Пролог

Пролог може бити:

  • Пролог (програмски језик), програмски језик
  • Пролог (Ливно), насељено мјесто у општини Ливно, Федерација Босне и Херцеговине, БиХ
  • Пролог (Љубушки), насељено мјесто у општини Љубушки, Федерација Босне и Херцеговине, БиХ
  • Мали Пролог, насељено мјесто у општини Појезерје, Република Хрватска
  • Велики Пролог, насељено место у саставу града Вргорца, Сплитско-далматинска жупанија, Република Хрватска
Јаков (архиепископ српски)

Свети Јаков је био архиепископ српски од 1286. до 1292. године.О њему се не зна много. Зна се да је обнављао и подизао цркве и да је, вероватно око 1290. године, преместио седиште српске архиепископије из манастира Жиче у Пећ. Велику бригу је посвећивао манастиру Студеници, снабдео је богослужбеним књигама и црквеним сасудима. Изузетну бригу је посвећивао српским подвижницима. Ореол светитељства задобио је чистотом своје вере и хришћанске љубави. Красиле су га кротост, смиреност и доброчинства.

Српска православна црква слави га 3. фебруара по црквеном, а 16. фебруара по грегоријанском календару.

Јован III Схоластик

Јован III Схоластик је био патријарх цариградски. Као адвокат рукоположен у чин свештеника, потом постао патријарх 565. године. Писао каноне који су ушли у Номоканон. У време његово унета је у литургију божанствена песма: Иже херувими, а исто тако и Вечери Твојеја Тајнија. Преминуо је 577. године.

Српска православна црква слави га 21. фебруара по црквеном, а 6. марта по грегоријанском календару.

Јован Посник

Свети Јован IV, патријарх цариградски (грч. Ιωάννης Δ΄), познат још и као Јован Неустет (грч. Νηστευτής) или Јован Постник је хришћански светитељ и патријарх.

У младости је био златар, а касније је рукоположен за свештеника. За патријарха Константинопоља изабран је 11. априла 582. године. Познат је као први цариградски патријарх који је узео титулу „васељенски“ ("екуменски"). Био је велики испосник, молитвеник и чудотворац. Познати су његови списи о покајању и о исповедању.

Умро је 2. септембра 595. године.

Православна црква га прославља 2. септембра по јулијанском календару.

Напомена: Овај чланак, или један његов део, изворно је преузет из Охридског пролога Николаја Велимировића.

Архип

Архип беше један од Седамдесет апостола. Апостол Павле помиње га у посланици Колошанима и Филимону, називајући га својим другаром у војевању.

У време празника богињи Артемиди, сви хришћани у Колосају беху по обичају сабрани у дом Филимонов на молитву. Незнабошци, сазнав за овај скуп, јурну и похватају све хришћане, Филимона, Архипа и Апфију, као вође, најпре ставе на шибу, а после их закопају до појаса у земљу и почну их камењем тући. И тако убију Филимона и Апфију, а Архипа изваде из рупе једва жива, и оставе га на забаву деци. Деца, пак, избоду га свега ножевима и тако сконча.

Православна црква слави их као мученике 19. фебруара по јулијанском, а 4. марта по грегоријанском календару.

Гаврило

Гаврил, Габријел или Џибрил (хебр. גַּבְרִיאֵל - „снага Божја“) у Аврамским религијама означава слугу и гласника (анђела) Божјег који има дужност да саопштава људима Божје одлуке.

Према Библији је Гаврило Божји гласник послан Данилу, Захарији и Марији. Хришћани и муслимани верују да је он прорекао рођење Јована Крститеља и Исуса.

Захарије и Јелисавета

Свети пророк Захарије је био отац Светог Јована Крститеља, син Варахијин, из племена Аронова, а Праведна Јелисавета кћи Совије, сестре Свете Ане, мајке Пресвете Богородице.

