Протекторат

Протекторат је израз којим означава однос двију држава у којој једна држава другој, обично војнички, економски или на неки други начин слабијој, води спољне послове и одбрану, односно пружа "заштиту"; заштићена држава, пак, у потпуности или у већој мјери задржава аутономију и/ли сувереност у унутрашњим питањима. Израз, који потиче од латинске ријечи протегере ("заштитити") је традиционално описивао односе између двију држава, а који се заснивао на споразуму или као посљедица освајања. У 19. вијеку се под изразом протекторат почела подразумијевати и подручја Азије, Африке и Океаније на којима су тадашње колонијалне силе успостављале власт једнострано их проглашавајући подручјима "под својом заштитом".

Израз протекторат је због потоње праксе стекао пежоративно значење, односно због формализације неравноправног односа двије државе га се сматра супротним начелу о праву на самоодређење. Након првог свјетског рата је, пак, Лига народа успоставила властите протекторате у облику мандатних подручја, а након другог свјетског рата су УН успоставили старатељска подручја која функционирају као протекторати.

На подручју Србије се према резолуцији 1244 и Косово сматра својеврсним протекторатом.

Види још

12. мај

12. мај (12.05) је 132. дан у години по грегоријанском календару (133. у преступној години). До краја године има још 233 дана.

27. новембар

27. новембар (27.11.) је 331. дан године по грегоријанском календару (332. у преступној години). До краја године има још 34 дана.

Бахреин

Бахреин (арап. ‏البحرين‎‎), или службено Краљевина Бахреин (арап. ‏مملكة البحرين‎‎) је мала острвска држава која се налази у Персијском заливу . Бахреин је и по броју становника и по величини територије најмања арапска држава. Саудијска Арабија се налази западно од острва, и повезана је са Бахреином ауто-путем Краљ Фад (пуштен за промет саобраћаја 25. новембра 1986. године). Ка југу Персијског залива налази се Катар. У плану је изградња моста пријатељства Катар-Бахреин, који ће бити најдужи мост на свету и повезаће Катар и Бахреин.

Друга мароканска криза

Друга мароканска криза (Агадирска криза или Пантеров скок) се десила 1911. године као последица систематског економског искоришћавања Марока. 1911. године мароканска племена су се побунила против Француза и Султана. Французи су одговорили војном интервенцијом. На то су Немци узвратили и шаљу своју топовњачу СМС Пантеру у луку Агадир и траже од Француза да им предају Мароко или неки други град у Африци.

Криза је решена Фесовским миром потписаним 30. марта 1912. године којим се Султан Абделхафид одрекао суверенитена над Мароком, чиме је држава постала француски протекторат. Заузврат Француска је дала Немачкој погранични део Конга.

Катар

Катар (арап. Qaṭar قطر‎; IPA: /ˈqɑtˤɑr/, лок. верн.: /ɡɪtˤɑr/), званично Држава Катар (арап. Dawlat Qaṭar دولة قطر‎), емират је на Блиском истоку који се налази на малом Катарском полуострву које је део већег Арабијског полуострва. Граничи са Саудијском Арабијом на југу; иначе, Персијски залив окружује ову земљу.

По државном уређењу Катар је апсолутна монархија — емират. Главни град је Доха.

У последњих век и по политиком Катара доминира породица Тани из које потиче и садашњи емир. Након краја британског протектората 1971. године, земља се није придружила Уједињеним Арапским Емиратима, одабравши уместо тога потпуну независност.

Најзаступљенија религија у Катару је ислам. Арапски односно његов локални дијалект је језик већине становништва. Велик број становника су страни држављани на раду у индустрији нафте.

Привредом Катара доминира нафтна индустрија. Приходи од продаје нафте омогућили су повећање животног стандарда и увођење социјалне државе налик на оне у Европи. БДП је 2014. године био 145.894 америчка долара по глави становника, мерено по ППП-у, седам пута више него пре 11 година.

Катар је седиште познате арапске ТВ станице Ал Џазира. У последње време земља се убрзано демократизује. Локални избори одржани су први пут 1999, а избори за законодавну скупштину предвиђени су за 2016. годину.

