Притока

Притока[1] је водоток (река или поток) која се улива у већи водоток или главни (матични) ток реке или језера.[2] Притока се не улива директно у море или океан.[3] Притоке заједно са својим главним водотоком одводе све површинске и подземне воде свога слива, до мора или океана.

У ушћу, где се две или више воде састају заједно, обично се односи на спајање притока.

Супротност притоци је рукавац, водоток који се одваја и тече од главног водотока.[4] Рукавци се најчешће могу наћи у речним делтама.

Aerial Photo of Harpers Ferry (15646790473)
Гледајући узводно, Шенандоа (лево) је притока реке Потомак (десно).

Терминологија

Harpers Ferry WV aerial
Гледајући узводно, Шенандоа (доле десно) се улива у реку Потомак која тече од доле лево до врха десно, тако да је Шенандоа десна притока реке Потомак, а не лева притока.

„Десна притока” и „лева притока (или „притока десне обале” и „притока леве обале”) су појмови који указују на оријентацију притоке у односу на ток главне реке, а дефинишу се из перспективе гледања низводно (у смеру водене струје главног водотока).[5]

У САД, где притоке понекад имају исто име као река у којој се сливају, називају се форке. Оне се обично означавају смером компаса. На пример, Америчка Река има северну, средњу и јужну форку. Северни рукавац Реке Чикаго има источну, западну и средњу форку, док јужни рукавац има јужну форку, а сматра се да има и западну форку).

Форке се понекад означавају као „десне” и „леве”. Посматрач руком одређује форку окренут узводно. На пример, Стир Крик има леву притоку која се назива десна форка Стир Крика.

Редослед и начин набројавања

Притоке се понекад набројавају почевши од оних које су најближе извору реке, а завршавајући се оним које су најближе ушћу реке. Стралеров систем означавања притока испитује распоред притока у хијерархији, где постоје притоке првог, другог, трећег и виших редова, с тим да су притоке првог реда обично најмање по величини.

На пример, притока другог реда би била резултат две или више притока првог реда које се спајају у исту.[5]

Види још

Референце

  1. ^ „Glossary of Terms: Tributary”. Physicalgeography.net. Приступљено 24. 2. 2018.
  2. ^ „Definition of TRIBUTARY”. Merriam-Webster.
  3. ^ Krebs, Robert E. (2003). The Basics of Earth Science (на језику: енглески). Greenwood Publishing Group. ISBN 9780313319303.
  4. ^ "opposite to a tributary". PhysicalGeography.net, Michael Pidwirny & Scott Jones, 2009. Viewed 17 September 2012.
  5. 5,0 5,1 Bisson, Peter and Wondzell, Steven. “Olympic Experimental State Forest Synthesis of Riparian Research and Monitoring”, United States Forest Service. стр. 15 (December 1, 2009).

Литература

  • Маккавеев Н. И. Русло реки и эрозия в её бассейне — М., Изд-во АН СССР, 1955. — 346 с.
  • Чеботарев А. И. Гидрологический словарь — Л, Гидрометеоиздат, 1978 — 308 с.
Бар

Бар може да се односи на:

у географији:

Бар (Црна Гора), град у Црној Гори у истоименој општини Бар

Бар (Украјина), град у Украјини у Виничкој области

Бар (Швајцарска), град у Швајцарској у кантону Цуг

Бар (Мађарска), село у Мађарској у Барањској жупанији

Низ насеља у Француској:

Бар (Горња Саона), насеље у Француској у департману Горња Саона

Бар (Дордоња), насеље у Француској у департману Дордоња

Бар (Доња Рајна), насеље у Француској у департману Доња Рајна

Бар (Ду), насеље у Француској у департману Ду

Бар (Жерс), насеље у Француској у департману Жерс

Бар (Јура), насеље у Француској у департману Јура

Бар (Корез), насеље у Француској у департману Корез

Бар (Лоара), насеље у Француској у департману Лоара

Бар (Мозел), насеље у Француској у департману Мозел

Бар (Приморски Шарант), насеље у Француској у департману Приморски Шарант

Бар (Тарн), насеље у Француској у департману Тарн

Бар (Ајфел), општина у Немачкој у савезној држави Рајна-Палатинат у округу Мајен-Кобленц

Бар (Швабија), општина у Немачкој у савезној држави Баварска у округу Ајхах-Фридберг

Бар (општина), општина у Црној Гориили:

Стари Бар, насеље у Црној Гори у општини Бар

Велики Бар, средњовековни српски назив за данашњи Бари у Италијиреке:

Бар (река у Украјини), река у Украјини, притока Тисменицје

Бар (река у Француској), река у Француској, притока Мезеостала значења:

Бар (кафана), врста кафане,

Бар (јединица), јединица мере,

Бета-2 адренергички рецептор

БАР домен, протеински домен

Бистрица

Бистрица је чест топоним словенског порекла, присутан у југоисточној, али и централној и источној Европи. Обично је везан уз брзе водотокове које одликује бистра вода.

