Производња

Производња или мануфактура је процес стварања једног производa с циљем да се производ прода. Производња се може одвијати у приватним домовима (кухињски сто и гаража), у мањим радионицама или великим фабрикама.[1][2]

Производња се може поделити према врсти производње.

Врсте производње

Референце

  1. ^ Manufacturing & Investment Around The World: An International Survey Of Factors Affecting Growth & Performance, ISR Publications/Google Books, revised second edition, 2002. ISBN 978-0-906321-25-6.
  2. ^ Research, Industrial Systems (2002-05-20). Manufacturing and Investment Around the World: An International Survey of Factors Affecting Growth and Performance. ISBN 978-0-906321-25-6.

Литература

  • Kalpakjian, Serope; Steven Schmid (август 2005). Manufacturing, Engineering & Technology. Prentice Hall. стр. 22—36, 951—88. ISBN 978-0-13-148965-3.

Спољашње везе

Вајоминг

Вајоминг (енгл. Wyoming), савезна је држава САД, која се налази у њеном северном делу. Површина Вајоминга је 253.348 km², а број становника по попису из 2008. је 532.668. Главни град је Шајен.

Гориво

Гориво је супстанца која се користи као извор енергије.

За разлику од горивих материја, које сагоревањем поред осталих продуката, ослобађају и топлоту, горива су супстанце које се сагоревају производећи топлоту.

Гориво даје енергију обично онда када му се мења физичка или хемијска структура. Када кажемо да горива ослобађају енергију мењањем хемијске структуре, притом се првенствено мисли на процес сагоревања. Још неки од начина за добијање енергије су нуклеарна фисија и нуклеарна фузија.

Важно својство енергије добивене из горива је то да може бити складиштена и кориштена по потреби, и то на оним местима где се не може произвести и у временима када опада њена производња.

Ензим

Ензим или фермент је биолошки катализатор, тј има моћ да утиче на брзину хемијске реакције.Ензими су неопходни како би живот био могућ, јер многе реакције које се одвијају у ћелијама организма су превише споре и водиле би до другачијих продуката које организму или нису потребни или би му штетили. Квар, генетичке мутације, недовољна или повећене производња, једног јединог ензима може да буде буде главни узрок тешких генетичких поремећаја. На пример, поремећај фенилкетонурија је резултат недостатка ензима фенилаланин хидроксилаза, који катализује први корак у разлагању амино киселине фенилаланина. Ако овај ензим не функционише како треба, и не разложи амино киселину, неограничена производња фенилаланина води до менталне ретардације. Поред фенилкетонурије постоји још читав низ обољења, заједнички названих ензимопатије, чији је узрок мутација гена, а последица недостатак неког ензима.

Као и сви катализатори ензими функционишу тако што снижавају активациону енергију реакције, и на тај начин је убрзавају. Ензими могу да убрзају реакције на нивоу од по неколико милиона пута. Ензим, као сваки катализатор, остаје непромењен реакцијом на коју утиче и то му омогућава да, кад се једна реакција заврши, укључи у другу, потпуно непромењен. Такође ензими не утичу на релативну енергију између реагената и продуката, тако да не утичу на еквилибријум реакције. Међутим, оно што ензим одваја од свих осталих катализатора је њихова специфичност у погледу стереохемије, хемијске селективности и специфичности.

Основна идеја ензима је та да се на ензим повежу молекули реакције на коју ензим делује, створи се комплекс састављен од ензима и молекула који није дугорочан, и из тог комплекса, односно те интеракције, имамо производ те рекације, док ензим остаје потпуно непромењен реакцијом. Ово је приказано графички:

Ензими се такође свакодневно користе у продуктима као што су детерџенти за судове, веш, и разне друге кућне хемикалије.

Данас је познато више од 5.000 ензима. Номенклатура ензима нам помаже при именовању овог великог броја ензима, и по њој ензимима се даје име које се завршава са -за, а префикс је хемијска ступстанца која трансформише, односно на коју ензим утиче. На пример, ензима који има улогу у ДНК репликацији и који врши реакцију полимеризације молекула ДНК се назива ДНК полимераза.

