Пријепоље

Пријепоље је градско насеље у општини Пријепоље, у Златиборском округу, у Србији. Смештен је на ушћу Милешевке у Лим, у подножју планине Јадовник. У његовој непосредној близини је манастир Милешева и стари град Милешевац. Током Другог светског рата у њему се водила Пријепољска битка. Према попису из 2011. у граду је живело 13.330 становника (према попису из 2002. у граду је живео 15.031 становник).

Пријепоље
Prijepolje Collage
Пријепољe- колаж слика (Лим, Звоник у Пријепољу, Споменик Светом Сави, Центар Пријепоља, Манастир Милешева, Сахат кула, Стари град Милешевац)
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Србија
Управни округЗлатиборски
ОпштинаПријепоље
Становништво
 — 2011.Пад 13.330
Географске карактеристике
Координате43°23′23″ СГШ; 19°38′56″ ИГД / 43.3897878° СГШ; 19.648817° ИГДКоординате: 43°23′23″ СГШ; 19°38′56″ ИГД / 43.3897878° СГШ; 19.648817° ИГД
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина557 м
Пријепоље на мапи Србије
Пријепоље
Пријепоље
Пријепоље на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број31300
31303
Позивни број033
Регистарска ознакаPP

Географија

Lim through Prijepolje
Лим у Пријепољу

Пријепоље са широм околином (Пријепољски крај) обухвата средње Полимље. То је претежно брдскопланински предео о чему сведочи и просечна надморска висина која износи око 1.200 м. Најнижа тачка области је ушће Милешевке у Лим са својих 440 м, док високе планине које се уздижу над Лимом достижу висину од 1.734 м колико је висок врх Катунић на Јадовнику.

Старо језгро Пријепоља, развило се на алувијалним равнима и речним терасама десне обале Лима на месту на ком се у њега улива Милешевка. Данас се Пријепоље развило око Лима, чија га долина пресеца правцем југоисток - северозапад, и његових притока Милешевке и Сељашнице. Свака од ових река привлачи госте у Пријепоље, свака од њих својим дражима:

Лим у Пријепољском крају има неколико притока, од којих многе имају претежно бујични карактер. То су реке:

  • Гробљанска, Страњанска, Дубочица, Крушевица, Рибњак, Зебуђа, Сопотница, Милешевка и Бистрица са десне стране
  • Гостунска, Слатинска, Комаранска река, Грачаница, Миоска, Ратајска, Сељашница и Љупча са леве стране.

У непосредној близини Пријепоља на обронцима Јадовника сместили су се Слапови Сопотнице, који побуђују пажњу и одушевљење све већег броја посетилаца које привлачи ова природна лепота која је недавно заштићена као природни споменик.

Клима

Клима у Пријепољу је умереноконтинентална са локалним променама које изазива утицај рељефних облика. На оваквој клими град треба да захвали подједнакој удаљености од:

  • Јадранског мора (140 km) односно маритимне климе
  • Панонске низије (160 km) односно континенталне климе

На спречавање јачег утицаја неке од ових клима додатно су одговорни високи планински масиви који се простиру између Пријепоља и средишта ових климатских облика.

Просечна количина падавина на овом простору је око 789,5 mm/m², с тим да их је најмање током зиме и пролећа, а највише током јесени и лета.

Просечна температура је 9,3 °C, са највишом средњом температуром од 19,1 °C у јулу и најнижом од -2,8 °C у јануару.

Путна повезаност

Град се налази на раскрсници старих караванских путева који и данас постоје.

Овде се налази Железничка станица Пријепоље.

Историја

Old Town - Prijepolje
Стари део Пријепоља

На простору Пријепоља постоје остаци људског становања још из праисторијског доба па све до данашњих дана. Један од најзначајнијих археолошких налазишта на овом простору је локалитет Дворине на коме је откривен већи број предмета од керамике, стакла, бронзе сребра и злата, а датиран је у римско доба.

Најстарији помен Пријепоља под тим именом је из 1332. године код Гијома Адама, а у аналима Дубровачке републике спомиње се први пут 1343. године. Пријепоље се у средњем веку развијало као трг (тржница) манастира Милешева и налазило се на тзв. дубровачком друму који је повезивао обалу средњег Јадрана са централним и источним деловима Балканског полуострва. Развој Пријепоља стога је уско повезан са трговцима који су кроз њега пролазили и у њему трговали још од средњег века.

