Прозивка

Прозивка[1] је градска четврт у Суботици, налази се на самом југу града. Према попису из 2002. било је 9314 становника.

Прозивка
Административни подаци
ГрадСуботица
Географске карактеристике
Координате46°05′10″ СГШ; 19°40′29″ ИГД / 46.0860681° СГШ; 19.67469° ИГДКоординате: 46°05′10″ СГШ; 19°40′29″ ИГД / 46.0860681° СГШ; 19.67469° ИГД
Прозивка на мапи Суботице
Прозивка
Прозивка
Прозивка на мапи Суботице
Subotica quarters
Градске четврти и месне заједнице Суботице

Географија

Прозивка се налази у јужном делу Суботице.[2] Њена јужна границе се простире од улице Ивана Милутиновића дуж пруге Пачир (Суботица), до улице Браће Радића. Њена источна граница се простире на десној страни улице Браће Радића до Првомајске (пре се звала Херцеговачка), и све до Кумичићеве улице, назад до Ивана Милутиновића.

Историја

Део града где се данас налази насеље Прозивка некада је било ниско мочварно подручје (нагиб се и данас јасно види по улицама и поред зграда) и народ га је звао "Млака" што је старословенски назив забареног места. Овај део града је, вероватно заједно са Бајнатом, 1953. године имао 9129 становника.[3]

Споменик

Spomenik palim borcima II Svetskog rata
Споменик палим борцима II. Светског рата – симбол Прозивке

Споменик Прозивка у Херцеговачкој улици свечано је откривен 18. децембра 1977. године. Аутор споменика био је вајар Ото Лого са сарадницима Небојшом Дељом и Чедомиром Крстићем. Реализован је само бронзани сноп на постаменту са натписом чији је аутор био Лазар Мерковић (Слободом прозвани и мртви живе).

Скулптура монументалне форме и димензија, стилизовани сноп жита, изузетне уметничке вредности постављена је на полукружном постаменту. Са предње стране постамента стоји текст који је изведен бронзаним словима, а сам постамент обложен је каменим плочама. Око постамента налази се двостепени кружни плато од гранитних коцки као и окружење споменика.

Споменик је посвећен стотинама погинулих бораца 8. Војвођанске ударне бригаде страдалим у завршним борбама за ослобођење земље у Другом светском рату. Симбол сноп представља сублимацију мноштва подстицаја на чула и дух савременог уметника. Супротстављајући грубу фактуру ливене бронзе површинама полираним до високог сјаја Ото Лого је својој скулптури дао једну нову димензију дејства на психу посматрача.

Текст у подножју споменика гласи:

Quote.png


„СЛОБОДОМ ПРОЗВАНИ И МРТВИ ЖИВЕ

ПАЛИМ БОРЦИМА СОЦИЈАЛИСТИЧКЕ РЕВОЛУЦИЈЕ

НАРОДА И НАРОДНОСТИ ОПШТИНЕ СУБОТИЦА

10. ОКТОБАР 1977.“

Види још

Извори

  1. ^ Прозивка добија амбуланту GradSubotica.com
  2. ^ Прозивка GradSubotica.com
  3. ^ Попис становништва Југославије 1953 (PDF)

Спољашње везе

Ана Бешлић

Ана Бешлић (Бајмок, 16. март 1912 - Београд, 26. јануар 2008) је била југословенска вајарка. Рођена је у мешовитом браку оца Лазара, Буњевца и мајке Каролине, мађарско-буњевачког порекла.

Битка на Сутјесци

Сутјеска преусмерава овде. За остала значења види Сутјеска (вишезначна одредница)Битка на Сутјесци или Пета непријатељска офанзива, је назив који је у југословенској историографији одомаћен назив за операције Шварц (нем. Schwarz, „црно“) немачких трупа у лето 1943. године. Циљ ове операције било је разбијање група отпора, како актуелног, тако и потенцијалног, и чврсто поседање јадранског залеђа, што је добило на важности наступањем Савезника у Средоземљу.