Закатекас (држава)

Држава Закатекас (шп. Estado de Zacatecas), савезна је држава у северном делу централног Мексика.

Има површину од 73.252 km² и око 1.351.000 становника.

На северу се граничи са државама Нови Леон, Коауила и Дуранго, на истоку са Сан Луис Потосијем, док су на југу државе Агваскалијентес и Халиско. На западу је Најарит.

Главни град државе је град Закатекас, док је највећи Фресниљо.

Држава је основана 1823.

Закатекас се углавном састоји из пустињске степе која прелази у област прерија.

Главне привредне активности су рударство, сточарство, производња пива и туризам.

Између градова Закатекас и Фресниљо налази се највећа пивара на свету (део концерна „Групо Модело“) где се годишње произведе 22 милиона хектолитара пива.

Некада су рудници сребра у Закатекасу имали прворазредни значај.

Ова држава је једно од најзначајнијих подручја одакле потичу мексички емигранти у САД. Око милион људи у САД (највише у Чикагу и Лос Анђелесу) потиче из Закатекаса.

Занат

Занат (тур. sanat) је врста делатности која се бави производњом, поправком или одржавањем нечега. Занат је претеча индустријске - фабричке производње.

Мајстори који су „изучили“ занат су свој производ правили од почетка до краја. На пример обућар би од купљене, обрађене коже и уз помоћ алата и потрошних материјала као што су конац, ексери и лепак правио ципелу за купца, од почетка до краја.

У фабричкој производњи процес производње (нпр. ципеле) се дели на фазе, једни кроје, други шију, трећи лепе, четврти пакују... У фабричкој производњи радници се најчешће обучавају за једну технолошку операцију, обука траје брзо и може се користити јефтинија и мање квалификована радна снага.

Фабричка производња је својом масовношћу, применом софистицираних машина омогућила производе који су знатно јефтинији од занатских и тиме полако одгурала занате у заборав.

Кромпир

Кромпир је врста биљака скривеносеменица из породице помоћница (Solanaceae). Узгаја се широм планете и користи за исхрану људи и домаћих животиња, јер поседује подземно стабло веома богато скробом. Реч „кромпир“ се може односити на било саму биљку или на јестиву кртолу. Пореклом је из Јужне Америке, са Анда. Врста је доместификована у јужном Перуу, а у Европу су га донели Шпанци средином 16. века. У Андима се култивирају и неке друге блиско сродне врсте.

Кромпир је постао основна храна у многим деловима света и интегрални део знатног дела светских залиха хране. Он је четврти по величини усев у свету, након кукуруза, пшенице, и пиринча. Зелено лишће и и зелена кора кртола након излагања светлости су токсични.

Дивље врсте кромпира су присутне широм Америка од Сједињених Држава до јужног Чилеа. За кромпир се некад сматрало да је био доместикован независно на више локација, али су каснија генетичка тестирања широког варијетета култивара и дивљих врста показала да постоји само једно место порекла кромпира у области данашњег јужног Перуа и екстремне северозападне Боливије (од врста у Solanum brevicaule комплексу), где је до доместикације дошло око пре 7.000–10.000 година. Након миленијума селективног узгоја, сад постоји преко хиљаду различитих типова кромпира. Преко 99% у данашње време култивисаног кромпира широм света потичу од сорти које воде порекло из низија јужног-централног Чилеа, које су замениле раније популарне варијанте са Анда.Локални значај кромпира је променљив и брзо се мења. Он је и дање есенцијални усев у Европи (посебно у источној и централној Европи), где је производња по глави становника још увек највећа на свету, међутим највећи део брзог ширења током задњих декада се одвио у јужној и источној Азији. Године 2014, Кина је предводила светску производњу кромпира, и заједно са Индијом, prоизвела је 37% кромпира глобално.

