако неупитно дио класе Aves. У популарној науци појам „птица“ се често користи неформално, означавајући било којег теропода с перјем и крилима, тако да се животињске врсте као што су Microraptor и Rahonavis понекад називају птицама, иако их већина научника на бази данашњих доказима не би сматрала делом класе Aves.

Диносауруси и порекло птица

Постоји значајна количина доказа да су се птице развиле из диносауруса теропода, што укључује скупину Манираптора, што између осталих укључује породице Dromaeosauridae и Oviraptoridae.[12] Како је откривено још нептичјих теропода који су с њима блиско повезани, претходно јасна разлика између птица и нептица све је теже одредива. Недавна открића у Лиаонингу, североисточној покрајини НР Кине, која показује да су многи мањи диносауруси тероподи имали перје, доприноси томе.[13] Фосил првотне птице Archaeopteryx из јуре, пронађен у касном 19. веку, познат је као једна од пронађених недостајућих карика која подржава теорију еволуције, иако га се не сматра директним претком данашњих птица. Друга рана врста птице је Confuciusornis која је живела у раном раздобљу креде. Обе вероватно по старости претече Protoavis texensis, иако испрекиданост њеног фосила оставља знатне сумње у то је ли у питању птичји предак. Друге птице мезозоика укључују групе Enantiornithes, Yanornis, Ichthyornis, Gansus, те Hesperornithiformes, групу нелетећих водених птица које наликују гњурцима и пленорима.

Могуће је да су дромеосауриди Cryptovolans и Microraptor имали способност летена на сличан или бољи начин од Archaeopteryx врста. Cryptovolans је у својој грађи имао гребен, кост која служи као упориште за мишиће крила. По том критеријуму, Cryptovolans је пре птица него Archaeopteryx коме нека од ових обележја данашњих птица недостају. Због тога неки палеонтолози наводе на то да су у ствари дромеосаури првотне птице и да већи дио чланова те породице секундарно није способан да лети, тј. да су се дромеосаури развили из птица а не обрнуто. Докази за ову тезу тренутно нису довољно уверљиви, јер однос између најнапреднијих диносауруса манираптора и најпримитивнијих правих птица још није разјашњен.

Иако диносауруси надреда Ornithischia (са зделицом налик на данашње птице) имају исту структуру кукова као птице, оне су у ствари настале од диносауруса надреда Saurischia (зделице налик гуштерима) и тако независно наследиле анатомију кукова. У ствари је птичја структура зглобова по трећи пут развијена међу посебном групом теропода Therizinosauridae. Алтернативна теорија о диносаурском пореклу птица коју подржава неколико научника (најзначајнији су Лари Мартин и Алан Федуција), тврди како су птице (укључујући и диносаурусе групе манираптора које су еволуирале од раних архосаура као што је Longisquama.[14] Tu teoriju osporava većina drugih znanstvenika u paleontologiji, kao i stručnjaci za razvoj i evoluciju perja.[15]

Географско ширење данашњих птица

Snowy.owl.overall.arp.750pix
Снежна сова

Данашње птице класификују се у групу Neornithes, за коју је познато да је еволуирала крајем креде. Даље се деле на Paleognathae и Neognathae. Група Paleognathae укључује тинамуовке Средње и Јужне Америке као и нојевке. Нојевке су крупне птице које не лете и укључују нојеве, казуаре, кивије и емуе (иако неки научници сумњају да нојевке представљају вештачку групацију птица које су независно изгубиле способност летења кроз низ неповезаних еволуцијских токова). Прво одступање од остатка групе Neognathes представља надред Galloanseri у којем су редови паткарица (Anseriformes; патке, гуске и лабудови) и кокошки (Galliformes; фазани, тетреби и сродници). Еволуцијско раздвајање од остатка групе Neognathes догодило се пре нестанка диносауруса, али постоје различита мишљења о томе да ли се ширење преосталих врста групе Neognathes догодило пре или после тога.[16] Ово неслагање делом је проузроковано одступањем између различитих доказа, при чему молекуларно одређивање старости сугерише ширење у доба креде, док фосилни остаци подржавају ширење у терцијару. Покушаји усклађивања ових двају доказа показали су се контроверзним.[16][17]

Класифисање птица врло је контроверзна тема. Дело Phylogeny and Classification of Birds (Филогенеза и класификација птица) из 1990. Сиблија и Ахлквиста је међу најважнијим у том подручју, иако се о њему често расправља и непрестано преиспитује. Знатна превага када су у питању докази сугерише како данашње птице чине прецизне таксоне. Међутим научници се не слажу о односима између њихових редова; докази из анатомије данашњих птица, фосила и ДНК помогли су у решавању проблема, али до чврстог консензуса још није дошло. Новији молекуларни и фосилни докази пружају све јаснију предоџбу еволуције редова данашњих птица.

