Противваздухопловна одбрана

Противваздухопловна одбрана или противваздушна одбрана (ПВО) је у саставу војске, са задатком да штити ваздушни простор своје зоне одговорности, као и да пружа подршку својим копненим и укупним оружаним снагама. Крајњи јој је циљ заштита од непријатељског дејства из ваздушног простора — територије, становнишва, сопствених оружаних снага и инфраструктуре земље. Обично је део вида ратног ваздухопловства, а може бити и засебан. Сачињавају је — ловачка авијација (ЛА), артиљеријско ракетне јединице (АРЈ) и јединице за ваздухопловно обавештавање, јављање, извиђање и навођење (ВОЈИН или ВОЈ у Војсци Црне Горе), а то су родови војске.

Sa6 1
Мобилни ракетни систен земља-ваздух 2К12 Куб (SA-6).
Eurofighter-1
Јурофајтер тајфун је савремени авион за борбу ваздух-ваздух.

Историја

Различита ватрена оружја коришћена су у те сврхе још од појаве првих борбених авиона у Првом светском рату, са сталним повећањем ефикасности. У периоду након Другог светског рата почиње развој и коришћење вођених ракета земља-ваздух, топова и митраљеза. Данас се ти системи користе најчешће у комбинацији у системима противваздухопловне одбране земља-ваздух и ваздух-ваздух, а напредне ракете поседују „паметно“ навођење без учешћа авиона после лансирања (лансирај и заборави). Такве софистициране ракетне системе ваздух-ваздух користе ловачки авиони четврте и пете генерације. [1][2][3][4]

Прво обарање авиона дејством земља-ваздух

Ship Air Defence (DE) 3
Противваздухопловна одбрана на мору.
ПАТ
Противавионски топ (ПАТ) М55 (3/20), са посадом, на положају.

Дана 30. септембра 1915. године три аустроугарска авиона бомбардовала су Крагујевац. Радоје Љутовац је по наређењу командира већ био код свог топа, који је био модификовани турски топ, заробљен 1912. године и није имао противавионску намену. Нанишанио је и опалио гранату у правом моменту. Погодио је авион, марке Ферман, који се затресао, из њега је кренуо да избија дим и затим се срушио на земљу, у улицу Престолонаследника Петра, поред куће Обрена Јанковића. Ово је било прво забележено обарање авиона дејством са земље у светској историји ваздухопловства. [5]

Види још

Референце

  1. ^ „Војска Србије. Ваздухопловство и противваздухопловна одбрана. Јединице и установе ВиПВО”. Архивирано из оригинала на датум 30. 12. 2008. Приступљено 18. 01. 2012.
  2. ^ „Војска Србије. Ваздухопловство и противваздухопловна одбрана. Јединице и установе ВиПВО”. Архивирано из оригинала на датум 06. 12. 2008. Приступљено 18. 01. 2012.
  3. ^ Развој оружаних снага СФРЈ, 1945-1985, Ратно ваздухопловство и противваздушна одбрана, Развој родова РВ и ПВО од 1960. до 1985. године, група аутора, pp. 160-165, Београд, 1989.
  4. ^ Stockholm Internation Peace Research Institute — Arms Transfers Database, Приступљено 24. 4. 2013.
  5. ^ Radivoje Radoje] Raka Ljutovac

Литература

  • AAP-6 NATO Glossary of Terms. 2009.
  • Bellamy, Chris (1986). The Red God of War – Soviet Artillery and Rocket Forces. London: Brassey's.
  • Bethel, Colonel HA. 1911. "Modern Artillery in the Field". London: Macmillan and Co Ltd
  • Checkland, Peter and Holwell, Sue. 1998. "Information, Systems and Information Systems – making sense of the field". Chichester: Wiley
  • Gander, T 2014. "The Bofors gun", 3rd edn. Barnsley, South Yorkshire: Pen & Sword Military.
  • Hogg, Ian V. 1998. "Allied Artillery of World War Two". Malborough: The Crowood Press ISBN 1-86126-165-9
  • Hogg, Ian V. 1998. "Allied Artillery of World War One" Malborough: The Crowood Press ISBN 1-86126-104-7
  • Hogg, Ian V. (1997). German Artillery of World War Two. London: Greenhill Books. ISBN 1-85367-261-0.
  • Routledge, Brigadier NW. (1994). History of the Royal regiment of Artillery – Anti-Aircraft Artillery 1914–55. London: Brassey's. ISBN 1-85753-099-3.
  • Handbook for the Ordnance, Q.F. 3.7-inch Mark II on Mounting, 3.7-inch A.A. Mark II – Land Service. 1940. London: War Office 26|Manuals|2494
  • History of the Ministry of Munitions. 1922. Volume X The Supply of Munitions, Part VI Anti-Aircraft Supplies. Reprinted by Naval & Military Press Ltd and Imperial War Museum.
  • Flavia Foradini: I bunker di Vienna", Abitare 2/2006, Milano
  • Flavia Foradini, Edoardo Conte: I templi incompiuti di Hitler", catalogo della mostra omonima, Milano, Spazio Guicciardini, 17.2-13.3.2009