Првобитно, у време прављења плана за етапно успостављање контроле у јадранском залеђу, као трећа фаза била је предвиђна операција ради разоружавања четника у италијанској окупационој зони, под кодним називом „Вајс III“ (нем. Weiss, „бело“). Након продора Главне оперативне групе НОВЈ у источну Херцеговину и Црну Гору, наметнула се потреба за појачањима и ревизијом планова. Нова испланирана операција имала је за циљ разоружање четника и уништење оперативне групе НОВЈ, и добила је кодни назив „Шварц“. Операција је имала две етапе - разоружање и распуштање четника (и ликвидацију Михаиловићевог штаба), и уништење оперативне групе НОВЈ. Деликатан проблем представљале су чврсте везе четника са италијанским снагама. И поред сагласности са највишег места, италијанске снаге на свим нивоима снажно су се супротстављале тој идеји.

Пошто је отпор четника изостао, борбе су почеле 15. маја, концентричним наступањем против главнине снага НОВЈ на простору Санџака и северне Црне Горе, а завршиле се 15. јуна 1943. године пробојем обруча и пробојем главнине снага НОВЈ у Босну.

Немачке трупе успеле су да опколе Главну оперативну групу Врховног штаба НОВ и ПОЈ на тешком планинском терену. Тиме су успеле да снагама НОВЈ наметну дуготрајне одсудне борбе, које су биле супротне тактици партизанског ратовања и, с обзиром на однос снага у људству и техници, биле крајње неповољне по НОВЈ. Снаге НОВЈ нашле су се затворене на малом простору, непрекидно тучене концентрисаним артиљеријским и ваздухопловним снагама. Оне су претрпеле велике губитке, али су доказале своју борбену чврстину и успеле да пробију обруч и пређу у противофанзиву у источној Босни.

Ово је била несумњиво, и по обиму и по броју погинулих војника, највећа до тада предузета операција на простору Југославије. Овај низ операција („Вајс I“, „Вајс II“ и „Шварц“) представља прелаз између гоњења герилских група, што је био преовлађујући облик дејстава 1941. и 1942, и отвореног маневарског рата, који је наступио доласком Друге оклопне армије на територију Југославије августа 1943. године.

Ову операцију карактерише крајње залагање војника обеју страна на изузетно тешком терену. У посебно тешкој ситуацији била је оперативна група НОВЈ, која је на слабо настањеном подручју остала без извора хране. И поред глади, врло тешких губитака, екстремних физичких напора и непрекидних оштрих борби снаге НОВЈ задржале су висок морал, дисциплину, борбену кохезију и убојитост, што им је признао и непријатељ.Битка на Сутјесци постала је због тога симбол изузетног пожртвовања, храбрости и моралне чврстине у најтежим искушењима. Многе улице, школе, установе и спортска друштва у послератној Југославији назване су по овој бици.

ВК Спартак Суботица

Ватерполо клуб Спартак Суботица је ватерполо клуб из Суботице, Србија. Клуб је основан 1946. године, а тренутно се такмичи у Првој Б лиги Србије.

Спартак је три пута био првак Србије: 1952., 1956. и 1958., када је српска лига била трећи ранг у Југославији. Такође клуб је три сезоне играо у Другој савезној лиги Југославије: 1957., 1959. и 1960.

Велимир Веља Суботић

Велимир "Веља" Суботић (Силбаш, 24. децембар 1925 — Сомбор, 21. мај 2013) био је српски глумац, песник и драматург, члан Народног позоришта у Сомбору.

Градске четврти, месне заједнице и приградска насеља Суботице

Град Суботица 2019. године има 23 четврти, који се у локалном жаргону зову градска заједница. У употреби су и изрази кварт (Токио кварт са вишеспратним панелима), насеље (Кер или Керско насеље) и капија (на пример Бајска капија на Бајском путу). Познат је и назив телеп (нпр. Мучи телеп или Мајшански телеп, данас Мајшански пут). На крају 19. века Суботица је важила за један од већих градова Аустроугарске. У времену урбаног развоја града, настанком уличне инфраструктуре, калдрмисаних и канделабером осветљених улица, прве формиране квартове су називали четвртима (мађ. kerület).