Пријепоље и Полимље били су саставни део Рашке и један од средишњих делова ране Немањићке државе. О томе сведочи велики број манастира и цркава у долини Лима. Сматра се да је жупама: Дабру, Црној Стени, Звијезду, Бихору, Љубовиђи, Будимљи и Плаву у лимској долини у средњем веку подигнуто око седамдесетак манастира и цркава. После распада српског царства и пораза Николе Алтомановића овај крј улази у састав бановине Босне чиме је она стекла део немањићког легитимитета. Управо се на немањићким традицијама, на гробу светог Саве у манастиру Милешева, тадашњи бан Твртко овенчао за „краља Срба, Босне и Приморја“ истакавши се за настављача Немањиног лика и дела и новог српског краља. Касније се 1448. године у Милешеви за херцега од светог Саве прогласио Стефан Вукчић Косача, по чему је и Херцеговина добила име. Пропаст српских средњовековних држава и долазак Турака на ове просторе није заобишао ни Пријепоље, које је своје ослобођење дочекало тек 1912. године у Првом балканском рату. Све то време манастир Милешева био је духовно и културно средиште српског народа у овом крају. У њему је током 15. века било седиште Милешевске митрополије, док је у 16. веку у њему радила једна од најстаријих српских штампарија.

Иако су се Турци задржали на овим просторима о 1912. године овај крај је узео активног учешћа у значајним борбама српског народа током 19. века од Првог српског устанка преко бабинске буне (1875.), јаворског рата (1876) и раоничке буне, па све до балканских ратова и коначног ослобођења. Одлукама Берлинског конгреса, Рашка област је остала у саставу Отоманске империје која је у њој имала цивилну, док је Аустроугарска држала војну власт спречивши тако спајање и уједињење две српске земље Србије и Црне Горе. У времену од 1880. до 1912. године, Пријепоље се налазило у саставу Пљеваљског санџака. У том периоду на стени крај Лима у Пријепољу, подигнута је мала католичка капелица. Заузимањем Рашко-призренског митрополита Нићифора Перића, у Пријепољу је почетком 20. века, основан "Фонд Св. Василија Острошког".[1]

Током Другог светског рата на овим просторима вођена је чувена Пријепољска битка у којој су Немци напали партизанску болницу на левој обали Лима. Остаци болнице сачувани су данас као спомен-комплекс погинулим родољубима у сукобу са окупатором. На превоју Јабука изнад Пријепоља, у нападу на четничке положаје, погинуо је један од најмлађих народних хероја и чувени дечак бомбаш Бошко Буха, које је тада имао свега 17 година.

Овде се налазе ОШ „Милосав Стиковић” Пријепоље и ОШ „Владимир Перић Валтер” Пријепољe.

Културно историјски споменици

Манастир Милешева

Манастир Милешева је један од најзначајнијих српских манастира познат као гробно место светог Саве и чувен по својој фресци „Бели Анђео“, која је стране путописце XIX века приморала на толико дивљење, да јој, према речима једног од њих, ни Ђото није раван. О лепоти ове фреске сведочи и чињеница да је представљала Европу у првој размени сателитских сигнала са Америком `60 година 20. века. Поред тога у манастиру се налази и фреска светог Саве за коју се сматра да је његов најреалнији приказ. Манастир је подигао између 1218. и 1219. године српски краљ Владислав, а данас се налази под заштитом УНЕСКО-а.

У Пријепољу се налази и Саборна црква Светог Василија Острошког у Пријепољу.

Ибрахим - пашина џамија

Ибрахим - пашина џамија је најстарија џамија у Пријепољу. Први пут се помиње у „Путопису“ Евлије Челебије. Саградио је Ибрахим - паша, син херцеговачког субаше у XVI веку. У XVIII веку у Угарско - турском рату џамија је страдала и бива обновљена заслугом мештанке Баки - хануме. Гробље - мезарје поред џамије је посебно значајно и обилује старим и богато израђеним нишанима од сиге, камена и мермера. Постоје: улемански, дервишки, агински, хаџијски, пашински, трговачки, момачки, девојачки и други. Поред џамије су и мезари градитеља џамије - Ибрахим паше и његове сестре Кајдафе. Нишани на њиховим мезарима, најстарији су очувани нишани на територији Пријепоља. На мезару Кајдафе стоји натпис - „Кајдафа, кћи Искендерова, година 1048" (хиџретска, односно 1638. година). У углу џамије узидан је сунчани сат „елтифа“ у положају исток - запад, који је уједно и једини аутентичан предмет из времена градње џамије.[2]

Остали културно-историјски споменици

Milesevac sa zvonikom
Поглед на Хисарџик из манастира Милешева

Поред Милешеве на простору Пријепоља налазе се манастири:

Старе тврђаве:

Остаци исламске архитектуре:

Овде се налази Библиотека „Вук Караџић“ Пријепоље.