Леон (Мексико)

Леон (шп. León de los Aldama) је град у Мексику у савезној држави Гванахуато. Налази се око 400 km северозападно од Мексика. Према процени из 2005. у граду је живело 1.137.465 становника. Са 1.584.337 становника у ширем подручју највећи је град своје савезне државе и један од 10 највећих у Мексику.

Леон су основали шпански колонизатори 1576. и дали му име Виља де Леон (шп. Villa de Leon). Насеље је основано као одбрана од напада народа Чикмека. Јуна 1830. Леон је добио статус града, као и садашње пуно име које гласи Леон де лос Алдама (шп. León de los Aldama).

За најважнију привредну грану важи производња коже. Поред тога, битна је пољопривреда у околини града и рударство (злато, сребро, бакар).

Маслина

Маслина, маслинка, маслица, уљица, уљеника или олива (лат. Olea europaea) је врста ниског дрвета која потиче из источног Медитерана и припада истоименој фамилији (Oleaceae).

Мокраћа

Мокраћа или урин, колоквијално пишаћа, јесте течна отпадна материја, која је производ деловања бубрега током процеса филтрације крви. Из тела излази помоћу процеса који се назива мокрење.

Већина xемијских састава који долазе у контакт са организмом могу се детектовати у мокраћи, као и неки биолошки састави који могу бити показатељи здравственог стања у организму.

Мокраћа се пранципално састоји од воде и уреае. Други битни састојак мокраће је креатинин, који се дозира у крви и у мокраћи како би се оценио рад бубрега. Овај метод се утврђује клеренсом кретинина, који утврђује да ли пацијент има проблем са бубрезима, као и стадијyм болести.

Муњано дел Кардинале

Муњано дел Кардинале је град у Италији, у региону Кампанија, у провинцији Авелино.

У граду живи 4.910 становника, са густином насељености од 409 становника по квадратном километру. Град је познат по базилици свете Филомене.

Прототип

Прототип (од грчких речи protos /прва/, typos /ознака/; множина прототипови, погрешно прототипи) прва слика, праузрок, образац, узор, први снимак, први примерак, први отисак .

У новије време то је појам за први примерак: слике, фигуре, неког предмета или уређаја који ће после тога ући у серијску или масовну производњу. Обично се прототип ради ручно а после тога се врше проба, мерења, испитивања и дораде па се тек онда започиње са производњом.

Прототипу претходе:

макета - нпр у електроници то су електронске компоненте повезане жицама да се провере електричне карактеристике будућег производа

модел - нпр у електроници то је ручно рађена штампана плоча са монтираним елементима .. поред електричних карактеристика сада су дефинисане димензије, распоред сигнала на конекторима, потрошња а могу се вршити и сложенија мерења нпр. на повишеним и сниженим температурамаПосле прототипа следи:

индустријски прототип - у потпуности иако рађен ручно има све карактеристике готовог производа

"Нулта серија" је мала серија која служи за проверу машина и алата за за увођење производа у серијску производњу

Прва серија

Друга серија..

Р-14 Чусоваја

Р-14 Чусоваја (рус. Чусовая) је балистичка ракета средњег домета развијена у бившем СССР. ГРАУ ознака је 8К65, а НАТО ознака је SS-5 Skean.

Главни конструктор је био Михаил Кузмич Јангел у ОКБ-586. Ракета је добила име по ријеци у Русији.

Производња је текла у фабрици број 1001 у Краснојарску. Ракета је кориштена и као ракета-носач неких вјештачких сателита програма Космос, са додатним степеном.

Смола

Смола је угљоводонична излучевина појединих биљака, а посебно четинара. Смола је у зависности од температуре и старости, мање или више течни производ, који се састоји од различитих хемијских састојака.

Фосилна смола је позната под именом ћилибар.

Тласкала (држава)

Држава Тласкала (шп. Estado de Tlaxcala), савезна је држава у централном Мексику. Једна је од најмањих мексичких држава са површином од 4.016 km² и 1.169.936 становника (стање 2010).

