Проклетије

Проклетије (Тројанске планине) су планински венац у источној Црној Гори, јужном делу Србије (Косово и Метохија) и северној Албанији.[1] Проклетије су висок планински венац на југоисточном рубу Динарског планинског система. Највиши врх Проклетија Језерски врх висок 2.694 m је истовремено и највиши врх Динарских планина. Други по реду је Ђеравица на Косову и Метохији са 2.656 m. Ђеравица је уједно и највиши врх Србије. Највећи део планине са северне стране је природни парк који заузима око 1.000 km².

Проклетије
Jezerski Vrh (2694) sa Karanfila (2480)
Језерски врх (2694) са Каранфила (2.480)
Географске карактеристике
Највиша тачкаЈезерски врх
Ндм. висина2694 m
Координате42°31′58″ СГШ; 20°08′25″ ИГД / 42.5327° СГШ; 20.1402° ИГД Координате: 42°31′58″ СГШ; 20°08′25″ ИГД / 42.5327° СГШ; 20.1402° ИГД
Географија
Проклетије на мапи Србије
Проклетије
Проклетије
Државе Србија
 Црна Гора
 Албанија
ГрупаДинариди

Географски положај и назив

Граница српске области Проклетија почиње на Мокрој Гори и Сувој планини на североистоку, настављајући у благом луку дуж линије ИстокПећДечаниЈуник до реке Рибник на југоистоку. Западна граница је српска граница са Црном Гором и Албанијом. Област обухвата око 40 одвојених планина које заједно граде један од највећих Динарских масива. У поређењу са другим деловима Динарских планина, геолошки супстрат на Проклетијама је сложенији. Присутни су кречњаци и доломити, дијабаз-рожна формација, банковити и масивни кречњаци, аргилошисти, пешчари и конгломерати.

Проклетије су у прошлости различито називане: „Бериселди“, „Северноалбански Алпи“, „Алпи на југу Европе“, „Црногорски Алпи“ и др. [2] Данашњи назив у множини - Проклетије, јер означава већи број планинских венаца, први је увео чувени географ Јован Цвијић. Истражујући ову планинску групу, он је приметио да овдашње српско становништво назива Богићевицу, Гребен, Бјелич, Каранфиле и Тројан заједничким именом Проклетије, што значи проклете планине. Овај назив Цвијић је у својим радовима проширио на читав планински венац почев од Скадарског језера па све до Ибра и Метохије. Назив је данас прихваћен у општој терминологији и топонимији. Албанско становништво Проклетије назива (алб. Bjeshkët e Nemuna) што у преводу значи „проклете“ или „забрањене“ планине. Назив Проклетије има двоструко етимолошко значење. Оно симболизује, не само природне одлике овог простора (кршевитост, дивљину, непроходност), већ и некадашње друштвено-историјске прилике које су биле присутне на овом простору (лична несигурност, анархија, разне опасности и др.).

Највиши врх Србије Ђеравица

Complete Gjeravica
Врх Ђеравица (2.656м).

Ђеравица је са 2.656 метара надморске висине највиши врх Србије.[3] Овај врх се налази у јужној Србији, општина Дечани, покрајина Косово и Метохија, изнад средњовековног манастира Високи Дечани. У непосредној близини врха се налазе многобројна ледничка језера, од којих је највеће Ђеравичко. Налази се на око 2.200 метара надморске висине и из њега истиче река Рибник (Ереник), која протиче кроз Метохију. Језеро има облик зуба, са највећом дужином од 240 и ширином од 120 метара, док му је највећа дубина 3.8 метара. Станиште је неколико врста водоземаца из фамилије саламандрида, који се хране летећим инсектима.