Sahatkulauprijepolju
Сахат-кула у Пријепољу

Демографија

У насељу Пријепоље живи 10.685 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,8 година (40,7 код мушкараца и 42,9 код жена).

Становништво у овом насељу је мешовито уз српску већину (према попису из 2011. године), а у последња два пописа примећен је пад у броју становника.

Демографија[3]
Година Становника
1948. 2.828
1953. 3.536
1961. 5.303
1971. 10.904
1981. 14.543
1991. 15.634 15.527
2002. 15.031 16.332
2011. 13.330
Етнички састав према попису из 2011.‍[4]
Срби
  
8.151 61,14 %
Бошњаци
  
3.374 25,31 %
Муслимани
  
1.169 8,77 %
Роми
  
193 1,44 %
Црногорци
  
54 0,40 %
Југословени
  
19 0,14 %
Албанци
  
16 0,12 %
Горанци
  
12 0,09 %
Хрвати
  
8 0,06 %
Словаци
  
4 0,03 %
Бугари
  
3 0,02 %
Руси
  
3 0,02 %
Македонци
  
2 0,01 %
Украјинци
  
2 0,01 %
Мађари
  
1 0,00 %
Русини
  
1 0,00 %
Остали
  
3 0,02 %
Регионална припадност
  
7 0,05 %
Неизјашњени
  
218 1,63 %
Непознато
  
92 0,69 %
укупно: 13.330
Етнички састав према попису из 2002.‍[4]
Срби
  
9.411 62,61 %
Бошњаци
  
3.941 26,21 %
Муслимани
  
1.225 8,14 %
Роми
  
140 0,93 %
Црногорци
  
139 0,92 %
Остали
  
175 1,16 %
укупно: 15.031

Познати Пријепољци

Види још

Референце

  1. ^ "Босанска вила", Сарајево 1907. године
  2. ^ travel.rs
  3. ^ Етничка структура након пописа 2011.
  4. 4,0 4,1 „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Литература

Спољашње везе

Јабука (Пријепоље)

Јабука је насеље у Србији у општини Пријепоље у Златиборском округу. Према попису из 2011. било је 275 становника.

У селу се налази туристичко насеље „Бошко Буха“ које је добило име по партизану-детету и народном хероју Бошку Бухи (1926—1943), који је погинуо у овом месту. Ту се налази и Меморијални комплекс „Бошко Буха“.

Насеље је погодно за зимске спортове, превасходно за скијаше почетнике, јер поседује неколико ски-стаза и жичара. Поготово је погодно за боравак деце због специфичних ваздушних струјања.

Овде се налази Манастир Јабука.

Балићи (Пријепоље)

Балићи су насеље у Србији у општини Пријепоље у Златиборском округу. Према попису из 2011. било је 585 становника.

Баре (Пријепоље)

Баре је насеље у Србији у општини Пријепоље у Златиборском округу. Према попису из 2011. било је 42 становника.

Бискупићи (Пријепоље)

Бискупићи су насеље у Србији у општини Пријепоље у Златиборском округу. Према попису из 2011. било је 12 становника.

Буковик (Пријепоље)

Буковик је насеље у Србији у општини Пријепоље у Златиборском округу. Према попису из 2011. било је 34 становника.

Врбово (Пријепоље)

Врбово је насеље у Србији у општини Пријепоље у Златиборском округу. Према попису из 2011. било је 63 становника.

Гојаковићи (Пријепоље)

Гојаковићи су насеље у Србији у општини Пријепоље у Златиборском округу. Према попису из 2011. било је 105 становника.

Грб општине Пријепоље

Грб општине Пријепоље чини на четвртине(quarterly) издељен новофраначки штит у коме се налазе:

Грб Немањића (сребрни(argent) двоглави орао на црвеном(gules) пољу) - Горња лева и доња десна четвртина

Златни(or) венац на плавом(azure) пољу - Горња десна и доња лева четвртинаШтит је издељен на четвртине сребрном(argent) водоравном равном линијом преко две мале златне(or) вертикалне вијугаве линије између којих се налази велика златна вертикална вијугава линија.

У фебруару, а потом у априлу 2016. усвојен је нови грб.

Гробнице (Пријепоље)

Гробнице је насеље у Србији у општини Пријепоље у Златиборском округу. Према попису из 2011. било је 232 становника.

У селу Гробнице смештен је Манастир Давидовица као и рушевине Манастир Мили.