Кирибати

Кирибати, или званично Република Кирибати (енгл. Republic of Kiribati, гилб. Ribaberiki Kiribati) острвска је држава смештена у централном делу Тихог океана. Кирибатска 33 атола се простиру на преко 1.351.000 km² у пределу око екватора. Припада земљама Комонвелта. Налази се око 4.000 km југозападно од Хаваја. Географски и геополитички држава припада групи острва која се називају Микронезија. 33 острва од којих су састављени Кирибати су подељена у три групе: Гилбертова острва, Феникс острва и Линијска острва. Сва су атоли, осим Банаба острва у Гилберт групи. Укупно их је 21 насељено. Највећи део становништва налази се на Гилберт острвима. Једино једно од Феникс и три од Линијских острва су стално насељени. Главни град Кирибата је Баирики, који је смештен у Јужној Тарави. У њему се налази административни центар. Између 1892. и 1900, Британска влада је направила од Гилберт острва њихов протекторат. Године 1916, острва су уступила свој номинални суверенитет и постала део колоније Острва Гилберт и Елис. Феникс и Линијска острва коначно су се придружила колонији, и Елис острва (данас Тувалу) отцепила. Године 1979, колонија је постала независна република Кирибати.

Краљевина Албанија (1928—1939)

Краљевина Албанија (алб. Mbretëria Shqiptare) била је уставна монархија која је постојала од 1928. до 1939. године. Албанија је у овом раздобљу фактички била протекторат Краљевине Италије.

Уставотворна скупштина прогласила је Краљевину 1928. године, а за првог краља био је окруњен Зог I. Овај чин био је настојање да се Албанија надовеже на средњовековну владавину Скендербега из 15. века.

Краљевина Албанија одржавала је добре односе са фашистичком владом у Италији, све до италијанске инвазије 1939. године. Када је Немачка извршила инвазију Чехословачке, Мусолини је наредио инвазију Албаније. Краљ Зог напустио је Албанију, не желећи бити на челу марионетске владе.

Краљевина Албанија (1939—1943)

Краљевина Албанија (алб. Mbretëria Shqiptare, итал. Regno albanese), позната и као Велика Албанија, је, између 1939. и 1943. године, била протекторат Краљевине Италије.

Према службеном тумачењу италијанских окупатора, Албанија је учествовала у унији Албаније и Италије, коју су званично водили италијански краљ Виторио Емануеле III и његова влада. Албанију је водио италијански гувернер, послије италијанске инвазије на Албанију, од 1939. до 1943. За то вријеме, Албанија је престала да постоји као независна држава и постала је аутономни дио Италијанске империје вођене владиним званичницима, који су имали за циљ да Албанија постане дио Велике Италије асимилујући Албанце и насељавајући Албанију досељеницима са Апенинског полуострва, желећи је постепено претворити у италијанску земљу.Италијански окупатори су се у својим иредентистичким тежњама позивали на Лондонски споразум из 1915. године, према којем је Антанта обећала Италији средњу и јужну Албанију као награду за борбу на страни Атанте. Када су италијански војници, јуна 1917. године, преузели контролу над великим деловима Албаније, Италија је формално прогласила протекторат над средњом и јужном Албанијом. Међутим, Италијани су били приморани да повуку своје војнике из Албаније у септембру 1920. Италијани су били бијесни због малих добитака које је Италија добила мировним преговорима, сматрајући да је Лондонски споразум прекршен. Италијански фашисти су тврдили да су Албанци етнички повезани са Италијанима преко Итала, Илира и Римљана, као и због великог утицаја који су на Албанију извршили Римско царство и Млетачка република. Овим су оправдавали наводно италијанско право да посједују Албанију. Италија је покушала да оправда анексију Албаније и тиме што је неколико стотина хиљада Албанаца већ било апсорбовано у италијанско друштво у јужној Италији, па је прикључење Албаније, према италијанским тврдњама, било "разумно због уједињења Албанаца у једну државу".Италија је подржала албански иредентизам усмјерен ка подручјима суседних држава насељеним претежно албанским становништвом, посебно ка Косову и Метохији, западној Македонији и источној Црној Гори у Југославији, као и ка Епиру у Грчкој (односно ка пограничном подручју Чамерије). Након окупације Краљевине Југославије од стране Сила осовине, Италија је свом протекторату Албанији прикључила и делове Југославије.

Кукова Острва

Кукова Острва (маорски Kūki 'Āirani, енглески Cook Islands) су самоуправна аутономна парламентарна демократија у слободној асоцијацији са Новим Зеландом. Нови Зеланд је одговоран за спољну политику и одбрану. У последње време Кукова Острва теже да имају независну спољну политику. Населили су их око 600. године Маори са оближњега острва Тахити. Постали су британски протекторат 1888. понајвише због страха од француске окупације. Нови Зеланд је 1901. извршио анексију Кукових Острва. Под новозеландским протекторатом остали су до 1965. Циклон је током 1997. оштетио 80% кућа на острвима.