Редови птица

Кладограм модерног односа птица базиран на Јарвис, Е. Д. et al. (2014)[18] са неким именима кладаа по Јури, Т. et al. (2013).[19]

Aves
Palaeognathae

Struthioniformes (нојеви)Cuvier-67 Autruche d'Afrique

Notopalaeognathae

Rheiformes (нанду)Cuvier-67 Nandou d'Amérique

Dinornithiformes (моа)

†Lithornithiformes

Tinamiformes (тинаму)NothuraDarwiniiSmit white background.jpg

Novaeratitae

Casuariiformes (ему & казуари)Cayley Casuarius casuarius flipped

Apterygiformes (киви)The genera of birds (white background).jpg

†Aepyornithiformes (слоновска птица)Aepyornis white background

Neognathae
Galloanserae

Galliformes (коке)Red Junglefowl by George Edward Lodge white background

Odontoanserae

†Pelagornithidae

Anserimorphae

†Gastornithiformes Gastornis 1917 white background

Anseriformes (пловуше)Cuvier-97-Canard colvert

Neoaves
Columbea
Mirandornithes

Phoenicopteriformes (фламингоси)Cuvier-87-Flamant rouge

Podicipediformes (гњурци)Podiceps cristatus Naumann white background.jpg

Columbimorphae

Columbiformes (голубови)Meyers grosses Konversations-Lexikon - ein Nachschlagewerk des allgemeinen Wissens (1908) (Antwerpener Breiftaube).jpg Didus cucullatus white background

Mesitornithiformes (месите)Monias benschi 1912 white background

Pteroclidiformes (саџе)Pterocles quadricinctus white background.jpg

Passerea

Cypselomorphae (колибри, чиопе)Haaksnavelkolibrie.jpg

Otidimorphae

Cuculiformes (кукавице)British birds in their haunts (Cuculus canorus).jpg

Otidiformes (дропље)Cayley Ardeotis australis flipped.jpg

Musophagiformes (туракои)Planches enluminées d'histoire naturelle (1765) (Tauraco persa).jpg

Opisthocomiformes (хоацин)Cuvier-59-Hoazin huppé

Cursorimorphae

Gruiformes (ждралови)Cuvier-72-Grue cendrée

Charadriiformes (шљукарице)D'Orbigny-Mouette rieuse et Bec-en-ciseaux white background.jpg

Aequornithes (пингвин, чапља, пеликан, рода, итд)Cuvier-90-Manchot du Cap.jpg Cuvier-75-Cigogne blanche

Eurypygimorphae

Eurypygiformes (сунчана чапља)Cuvier-72-Caurale soleil.jpg

Phaethontiformes (тропске птице) Cuvier-95-Phaeton à bec rouge

Telluraves
Afroaves
Accipitrimorphae

Cathartiformes (лешинари Новог света)Vintage Vulture Drawing white background.jpg

Accipitriformes (орлови и јастребови са сродницима)Golden Eagle Illustration white background.jpg

Strigiformes (сове)Cuvier-12-Hibou à huppe courte.jpg

Coraciimorphae

Coliiformes (мишовкиње)

Eucavitaves

Leptosomatiformes (кукавичје модривране)

Cavitaves

Trogoniformes (трогони)Harpactes fasciatus 1838 white background.jpg

Picocoraciae

Bucerotiformes (кљунорошци)A monograph of the Bucerotidæ, or family of the hornbills (Plate II) (white background) British birds in their haunts ((1922)) (Upupa epops).jpg

Coraciformes (модровране)Cuvier-46-Martin-pêcheur d'Europe.jpg

Piciformes (детлић, тукан итд.)Atlante ornitologico (Tav. 26) (picchio verde).jpg Cuvier-54-Toucan à carène

Australaves

Cariamiformes Cariama cristata 1838 white background.jpg Llallawavis scagliai

Eufalconimorphae

Falconiformes (соколови)NewZealandFalconBuller white background.jpg

Psittacopasserae

Psittaciformes (папагаји)Pyrrhura lucianii - Castelnau 2

Passeriformes (певачице)Cuvier-33-Moineau domestique.jpg Planches enluminées d'histoire naturelle (1765) Corvus corone.jpg

Ово је списак таксономских редова у подкласи Neornithes, тј. данашњих птица.