Рељеф

Kosare
Један од врхова Кошаре

У географској литератури преовлађују мишљења да су Проклетије завршне планине динарског планинског система. Истина, Проклетије имају низ заједничких карактеристика са планинама овог система. Међутим, међу геолозима и географима постоје и мишљења да су Проклетије самосталан планински систем. Јован Цвијић је међу првима указао на географску индивидуалност проклетијске планинске групе. Основни критеријуми за издвајање Проклетија у самосталан геолошки и геоморфолошки планински комплекс свакако су фацијално-стратиграфски карактер и правац пружања главног гребена. [4]

По првом критеријуму Проклетије представљају прелазну планинску групу између Динариде и Хелениде. Скретање Проклетија из динарске директрисе (линија водиља) у СИ правац пружања по Цвијићу представља највећу геоморфолошку појаву на Балканском полуострву. Претпоставља се да је ово скретање извршено за време набирања Динарида, тачније у савској фази алпскеорогенезе, при чему је дошло до сучељавања бора динарских и шарских планина. Основни облици рељефа Проклетија (котлине и планине) резултат су дејства тектонских покрета. Каснији егзогени процеси, појачани великом енергијом рељефа и неотектонском активношћу јако су рашчланили и модификовали рељеф Проклетија, тј. тектонске и преглацијалне флувијалне и крашке облике рељефа. Отуда су у рељефу проклетијске планинске групе синтетизовани готово сви процеси деловања ендогених и егзогених сила у току дуге и бурне геолошке прошлости. Као последица тих процеса јављају се различити облици рељефа: тектонски, вулкански, глацијални, флувијални, крашки, денудациони, нивациони и други. По Цвијићу, плеистоцена глацијације Проклетија била је интензивнија од данашње у Алпима. Отуда, основни печат физиономији Проклетија дају фосилни облици глацијалне ерозије и акумулације. Ни у једној области Балканског полуострва ледници нису оставили тако дубоке и маркантне трагове свог постојања, као на Проклетијама. Поред два највиша врха Црне Горе - cp. Колац - алб. Колата (2.528 m) и Росни врх (2.524 m), на Проклетијама се налази и највиши врх Србије, Ђеравица (2.656 m). То је други врх по висини у целокупним Проклетијама, после Језерског врха у Албанији (2.694 m).[5]

Осим нормалног (планине, котлине, речне долине, терасе и др.) на Проклетијама се често јављају специфични облици рељефа са израженим куриозитетним и естетско-декоративним својствима. Они су резултат интензивног дејства селективне ерозије услед различите отпорности геолошке подлоге састављене одразличитих стена: палеозојски шкриљци, мезозојски кречњаци, вулканске стене, квартарни седименти и др. При томе су мекше стене јаче, а тврђе слабије еродиране. Отуда се Проклетије одликују изразитом морфоскулптуром. Специфични облици рељефа представљени су дубоким и вертикално усеченим валовима и цирковима, вертикалним или инверзно нагнутим одсецима, “тестерастим” гребенима, зупчастим врховима, остењацима, прозоцима у стенама, кречњачким пречагама у валовима и кањонским усецима у пречагама, џиновским моренским блоковима, огромним точилима и сипарима, интересантним профилима слојева, пећинама, јамама и понорима.[6] Највећа концентрација ових облика је у Каранфилско-бјеличком комплексу код Гусиња. Између циркова (Велики котао, Крошња, Љубокуће и др.) из бочних повијараца који се одвајају од главног гребена Каранфила издижу се оштри врхови у виду високих торњева са симболичним називима Копље, Гвоздени врх, Очњак и др. Релативна висина Копља је око 600 m, а апсолутна 2.200 m н.в. Очњак је висок 2.136 m, а највиши, Средњи врх Каранфила има 2.430 m. Ови врхови представљају велики изазов за планинаре и алпинисте. „Копље“ је освојила само пар екипа београдских алпиниста.[7] У превоју који повезује Очњак са главним гребеном Каранфила налази се џиновски прозорац „Шупља врата“.