Граничи се на северу, истоку и југу са државом Пуебла, на западу са државом Мексико, а на североистоку са Идалгом.

Реч Тласкала потиче из језика наватл и значи „место тортиља од кукуруза“. У времену пре доласка Шпанаца у Мексико Тласкала је била једна од независних држава. Она се испрва борила против Шпанаца, да би се касније удружила са њима против астечких ривала. И данас је овде јак осећај локал-патриотизма међу индијанским становништвом које чини већину. Главни град државе је град Тласкала, којег је основао Ернан Кортез 1520. Данашња држава је настала 1857.

Са просечном надморском висином од 2.230 метара, клима Тласкале иде од умерене суве у центру и југу, до хладне на падинама вулкана Малинцин (врх на 4.640 метара).

Главне привредне активности су производња кукуруза, поврћа, воћа, млека и меса.

Фабрика

Фабрика или творница (раније мануфактура) или мануфактурна производна јединица је индустријски објекат у ком радници производе добра (производе и услуге) или надгледају машине у процесу производње, прераде и дораде. Најмодерније фабрике имају простране производне погоне у којима се материјали, сировине и средства за рад комбинују у процесу друштвене репродукције стварајући нову вредност. Уобичајено је да се у фабрикама сусрећу различити облици ресурса ради даље одбацивања профита као што су: радна снага, капитал, знање итд.

Фалсификовани новац

Фалсификовани новац је новац у промету (углавном новчанице, ретко кованице), који је противзаконито (илегално) произведен тако да изгледа службеним средствима плаћања довољно блиско како би могло довести до заблуде и био прихваћен као прави новац. Производња лажног новца је облик преваре.Кривотворење је вероватно старо као и сам новац. Пре увођења папирног новца, најчешћа метода преваре је било ковање лажног новца користећи мешање јефтиних метала, као замену за злато и сребро. Данас је најчешћи начин преваре штампање скенираних новчаница легитимним штампачима.

Неке од штета које се могу проузроковати фалсификовањем новца су:

смањење вредности правог новца;

повећање цена (инфлације) због кружења више новца у економији државе;

смањење прихватљивости папирног новца и

губици настали прихваћањем лажног новца јер се не надокнађује вредност фалсификованих новчаница.Традиционално, мере против фалсификовања подразумевају укључивање финих детаља и сигурносних елемената који се тешко успешно фалсификују приликом штампања новчаница, а који омогућују и нестручним особама да открију превару.

Флорида

Флорида (енгл. Florida), савезна је држава САД, која се налази у њеном југоисточном делу, а често је називају и Sunshine State, што значи сунчана држава. Површина Флориде износи 170.304 km², а број становника по попису из 2011. је 19.057.542. Главни град је Талахаси.

Када су је „открили“, у време Ускрса, Шпанци су јој дали име које носи и сада, а на шпанском језику дословно значи „пун цвећа“ (Шпанци предускршње дане и сам Ускрс називају Pascua Florida).

Скраћеница Флориде је FL, а њен заштитни знак је белоглави орао-рибар. Главни град ове државе која је омиљено летовалиште је Талахаси. На копно Флориде надовезује се низ острва које називају "Keys" (од Сп. cayo, у пл. cayos; у значењу острвца), а задњи у том низу је Ки Вест од којег је до Кубе још само 90 mi (140 km), што је истовремено и најјужнија тачка САД.

Клима и велики број пешчаних плажа учинили су Флориду привлачним одредиштем за одмор посетиоцима из целог света. И различити забавни паркови, као Дизниленд, Universal Studios и други у близини Орланда су велики магнет за бројне туристе.

Поред туризма, врло снажна грана је и производња агрума (половина потрошње САД) укључујући и производњу сокова.

Врло је снажан и сектор финансија. Поред тога, има и налазишта фосфата.

Флорида, а нарочито град Мајами, има велики економски значај на Карибима.

Целулоза

Целулоза је природни макромолекул који настаје фотосинтезом. Састоји се од анхидрида глукозе емпиријске формуле (C6H10O5)n

. Целулоза припада групи полисахарида који представљају до 80 % суве материје биљног света, а међу којима је целулоза најзначајнија.