Подразред Neornithes

Paleognathae:

Neognathae:

Popis taksonomskih redova u класи Aves према традиционалном класификовању (тзв. Клементсов поредак; посве различити тип поделе на темељу молекуларних истраживања, "Сиблијев поредак", је још у фази потврде од стране научне заједнице). Тај поредак знатно је утицао на гледишта у систематици у којима је група кокошки попримала све чвршће доказе о свом птичјем пореклу молекуларним, фосилним и анатомским доказима. С повећањем квалитете доказа до 2006. године, постало је могуће да се провере значајнији предлози у систематици Сибли-Ахлквиста, с повољним резултатима, поготово у групама Charadriiformes, Gruiformes или Caprimulgiformes.

Разнолик број изумрлих птичјих таксона постојао је у ери мезозоика без данас постојећих потомака. То укључује групе Confuciusornis, зубате морске птице као што су Hesperornithes и Ichthyornithes, као и разнолик подразред Enantiornithes („супротне птице“).

Карактеристике

Данашње врсте птица се карактеришу присуством перја, специјалне диференцијације коже. Поседују кљун без зуба, лагане али чврсте кости, срце са две коморе и две преткоморе, висок интензитет метаболизма, полажу јаја са чврстом љуском. Већина врста има предње екстремитете модификоване у крила и способност летења, иако су неке групе секундарно изгубиле ову способност. Интересантна карактеристика великог броја врста птица је њихова миграција. Имају сталну телесну температуру. Развијено је чуло вида и чуло слуха. Предњи удови су преображени у крила. Митарење је појава када птице збацују перје.

  • Све птице имају перје.
  • Свака птица има кљун.
  • Све птице се излегу из јајета.

Распрострањеност

Птице су настањене на свим континентима. Највећи биодиверзитет имају у тропској области (што је последица веће брзине специјације у тропима, или већег степена изумирања у севернијим и јужнијим областима).[20] Птице живе и хране се у већини копнених екосистема, чак и у леденим областима Антарктика (где постоје колоније птица и до 440 km удаљене од обала овог континента).[21] Поједине врсте птица су се адаптирале и на повремен живот и исхрану у водама мора и океана, а неке су се толико оспособиле за морски начин живота, да на копно излазе једино ради гнежђења[22]. Велики утицај човека на популације птица се огледа и у постојању неких синантропних врста.

Морфологија и анатомија

Birdmorphology
Типска морфологија птице на примеру врсте Vanellus malabaricus: 1 кљун, 2 теме, 3 очни прстен, 4 око, 5 плашт, 6-11 перје крила, 12 доња покривна пера репа, 13 бедро, 14 тибиотарзални зглоб, 15 писак tarsus, 16 прсти, 17 tibia, 18 трбух, 19 бокови, 20 груди, 21 образ, 22 креста

У поређењу са морфологијом тела осталих кичмењака, тела птица имају унеколико необичне адаптације, које им олакшавају или омогућавају летење. У морфолошкоанатомске адаптације спада присуство перја, шупљих костију, специјално грађене грудне кости, кости јадца, модификација целокупних предњих екстремитета у крила, специфична диференцијација крилних мишића. Сем морфоанатомских постоје и бројне физиолошке адаптације птица.

Птице певачице

Птице певачице су ред птица летачица које у доњем делу грла имају развијен гласни орган. Овај ред обухвата више од половине свих птица. Већина врста су птице мале до средње величине које граде врло сложена, раскошна и лепа гнезда. Међусобно се разликују по начину живота.

Грабљивице

Птица грабљивица је животна форма птица предатора које лове плен, најчешће ситније кичмењаке, током лета. Адаптације на грабљиви начин живота су јак кљун, као и оштре и снажне канџе. Женке су знатно веће од мужјака.

Занимљивости

  • Највећа птица летачица је албатрос. Уједно и распон крила албатроса је највећи, износи 3m од врха једног, до врха другог крила.
  • Кондор не лети, него лебди.
  • Гуска је прва птица припитомљена од стране човека.
  • Орлови не могу живети дуже од 46 дана у ропству.
  • Птица која најбрже лети је сиви соко.
  • Најмања птица на свету је бумбарски колибрић. Величине је само 5,7cm.
  • Нојево јаје је 24 пута веће од кокошијег. Тешко је око 1 900 грама. Да би се скувало потребно је два сата, а љуска ће му остати врућа и два сата након кувања.
  • Најтежа птица која лети је аустралијска дропља тешка око 18kg.
  • Птица ругалица опонаша гласова чак 40 птица.
  • Птица чије срце најбрже куца је црна сеница. Када је узнемирена, њено срце направи и 1000 откуцаја у минуту.