Брегалница

Брегалница је река у Северној Македонији, највећа лева притока Вардара. Извире из Малешевске планине са главним извором испод коте 1720 m. Дужина тока је 184 м, а површина слива 4.307 km². Средњи пад реке је 7 ‰, а средњи проток при ушћу 28 м³/с.

У Вардар се улива недалеко од насеља Градско. Протиче кроз Малеш и Пијанец. На делу реке, где из правца југ—север скреће према западу и југозападу, у клисури је 1969., изграђена брана и створено језеро Калиманци. Језеро је површине 4,23 km², дуго 14 km, широко 0,30 km, и преко 80 м дубоко. При улазу у Кочанско поље вода Брегалнице и њених притока разводи се за наводњавање пиринчаних поља. Услед тога и услед протицања песковитим земљиштем низводно од Кочанског поља, лети је већ код Штипа врло сиромашна водом, а често и пресуши. Низводно од Штипа нижу се многобројни укљештени меандри, настали епигенетским усецањем услед издизања овчепољске пласе.

Најинересантнији део Брегалнице је меандарски део између Штипа и Новог Села, где избијају минерални извори бање Кежовице.

Важније десне притоке Брегалнице јесу Злетовска река и Азмак (Светониколска река), а леве Осојница, Зрновска река и Крива Лакавица.

Дрина

Река Дрина (346 km) припада Црноморском сливу, а настаје спајањем река Таре и Пиве код Шћепан Поља (надморска висина 470 m). Сливно подручје обухвата југозападни и западни део Србије, северни део Црне Горе и источни део Босне и Херцеговине.

Правац њеног тока је од југа ка северу и има доста притока. Веће притоке са леве стране су: Сутјеска, Бистрица, Прача, Дрињача и Јања, а са десне: Ћехотина, Лим, Рзав, Љубовиђа и Јадар.

Дрина је највећа притока реке Саве у коју се улива близу Сремске Раче (81 m).

Најлепши и најдужи (24 km) кањон је од Жепе до Клотијевца. Ширина реке је од 15 m на месту званом Тијесно до 200 m код Перућца и Зворника.

Већи градови кроз које протиче Дрина су: Фоча (400 m), Горажде (345 m), Вишеград (300 m), Бајина Башта (260 m), Зворник (140 m) и Лозница.

Дивља снага Дрине је укроћена бранама и језерима (Вишеградско, Перућац, Зворничко) чиме је нарушена али не и уништена лепота дринских кањона.

Ибар

Ибар је река у источном делу Црне Горе и југозападном делу Србије, укупне дужине 272 km. Ибар је десна притока Западне Мораве. Извире на северној страни планине Хајла, а у Западну Мораву се улива код Краљева. Површина слива износи 13.059 km². Припада Црноморском сливу. Просечан проток на ушћу износи 110 m³/s што показује да река није пловна. Важније притоке Ибра су: Рашка и Студеница са леве, а Гокчаница, Ситница, Јошаница и Рибница са десне стране. Већа насеља кроз која Ибар протиче су: Рожаје, Рибариће, Зубин Поток, Косовска Митровица, Звечан, Лепосавић, Лешак, Рашка, Баљевац, Ушће, Богутовац, Матарушка Бања и Краљево.

На реци Ибар налази се 10 хидроелектрана. Преграђивањем реке настало је језеро Газиводе. Ибар је познат по многим брзацима и буковима. Ибарску долину одликују и друга природна богатства, као што су рудници каменог угља (рудници Ушће и Јарандо), магнезита (рудник Бела Стена), копаонички рудници олова, цинка и сребра.

Колубара

Колубара је река у западној Србији, десна притока Саве, дуга око 123 km. Настаје од два изворишна речна крака: Обнице и Јабланице у Ваљеву. Са леве стране притоке су: Рабас, Кладница и Тамнава, Љубостиња, са десне: Градац, Бања, Лепеница, Рибница, Топлица, Љиг, Пештан, Турија и Бељаница. Значајни су и потоци Перајице (лева притока), Липовац (десна притика). Улива се у Саву код Обреновца. Слив Колубаре износи око 3.600 km² и у њему се налазе богата налазишта лигнита. Долином Колубаре пролази железничка пруга. Проток реке је 31 m³/s.

Постоје разне приче о имену реке. Једна од њих се односи на име Кулук-бара (по мочварама села), па зато Колубара.Колубара је последња већа притока Саве, у коју утиче 27 km узводно од Београда.