Спољашње везе

250. ракетна бригада ПВД

250. ракетна бригада за противваздухопловна дејства (250. рбр ПВД) је здружена тактичка јединица, чију основну организацијску структуру чине модуларне јединице ранга дивизиона ПВД.

У саставу 250. рбр ПВД налази се пет ракетних дивизиона ПВД од којих су три самоходна дивизиона ракетног система „Куб“, а два ракетног система „Нева“. Постојећом организацијом обезбеђена је интеграција различитих система наоружања, као и рационално трошење расположивих ресурса ради постизања што већег степена способности и приправности за извршавање мисија и задатака.

Команда 250. ракетне бригаде ПВД смештена је у касарни „Бањица“ у Београду, док су јединице размештене на 9 локација широм Србије.

Командант 250. ракетне бригаде ПВД је бригадни генерал Тиосав Јанковић.

333. инжењеријски батаљон

333. инжењеријски батаљон (333. инжб) је једина инжењеријска јединица Ваздухопловство и противваздухопловна одбрана Војске Србије. Главни задатак 333. инжб представљају радови на површинама за полетања и слетања и отклањање последица противничких удара на аеродромску инфраструктуру.

Југословенско краљевско ратно ваздухопловство

Југословенско краљевско ратно ваздухопловство (ЈКРВ) је било ратно ваздухопловство Краљевине Југославије. Постојало је од 1918. до 1941, као дио Југословенске војске (ЈВ).

Авијатика српске војске на Солунском фронту

Авијатика српске војске на Солунском фронту или Српскa авијатика" била је ваздухопловна јединица са штабом и пет ескадрила, која је формирана 30. маја 1916. године у Микри код Солуна. По једна ескадрила била је намењена за подршку сваке од три српске армије, а две су биле потчињене Врховној команди Српске војске. Она је у свом саставу имале 30 авиона, 14 пилота и мали број извиђача и механичара. Уместо застарелих авиона убрзо је јединица била опремљена бољим извиђачким авиони и бомбардерима. Након ослобођења Србије и оснивања Југославије јединице српске ваздухопловства биле су основа за изградњу ваздухопловства Краљевине Југославије.Пред пробој Солунског фронта, поред Штаба Аеропланске ескадре, српска војска је имала две авијацијске ескадриле са 40 авиона и око 400 људи обучених и припремљених за изршавање борбених задатака.

Битка за Ал Баб

Битка за Ал Баб је битка вођена током грађанског рата у Сирији од стране турске војске и сиријских побуњеника против снага Исламске Државе. Битка је трајала 104 дана и однела је око 2.000 живота укључујући и 450 цивила.

Ваздухопловна команда српске војске (Краљевине Србије)

Пратећи трендове модерних армија, крајем XIX века, у Србији је почело да се размишљањем о увођењу осматрачких балона у Оружане снаге војске Краљевине Србије. Капетан Косте Милетић заврсио је 1902. године школовање у Русији, да у ваздухопловно-техничкој школи код Петрограда изучи техничке аспекте у вези са коришћењем балона, и тако постао први ваздухопловни официр у српској војсци. По повратку из Русије он је настојао да се формира једно ваздухопловно одељење али није наишао на разумевање надређених. Будући догађаји указали су на потребу постојања ваздухопловних јединица у војсци. Непосредно пред балканске ратове, упућена је на школовање прва класа српских пилота - поручници Милош Илић и Јован Југовић , потпоручник Живојин Станковић, наредник Михајло Петровић и поднаредници Миодраг Томић и Војислав Новичић .

Они су се обучавали у пилотској школи у градићу Етамп код Париза од 21. маја - 8. септембра 1912. године , где су успешно савладали летачку обуку и добили звања пилота. Потом, је у јесен 1912, Србија наручила 8 авиона, три " блерио ", три „фарман“ и два авиона " депардисена“, за своју војску .