Референце

  1. ^ Lee, Michael SY; Cau, Andrea; Darren, Naish; Gareth J., Dyke (2014). „Morphological Clocks in Paleontology, and a Mid-Cretaceous Origin of Crown Aves”. Systematic Biology. Oxford Journals. 63 (1): 442—449. PMID 24449041. doi:10.1093/sysbio/syt110.
  2. ^ Brands, Sheila (14. 8. 2008). „Systema Naturae 2000 / Classification, Class Aves”. Project: The Taxonomicon. Приступљено 11. 6. 2012.
  3. ^ Brown, J.W. & Van Tuinen, M. (2011). „Evolving Perceptions on the Antiquity of the Modern Avian Tree, in Living Dinosaurs”. The Evolutionary History of Modern Birds. John Wiley & Sons LtD: 306—324. ISBN 9781119990475. doi:10.1002/9781119990475.ch12.
  4. 4,0 4,1 4,2 4,3 Alonso, P. D.; Milner, A. C.; Ketcham, R. A.; Cookson, M. J.; Rowe, T. B. (2004). „The avian nature of the brain and inner ear of Archaeopteryx”. Nature. 430 (7000): 666—669. Bibcode:2004Natur.430..666A. PMID 15295597. doi:10.1038/nature02706. PDF fulltext Supplementary info
  5. ^ del Hoyo, Elliott & Sargatal 1992.
  6. ^ Livezey & Zusi 2007, стр. 1–95.
  7. ^ Padian 1997, стр. 41–96.
  8. ^ Xu, X; You, H; Du, K; Han, F (28. 7. 2011). „An Archaeopteryx-like theropod from China and the origin of Avialae” (PDF). Nature. 475 (7357): 465—470. PMID 21796204. doi:10.1038/nature10288. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 20. 12. 2016. Приступљено 27. 2. 2017.
  9. ^ Godefroit, Pascal; Cau, Andrea; Hu, Dong-Yu; Escuillié, François; Wu, Wenhao; Dyke, Gareth (2013). „A Jurassic avialan dinosaur from China resolves the early phylogenetic history of birds”. Nature. 498 (7454): 359—362. Bibcode:2013Natur.498..359G. PMID 23719374. doi:10.1038/nature12168.
  10. ^ Gauthier 1986, стр. 1-55.
  11. 11,0 11,1 Gauthier 1986, стр. 1–55
  12. ^ Hou L,Martin M, Zhou Z & Feduccia A, (1996). "Early Adaptive Radiation of Birds: Evidence from Fossils from Northeastern China" Science 274(5290): 1164-1167 Abstract
  13. ^ Norell, M; Ellison, M. (2005). Unearthing the Dragon, The Great Feathered Dinosaur Discovery. New York: Pi Press. ISBN 978-0-13-186266-1.
  14. ^ Feduccia A, Lingham-Soliar T, Hinchliffe JR (2005) "Do feathered dinosaurs exist? Testing the hypothesis on neontological and paleontological evidence" Journal of Morphology 266(2): 125-166
  15. ^ Prum R (2003) "Are Current Critiques Of The Theropod Origin Of Birds Science? Rebuttal To Feduccia 2002" Auk 120(2) 550-561
  16. 16,0 16,1 Ericson PGP, Anderson CL, Britton T, Elzanowski A, Johansson US, Kallersjo M, Ohlson JI, Parsons TJ, Zuccon D, Mayr G (2006)"Diversification of Neoaves: integration of molecular sequence data and fossils" Biology Letters 2(4): 543-547
  17. ^ Brown J, Payn B, & Mindell D (2006) "Nuclear DNA does not reconcile 'rocks' and 'clocks' in Neoaves: a comment on Ericson et al. Biology Letters 3 1-3
  18. ^ Jarvis, E.D.; et al. (2014). „Whole-genome analyses resolve early branches in the tree of life of modern birds”. Science. 346 (6215): 1320—1331. PMC 4405904Слободан приступ. PMID 25504713. doi:10.1126/science.1253451.
  19. ^ Yuri, T.; et al. (2013). „Parsimony and Model-Based Analyses of Indels in Avian Nuclear Genes Reveal Congruent and Incongruent Phylogenetic Signals”. Biology. 2 (1): 419—444. PMC 4009869Слободан приступ. PMID 24832669. doi:10.3390/biology2010419.
  20. ^ Weir J, Schulter D. (2007) The Latitudinal Gradient in Recent Speciation and Extinction Rates of Birds and Mammals. Science 315: 1574-1576
  21. ^ Brooke 2004, стр. 5818.
  22. ^ Schreiber, EA; Burger, J. (2001). Biology of Marine Birds. Boca Raton: CRC Press. ISBN 978-0-8493-9882-7.