Фосилни глацијални рељеф

Проклетије су један од више планинских венаца на Балканском полуострву који су током плеистоцена били захваћени планинском глацијацијом. Висина снежне границе била је између 1300-1500 m. Према проучавањима Јована Цвијића оне су биле изложене јачој глацијацији него што је данашња глацијација Алпа. На њима су установљени сасвим поуздани глацијални трагови.

Венац Проклетија био је скоро потпуно покривен снежаницима и ледницима. Према количини плеистоценог снега и леда он се налазио одмах иза Риле, када је у питању простор Балканског полуострва. Та велика количина била је последица тога што Проклетије имају више врхова који прелазе 2500 m. Од пространог леденог покривача одвајали су се дуги леднички језици који су се отапали на висини 1300-1500 m. Постојала су 4 велика ледника: Плавски у долини Лима, Пећки у долини Пећке Бистрице, Дечански у долини Дечанске Бистрице и Рожајски у долини Ибра.

Плавски ледник био је највећи. Његова дужина премашивала је 35 km, ширина 4 km, а дебљина 200 m. Током Плеистоцена површина под ледом износила је преко 250 km2. Отапањем овог ледника и акумулацијом материјала на месту отапања створен је терминални басен у коме налази Плавско језеро. Вусањски ледник ”притицао” је Плавском леднику са десне стране. Отапањем овог ледника тј. ерозивним деловањем подледничког потока створена је клисура Суке, процеп дубок 60 m, а широк свега 2 m.

Пећки ледник био је дугачак 25 km. Он је код Пећи наталожио чеоне морене дебљине 260 m и оне представљају највише чеоне морене на Балканском полуострву. Дечански ледник имао је дужину од 20 а Рожајски 16 km.[8]

Хидрографија

Plavske jezero na hornim Limu (900 m, 48 ha, 33 m hl.)
Плавско језеро у подножју Проклетија

На Проклетијама се јавља и специфична хидрографија, везана углавном за кречњачке терене. Њу чине не само крашка врела, него и делови речних токова кроз клисуре и кањоне са водопадима и џиновским лонцима, понори и крашки извори. У кањону Грље истоимена река прави пет водопада на дужини од 500 m, тј. просечно на сваких 100 m по један водопад. Први водопад на улазу у кањон, који прави река Скакавица, висок је 15 m, док највиши, последњи водопад достиже висину од око 25 m. Плавско језеро је највећи лимнолошки објекат ледничког порекла.

Клима

Поднебље Проклетија је врло сложено и разнолико, а по извесним особинама и специфично. Клима се на релативно малом простору мења како по вертикали тако и по хоризонтали. Циклонска активност нарочито је запажена у пролеће и у позну јесен и евидентирани су утицаји атлантског и средоземног циклона. У склопу ширег простора Проклетија издвајају се три климатска рејона: умерено-континентални (500-800 m); субпланински (800-1200 m) и планински (изнад 2000 m). Средња годишња температура на Проклетијама (Балијине Рупе), на 2120 m, 2,8 степени Ц.[9] Лето је умерено топло, а зима умерено хладна. Јесен је топлија од пролећа. Иначе, на Проклетијама пролеће релативно кратко траје. Температурни екстреми нису јако изражени на Проклетијама. У области умереног климата као оптимани услови за живот и боравак човека, обично се сматрају: ретивна влажност ваздуха 60% и температура 22 степена. Због великог колебања температуре ваздуха између котлина и највиших делова планина настају локални ветрови - даник и ноћник. Ветрови северац или мећава, махом су хладни и суви и доносе снежне падавине. Лети ови ветрови доносе ведро, сунчано и стаблно време. Ветрови из јужног, југозападног и југоисточног правца доносе овамо релативно топле и влажне ваздушне масе из којих се зими излучују обилне снежне падавине, а лети доносе кишу.

