Приче Соломунове

Књига Приче Соломунове је 20. књига Светог писма Старог завета и 28. књига Танаха.

965. п. н. е. на престолу Краљевства Израиљ био је Давидов син Соломон. По сведочењу Библије "Господ му је дао "мудрост и знање" и "мудро срце ..." (2 Днев 1:. 10-12; 3 кг 3:12; 4:30, 31.). На истом месту стоји и да је Соломун "изрекао три хиљаде поучних прича ..." (3 Сол 4:32.). Само неке од ових мудрих изрека забележене су у библијској Књизи прича Соломонових.

Proverb scroll
Књига Приче Соломунове

Види још

Спољашње везе

Друга књига Самуилова

Друга књига о Самуилу или Друга књига Самуилова једна је од књига Старога завета која припада деутерономистичкој историји. Скраћеница за ову књигу је: 2 Сам.

Књига Немијина

Књига Немијина је књига која припада историјској групи старозаветних књига хришћанског Светог писма, односно Списима у хебрејској збирци светих списа Танах.

У књизи се говори о Немији, сину Ахалијином, који је био пехарник на двору персијског цара Артаксеркса I. На Немијину молбу, цар га шаље у Јерусалим и задужује га да обнови зидине јерусалимске.

Немија успева у свом подухвату обнове упркос поругама и замкама непријатеља. Поред зидина Јерусалима, Немија успева да обнови и учврсти у вери своје сународнике и да их закуне да ће ходити по закону Божијем.

Књига о Рути

Ово је књига која припада Библији, Старом завету.

Књига о судијама

Књига о Судијама (хебр. ספר שופטים, грч. Κριται) је седма књига Старог завета.

Књига проповједникова

Књига проповједникова, поред Књиге о Јову, Прича Соломунових и Пјесме над пјесмама, спада у мудросну, старозавјетну, хебрејску књижевност. У хебрејској Библији (хеб. TANAH) она се ставља у Списе.

Књига пророка Језекиља

Књига пророка Језекиља је 26. књига Светог писма Старог завета и 14. књига Танаха.

Књигу је написао пророк Језекиљ око 571. п. н. е. у Вавилону. Говори о времену вавилонског ропства 613.-571. п. н. е.

Ауторство књиге која носи име пророка Језекиља, и припада библијском канону никад није било оспорено. Књига је ушла у канон у време Јездре и појављује се у каталозима ранохришћанских богослова, како што је Ориген. Аутентичност књиге је такође неспорна, због упадљиве сличности симболичких слика које се налазе и у Плачу Јеремијином и Откривењу и другим књигама Светог писма.

Књига пророка Јеремије

Књига пророка Јеремије или књига Јеремијина је једна од књига хебрејског Танаха, односно Старог завета.

Књига Јеремијина је тринаеста књига Танаха. У Библији је 24. књига. Написао ју је пророк Јеремија у Јудеји и Египту.

Писање књиге је завршено 580. п. н. е.

Књига обухвата период од 647.-580. п. н. е.

Књига пророка Јоила

Књига пророка Јоила је једна од књига Танаха или Старог завета. Име пророка Јоила се спомиње само у овој књизи и нигде другде у Старом завету. Живео је у Јудеји, након вавилонског ропства. Јоилова књига представља прелаз између пророштва и апокалипсе.

Књига пророка Авдија

Књига Авдија или књига Обадије је једна од књига хебрејског Танаха, односно хришћанског Старог завета. Ова књига је најкраћа у Старом завету. У њој се уочавају два дела која се толико разликују да није сигурно да потичу од истог аутора. У првом делу се налази проклетсво Едома а у другом његово разорење. За разлику од универзализма који налазимо код пророка Исаије, овде се сусрећемо са снажно израженим национализмом. Теолошку вредност овог дела чини величање моћи и праведности Свемогућег Бога, Јахвеа.

Књига пророка Захарије

Књига пророка Захарије је једна од књига Светог писма Старог завета. Тумачи се слажу да поглавља 1-8 припадају Захарији, али не и други део књиге, поглавља 9-14. Пророк Захарија је живео у VI веку пре Исуса Христа и залагао се за обнову јерусалимског Храма, националну обнову и спровођење верских прописа о ритуалној чистото.

Други део књиге је писан касније, вероватно у IV веку пре Христа. Овај други део књиге има изражен есхатолошки и месијански карактер.

Књига пророка Исаије

Књига пророка Исаије је 23. књига Светог писма Старог завета и 12. књига Танаха.

Књига говори о животу пророка Исаије који је живео између 733.-701. п. н. е. Е Састоји се од појединих казивања пророка Исаије које нису груписане строго хронолошки, и на систематичан начин. Први део књиге (поглавља 1-39) има карактер откривања, док друга (поглавље 40-66) теши народ Израиља због долазећег вавилонског ропства које га очекује.