Литература

  • Schreiber, EA; Burger, J. (2001). Biology of Marine Birds. Boca Raton: CRC Press. ISBN 978-0-8493-9882-7.
  • Brooke, M. (2004). Albatrosses And Petrels Across The World: Procellariidae. Oxford, UK: Oxford University Press. стр. 5818. ISBN 978-0-19-850125-1.
  • Norell, M; Ellison, M. (2005). Unearthing the Dragon, The Great Feathered Dinosaur Discovery. New York: Pi Press. ISBN 978-0-13-186266-1.
  • Gauthier, J (1986). „Saurischian Monophyly and the origin of birds”. Ур.: Padian K. The Origin of Birds and the Evolution of Flight. Mem. California Acad. Sci 8. стр. 1—55.
  • Петров, Бригита: Биологија за 6. разред основне школе, Завод за уџбенике, Београд, 2012.

Спољашње везе

Aequornithes

Aequornithes (од латинског aequor, што значи водено пространство + грчког ornithes, што значи птице), или језгро водених птица дефинишу се као "најмањи инклузивни кладус који садржи Северне гњурце и Корморане".Монофилетско порекло групе тренутно подржава неколико молекуларних филогенских студија.

Afroaves

Afroaves је кладус птица, који се састоји од реда крешталица (Coraciiformes), детлића (Piciformes), кљунорога (Bucerotiformes), трогона (Trogoniformes), кукавичје модровране (Leptosomatiformes), мишјакиња (Coliiformes), сова (Strigiformes), јастребовки (Accipitriformes) и лешинара Новог света (Cathartiformes). Највећи део базног кладуса чине предатори, чији је последњи заједнички предак такође предатор.

Кладограм Afroaves је саставио Прум, Р.O. et al. (2015) користећи нека већ постојећа имена кладуса према истраживању Јурија, T. et al. (2013).

Archosauria

Archosauria су поткласа амниота који имају диапсидну лобању. Једини данашњи представници су крокодили и птице, док су сви остали редови изумрли:

реду Tecodontia припадају парапреци птица из супфамилије Pseudosuchia

редови Saurischia и Ornithischia познати под заједничким називом диносауруси (Dinosauria), највећи копнени кичмењаци који су икада живели на Земљи;

ред Pterosauria чији су представници могли да лете и били су највећи организми са способношћу летења (распон крила до 16 m)

Australaves

Australaves је недавно дефинисани кладус птица, који обухвата Eufalconimorphae (птице певачице, папагаји и соколови) као и Cariamiformes (укључујући и изумрле "терор птице"). Према последњим истраживањима оне су сестринска група са Afroaves. Као и у случају Afroaves, највећи део базног кладуса чине предатори, сугеришући да су њихови преци били предатори; међутим, неки истраживачи, као на пример Дарен Наиш, су скептични у овој процени, јер неки од изумрлих представника су били биљоједи као Strigogyps. Базни папагаји и соколовке су вероватно ,као што је то случај са вранама, сваштоједи.

Кладограм Australaves је саставио Прум, Р. O. et al. (2015).

Lepidosauromorpha

Lepidosauromorpha је група гмизаваца која обухвата све diapsid-е ближе гуштерима него archosauria (који обухватају крокодиле и птице). Једина жива подгрупа је Lepidosauria: преостали гуштери, змије, amphisbaenia и туатаре.

Neoaves

Neoaves је клада која се састоји од свих модерних птица (Neornithes или Aves) са изузетком Paleognathae (Ratite и сродници) и Galloanserae (патке, кокошке и сродници). Готово 95% од око 10.000 познатих врста савремених птица припада Neoaves.

Рана диверзификација разних група у оквиру Neoaves догодила се убрзо након догађаја изумирања на граници креде и палеогена,. Досадашњи покушаји да се разријеше међусобне везе унутар групе резултирали су у много контроверзи и опречних сценарија.

Ornithurae

Ornithurae (што значи „птичији реп” на грчком) је природна група која укључује заједничког претка Ichthyornis, Hesperornithes, као и свих других модерних птица, као и свих других потомака тог заједничког претка.