Биљни и животињски свет

Salas na jednom z visitorskych hrebenu
Иако су врхови најчешће каменити долине су изразито зелене

Проклетије су увек привлачиле пажњу ботаничара и других научника као врло интересантан и неисцрпан простор истраживања. На Проклетијама се укрштају три основне фитогеографске регије северне хемисфере: Алпско-високонордијска, Еуросибирско-борео-америчка и Медитеранска. Од подножја до врха издвајају се два шумска и један травни спрат.[10] Листопадни шумски спрат почиње термофилним брдским подручјем храстових шума. Ту доминирају шумске заједнице цера и сладуна. Изнад овог настаје мезофилно подручје шума храста китњака у којем се осим храста јављају црни граб и црни јасен. Горњи део листопадног спрата чини подручје букових шума. Појас четинарских шума у нижем делу чине јела и смрча, а у вишем молика и муника. Шумски спрат се завршава бором кривуљем, који местимично расте на висинама од преко 2000 m. Шуме Проклетија представљају значајан терморегулатор, јер ублажавају температурне екстреме ваздуха. Лети су извор свежег ваздуха, а зими ублажавају ниске температуре. Флора Проклетија у основи има средњоевропски карактер, али је значајно присуство егзотичних биљних врста. По разноврсности флоре Проклетије (сл.се могу упоредити са флористички најпознатијим планинама Балканског полуострва, као што су Рила и Пирин у Бугарској. Ретке биљне врсте молика, муника, форзиција, вулфенија, рунолист и друге, су застићене законом. На Проклетијама, Комовима и Бјеласици заступљено је неколико стотина лековитих биљних врста, од којих се као значајније истичу 160 врста. Међу њима велики број је лековит или јестив. Око 60 биљних врста овдашње становништво вековима користи за домаћу употребу, тј. за лечење разних болести, за справљање чајева, мелема, уља, сокова. Најчешће употребљаване врсте су: линцура, камилица, глогов цвет, хајдучка трава, чемерика, нана, липов чај, пелин, мразовац, зова, јаглика и љубичица, а од пољских и шумскух плодова боровница.

Проклетије обилују богатом и разноврсном фауном сисара, птица, риба, водоземаца и инсеката. Најзанчајније врсте дивљачи које насељавају високопланинску зону Проклетија су: дивокоза, срнећа дивљач, мрки медвед и дивља свиња, а од птица велики тетреб, јаребица камењарка, љештарка и сиви орао. Од тзв. ниске дивљачи заступљене су следеће врсте: зец, лисица, видра, куна, јазавац, твор, веверица и др. По разноврсности пернате и длакаве дивљачи Проклетије спадају међу најбогатије планинске масиве у Европи. У склопу планинског комплекса Проклетија издвајају се три риболовна подручја:

Културно-историјски споменици и становништво

Patriarchate of Peć 09 2010 2
Пећка патријаршија се налази у подножју Проклетија

Овде су се досељавале и смењивале разне цивилизације (грчка, римска, илирска и словенска), које су оставиле трагове свога постојања. Уз то, овај простор је у прошлости био поприште бурних и динамичних историјских догађаја, који су се одразили на карактер овдашњег културно-историјског наслеђа. Трагови материјалне културе, односно културно-историјске вредности, на овом простору датирају из различитих периода: праисторијског, римског (античког), периода српске средњовековне државе, периода турске окупације, периода између Првог и Другог светског рата и периода после Другог светског рата.

Да је шира област Проклетија била насељена још у праисторијско доба, сведоче пронађени остаци из тог периода. До сада су откривени остаци из мезолита (Требачки крш и др.). Прво значајније налазиште Кремштице у селу Петњику код Берана, где су пронађени остаци неолитског насеља са темељима кућа и бројним фрагментима керамике. Друго је Беран крш такође код Берана где су откривени остаци кућа, оруђа, игле, шила, ножеви и др. Најзначајнији остаци из римског периода откривени су у селу Лушцу код Берана, на обали Плавског језера и у Пећкој бањи. На присуство Римљана у овом крају указују и нека гробља, за која се сматра да су „латинска“. Доба средњовековне српске државе оставило је најзначајније трагове материјалне и духовне културе. Међу њима највећу вредност имају манастири Високи Дечани и Пећка патријаршија.