Потпуном хидролизом целулозе добија се D – глукоза

(C6H10O5)n +nH2O → nC6H12O6Основу целулозе чине у ствари, два анхидрида D – глукозе, који су везани глукозидном везом и чине молекул целобиозе. Испитивањем се дошло до закључка да је целулоза полисахарид изграђен од великог броја молекула D – глукозе, повезаних глукозидном везом.

Шећер

Шећер (пореклом од санскритске речи शर्करा [śarkarā] – „слатко,“, у српски дошла преко персијског и турског језика) је врста хране као и посластица. Шећер је генерализовано име за слатке, кратколанчане, растворне угљене хидрате, многи од којих се користе у храни. Они су угљени хидрати, те се састоје од угљеника, водоника и кисеоника. Постоје различити типови шећера који се добијају из различитих извора. Једноставни шећери се називају моносахаридима и обухватају глукозу (такође познату као декстроза), фруктозу и галактозу. Стони или гранулирани шећер који се обично користи као храна је сахароза, дисахарид. (У телу се сахароза хидролизује у фруктозу и глукозу.) Други дисахариди обухватају малтозу и лактозу. Шећери дужих ланаца се називају олигосахаридима. Хемијски различите супстанце такође могу да имају сладак укус, али се оне не класификују као шећери. Неке се користе као нискокалоричне замене за шећер у храни, зване вештачки заслађивачи.

Шећери су присутни у ткивима већине биљки, али је њихова концентрација довољна за ефикасну екстракцију једино у шећерној трски и шећерној репи. Шећерном трском се сматра неколико врста гигантске траве из рода Saccharum, које су култивиране у тропским подручјима у јужној Азији и југоисточној Азији од античких времена. До велика експанзије њене проиводње је дошло у 18. веку са успостављањем шећерних плантажа у Западним Индијама и Америкама. Тако је по први пут шећер постао доступан обичним људима, који су раније били зависни од меда за заслађивање хране. Шећерна репа, култивирани вариетет врсте Beta vulgaris, се гаји као коренски усев у подручјима са хладнијом климом и постала је значајан извор шећера у 19. веку кад су методи екстракције шећера постали доступни. Производња и трговина шећером су изменули курс људске историје на више начина, утицали су на формирање колонија, перпетуирање ропства, прелазак на најамни рад, миграције људи, ратове између нација које су трговале шећером током 19. века и на етничку композицију и политичку структуру новог света.

Светска производња шећера је 2011. године била на нивоу од око 168 милиона тона. Просечна особа конзумира око 24 kg (53 lb) шећера сваке године (33.1 kg у индустријализованим земљама), што је еквивалентно са преко 260 прехрамбених калорија по особи на дан.

Шећер који се користи у домаћинствима (сахароза) има збирну хемијску формулу C12H22O11. Његова енергетска вредност је 16,8 kJ по граму (упореди: алкохол има 29,8 kJ по граму, маст 39 kJ по граму). Густином од 1,6 g/cm³, шећер је тежи од воде (1 g/cm³). На 20 °C, 200 g шећера је растворљиво у 100 ml воде, а на 100 °C, 400 g у 100 ml.

Од краја двадесетог века стоји отворено питање да ли је исхрана са високим уделом шећера, а посебно рефинираних шећера, добра за људско здравље. Употреба шећера је везана за појаву гојазности, и претпоставља се, или је у знатној мери имплицирана као узрок појаве дијабетеса, кардиоваскуларних болести, деменције, макуларне дегенерације, и кварења зуба. Бројне студије су предузете у покушају да се разјасни позиција, али су изведени различити закључци, углавном због тога што је тешко наћи контролну популацију која не конзумира шећер или у знатној мери конзумира храну без шећера.

Главне области технологије
Примењене науке
Привреда/информације
Одбрана
Кућа/стан
Инжењерство
Здравље
Саобраћај и трговина

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.