Министар војни , војвода Радомир Путник , 24. децембра 1912. године доноси решење , којим се установљава Ваздухопловна команда и то само 9 година од првог успешног лета баће Рајт 1903. год. У њен састав су ушли:

Голубија пошта ,

Балонско одељење ,

Водоничка централа и

Аеропланско одељење .Због свог значаја Ваздухопловна команда је била непосредно потчињена Штабу Врховне команде. За првог команданта Ваздухопловне команде и аеропланске ескадриле постављен је мајор Коста Милетић. Као база новоформираног састава одређен је аеродром у Нишу. Аеродром је уређен на Трупалском пољу , недалеко од железничке станице Топоница , Преко које је вршен превоз авиона , горива и осталог материјала потребног ваздухопловцима. Краљевина Србија сврстава се међу првих петнаестак земаља у свету по стварању војне авијације. Први је завршио обуку наредник Михајло Петровић , који је пилотску лиценцу ФАИ са бројем 979, добио 2. августа , тај дан се узима за славу ваздухопловаца .

Војска

Војском се назива оружана сила једне државе која је намењена за одбрану земље од спољњег непријатеља, као и за извршавање других задатака које јој додели државно руководство. Сврха постојања војске није само вођење рата. Војска се користи и за извођење мировних операција, као и за подршку другим државним институцијама у случајевима невојног угрожавања безбедности (природне и индустријке несреће, тероризам, организовани криминал итд.). Војска се најчешће састоји из видова, родова и служби. Видови су: копнена војска, ваздухопловство и противваздухопловна одбрана и морнарица. Родови војске су: пешадија, артиљерија, оклопно-мехнаизоване јединице итд. Службе војске су: техничка, интендантска, санитетска итд.

Задатак војске се обично дефинише као одбрана државе, и њених грађана, и спровођење рата против друге државе. Војска исто тако омже да има додатне санкционисане и несанкционисане функције унутар друштва, укључујући, промоцију политичке агенде, заштите корпоративних економских интереса, интерне контроле становништва, изградње, хитних служби, друштвених церемонија и чувања важних области. Војска такође може da функционише као дискретна подкултура унутар ширег цивилног друштва, кроз развој засебне инфраструктуре, која може укључивати становање, школе, комуналне услуге, логистику, здравство и медицину, право, производњу хране, финансије и банкарство. У широкој употреби, појмови оружане снаге и војска често се сматрају синонимним, мада се у техничкој употреби понекад прави разлика при чему оружане снаге једне земље могу обухватати војне и друге паравојне снаге. Оружана сила је употреба оружаних снага за постизање политичких циљева.

Профефија војника као дела војске је старија од саме записане историје. Неке од најпостојанијих слика класичне антике приказују моћ и подвиге њихових војсковођа. Битка код Кадеша из 1274. године п. н. е. је била једна од преломних тачака владавине фараона Рамзеса II, и има проминентно место у виду рељефа на његовом монументу. Хиљаду година касније, цар уједињене Кине Ћин Ши Хуанг је био толико одлучан да импресионира богове својим војном моћи, да је сахрањен са армијом теракотске војске. Римљани си били посвећени војним питањима, остављајући потомству мноштво трактата и записа, као и велики број раскошно уклесаних триумфалних капија и стубова победе.

Војска Србије

Војска Србије (скраћено ВС) је оружана сила Републике Србије. Званично је створена 8. јуна 2006. године уредбом Народне Скупштине Републике Србије. Настала је након проглашења независности Црне Горе од оних делова Војске Србије и Црне Горе који су се налазили на територији Србије.

По Уставу Републике Србије, Војска Србије је оружана сила Републике Србије намењена за одбрану земље од оружаног угрожавања споља, као и за извршавање других мисија и задатака, у складу са Уставом, законом и принципима међународног права који регулишу употребу силе. Војска Србије се може употребити ван граница Републике Србије само по одлуци Народне скупштине Републике Србије.

Генералштаб Војске Србије

Генералштаб Војске Србије (ГШ ВС) највиши је стручни и штабни организациони део за припрему и употребу Војске Србије у миру и рату.

Историја српског војног ваздухопловства

Историја српског и југословенског војног ваздухопловства званично почиње 24. децембра 1912. године када начелник Главног ђенералштаба војвода Радомира Путника доноси решење којим је основана Ваздухопловна команда српске војске, а за њено седиште одређен је Ниш. Овим је Србија ушла у групу првих петнаест земаља у свету које су ваздухоплове увеле у наоружање и створиле војно ваздухопловство, и у првих пет које су га употребљавале у ратним дејствима. До 1920. године било је ангажовано у Балканским ратовима и Првом светском рату, након чега представља окосницу војног ваздухопловства новоформиране државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Од 1920. до 2006. године било је апсорбовано у југословенским ваздухопловним снагама различитих назива.