У метохијским местима Дечани, Јуник, Стреоц и другим, у којима претежно живе Албанци, карактеристичне су старе балканске куће, тзв.метохијске куле. Међу бројним кућама старе градске архитектуре, посебну пажњу привлаче: Тахир бегов и Јашар пашин конак (кула) и кућа Протића у Пећи, стара кућа брвнара у селу Лоћане код Дечана (сматра се најстаријом кућом те врсте на Космету). Проклетије, простор на коме вековима живе Срби, Црногорци, Албанци, Муслимани, Роми и др., представља специфичан амбијент у погледу етнолошких елемената, тј. богат етнички мозаик и праву ризницу народног блага, где се преплићу разноврсни етносоцијални мотиви (преко 20 врста народних ношњи, богатство фолклорне музике и фолклорних игара, разни обичаји и традиционално развијена домаћа и занатска радиност).

Види још

Извори

  1. ^ „Prokletije”. Panacomp.net. Приступљено 26. 10. 2013.
  2. ^ „Vikend na Prokletijama, 27-28. jul 2013. | BALKAN”. Pkbalkan.org. 4. 8. 2013. Архивирано из оригинала на датум 29. окт 2013. Приступљено 26. 10. 2013. Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |archive-date= (помоћ)
  3. ^ „Ђеравица”. Wikimapia.org. Приступљено 26. 10. 2013.
  4. ^ Кнежевић М; Кићовић ДМ (2004). „Природне специфичности полимских проклетија у светлу активне заштите” (PDF). Гласник Српског географског друштва. LXXXIV (1): 89—100.
  5. ^ http://www.visokogorcicg.com/prokletije%7Cdate= |accessdate = 18. 08. 2018.
  6. ^ „Članak”. SCIndeks. Приступљено 26. 10. 2013.
  7. ^ posted by: admin (20. 5. 2005). „Popeto je Koplje na Prokletijama”. Extreme Summit Team. Приступљено 26. 10. 2013.
  8. ^ Петровић Д., Манојловић П., (2003): Геоморфологија, Географски факултет, Универзитет у Београду, Београд.
  9. ^ „Geografski položaj i klima - Turistička organizacija Plav”. Toplav.me. 13. 8. 2013. Архивирано из оригинала на датум 13. 10. 2013. Приступљено 26. 10. 2013.
  10. ^ „Planinski venac Prokletije”. Opusteno.rs. Приступљено 26. 10. 2013.

Литература

  • Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  • Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3.
Ђеравица

Ђеравица је са 2.656 m надморске висине највиши врх Србије и други највиши врх у целом Проклетијском масиву, после Језерског врха (2694 m нмв). Овај врх се налази у јужној Србији, општина Дечани, покрајина Косово и Метохија, изнад средњовековног манастира Високи Дечани. У непосредној близини врха се налазе многобројна ледничка језера, од којих је највеће Ђеравичко, које се налази испод самог врха и из њега истиче река Рибник.

Језерски врх

Језерски врх (алб. Maja Jezercë) је највиши врх Проклетија и Динарида, са висином од 2694 метра надморске висине. Врх се административно налази у северној Албанији, у области Велика Малесија, близу црногорске границе. Северно од планине се налази 6 језера.

Језерски врх није највиши врх Албаније. Од њега је виши врх Кораб (2764 метра).

Географија Србије

Србија је суверена држава која се налази на раскрсници путева средње и југоисточне Европе, покривајући крајње јужне делове Панонске низије (Војводина) (регија средње Европе) и Балкана. Србија се граничи са Босном и Херцеговином, Бугарском, Хрватском, Мађарском, Републиком Северном Македонијом, Црном Гором, Румунијом и Албанијом преко спорне територије Косова. Она је континентална земља, иако је приступ Јадранском мору доступан преко територије Црне Горе. Дунав пружа бродски приступ унутрашњој Европи и Црном мору.

