Просара

Просара је ниска хорст планина у Босни и Херцеговини, Репубици Српској, највећи врх 363 метра. Дугачка око 23 км. Изграђена од палеозојских шкриљаца и пешчара, који су на јужној страни покривени неогеним седиментима. Токови који се спуштају са планинског била, рашчланили су планинске стране у низ коса. Просара је богата водом и под бујном вегетацијом.[1]

У регионалном смислу припада Босанској Посавини и бањалучкој регији. Просара се простире у општинама Козарска Дубица и Градишка.

Просара
20170328 114011
Просара и село Горњи Требовљани
Географске карактеристике
Ндм. висина363 m
Координате45°09′51″ СГШ; 16°59′39″ ИГД / 45.1641667° СГШ; 16.9941667° ИГД Координате: 45°09′51″ СГШ; 16°59′39″ ИГД / 45.1641667° СГШ; 16.9941667° ИГД
Географија
Просара на мапи Босне и Херцеговине
Просара
Просара
Државе Босна и Херцеговина
Републике Република Српска

Извори

  1. ^ Географске области СФРЈ, друго издање, Др Јован Ђ. Марковић, Београд 1970.
Бањалучка регија

Бањалучка регија се налази у западном дијелу Републике Српске. Обухвата дио историјско-географске области Крајине, чије име потиче из времена када је ова област била гранично подручје између Турске и Аустроугарске.

Битка на Козари

Битка на Козари је једна од познатијих битака партизана против немачко-усташких снага у току Другог светског рата у Југославији.

Током пролећа 1942. партизански покрет у западној Босни је знатно ојачао. То је довело до заузимања Приједора и Љубије 16/17. маја и оснивања Прве крајишке бригаде 21. маја 1942. Иако се ово одвијало у периоду минималног немачког војног присуства у Југославији, пацификација постигнута у другим деловима земље омогућила је немачкој команди формирање знатне борбене групе. Њу сачињавали делови 3 (од укупно 4) немачке дивизије, као и главнина управо формираног Првог збора (корпуса) НДХ. Иако малобројне партизанске снаге које нису биле довољне ни за одбрану Козаре све време су угрожавале реку Саву, виталне комуникације у НДХ и у својим акцијама стизали до предграђа Бања Луке, што није могло да не изазове реакцију знатно бројнијих снага непријатеља и што је резултирало тешким цивилним жртвама.Ове снаге су 10. јуна отпочеле концентричан напад на партизане из свих околних гарнизона. Након извршеног опкољавања, оне су формирале широке запречне појасе око Козаре и кренуле у систематско потискивање и изнуривање бранилаца. Одбрана, у почетку врло успешна, након десетак дана почела је да посустаје услед губитака, замора и нестанка муниције.

Партизански делови који су се нашли ван обруча, применили су две врсте дејстава ради помоћи опкољеним снагама. 3. и 4. батаљон упорно су покушавали да се пробију у обруч ради помоћи, што је и успело деловима 4. батаљона. Остале снаге, 1. и 2. батаљон бригаде, и 1, крајишки одред, покренуле су низ енергичних напада на околне гарнизоне ради привлачења на себе делова осовинске оперативне групе. Извршени су успешни напади на Добрљин, Босански Нови и Сански Мост.

Ово ипак није довело до слабљења и одвајања значајних ефектива оперативне групе Западна Босна. Довођењем појачања, притисак на опкољене снаге је појачаван, што је довело до кризе одбране.

Суочени с немогућношћу даљег одолевања, борци Другог крајишког одреда одлучили су се за пробој из обруча. Пробој кроз вишеструке утврђене линије обруча одиграо се 3. јула 1942. у југозападном делу Козаре, 15 km источно од села Међувође, у северозападној Босни.