У време Ирода децеубице, првосвештеник Захарије служаше у јерусалимском храму. У олтару му се јави архангел Гаврило и објави му да ће Јелисавета родити сина. Захарије посумња у речи благовесника, јер и он и његова жена били су стари, и занеме. Проговорио је тек када је, на дан обрезања детета, на дашчици написао: „Јован му је име“ (Лк. 1, 63). Касније, када Ирод поче да убија децу у Витлејему и околини, да би убио Богомладенца, посла људе да убију и Захаријевог сина Јована. Јелисавета са дететом побеже, па војници убише Захарија пред олтаром.

Православна црква их прославља 18. септембра.

Кодрат Атински

У хришћанству, Свети Апостол Кодрат Атински је био један од Седамдесеторице апостола. Рођен је у другој половини 1. века.

Био је епископ у Атини где је наследио светог Публија, а након тога у Магнезији. Према хришћанском предању, био је познат као веома учен и мудар.

Свети Кодрат је написао одбрану хришћанства и предао је цару Хадријану. Пема хришћанској традицији, та одбрана је оставила толики утисак на цара, да је овај наредио, да се хришћани више не гоне без нарочитих кривица.

Умро је око 130. године у Магнезији, где је и сахрањен.

Православна црква прославља Кодрата Атинског 21. септембра по јулијанском календару.

Напомена: Овај чланак, или један његов део, изворно је преузет из Охридског пролога Николаја Велимировића.

Нектарије Цариградски

Нектарије Цариградски (грч. Νεκτάριος; умро 397) је био архиепископ Константинопоља од 381. до његове смрти 397. године. Био је родом из Тарса у Киликији и потицао из угледне породице. Временом је стекао углед у Константинопољу као претор.

Једногласно је изабран за архиепископа цариградског након светог Григорија Богослова, од стране Светих Отаца Другог Васељенског Сабора 381. године. Одликовао се дубоким разумом, тактом и ревношћу за цркву. Дао је значајан допринос у борби против аријанске и других јереси.

Умро је 397. године у време цара Теодосија. Након смрти наслиједио га је Јован Хризостом.

Православна црква прославља архиепископа Нектарија 11. октобра по јулијанском календару.

Напомена: Овај чланак, или један његов део, изворно је преузет из Охридског пролога Николаја Велимировића.

Никола Хрисоверг

Свети Никола Хрисоверг (грч. Νικόλαος ὁ Χρυσοβέργης) је био цариградски партијарх у периоду од 984. до 996. године. Рукоположио је за презвитера чувеног Симеона Новог Богослова онда када је овај духовни великан био изабран за настојатеља манастира Светог мученика Маманта у Цариграду. По предању, за његово време десило се у Кареји на Светој гори чудесно јављење архангела Гаврила, који је том приликом научио монахе, да хвале Пресвету Богородицу песмом Достојно јест, написавши ту песму на плочи у цркви једне ћелије, која се од тада назива келија „Достојно“.

Православна црква прославља Светог патријарха Николу 16. децембра по јулијанском календару.

Онисим

Онисим је један од седамдесет апостола.

Био је роб Филимона, човека богата и угледна у граду Колосају у Фригији, но погрешио нешто своме господару и побеже у Рим где чу Јеванђеље од апостола Павла и крсти се. Па како је апостол Павле и Филимона раније био привео правој вери, то он измири ову двојицу, Филимона и Онисима, господара и роба, написавши нарочиту посланицу Филимону, један од најдирљивијих писаних састава који уопште постоје у Светом писму.

„Молимо те“, пише апостол Филимону, „за чедо моје Онисима, којега родих у оковима својим... Јер можда се зато и растаде с тобом за кратко да га добијеш за вјечност, не више као роба, него више од роба, брата љубљенога...“ (Фил 1, 10 и 15-16).