Поред званичних постоје и месни називи, као што су Источни виногради, Тук Угарнице, Српски шор, Велики Прогон, Серезла, Теслино насеље, Буцка, Млака, Јасибара, Агина бара, Пуста Пали (Палић), Воловски пут (Борјукез) и други. Сваки од ових назива има своју историју и своје порекло у локалном језику и фолклору (употребљавани су у књижевним, катастарским, судским и другим документима у протеклом периоду).

Скоро све градске четврти су уједно и центри њихових месних заједница којих има 38 (овај систем је, са незнатним изменама, у функцији од након Другог светског рата).

Поред градског подручја Суботице (урбаног агломерата), под градском управом се налази и 35 приградских насеља (19 званично наведених у Закону о територијалној организацији Републике Србије и још 16 припојених у друге месне заједнице или као делимично или потпуно припојене градске четврти).

Територија, по старијем закону општине, а сада градске управе подељена је на 12 катастарских општина, чију површину дели по неколико насеља.

Из старих и нових спискова приградских насеља, месних заједница и градских четврти могу се пратити промене током времена у административној подели града, као и у самим називима насеља и њихових делова.

Дистрек

Дистрек (енгл. diss track; скр. од diss односно disrespect у преводу непоштовање и track у преводу песма, букв. транскр. песма непоштовања) или скраћено дис (енгл. diss) термин је који се користи за песму намењеној вербалном нападу на неког другог, често као одговор на нечији дистрек. Док су музичке пародије и напади увек постојали, тренд је постао све чешћи у хип-хоп жанру који је био подстакнут феноменом хип-хоп супарништва.

Живорад Михаиловић – Шиља

Живорад Михаиловић – Шиља (Крушевац, 5. март 1920 — Београд, 6. октобар 2003), новинар, писац, публициста и сценариста, рођен у породици адвоката. Завршио је средњу техничку школу у Косовској Митровици и 1939. године пришао комунистичком покрету и примљен у СКОЈ. Носилац је Партизанске споменице 1941, борац Прве пролетерске бригаде. По завршетку Другог светског рата неколико година радио у Управи државне безбедности, а онда се посветио новинарском позиву, књижевности и публицистици. Своју прву књигу, збирку прича „Путеви“, објавио је 1952. године под именом Ж. М. Баћа. Сценариста је неколико ТВ драма („Двоструки удар“, „Позоришна веза“, „Бело у белом“) и аутор бројних друштвених хроника на радију и телевизији. Добитник је награде "Светозар Марковић" 1971. за свој новинарски рад. Његови романи превођени су на румунски, словеначки и македонски језик.

Милева Жикић

Милева Жикић (Крагујевац, 1922 — Крагујевац, 17. фебруар 2011) је била српска глумица, првакиња драме Књажевско-српског театра из Крагујевца.

Милинко Стефановић

Милинко Стефановић (Костајник код Крупња, 12. март 1947 — Београд, 5. септембар 2012) био је српски уметнички и новински фотограф, публициста, уредник, издавач и педагог.

Имао је статус Истакнутог уметника УЛУПУДС-а и звање Мајстора фотографије ФСЈ. Апсолвирао је психологију на Филозофском факултету у Београду 1976, где је и живео до краја живота.

По домаћем и међународном излагачком рејтингу и значају добијених награда Стефановић је био један од најуспешнијих уметничких фотографа свих времена на подручју земаља бивше СФРЈ. У 1980-им посебно је био познат по жанру „Life“ фотографије, а у 1990-им тематски и жанровски се посветио духовним и традиционалним мотивима.

Као уредник, издавач и педагог остварио је велики утицај на млађу генерацију професионалаца у редакцијама, издавачким кућама и уметничким групама, пре свега због свог културолошког приступа који је спајао традицијско са модерним и будућим.