Јато

Јато означава већу групу птица у лету или групу риба док пливају. За птице или рибе у јату се обично подразумева да су у лету (пливању) поређане једна за другом у специфичном облику погодном за дужи лет (пливање). Овај појам се најчешће користи за птице селице (роде и ласте) када у јату лете из хладнијих предела у топлије или се враћају из топлијих крајева по завршетку зиме. Такође, јато означава и групу појединих сисара; слепих мишева, као и делфина и других водених сисара.

Амниоте

Амниоте (лат. Amniota) су животиње код којих ембрионални омотачи образују структуре као што су амнион, хорион, алантоис и жуманцетна кеса. Припадају им виши кичмењаци:

гмизавци

птице

сисариАмниоте су група оних копнених кичмењака, чија јаја имају амнион захваљујући ком могу да полажу јаја ван воде, на сувом, за разлику од анамниота (укључују водоземце, који су такође копнени кичмењаци и рибе) који своја јаја полажу у води. Амниоте укључују синапсиде (сисари и изумрли сродници) и сауропсиде (гмизавце, птице и њихове претке).

Амниотски ембриони, без обзира да ли их мајке снесу као јаја или се развијају у материци, заштићени су са неколико омотача. По тим ембрионалним омотачима и одсуству стадијума ларве, амниоте се разликују од водоземаца (амфибија).

Атол Џонстон

Атол Џонстон је атол у Тихом океану, 1.150 км југозападно од Хаваја. Група острва са површином од 2,8 км²политички припада САД. Главно острво Џонстон је имало 317 становника до 2004. године. На острву има пуно гвана. Острво контролише Америчко ратно ваздухопловство.

Група острва се састоји од коралног гребена. Главна острва су Џонстон и Сенд Ајланд (пешчано острво) које су јако обрађене од стране америчке војске. Уз то постоје још два вештачка острва који су Акеј (на северу) и Хикина (на истоку).

САД користи та острва за тестирање атомског оружја. Након експлозије једне ракете у 1962. години јако је заражен плутонијумом. Од 1972. до 2000. било је редовних тестирања са атомским оружјем. Након тога острва су се користила као складиште нуклеарног отпада. Такође уништавало се хемијско и биолошко оружје као што су Сарин и Агенс Оранџ. Током 2000. године почели су сређивати и чистити та острва.

Једини становници су припадници америчке војске као и њихови цивилни сарадници који одржавају то војно постројење.

САД је острва прогласио заштићеном зоном природе јер се на њима множе птице и корњаче. До 2004. године је планирано да се америчка војска повуче са острва.

Гмизавци

Гмизавци (лат. Reptilia — Рептили) су одиграли изузетно значајну улогу у историји развоја животињског света, јер је то прва група кичмењака која је у потпуности изашла на копно. Ова еволуција омогућена је захваљујући развитку јаја са амнионом: опна (амнион) је обавијала ембрион који се налазио у течној средини, па је ембрион могао да се развија лебдећи у течности, а није било потребно да се јаја полажу у води. Рептили су тетраподна животињска класа која се састоји од корњача, крокодила, змија, водених гуштера, гуштера, туатара, и њихових изумрлих сродника. Изучавање тих традиционалних рептилских редова, историјски комбиновианих са модерним водоземцима, се назива херпетологија.

Пошто су неки рептили сроднији са птицама него са другима рептилима (нпр., крокодили су сроднији са птицама него са гуштерима), традиционалне групе „рептила” које су горе наведене не сачињавају монофилетску групу (или кладу). Из тог разлога, многи модерни научници преферирају да уврсте и птице као део рептила, чиме Reptilia постаје монофилетска класа.Најранији познати проторептили су се појавили пре око 312 милиона година током карбонског периода, тако што су еволуирали из напредних рептилиоморфних тетрапода који су почели да се у све већој мери адаптирају на живот на сувом тлу. Неки рани примери обухватају гуштерима сличне Hylonomus и Casineria. Осим садашњих рептила, постојало је мноштво различитх група које су сад изумрле, део којих је изумро услед масовних изумирања. Посебно је значајно кредно-терцијарно изумирање услед кога су нестали птеросаури, плесиосаури, Ornithischia, и сауроподи, као и многе тероподне врсте, укључујући трудонтиде, дромеосауриде, тираносауриде, и абелисауриде, заједно са многим припадницима кладе Crocodyliformes, и реда љускаша (нпр. мосасаури).