Кукова Острва се састоје из 15 острва вулканског и коралног порекла. Налазе се у архипелагу Полинезије у јужном Пацифику. Острва се деле у две групе: северна и јужна.

Главно острво је Раротонга на коме се налази престоница Аваруа, међународни аеродром и мноштво хотела. Друга значајна острва су: Аитутаки, Атиу, Мангаиа, и Пенрин. Од поменутих, једино је Пенрин у северном делу архипелага.

Становништво су, углавном, Маори полинежанског порекла.

Туризам је главна привредна грана. Међу значајнијим привредним гранама истичу се офшор банкарство, вађење бисера , рибарство и воћарство.

Ова острва не треба мешати са острвом Кук у јужном Атлантском океану.

Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату

Окупацију и поделу Југославије у Другом светском рату (1941. године) извршиле су немачке, италијанске, бугарске и мађарске окупационе снаге. У складу са политиком сила Осовине, Југославија је тада фактички ликвидирана као држава, иако је њено постојање и даље номинално било признато од стране тадашње међународне заједнице, а једини легитимни међународно признати представник Југославије била је Југословенска влада у изгнанству. Окупатори су, супротно међународном праву, у централним деловима земље формирали три државна протектората (марионетске државе) - Независну Државу Хрватску, Недићеву Србију и Независну Државу Црну Гору, у којима су југословенски народи задржали неки вид квази-државности у новом Хитлеровом поретку, док су периферни делови Југославије једноставно анектирани од стране суседних фашистичких држава - Немачке, Италије, Мађарске, Бугарске и Албаније (која је и сама била италијански протекторат).

Протекторат Малта

Протекторат Малта је био британски протекторат на острву Малта који је постојао у периоду од 1800. до 1813. године.

Протекторат Чешка и Моравска

Протекторат Чешка и Моравска је назив за државни протекторат у саставу Нацистичке Немачке, који је постојао од 1939. до 1945. године на подручју данашње Чешке. Формиран је након поделе Чехословачке, чији су источни делови подељени између независне Словачке и Хортијеве Мађарске. За разлику од Словачке којој је призната самосталност, чешке земље су анектиране од стране Немачког Рајха и административно подељене: периферни делови Чешке настањени судетским Немцима су стављени под директну немачку управу, док су централни делови настањени Чесима претворени у државни протекторат. Након пораза сила Осовине у рату, протекторат престаје да постоји и његова територија је укључена у обновљену Чехословачку.

Република Ђенова

Република Ђенова, односно Пресветла Република Ђенова (итал. Repubblica di Genova, лиг. Repúbrica de Zêna), је била држава на подручју данашње Италије чије је средиште био данашњи италијански град Ђенова, а која је постојала од 11. до 18. века (1797. године). Република је настала у 11. веку, када је Ђенова постала самостална градска комуна.

Године 1797., под Наполеоновим притиском, Ђенова постаје француски протекторат под именом Лигурска република, коју је Француска анектирала 1805. Иако су се Ђеновљани побунили против Француске 1814. године и сами ослободили град, као резултат Бечког конгреса Ђенова је укључена у Краљевину Сардинију.

Росова зависна територија

Росова територија (енгл. Ross Dependency) је сектор Антарктика на који право полаже Нови Зеланд. Налази се на Росовој леденој плочи. Територијалну претензију остварује на основу Антарктичке повеље. Росова територија је део Краљевства Нови Зеланд.

На Росовој територији налазе се две научно-истраживачке станице, Скотова база и Мекмердо база. Поред тога тамо се налази Росово острво на ком је најјужнији активни вулкан Еребус.

Савезне државе Њемачке

Савезна Република Њемачка је федерална парламентарна република која је сачињена од шеснаест држава (њем. Land; савезних држава (њем. Bundesland)). С обзиром на то да је данашња Њемачка настала од неколико држава, она има федерални устав, а конститутивне државе су садржале одређени степен суверенитета. Са нагласком на географске услове, Берлин и Хамбург се сматрају градовима државама (њем. Stadtstaaten), као што је Слободни ханзеатски град Бремен, кога у ствари чине градови Бремен и Бремерхафен. За осталих тринаест савезних држава се користи назив територијална држава (њем. Flächenländer).