Књига пророка Малахије

Књига пророка Малахије је једна од књига Светог писма Старог завета. Ова књига је у ствари анонимни спис. Њен јеврејски назив је Мал’ки што значи „Мој гласник“. Вароватно је да су у почетку постојале три збирке, а у садашњем облику ја настала вероватно половином V века пре Исуса Христа.

Књига пророка Михеја

Књига пророка Михеја је једна од књига Светог писма Старог завета. Настала је вероватно у време када је пророк Михеј живео, у 7. и 6. веку п. н. е. Начин изражавања је оштар, слично као код Амоса. Он је друштвеним неправдама видео злочин против Бога, што неизбежно изазива гнев Божији. Месијанска идеја је врло присутна – Михеј не говори само о суду Божијем већ и о времену када ће се успоставити Царство Божије.

Књига пророка Наума

Књига пророка Наума је 21 књига Танаха, односно Старог завјета, које је написао пророк Наум.

Књига преставља поему, која садржи предсказање пада Ниниве, пријестонице моћног Асирског краљевства. Поема је вјероватно требало да се изводи у Храму. За књигу је карактеристично што је написана поетским језиком, са много поређења и метафора.

Књига пророка Осије

Књига пророка Осије или књига Хошеа је једна од књига хебрејског Танаха, односно Старог завета. Осија или Хошеа (хеб. הושֵעַ) је млађи савременик пророка Амоса и деловао је у време пада Самарије (721. п. н. е.), у доба владавине Јеровоама II. Осија је посебно познат по пророковању симболичким радњама – конкретно женидбом са женом блудницом. Он деци даје симболичка имена да и он и деца буду живи знаци речи Божије упућене Израелу. На крају Осија прима назад своју блудну жену, као што ће Бог примити назад Израел који се одрекне «блуда» са туђим боговима.

Књига пророка Софонија

Књига пророка Софонија је једна од књига Светог писма Старог завета. О овом пророку не знамо много. Деловао је у време цара Јосије, у VII веку п. н. е. Непосредно након њега на сцену је ступио пророк Јеремија. Преко њега Бог осуђује поштовање страних богова, насиље и друштвену неправду као и појаву лажних пророка.

Плач Јеремијин

Књига Плач Јеремијин је 6. књига Светог писма Старог завета и 32. књига Танаха.

Садржај књиге представља нарицање, које изражава жаљење због несреће која је задесила народ Израиља 586. п. н. е., када је вавилонски краљ Набукодоносор уништио Јерусалим.

Традиционално се сматра да је аутор пророк Јеремија (прва књига је под тим насловом у Септуагинти), што, међутим, није доказано .

Плач Јеремијин садржи пет песама. Прва, друга и четврта песма имају 22 стиха - број слова хебрејског писма. Сваки стих је "под бројем" и одговарајући стих почиње са истим словима. Пета песма је такође састављен од 22 стиха, али не садржи азбучну нумерацију и стога не садржи акростих.

Акростих јеврејске Библији се не може одржати у преводима на друге језике. Имена писама формално су представљена у Вулгати у неким издањима Септуагинте и Библији на црквенословенском језику.

Сличан структурни и поетски принцип се види у Псалму 118, а у једноставнијем облику у великом броју псалама, на пример, 9-10.

Поновљени закони

Поновљени закони (на хебрејском се назива Elleh haddebarim – «Ево речи») је пета књига Светог писма Старог завета и пета књига Петокњижја. Назива се још и Пета књига Мојсијева, пошто је традиција приписивала ауторство Мојсију. Ова књига представља понављање закона изнетих у преходним књигама Петокњижја, као и сажет приказ догађаја од изласка из Египта надаље. Неки од закона и прописа који су изнети раније у Петокњижју овде су поновљени али и делимично промењени и усавршени. Књига се завршава Мојсијевом смрћу и постављањем Исуса сина Навиновог за вођу Израелаца који ће их увести у Обећану земљу.

Псалми

Псалми (хеб. תְהִלִּים Техилим - „хвале“) представљају једну од књига хебрејског Танаха, односно хришћанског Старог завета. У исламској традицији се ова књига поштује под називом зебур.

Псалми су молитве у стиховима. Већину од њих је Давид испевао кад је био радостан или тужан. Има 150 псалама. У некима од псалама Давид се каје за своје грехе, у другима слави Бога, у трећима прориче долазак Спаситеља света. Тако у једноме од њих описујући, као да гледа, Његову лепоту каже: „Ти си најлепши међу синовима људским, благодат тече из уста Твојих“. Псалми су били кроз векове, па и данас, најомиљеније молитве хришћана и Књига која потреса и буди из духовне учмалости најокамењеније срце људско.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.