Динарске планине

Динарске планине (Динариди или Динарски Алпи) јесу планински масив у јужној Европи, који се протеже западним делом Балканског полуострва кроз Словенију, Хрватску, Босну и Херцеговину, Србију, Црну Гору и Албанију.

Жљеб (планина)

Планина Жљеб је смештена на простору између северозападног Косова и Метохије и источне Црне Горе. Она представља део ланца масива Проклетија, који се пружа између Хајле и Мокре Горе. На падинама планине Жљеб извире река Бели Дрим. Жљеб такође ствара један од источних делова Руговске клисуре. На планини Жљеб су два висока импресивна врха - виши је Русолија, висок 2382 метара, док нижи носи име Жљеб, висок 2365 метара. Русолија је прекривена бујним шумама и ливадама, које окужује њен врх.

Зла Колата

Зла Колата или Зли Колац (алб. Kolata e Keqe) планински јe врх који сe налази на 2.534 м. н. в. и прeдставља највиши врх у Црној Гори. Највиши јe врх Проклeтија у Црној Гори и налази сe на самој граници измeђу Црнe Горe и Албанијe.

Проклeтијe прeдстављају јeдан од наимпрeсивнијих планинских масива Црнe Горe. Масив Проклeтија простирe сe на три тeриторијe – црногорској, српској (Косово) и албанској. Проклeтијe сe односe на 40 планинских вeнаца измeђу равницe Зeтe, рeкe Дрим, Плавско-Гусињских Проклeтија, Комова и Бјeласицe, па свe до Кучких планина тј. Жијова.

Комови

Планина Комови се простире у источној Црној Гори између река Лим, Тара и Дрцка и окружена је планинама Проклетије, Планиница и Бјеласица. Биљни свет је веома разноврстан и богат захваљујући чему је овај планински масив уврштен у потенцијална ИПА (IPA - Important plant aeras) подручја Црне Горе. У долинама река изражене су биљне културе (поврће, воће, житарице, дуван), а средишњи део планине је покривен шумама букве, јеле, мунике и смрче. Ливаде и пашњаци се простиру на планинским површинама Штавна, Љубан, Рогам, Царине и Варда. Голи врхови Комова су сурове планинске пустиње уоквирени цирковима и са њихових обода се спуштају точила и сипари као последице изражене ерозије

На њој се истичу три висока, моћна врха која граде целину Комова:

Кучки Ком (2487 m);

Љеворечки Ком (2453 m);

Васојевићки Ком (2460 m).Између Кучког и Васојевићког кома налази се Међукомље, пространа удолина, у којој је смештен ледник.

Коритник (планина)

Коритник је планина која се налази на јужном делу Косова и Метохије и у североисточном делу Албаније. Висока је 2393 m.

Манастир Високи Дечани

Манастир Високи Дечани је српски средњовековни манастир — задужбина краља Стефана Дечанског и цара Душана. Иницијатива за градњу овог манастира припадала је светом Сави. Дечански краљ у својој хрисовуљи је сасвим јасно указао на ту околност да је место изабрао свети Сава, али га је смрт престигла па је тај храм било суђено њему да га подигне. Градња је завршена 1335. године, а фреске су завршене око 1348. године. Манастир је посвећен Вазнесењу Господњем — Спасовдану (фреска празника се приказује и у куполи под називом Христ Сведржитељ, свевладар — на грч. Пантократор). Главни неимар био је мајстор Вито Которанин.

Манастирска црква представља петобродну грађевину и припада рашком стилу. Манастир се налази у једној удолини поред речице Дечанска Бистрица југозападно од Пећи, испод планинског масива Проклетије. Мошти Светог Краља Стефана Дечанског и Свете Јелене Дечанске почивају у Манастиру. Када су Турци хтели Дечане да претворе у џамију 1692. године догодило се чудо којим су у томе спречени и које се приписује њој.