Народне заштитне јединице

Народне заштитне јединице (курдски: Yekîneyên Parastina Gel - YPG) је назив за војне снаге Западног Курдистана у Сирији. Народне заштитне јединице као задатак имају борбу против било које групе која би покушала да преузме контролу над подручјем Западног Курдистана.

Групација из које су касније настале Народне заштитне јединице основана је након сукоба у граду Камишли 2004. године, али није била активна све до грађанског рата у Сирији. 2012. године, Народне заштитне јединице су стављене под команду Курдског врховног комитета. Ове јединице сачињавају мушкарци и жене из претежно курдских делова северне Сирије, мада у њима има и припадника других етничких група - Арапа, Асираца, итд. Народне заштитне јединице сматрају себе демократском народном армијом, чији се официри бирају на унутрашњим изборима.

У лето 2012. Народне заштитне јединице су преузеле контролу над деловима северне Сирије. До децембра 2012. имале су 8 бригада. Након формирања Исламске Државе 2014. године, почели су сукоби између следбеника ове државе и Народних заштитних јединица. Ови сукоби су кулминирали у бици за град Кобани, у којој су припадници Народних заштитних јединица однели победу. У борби против Исламске Државе, Народне заштитне јединице су војно сарађивале са Асадовим режимом, Слободном сиријском армијом, курдским пешмергама из Ирачког Курдистана и америчком авијацијом.

Оружане снаге Сиријске Арапске Републике

Оружане снаге Сиријске Арапске Републике (арап. القوات المسلحة العربية السورية‎; изг. Куат ел Мусалаха ел Арабиа ас Сурија; скраћено: ОС САР) су оружана сила Сиријске Арапске Републике. Састоје се од Сиријске арапске армије (копнена војска), Ратног ваздухопловства Сирије, Ратне морнарице Сирије, Противваздушне одбране Сирије и других паравојних јединица под контролом Владе Сирије (нпр. Снага националне одбране, енг. National Defence Forces). Према важећем Уставу Сиријске Арапске Републике „Оружане снаге и друге одбрамбене организације су одговорне за одбрану територије домовине и за одбрану револуционарних циљева јединства, слободе и социјализма“ (Члан 11. Устава САР). Врховни командант ОС САР је председник Сиријске Арапске Републике (Члан 103. Устава САР).

ПВО Сирије

Противваздушна одбрана (ПВО) Сирије је засебан вид и независна је у систему командовања, унутар Оружаних снага Сирије. Била је припојена и онда је одвојена од Сиријске арапске војске и Војног ваздухопловства Сирије. ПВО Сирије сачињава двадесет пет бригада, свака је са по шест батерија, опремљених ракетним системима земља-ваздух (SAM) (енгл. Surface-to-air missile). Опремљених са 650 статичких С-75 (двина), С-125 нева и лансера С-200, 200 мобилних 2К12 куб и лансера Бук и преко 4.000 противавионских топова у распону калибара од 23 mm до 100 mm. Ту су и два самостална ракетна пука, наоружана са Оса и С-300, сваки са четири батерије од по 48 мобилних ракетних система.

Сиријски систем за рано упозоравање се састоји од радара великог домета: П-12 радар, П-14 радар, П-15 радар, П-30 радар, П-35 радар, П-80 радар, ПРВ-13 радар и ПРВ-16 радар који су мобилни и статичких радарских станица, широм Сирије.

Панцергренадири

Панцергренадири (нем. Panzergrenadier; превод: тенковска пешадија; скраћено: PzGren или Pzg) је немачки назив за моторизовану или механизовану пешадију. Први пут су коришћени у Другом светском рату. Панцергренадири се налазе у саставу војски Чилеа, Аустрије, Немачке и Швајцарске.

Ратно ваздухопловство и противваздухопловна одбрана Војске Србије

Ратно ваздухопловство и противваздухопловна одбрана (скраћено РВиПВО) је ваздухопловна оружана формација Републике Србије. У њен састав улазе ваздухопловне и противваздухопловне јединице Војске Србије, подељене на авијацијске базе, ракетне јединице, јединице веза и електронског извиђања и на инжењеријске јединице. У инвентару се налазе ловачки, бомбардерски, транспортни, извиђачки и тренажни авиони, борбени, транспортни и извиђачки хеликоптери, ракетна бригада и трупна противваздухопловна артиљерија.