Модерни неавијански рептили насељавају све континенте изузев Антарктика. (Ако се птице класификују као рептили, онда су сви континенти насељени рептилима.) Неколико постојећих подгрупа је препознато: корњаче (Testudines и Testudinidae), око 400 врста; Rhynchocephalia (туатара са Новог Зеланда), 1 врста; Squamata (гуштери, змије, и Amphisbaenia), преко 9.600 врста; Crocodilia (крокодили, гавијали, кајмани, и алигатори), 25 врста; и Aves (птице), 10.000 врста.Рептили су тетраподни кичмењаци, створења која било имају четири уда или су, попут змија, проистекли из предака са четири уда. За разлику од водоземаца, рептили немају акватични ступањ ларве. Већина рептила носи јаја, мада је неколико врста Squamata вивипарна, као што су биле и неке од изумрлих акватичних клада — фетус се развије унутар мајке, у постељици уместо у кори јајета. Код амниота, јаја су окружена мембранама ради заштитие и транспорта. Постојање мембране омогућава репродукцију на копну. Многе вивипарне врсте хране своје фетусе путем разних форми постељица, које су аналогне оним код сисара. Неке врсте се иницијално старају о својим младунцима. Изумрли рептили су у опсегу величина од малог гека, Sphaerodactylus ariasae, који може да нарасте до 17 mm (0,7 in), до естуарских крокодила, Crocodylus porosus, који могу да досегну дужину од 6 m и тежину од преко 1000 kg.

Диносауруси

Диносауруси (лат. Dinosauria — Диносаури) су разграната група животиња која се појавила током тријаса, прије скоро 250 милиона година. Иако тачно вријеме појаве диносауруса још увијек није директно одређено, наука тренутно процјењује да су се појавили између 231 и 243 милиона година.

Све до краја 20. вијека се вјеровало да су све групе диносауруса изумрле прије 65 милиона година; какогод, фосилни остаци диносауруса пронађени 1990-их година су потврдиле пријашња мишљења да су се данашње птице убрајају у диносаурусе, и да су потекле од мали диносауруса месождера. Данас се зна да су се прве птице развиле у доба јуре, да су једина група диносауруса која је преживјела велико изумирање крајем креде, да се за њих користи термин авијански или птичји диносауруси (енгл. Avian dinosaurs).

Диносауруси су веома разнолика група животиња гледано из таксономских, морфолошких и еколошких ставова. Птице, на више од 10.000 живих врста, су најразнолика група кичмењака након риба. Користећи фосилне доказе, палеонтолози су идентификовали више од 500 посебни родова и више од 1000 различитих врста не-птичји диносауруса.

Диносауруси су заступљени на свим континентима, било да се ради о живим врстама или изумрлим врстама. Неки од њих су биљоједи, други месождери, а неки и свеждери. Данашње врсте диносауруса се крећу ходајући на двије ноге, док су у прошлости постојале многе изумрле групе које су се кретале на четири ноге или на двије, а неке су биле у стању да се крећу и на двије и на четири ноге. Поједине врсте су имале посебне коштане структуре, као што су то рогови, кријесте или коштане модификације као што су кости оклопа и кичме које су служиле за распознавање припадника исте групе.

Иако су модерни диносауруси (птице) углавном мали и ограничени у величини због тога што су развили способност летења, многи изумрли диносауруси су имали велика тјела, међу којима су највећи били сауроподски диносауруси који су били највеће копнене животиње свих времена. Процјењује се да је најдужи диносаурус био Амфикоелиас алтус (лат. Amphicoelias altus), који је достизао дужину од 58 метара, иако новија истраживања у 2015. години указују да се ради о претјеравању у величини. Осим Амфикоелиаса, за најдужег диносауруса се сматра Аргентиносаурус алтус (лат. Amphicoelias altus), који је достизао дужину између 30 и 39.7 метара. Највиши диносаурус је био Сауропосејдон протелес (лат. Sauroposeidon proteles), који је достизао висину од 18 метара. Најмањи изумрли диносаурус је био Ксиксианикус занги (лат. Xixianykus zhangi), који је био дуг 50 центиметара.

Иако се диносауруси убрајају у гмизавце, они нису гуштери, нити су њихови потомци. Уместо тога, диносауруси не посједују особине које се традиционално приписују гмизавцима, као што су раскречен став ногу или хладнокрвност. Иако ријеч диносаурус буквално значи „страшни гуштер”, овај назив се често употребљава погрешно за неке изумрле врсте гмизаваца (укључујући: мосасаурусе, ихтиосаурусе, птеросаурусе, плесиосаурусе, као и синапсиде), иако они нису таксономски класификовани као диносауруси.