Музеји Народноослободилачке борбе

Музеји посвећени Народноослободилачкој борби народа Југославије од 1941. до 1945. године су били углавном војни музеји који су се бавили прикупљањем и излагањем предемета и документа из Народноослободилачког рата, са циљем неговања борбених традиција југословенских народа. Према непотпуним подацима у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији постојало је око 150 музеја који су бавили излагањем експоната из НОБ-а - од овог броја било је 24 самостална музеја, 93 одељења при другим музејима, 17 меморијалних музеја и др. Поред Народноослободилачког рата ови музеји су обухавтали и период деловања револуционарног радничког покрета, од 1920. до 1941. године, па су често називани - Музеји народноослободилачког рата и револуције или само Музеји револуције. Музеји са најобимнијом збирком предмета из НОБ-а били су Војни музеј ЈНА и Музеј револуције народа и народности Југославије из Београда. У годинама распада СФРЈ, многи музеји са тематиком НОБ-а су опљачкани, порушени или делимично оштећени, а данас углавном делују под другим називом или као део других музеја.

Одбрана Сплита септембра 1943.

Након капитулације Италије, народ Сплита предвођен месним народноослободилачким одборима 9. септембра преузео је власт у граду и околини и разоружао јединице италијанског XVIII корпуса. Током наредних дана у Сплит и околину стигли су Прва далматинска бригада НОВЈ и Сплитски НОП одред.

У оквиру Операције Ахзе (нем. Achse), а у циљу преузимања италијанског оружја и обезбеђивања лојалности италијанске војске, команда немачке 2. оклопне армије упутила је у према Сплиту делове 7. СС дивизије. Ови делови су се ваздушним десантом искрцали у Сињу, и затим са 27. усташком бојном наставили напредовање према Сплиту, заузевши 11. септембра Клис. Ту су заустављени и опкољени од јединица НОВЈ. Грађанство Сплита и околине масовно се прикључило јединицама НОВЈ.

Обе стране морале су да појачавају своје снаге. Немци су пребацивали нове контингенте ваздушним путем у Сињ, а преостали део 7. СС дивизије, ојачан 92. моторизованим пуком, кренуо је у наступање копненим путем из правца Имотског. С друге стране, од 16. септембра у средњу Далмацију ушле су Прва пролетерска и Четврта крајишка дивизија НОВЈ. Копнена немачка колона поражена је и одбачена 18. септембра код села Звечања. 3. крајишка бригада стигла је 20. септембра у околину Сиња и прекинула ваздушни саобраћај.

Након неуспелог напада 3. и 6. крајишке бригаде на Сињ 22/23. септембра, ситуација за браниоце знатно се погоршала. 7. СС дивизија и 92. моторизовани пук са мостобрана на Цетини почев од 23. септембра снажно су продирали према линији Сплит - Сињ са истока, а 114. дивизија из области Шибеника и Дрниша са запада. Штабови НОВЈ донели су 24. септембра одлуку о уништењу свих војних постројења и евакуацији Сплита. Након борби са партизанским заштитницама, делови 7. СС дивизије ушли су у Сплит 27. септембра. Приликом наступања према Сплиту и успостављања немачко-усташке власти, ове формације вршиле су безобзиран терор и убиле више стотине цивила.

Након уласка у Сплит, немачке снаге наставиле су напад на положаје НОВЈ на планини Мосор, ради обезбеђивања Сплита и уклањања претњи. 2. октобра јединице НОВЈ повукле су се са Мосора ради реорганизације, формирања 8. корпуса и учешћа у борбама за Ливно.

Ото Лого

Ото Лого (Београд, 15. август 1931 — Београд, 4. јануар 2016) био је српски вајар.

Прва А лига Србије у ватерполу

Прва А лига Србије у ватерполу је највиша ватерполо лига у Србији. Лига броји 13 клубова, а формирана је 2006. након распада заједничке државе Србије и Црне Горе и расформирања бивше Прве лиге Србије и Црне Горе. Нижи ранг такмичења је Прва Б лига Србије.