Ратно ваздухопловство и противваздушна одбрана Војске Републике Српске

Ваздухопловство и противваздушна одбрана Војске Републике Српске, скраћено В и ПВО ВРС, било је вид Војске Републике Српске задужен за одбрану ваздушног простора Републике Српске. Званично је основано 27. маја 1992. године. Учествовало је у Рату у Босни и Херцеговини и Рату у Хрватској, а послије борбених дејстава је реорганизовано. Године 2006. постало је дио јединствених Оружаних снага Босне и Херцеговине, а дио хеликоптера В и ПВО је пребачен у цивилне структуре Републике Српске.

Ратно ваздухопловство и противваздушна одбрана СФРЈ

Ратно ваздухопловство и противваздушна одбрана Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (скраћено РВ и ПВО), било је један од три вида Југословенске народне армије, намењено за заштиту и превласт у ваздушном простору, као за подршку копненим, поморским и укупним оружаним снагама СФРЈ. Формално је основано 21. маја 1942. године, у току Народноослободилачке борбе, а са распадом Југославије, нестало је у изворном облику и трансформисало се у нова, 1992. године, по новоствореним државама.

У периоду 1945—1992. године, Ратно ваздухопловство и противваздушна одбрана (РВ и ПВО) развијало се у складу са концептом развоја ЈНА, у духу савремене ваздухоплове научне мисли, доктрине и технолошког развоја у свету. Истовремено, развијани су и усавршавани властити кадар, високо школство и флексибилна доктрина примене РВ и ПВО према савременим условима. Ослонац на властите снаге је имао приоритет, те су реализовани резултати у развоју снажног РВ и ПВО, са јаком сопственом научном и технолошком базом, о чему сведочи и извоз око 200 примерака војних авиона из властитог развоја и производње.У току Другог светског рата, главни задатак РВ, био је борба против окупатора и њихових сарадника, за ослобођење земље и за успостављање друштвеног поретка, пројектованог од Комунистичке партије Југославије. Непосредно по завршетку рата, задаци су се свели на очување успостављеног поретка и заштиту од иностране интервенције.

Слободна сиријска армија

Слободна сиријска армија је назив за више терористичких организација повезаних са побуњеном сиријском опозицијом која се бори против легалне војске у Сиријском рату. Такозвану Слободну сиријску армију су основали 2011. године одбегли официри и војници сиријске војске. Већину припадника ових група чине сунитски муслимани, а у јуну 2016. процењена снага Слободне сиријске армије износила је око 50.000 људи. Слободна сиријска армија је изводила терористичке операције у готово свим деловима Сирије, али су је 2014. на истоку земље потиснуле снаге Исламске Државе. Иако се званично боре и против Исламске Државе, међу њима је често долазило до сарадње зато што се Слободна сиријска армија највише бори против легалне сиријске војске у циљу свргавања председника Асада. Велики број бораца Слободне сиријске армије је прешао на страну ИД-а, а према извештајима са терена, велики проценат преосталих бораца подржавају дејства Исламске Државе.

Бројни светски аналитичари су довели у питање постојање слободне сиријске армије која је заправо скупина различитих салафистичких и џихадистичких група које делују самостално и без јединствене команде али су ипак добиле подршку западних и неких блискоисточних земаља као и њихове медијске пропаганде која их је представила као „борце за слободу". Руска Федерација је 2015, на позив председника Асада, покренула војну интервенцију у Сирији и уједно започела бомбардовање позиција тзв. Слободне сиријске армије на шта су се неке земље на челу са САД жестоко успротивиле па је Русија одговорила доказима који показују да „Слободна сиријска армија" заправо не постоји и да би Русија у супротном била спремна да јој помогне уколико западне земље покажу где се она налази и ко су њене вође.

Немачки новинар Јирген Тоденхофер, који је посетио Исламску Државу, тврди да су му команданти ИД-а рекли како је „Слободна сиријска армија" њихов најбољи снабдевач оружјем и да од њих купују модерну опрему коју западне земље и САД достављају сиријским побуњеницима.

Чинови Војске Србије

Чинови Војске Србије махом одговарају чиновима некадашње војске Србије и Црне Горе, док се користе потпуно нове ознаке које је осмислио мајор Јован Милак. Неки чинови, попут морнаричких као и чинова капетана прве класе и водника прве класе су према новом закону избачени, а додат је чин бригадног генерала a у морнарици чин комодор.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.