Савезна Републике Њемачка је 1949. године настала уједињењем западних држава (које су претходно биле под америчком, британском и француском управом) које су створене након Другог свјетског рата. У почетку, 1949. године, савезне државе СР Њемачке су биле: Баден, Баварска, Бремен, Хамбург, Хесен, Доња Саксонија, Сјеверна Рајна-Вестфалија, Рајна-Палатинат, Шлезвиг-Холштајн, Виртемберг-Баден (до 1952) и Виртемберг-Хоенцолерн (до 1952). Западни Берлин, који званични није био дио СР Њемачке, био је у великој мјери интегрисан и дефакто је сматран савезном државом.

Године 1952, након референдума, Баден, Виртемберг-Баден и Виртемберг-Хоенцолерн су спојени у Баден-Виртемберг. Године 1957. Протекторат Сар се придружио Њемачкој као Сарланд. Уједињењем Њемачке 1990. године, којим је Њемачка Демократска Република ушла у састав Савезне Републике Њемачке, довело је до обнављања источних савезни држава: Бранденбург, Мекленбург-Западна Померанија, Саксонија, Саксонија-Анхалт и Тирингија, као и до поновног спајања Западног и Источног Берлина у Берлин и његово успостављање као пуноправне и једнаке савезне државе. Регионални референдум 1996. године на коме се изјашњавало о спајању Берлина са околним Бранденбургом у „Бранденбург-Берлин” није достигао неопходну већину гласова у Бранденбургу, док је већина Берлинаца гласала са спајање.

Федерализам је један од утемељених уставних принципа Њемачке. Према Уставу Њемачке, нека питања, као што су спољни послови и одбрана, искључиво су одговорност федерације (тј. федералног нивоа), док остала питања падају под заједничке надлежности савезних држава и федерације; савезне државе задржавају резидуални законодавни интегритет за сва друга подручја, укључујући „културу”, која у Њемачкој не подразумијева само питања као што су финансијска промоција умјетности и науке, него и већину облика образовања и обуке. Иако су спољни односи, укључујући међународно уговоре, прије свега одговорност федералног нивоа, конститутивне државе имају одређена ограничена овлашћења у овој области: у питањима која се непосредно утичу на њих, савезне државе своје интересе бране на федералном нивоу кроз Бундесрат (Савезни савјет; горњи дом Савезног парламента Њемачке) и у областима у којима имају законодавну власт имају ограничена овлашћења да закључе међународне уговоре „уз сагласност федералне владе”.

Самоа

Самоа (енгл. Samoa, сам. Sāmoa), или званично Независна Држава Самоа (енгл. Independent State of Samoa, сам. Malo Saʻoloto Tutoʻatasi o Sāmoa), позната и као Западна Самоа, је острвска држава у јужном Пацифику, у Полинезији, Океанија. Ова држава обухвата већи, западни, део архипелага Самоа, па се зове још и Западна Самоа, за разлику од Источне (Америчка Самоа − америчка територија).

Пре стицања независности била је УН протекторат, новозеландска административна прекоморска територија и немачка колонија. Налази се 2900 км североисточно од Новог Зеланда. Површина износи 2831 км², а главни град је Апија са 40.000 становника. Главни извозни производи Самое су риба и копра.

Сар на Летњим олимпијским играма 1952.

Национални олимпијски комитет Сарланда (Nationales Olympisches Komitee des Saarlandes) је основан и признат од стране МОКа 1950. године. Сарланд је као француски протекторат постојао у периоду од 1947. па до 1956. године. Као самостални тим Сар је узео учешће само на једној Летњој олимпијади и то 1952. године а после тога 1956. године Сар се припојио Немачкој и као такав даље су његови спортисти учествовали на олимпијадама заједно под немачком заставом.

Северни Борнео на Летњим олимпијским играма 1956.

Северни Борнео је први и једини пут на олимпијадама самостално учествовао на Летњим олимпијским играма одржаним у Мелбурну, Аустралија 1956. године. Ово су биле једине олимпијске игре на које је овај бивши британски протекторат слао своје спортисте, већ 1963. Северни Борнео је постао део Малезије и у оквиру нове државе спортисти са бившег Северног Борнеа су одлазили на олимпијске игре.

Фудбалска репрезентација Сара

Фудбалска репрезентација Сара, или Сарланда, је фудбалски тим који је представљао немачку државу Сарланд од 1950. до 1956. док је била под француском окупацијом. Зато што се Француска до 1956. противила да Сарланд буде члан Западне Немачке, управљали су њом одвојено од остатка Немачке као Протекторат Сар.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.