Манастир припада Епархији рашко-призренској Српске православне цркве и представља непокретно културно добро као споменик културе од изузетног значаја.

Метохија

Метохија је географска област која обухвата јужни и западни део српске аутономне покрајине Косово и Метохија. Друга област у покрајини се зове Косово.

Милевска планина

Милевска планина је планина која се налази у југоисточној Србији, југоисточно од Власинског језера и северно од Босилеграда, на граници са Бугарском. Највиши врх је Бандера са висином од 1739 m. Припада групи Родопских планина.

Мокра Гора (планина)

Мокра Гора, се налази на југозападу Србије, на самој административној граници покрајине Косово и Метохија између Ибра и Белог Дрима. Највиши врх је Поглед (2154 m). Уз саму планину се пружа и језеро Газиводе које је настало преграђивањем реке Ибар. Одликује је готово нетакнута природа. Ипак од доласка међународних снага, не постоји контрола сече шума тако да су велике површине потпуно оголеле од бесправне сече.

Национални парк Проклетије

Национални парк Проклетије је пети национални парк у Црној Гори, проглашен 2009. године. Захвата површину од 16.630 ha и у оквиру њега су два резервата природе — Хридско језеро и Волушница. Зона заштите око парка је 6.252 ha. Проклетије се одликују карактеристичним кречњачким рељефом и лепотама који су утицали на проглашење за заштићено подручје од националног значаја.

Национални парк Проклетије (Србија)

Национални парк Проклетије је у поступку заштите, на делу територије Републике Србије, на Косову и Метохији.

Планински масив Проклетија по геолошком, геоморфолошком, флористичком, фаунистичком погледу, представља најзначајнији и најинтересантнији масив за Косово и шире. У Проклетијама, по студијама се налази преко 1.500 биљних врста, на бази досадашњих истраживања фауна се састоји од: осам врста риба, тринаест врста водоземаца, десет врта гмизаваца, 148 врста птица, 36 врста сисара, 129 врста лептирова реда Лепидоптера, итд.

Иницијатива да се Проклетије прогласе за национални парк је почела 1970. године.

Национални паркови Србије

У Србији има пет националних паркова, као заштићена подручја од изузетног природног, али и културно-историјског значаја.

Национални паркови подразумевају један од највиших облика заштите животне средине. Заштита природе у Србији има дугу традицију. Први писани траг о томе се налази у Душановом законику (члан 123.) из 14. века, где се дефинише могућност и забрањује прекомерна сеча шума у тадашњем Српском царству. Својим укупним вредностима данас национални паркови надилазе границе Србије и укључени су у Европску федерацију националних паркова - EUROPARC.

Национални паркови Црне Горе

У Црној Гори постоји пет националних паркова:

Године 2009. за национални парк су проглашене Проклетије, а у плану је и проглашење Орјена .

Пасјача

Пасјача је планина у југоисточном делу Србије у близини Прокупља. Припада Родопским планинама.

Највиш врх је Орлов камен висок 971 метар.

Планина је прекривена шумом и пашњацима. Богата је и рудама фелдспата, берила и графита.

Плав

Плав је градско насеље и седиште истоимене општине на истоку Црне Горе. Према попису из 2011. било је 3.717 становника. Налази се у подножју планинског масива Проклетије, на реци Лим.

Планине Србије

Највећи део територије Србије заузимају планине, које чине планинску регију. Она се протеже од Панонског побрђа на северу до црногорске, албанске и македонске границе на југу. Од запада ка истоку протеже се од босанско-херцеговачке до бугарске границе.

Планине Србије се деле на:

Родопске планине,

Карпатско-балканске планине и

Динарске планине.

Острвске
Родопске
Карпатско-
балканске
Динарске

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.