Златиборски управни округ

Златиборски управни округ се налази у западном делу Републике Србије и простире се на 6142 km² и тиме чини највећи округ у Србији. Обухвата град и општине:

Град Ужице - градска насеља: Севојно и Ужице (седиште),

Општина Бајина Башта - седиште градско насеље Бајина Башта,

Општина Косјерић - седиште градско насеље Косјерић,

Општина Пожега - седиште градско насеље Пожега,

Општина Чајетина - седиште насеље Чајетина,

Општина Ариље - седиште градско насеље Ариље,

Општина Прибој - седиште градско насеље Прибој,

Општина Нова Варош - седиште градско насеље Нова Варош,

Општина Пријепоље - седиште градско насеље Пријепоље и

Општина Сјеница - седиште градско насеље Сјеница.Укупно има 284.929 становника (Попис 2011). Седиште округа је Ужице.

Ковачевац (Пријепоље)

Ковачевац је насеље у Србији у општини Пријепоље у Златиборском округу. Према попису из 2011. било је 1.604 становника.

Од 1979. године обухвата и део укинутог насеља Велика Жупа.

У попису из 1851. године наводи се да у насељу има 13 домова са 127 душа (8 домова са 77 хришћанских душа и 5 домова са 50 муслиманских душа).

Крушево (Пријепоље)

Крушево је насеље у Србији у општини Пријепоље у Златиборском округу. Према попису из 2011. било је 26 становника.

Манастир Милешева

Манастир Милешева је српски средњовековни манастир. Налази се на шестом километру од Пријепоља на реци Милешевци.

Рашки по стилу, подигао га је краљ Стефан Владислав (1234—1243) у првој половини XIII века као своју задужбину, а у њој је и сам сахрањен. Манастир представља непокретно културно добро као споменик културе од изузетног значаја.

Манастир има свој метох, манастир Светих Козме и Дамјана, на Златару, на Воденој Пољани, освештан 2007. године.

Милешево (Пријепоље)

Милешево је насеље у Србији у општини Пријепоље у Златиборском округу. Према попису из 2011. било је 90 становника.

Миљевићи (Пријепоље)

Миљевићи су насеље у Србији у општини Пријепоље у Златиборском округу. Према попису из 2011. било је 478 становника.

Општина Пријепоље

Општина Пријепоље се налази у Златиборском округу у југозападном делу Србије на простору средњег Полимља између 43°09'25 и 43°29'42 северне географске ширине и 19°27'00 и 19°53'45 источне географске дужине. Просечна надморска висина подручја је изнад 1200 m, што указује да се ради о брдско планинском крају, чија је највиша тачка врх планине Јадовник (Катунић) са 1734 m, а најнижа на ушћу Милешевке у Лим на 440 m надморске висине.

Орашац (Пријепоље)

Орашац је насеље у Србији у општини Пријепоље у Златиборском округу. Према попису из 2011. било је 158 становника.

Пробој групе армија Е кроз Санџак

Развојем оперативне ситуације у Србији немачка Група армија Е била је принуђена на пробој преко Санџака према Сарајеву. Једини расположив пут водио је преко Сјенице и Пријепоља. На исти правац била је оријентисана и главнина снага ЈВуО које су се повлачиле из централне Србије, избегавајући сукоб са непријатељски настројеном совјетском Црвеном армијом. На том подручју биле су присутне слабије снаге НОВЈ (око 4.000 бораца). Стога је Команда Групе армија Е постигла споразум са овом групом ЈВуО о садејству у борби против НОВЈ.Концентрични напад немачке групе Шојерлен, Српског ударног корпуса и ојачане Четврте групе јуришних корпуса ЈВуО на излазни правац Сјеница - Пријепоље почео је 22. октобра 1944. Борбена група Шојерлен је, користећи ојачања, након оштрих борби успела да овлада Сјеницом 24. октобра, Пријепољем 1. новембра и Вишеградом 11. новембра. Ради развијања у ширину и смањивања маршевске густине, снаге ЈВуО су, након савладавања деонице Сјеница - Пријепоље, усмерене преко Пљеваља у источну Босну.

Овим маршевским путем извукло се у источну Босну око 85.000 Немаца и око 20.000 четника. Умешним коришћењем терена и знатним борбеним ангажовањем, 37. и затим 27. дивизија НОВЈ (током пробоја од Вишеграда до Сарајева) успеле су да задрже ову групацију преко месец дана. Током тог пробоја и марша Немци и њихови сапутници били су изложени фронталним и бочним нападима, као и интензивним савезничким ваздушним дејствима, од чега су претрпели озбиљне губитке у људству и техници.

Расно (Пријепоље)

Расно је насеље у Србији у општини Пријепоље у Златиборском округу. Према попису из 2011. било је 379 становника.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.