Тронут овим писмом Филимон заиста прими Онисима као брата ослободивши га робовања. Доцније Онисим буде постављен за епископа од самих апостола и прими Ефеску столицу по смрти апостола Тимотеја. То се види из посланице Игњатија Богоносца. У време Трајановог гоњења Онисим већ као старац би ухапшен и у Рим доведен. Ту је одговарао пред судијом Тертулом, тамновао и најзад посечен био. Тело његово узе нека богата жена, стави у сребрни ковчег и чесно сахрани 109. године.

Српска православна црква слави га 15. фебруара по црквеном, а 28. фебруара по грегоријанском календару.

Охридски пролог

Охридски пролог је једно од најзначајних дела владике Николаја Велимировића.

У њему су описани библијски догађаји за сваки дан у години, описана житија многобројних светаца, догађаји из живота Богородице и Христа.

У Охридском прологу читалац може наћи нову поуку (расуђивање)и побожно размишљање (созерцање) за сваки нови дан.

Понегде се књига може наћи и са поднасловом: Охридски пролог, Житија Светих, песме, поуке, тумачења Светог писма.

Партеније III Цариградски

Партеније је био патријарх цариградски, родом са острва Лезбос. Био је епископ хиоски дуже времена, а након тога и атријарх. Због клевета да је радио против државе, Турци су га најпре нудили да се потурчи, а када је он то одлучно одбио, обешен је 1657. године.

Српска православна црква слави га 24. марта по црквеном, а 6. априла по грегоријанском календару.

Полиевкт Цариградски

Свети Полиевкт је хришћански светитељ. Био је патријарх цариградски.

Због свог високог ума, ревности верске и часноречивости назван другим Златоустом. У време патријарха Полиевкта и цара Константина Порфирогенита дође у Цариград руска кнегиња Олга, и ту се крсти 957. године. Патријарх ју је крстио, а цар јој био кум. Пророчки јој рекне свети Полиевкт: „Благословена си ти међу женама руским, јер си заволела светлост и одбацила таму, благосиљаће те синови руски до последњег колена“. Из простих монаха Полиевкт је био узет за патријарха 946. године и остао је на престолу патријаршијском до своје смрти 970. године.

Српска православна црква слави га 5. фебруара по црквеном, а 18. фебруара по грегоријанском календару.

Праведни Јосиф

Јосиф из Назарета, назван праведни Јосиф, био је муж Марије, Исусове мајке.

Јосифа назива Јеванђеље „мужем праведним“ (Мт 1, 19). Зато му се и дала од Бога Пресвета Дева Марија у заштиту и доделила му се велика част у домостроју људскога спасења. Мада је Јосиф био од царскога рода Давидова, ипак је био скроман дрводеља у Назарету. У осамдесетој години својој узео је Пресвету Деву из храма Јерусалимског у свој дом, а у стотину десетој је умро.

Српска православна црква слави га 31. децембра по јулијанском, а 13. јануара по грегоријанском календару.

Седамдесет апостола

Осим дванаест великих апостола, Господ је изабрао још и седамдесет других, малих апостола, и послао их на проповед Јеванђеља.

„И посла их два по два пред лицем својим у сваки град и мјесто куда намјераваше сам ићи... Идите; ево ја вас шаљем као јагањце међу вукове“ (Лк 10, 1 и 5).

Но као што је један од Дванаесторице, Јуда, отпао од Господа, тако су неки од ових Седамдесет одустали Господа не с намером издајства, него по немоћи људској и маловерности (Јн 6, 66). И као што је Јудино место било попуњено другим апостолом, тако су и места ових била попуњена другим изабраницима. Ови апостоли трудили су се на истом послу као и дванаест великих апостола, били су помоћници Дванаесторици у ширењу и утврђивању Цркве Божје у свету. Многе муке и пакости претрпели су они од људи и демона, но њихова тврда вера и жарка љубав према васкрслом Господу учинила их је победиоцима света и наследницима царства небескога.