Људски поглед на ова бића се мјењао током времена. Током прве половине 20. вијека, прије него што су птице препознате као група диносауруса, већина научне заједнице је вјеровала да су диносауруси били велики, спори, усамљени, троми и хладнокрвни гмизавци који лутају по мочварама и вуку за собом своје дугачке репове. Тек крајем шездесетих година прошлог вјека са открићем врсте Деиноникус антирхопус (лат. Deinonychus antirrhopus), и са истраживања спроведеним 1970-их се дошло до закључка да су сви диносауруси били активне топлокрвне друштвене животиње морфолошки сличније птицама него гмизавцима са повећаним метаболизмом, које су савршено прилагођене условима своје средине.

Још од први фосили остатака који су препознати у раном 19. вијеку, костури диносауруса су постали главне атракције у музејима широм света, и диносауруси су постали трајни дио свјетске културе.

Кичмењаци

Кичмењаци (лат. Vertebrata) билатерално су симетрични хордати са развијеном лобањском чауром у којој се налази мозак. Највећи број кичмењака поседује кичмене пршљенове и сегментисано тело. Кичменица се састоји од кичмених пршљенова. Са леђне стране пршљенова постоје наставци који обухватају задњи део нервне цеви — кичмену мождину и тако је штите.

Кичмењаци су подељени на рибе, водоземце, гмизавце, сисаре и птице. Екстантне кичмене опције величине су од врсте жаба Paedophryne amauensis, са само 7,7 mm до плавог кита, до 33 m. Кичмењаци чине мање од пет процената свих описаних животињских врста; остали су бескичмењаци, који немају кичму.

Кичмењачи традиционално укључују слепуље, које немају одговарајуће пршљенове услед губитка у еволуцији, иако њихови најближи живи рођаци, пакларе, раде. Међутим, слепуља поседује лобању. Из тог разлога, subphylum се понекад назива Craniata када се говори о морфологији.

Праве птице певачице

Праве птице певачице (лат. Passeri) су подред птица у оквиру реда птица певачица (Passeriformes).

Праве птице певачице (Passeri) су подред реда птица певачица са највећим бројем врста и један од два већа подреда овог реда, поред подреда крешталице (Tyranni) који претежно насељава Јужну Америку. Поред ова два постоји и трећи веома мали подред новозеландски царићи (Acanthisitti) са Новог Зеланда који садржи само две живуће врсте.

Птеросаури

Птеросаури (лат. Pterosauria) су први летећи гмизавци периода Јуре. Њима су предњи удови закржљали, а развитком опне су успели да полете. Познати су као птеродактили. Они су представљали летеће предаторе.

Птеросаури се понекад називају диносаурусима, али то није тачно. Термин диносаурус је ограничена на све врсте диносаура укључујући и птице (надред Dinosauria).

Птице летачице

Птице летачице (лат. Neognathae) су инфракласа птица која заједно са птицама тркачицама, чини поткласу савремене птице (лат. Neornithes). Постоји око 10.000 врста птица летачица које су подељене на два кладуса Galloanserae и Neoaves.

Неке од врста из инфракласе птице летачице (лат. Neognathae) су нелетачи, као што су какапо, кагу или врсте из реда пингвини. Највећа птица летачица је андски кондор, птица из породице америчких стрвинара. Дуга је и до 1,30 метара, а распон крила може бити чак до 3,20 метара.

Птице певачице

Птице певачице или врапчарке (лат. Passeriformes) ред је птица који је по броју врста (преко 5.000) најбогатији у класи Aves. Научно име Passeriformes је изведено из латинске речи за врапца (Passer), конкретно односећи се на врапца покућара (Passer domesticus).

Птице тркачице

Птице тркачице (лат. Palaeognathae, Ratitae) представљају надред птица које не лете (са изузетком реда тинамуи (лат. Tinamiformes)). То су највеће птице које данас живе на земљи. Иако имају перје и закржљале остатке крила, не могу да лете јер су врло тешке, а и немају довољно развијену “летну” мускулатуру.

Чиопе

Чиопе (лат. Apodiformes) су ред птица. Састоје се од две породице: праве чиопе (Apodidae) и ћубасте чиопе (Hemiprocinidae). У овај ред је након скорашњих истраживања сврстана и породица колибрија (Trochilidae), коју поједини аутори издвајају у сопствени ред Trochiliformes. Ред чиопа има око 450 врста, и има велику улогу у култури индијанских народа.

Птице (класа: Aves)
Анатомија
Понашање
Еволуција
Фосили
Интеракција са људима
Листе
Neornithes

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.