Светско универзитетско дебатно првенство

Светско универзитетско дебатно првенство (енгл. World Universities Debating Championship, WUDC) је највеће дебатно такмичење и један од највећих годишњих међународних студентских догађаја на свету. Формат турнира је британски парламентарни, а главни језик на којем се дебатује је енглески. Светски универзитетски дебатни Савет сваке године бира домаћина (универзитет или дебатну институцију) за идућу годину. Жаргонски назив турнира је “Светско”, а победници турнира добијају титулу “светског првака”.

Скади

У нордијској митологији, Скади је јотун и богиња повезана са ловом луком и стрелом, скијањем, зимом, и планинама. Скади је поменута у Поетској Еди, преведена у 13-том веку из традиционалних извора; Прозној Еди и Хеимскрингли.

Према свим изворима, Скади је ћерка изданог Тијазија, и Скади се удата за бога Њорда као накнада од стране богова због убиства њеног оца. У Хеимскрингли, пише да се Скади раставила од Њорда и касније се удала за бога Одина, и да су њих двоје имали много деце. У Поетској Еди и Прозној Еди, Скади је одговорна за постављање змије која је испуштала отров изнад Локијеве главе. Скади се још ословљава као Öndurguð (старо-нордијски "богиња хладноће") и Öndurdís (старо-норидјски "хладна жена").

Етимологија имена Скади није поуздана, али може бити повезана са оригиналним називом Скандинавије. Имена неких места у Скандинавији, нарочито у Шведској, односе се на Скади. Научници Scholars имају претпоставке о могућој повезаности између Скади и бога Улра (који је такође повезан са скијањем и појављује се најчешће у именима градова у Шведској), посебном односу са јотуном Локијем, и да је Скандинавија можда добила назив по Скади (могуће значење "Скадијино острво") или да је име повезано са старом нордијском именицом чије је значење "повредити". Скади је многима послужила као инспирација у разним деловима уметности.

Стрелиште у Јајинцима

Стрелиште у Јајинцима био је простор где је за време окупације у Србији (1941—1944) стрељано близу 80.000 особа, свих националности, највише српске.

Почетак стрељања у окупираном Београду везан је најпре за локацију на Централном гробљу, да би се по распламсавању устанка за ту сврху пронашао већи простор за егзекуције.

Према расположивим подацима стрељања у Јајинцима су почела од 15. јула 1941. када је погубљена прва група осуђених Јевреја. Од тада, па све до почетка уклањања немачких трагова злочина у окупираном Београду, стрелиште у Јајинцима било је стрелиште где је за време окупације стрељано највише осуђеника у читавој окупираној Србији.

Суботица

Суботица је најсевернији град у Србији, други по броју становника у Војводини. Према попису из 2011. године има 105.681 становника. Налази се на 10 km удаљености од границе Србије са Мађарском, на северној ширини од 46°5'55" и источној дужини од 19°39'47". Административни је центар Севернобачког округа.

Суботица се први пут помиње 1391. под латинским именом Zabatka. Године 1526,—1527. Суботица је била престоница краткотрајне српске државе самопроглашеног цара Јована Ненада. Османско царство је владало градом од 1542. до 1686, када је Суботица постала посед Хабзбуршке монархије. Током османске управе име града је било Sobotka. Половином 18. века име јој је званично промењено у Sancta Maria, по аустријској царици Марији Терезији. Име града је поново промењено 1779. у Maria Tereziopolis, а мађарско име Szabadka је привремено ушло у службену употребу 1845. а потом поново 1867. године. Суботица је 1918. ушла у састав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Локални Срби и Буњевци су од 17. века користили назив Суботица, који је након 1918. године и озваничен. Од 2007. године Суботица има статус града.

Градске четврти и
градске месне заједнице
Приградска насеља и
приградске месне заједнице

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.