Сретење Господње

Сретење Господње се код хришћана слави на 40 дан од Божића. Српска православна црква слави овај празник 2. фебруара по црквеном, а 15. фебруара по грегоријанском календару. Сретење се славио као Дан државности Србије до настанка Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, након чега је укинут, да би у Србији поново почео да се слави од 2002. године.

Тимон Ђакон

Свети апостол Тимон је један од седам ђакона (Дап 6, 5) и од седамдесет апостола.

Постављен за епископа батрског у Арабији. Проповедао је Јеванђеље и претрпео велике муке од стране непријатеља хришћанства. По предању је био бачен у огањ али је остао неповређен. Коначно је страдао разапет на крсту.

Српска православна црква слави га 30. децембра по црквеном, а 12. јануара по грегоријанском календару.

Тома I Цариградски

Тома I је био цариградски патријарх од 607. до 610. године.

Живео је за време владавине царева Маврикија и Фоке, и за време патријараха светих Јована Постника и Кириака. Запажен је од светог Јована због великог благочешћа и ревности. Од тог светитеља узведен је у чин сакеларија (намесника) Патријаршије, а по смрти Кириака је изабран за патријарха. У његово време десио се један необичан догађај: кад се једном ишло у литији с крстовима, крстови су се почели колебати сами од себе и ударати један о други. Зачудио се томе сав народ; и када је патријарх за то сазнао као за истинит догађај, позове Теодора Сикеота, чувенога испосника и прозорљивца молећи га да објасни шта се тим предсказује. Теодор се помолио Богу и рекао патријарху да то означава велике беде које ће наступити и за цркву и за грчко царство због унутрашњих верских и политичких раздора. Хришћани ће сами тући и истребљивати једни друге. Све се то ускоро се и испунило. Тома је молио Теодора да се он помоли Богу за њега, да га Бог узме пре него те беде наступе. "Заповедаш ли, да дођем до тебе, или да се видимо онамо пред Богом?" отписао је Теодор патријарху, наговештавајући тиме да ће и патријарх и он скоро умрети. И тог истог дана разболе се и премину патријарх, а ускоро потом и свети Теодор. Скончао је свети Тома 610. године.

Српска православна црква слави га 21. марта по црквеном, а 3. априла по грегоријанском календару.

Филимон и Апфија

Филимон је био хришћанин из града Колосаја из 1. века. У његовој кући је било средиште хришћанства и ту су се верници окупљали на молитву. То називаше апостол Павле, пишући Филимону, твоја домашња црква. У то време апостоли рукополагаху своје ученике за епископе, и то неке од њих на стално место, а неке као мисионаре путујуће по разним местима. И Филимон је био један од ових последњих.

Апфија, Филимонова жена, пошћаше се и служаше домашњој цркви. У време неког празника богињи Артемиди, сви верни у Колосају беху по обичају сабрани у дом Филимонов на молитву. Незнабошци, сазнав за овај скуп, јурну и похватају све хришћане, Филимона, Архипа и Апфију, као вође, најпре ставе на шибу, а после их закопају до појаса у земљу и почну их камењем тући. И тако убију Филимона и Апфију, а Архипа нешто касније.

Православна црква слави их као мученике 19. фебруара по јулијанском, а 4. марта по грегоријанском календару.

Флавијан Цариградски

Флавијан (умро 449) је хришћански светитељ. Био је цариградски патријарх од 446. до 449. године.

Био је наследник Светог Прокла и савременик папе Лава. Борио се одлучно против Евтихија и Диоскора, али жив није дочекао исход IV васељенског сабора, јер је пре тога на једном сабору у Ефесу пребијен и изгажен тако бездушно да је ту и умро. Хришћанска традиција за њега каже да је био верни Христов војник, храбри бранилац и исповедник православне вере. Умро је 449. године.

Српска православна црква слави га 18. фебруара по црквеном, а 3. марта по грегоријанском календару.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.