Кроз све линије обруча пробио се знатан део Одреда и један део збега цивила (око 10.000 људи). Интервенцијом оклопних делова Немци су у зору затворили брешу, поново успоставили обруч, и већ следећег дана кренули у прочешљавање Козаре. Остатак одреда и цивили који су остали у обручу покушавали су да се спасе кријући се у планини. Већ првог дана ликвидирана је партизанска болница и побијено око 300 рањеника.

Током наредне две недеље снаге Немаца и НДХ систематски су прочешљавале Козару и Поткозарје. Карактеристика ове операције је посебно бруталан поступак према цивилном становништву. Један број ухваћених становника ликвидиран је на лицу места, док је већина транспортована у логоре. Била је очигледна намера да се подручје потпуно испразни од становништва, како би се партизани лишили базе и могућности преживљавања. Током операције преко 68.000 становника (око половина) депортована је у логоре. Укупан број цивилних жртава на Козари и Поткозарју износи око 35.000 људи, од чега је највећи део страдао управо у овој операцији и током интернације у логоре која је следила.

Географија Републике Српске

Република Српска се налази на Балканском полуострву (географском региону југоисточне Европе).

Географске регије Републике Српске

Република Српска као ентитет Босне и Херцеговине подјељена је на 4 регије уз помоћ нодално-функционалног принципа. Регије су мање или веће цјелине које садрже неку одлику која је разликује од сусједних регија. Регије Републике Српске су: Бањалучка регија, Добојско-бијељинска, Источносарајевско-зворничка и Требињско-фочанска. Свака од ових регија је посебна на свој начин и међусобно се разликују према привредном развоју, распореду и изгледу кућа, величини насеља, густини насељености...

Општина Козарска Дубица

Општина Козарска Дубица (раније општина Босанска Дубица) је смјештена у сјеверозападном дијелу Републике Српске, БиХ, уздуж ријеке Уне. Сједиште општине се налази у Улици Светосавска 5, у насељеном мјесту Козарска Дубица. Према подацима Агенције за статистику Босне и Херцеговине на попису становништва 2013. године, у општини је пописано 21.524 лица.

Република Српска

Република Српска, неформално Српска, један је од два ентитета у Босни и Херцеговини, поред Федерације Босне и Херцеговине. Налази се у југоисточној Европи, тачније на западном дијелу Балканског полуострва. Највећи град је Бања Лука и представља сједиште већине институција Републике Српске, као и њено политичко, административно, привредно и универзитетско средиште. Српска се граничи државном границом са Републиком Србијом, Црном Гором и Републиком Хрватском, а међуентитетском линијом са Федерацијом Босне и Херцеговине.

Настала је 9. јануара 1992. године као Република српског народа Босне и Херцеговине одлуком Скупштине српског народа у Босни и Херцеговини. Општим оквирним споразумом за мир у Босни и Херцеговини из 1995. године постала је међународно призната као ентитет Босне и Херцеговине.

Према подацима пописа становништва 2013. године, у Републици Српској је становало укупно 1.170.342 лица. Резултати пописа 2013. показују и то да је у Републици Српској укупан број домаћинстава износио 408.825, а станова 584.261.Република Српска је члан Скупштине европских регона, која пружа подршку регијама у процесу европског проширења и глобализације.Представништва Републике Српске у иностранству доприносе унапређењу свих облика сарадње са институцијама и организацијама у иностранству. Република Српска има осам представништва у иностранству и то у: Аустрији, Белгији, Грчкој, Израелу, Њемачкој, Русији, САД и Србији.

Списак природних добара Српске

Република Српска има 19 природних добара под заштитом. Све заједно, она заузимају око 0,10% ентитета. Заштићена подручја чине два резервата природе, три национална парка, дванаест споменика природе и два подручја са одрживим коришћењем природних ресурса. У просторном плану за период 2015-2025. године предложено је стављање под заштиту 15 до 20% територије Републике Српске, односно заштиту око 310 подручја.

Законом о заштити природе прописано је 7 категорија заштићених подручја.

Слиједи списак природних добара Републике Српске.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.