Просопоморфни поклопци

Просопоморфни поклопци (од грч. προσωρον - лице) су култни објекти јединственог облика, значења и функције, керамички цилиндрични или конични поклопци у облику људског и/или животињског лица, који нису имали практичну намену. На сваком поклопцу препознаје се лице, нос и уши и посебно изразито и рељефно моделоване очи.

Током неолита се јављају у Винчанској култури. У овој култури просопоморфни поклопци су украшени урезаним геометријским орнаментом, најгушће на лицу, а теме и потиљак су понекад без украса. Мотиви су шрафирани троуглови, цик-цак линије, меандар испуњен убодом и сл. Димензије су између 7 и 15 cm, а пошто се повезују са амфорама, претпоставља се да одговарају онима димензија од 20 до 40 cm.[1]

Prosopomorf
Просопоморфни поклопци Винчанске културе.

Види још

Референце

  1. ^ Д. Николић, Ј. Вуковић, „Чувари и заштитници, култни предмети“, Винча, праисторијска некропола, Београд, 2008.
Винчанска култура

Винчанска култура представља млађенеолитску и раноенеолитску културу Европе (између првих векова 5. миленијума пре нове ере и првих векова 4. миленијума пре нове ере). Простирала се од средњег Потисја на северу до Скопске котлине на југу и од река Усоре и Босне на западу до Софијског басена на југу, односно обухватала је територије данашње Србије, Румуније, Северне Македоније и Босне и Херцеговине. Винчанска култура је била технолошки најнапреднија праисторијска култура у свету. Најранија металургија бакра у Европи потиче са винчанског локалитета Беловоде у источној Србији. Генералним урбанистичким планом развоја Београда, приобални појас Дунава у зони Винче проглашен је археолошким парком.

Витковачко поље

Витковачко поље је археолошко налазиште винчанске културе које се налази 3 km од Александровца и 25 km од Крушевца, у атарима села Витково и Венчац. Локалитет је смештен на падинама Витковачког поља и простире се на десетак хектара, југозападно од главног пута Крушевац- Александровац и Кожетинског потока до Стубалске реке. Археолошким ископавањима откривени су стамбени објакат и јама. Посебно се издвајају налази антропоморфних фигурина, од којих су неке добиле и називе попут "Lady of Aleksandrovac" и "Venus de Župa".

Завичајни музеј Трстеник

Завичајни музеј Трстеник је формиран 1983. године у Трстенику под називом Музејска делатност. Његово оснивање везује се за почетак ископавања неолитског насеља Страгари, када се појавила потреба за чувањем артефаката пронађених на терену. Више од деценију и по музеј је обављао своју делатност у просторијама Народног универзитета, да би 2000. године био премештен у зграду у којој се и данас налази. Зграду у којој је смештен музеј пројектовао је Валериј Матвејев 1953. године за дечје обданиште. Након четири деценије рада обданишта, оно је 1997. године пресељено, а у згради се од тада, па све до 1999. године, налазила Нижа музичка школа.

Праисторија на тлу Србије

Праисторија на тлу Србије обухвата период историје Србије од појаве првих људи на њеном тлу око 40.000. године п. н. е, до доласка Римљана крајем III века п. н. е.

Србија

Србија, званично Република Србија, суверена је држава која се налази на раскрсници путева средње и југоисточне Европе у јужном делу Панонске низије и центру Балканског полуострва. Већим делом захвата Балканско полуострво, а мањим Панонску низију. Србија се на северу граничи са Мађарском, на североистоку са Румунијом, на истоку са Бугарском, на југу са Северном Македонијом, на југозападу са Албанијом и Црном Гором, а на западу са Хрватском и Босном и Херцеговином (ентитетом Република Српска). Србија без Косова и Метохије броји око 7 милиона становника, док са Косметом броји око 8,8 милиона становника. Главни град је Београд, који спада међу најстарије и највеће градове у југоисточној Европи. Са 1.659.440 становника у широј околини, по попису из 2011. године, он је административно и економско средиште државе. Званични језик је српски, а званична валута је српски динар.

После словенских миграција на Балкану (6. век), Срби су у раном средњем веку основали неколико држава. Српско краљевство добило је признање од стране Рима и Византијског царства 1217. године, достигавши свој врхунац 1346. године као релативно кратковечно Српско царство.

До средине 16. века, читава модерна Србија била је у склопу Османског царства, све док га није прекинула Хабзбуршка монархија, која је почела да се шири према Централној Србији од краја 17. века, а одржавала је упориште у модерној Војводини. Почетком 19. века, Српска револуција успоставила је националну државу као прву уставну монархију у региону, која је касније проширила своју територију.Србија је, након катастрофалних губитака у Првом светском рату и уједињења са бившом Хабсбуршком круницом Војводине (и другим територијама), постала суоснивач и саставни део заједничке државе са већином Јужних Словена првобитно у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, (касније преименованој у Краљевину Југославију), затим у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији, Савезној Републици Југославији и Државној заједници Србији и Црној Гори. Године 2006, после одржаног референдума у Републици Црној Гори, народи су се мирно разишли и Државна заједница је престала да постоји, а Република Србија је, на основу Уставне повеље, наставила државно-правни континуитет са Србијом и Црном Гором.

У саставу Републике Србије су и две аутономне покрајине: Војводина и Косово и Метохија. Од НАТО бомбардовања СРЈ, покрајина Косово и Метохија се налази под протекторатом Уједињених нација. Институције привремене самоуправе на Косову и Метохији, на којем Албанци чине етничку већину, 17. фебруара 2008. године једнострано и противправно (противно уставу Републике Србије од 2006. године и Резолуцији Савета Безбедности ОУН 1244, али и међународном праву) прогласиле су независност, коју Република Србија, многе друге државе и Организација Уједињених нација не признају.

Република Србија је члан Уједињених нација, Савета Европе, Организације за европску безбедност и сарадњу, Партнерства за мир, Организације за црноморску економску сарадњу, Централноевропског уговора о слободној трговини, а приступа Светској трговинској организацији. Од 2014. године земља преговара о приступању у Европској унији са перспективом придруживања Европској унији до 2025. године и једина је земља у садашњем програму проширења која је од Слободне Куће названа „слободном”.Србија се од 2007. године формално придржава политике војне неутралности. Економија је са вишим средњим приходом, са доминантним услужним сектором, праћеним индустријским сектором и пољопривредом. Земља је високо рангирана на индексу хуманог развоја (67), индексу друштвеног напретка (47), као и индексу глобалног мира (54).

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.