Лепеница (притока Велике Мораве)

Лепеница, је највећа и најзначајнија река града Крагујевца и истоимене историјске области. Извире на Гледићким планинама код брда Столице у Голочелу, а улива се у Велику Мораву као лева притока код Лапова. Од извора Студенца тече од југозапада у правцу североистока кроз Крагујевачку котлину до брда Шупљаја у Бадњевцу, затим тече према истоку кроз Бадњевачку котлину, а од Јерининог брда у Градцу кроз великоморавску долину.

Дужина тока Лепенице је 48 km. Раније је дужина тока износила 60 km јер је Лепеница текла упоредо са током Мораве поред Лапова и Марковца. Међутим, од велике поплаве 1897. године, она је код Рогота скренула ток према истоку. Тиме је скратила првобитни ток за 12 km.

Лепеница просечно даје близу 3 m³ воде Великој Морави. При ниском водостају, за време већих суша, Лепеницом тече око 30 литара воде у секунди. Највећи водостај забележен је од 920.000 литара у секунди.

На подручју Града Крагујевца Лепеница прима своје највеће притоке у Крагујевачкој котлини: Драчку реку, Дивостински поток, Ердоглијски поток, Сушички поток, Петровачку реку и Цветојевачки поток с леве стране, а Грошничку реку, Ждраљицу, Бреснички поток и Кормански поток с десне стране.

Нарва (река)

Нарва (ест. Narva jõgi; рус. Нарва, Нарова) река је на северу Европе која целом својом дужином представља државну границу између Естоније (округ Ида-Вирума) на западу и Русије (Лењинградска област) на истоку. Са просечним протоком од око 400 m³/s водом је најбогатија река у Естонији, а после реке Неве друга је река по протоку у басену Финског залива.

Свој ток започиње као отока Чудског језера (на естонском Пејпус), целом дужином тока тече у смеру севера и након свега 77 km тока улива се у плитки Нарвски залив, субакваторију Финског залива Балтичког мора. Површина басена реке Нарве је 56.225 km², од чега се на подручју Русије налази 62,9% територије басена, у Естонији је 30,5 %, док се остатак басена налази на подручју Летоније (око 6,5 %) и Белорусије (мање од 0,1 %). Укупан пад њеног корита је око 30 метара или у просеку 0,39 метара по километру тока.

Њена најважнија притока је река Пљуса коју прима са десне стране, док са леве стране готово и да нема значајнијих притока. У средњем делу тока Нарва протиче кроз вештачко Нарвско језеро. На њеним обалама се налазе градови Ивангород у Русији, те Нарва и Нарва-Јиесу (на ушћу) у Естонији.

Нишава

Нишава је река која протиче кроз Бугарску и Србију и са дужином од 218 km најдужа је притока Јужне Мораве. Извориште Нишаве налази се испод врха древног Хема или данашње Старе планине који се назива Ком. Овај врх је непосредно изнад данашњег бугарског села Гинци па се назива и Гинска река све док тече кроз територију Бугарске. У делу Годечке котлине река прави заокрет према западу и негде код граничног прелаза Калотина или српског Градина улази у Србију. Речни ток Нишаве одавде повезује градове Годеч, Димитровград, Пирот, Белу Паланку, Нишку Бању и Ниш да би коначно 10 km запдно од града Ниша упловила и спојила се са Јужном Моравом.

Општина Вогошћа

Општина Вогошћа је једна од девет општина Кантона Сарајево удаљена 6 километара сјеверно од центра Града Сарајева. Покрива површину од 71,7 km2. До 1995. Вогошћа је била једна од градских општина Сарајева.

Вогошћа се налази у сливу ријеке Босне, на простору између Сарајевског и Височког поља. Она захвата сливове рјечица Вогошће и Љубине, десних притока Босне. Територија обухвата двије старе сеоске општине: Горњу и Доњу Вогошћу и протеже се до самог руба Сарајевског поља до ушћа ријеке Мисоче у ријеку Босну у Илијашу.

Данашње насеље Вогошћа нагло се развило након Другог свјетског рата, захваљујући прије свега изградњи војно-индустријског комплекса предузећа „Претис“.

Општина Куршумлија

Општина Куршумлија налази се на југу Србије, у горњем сливу реке Топлице и њених притока Косанице и Бањске, на југоисточним падинама Копаоника и северозападним падинама Радан планине. Заузима површину од 952 km² и административно припада Топличком округу. Граничи се са општинама: Брус, Блаце, Прокупље, Медвеђа, Подујево (КиМ) и Лепосавић (КиМ). Југозападна граница у дужини од 105 km поклапа се са природном и политичко-административном границом Косова и Метохије. У овом делу налазе се два главна превоја: Мердаре и Преполац.

Површина општине износи 952 km² што чини 42,7% од укупне површине Топличког округа или 1,7% површине централне Србије. У општини се налази једно градско и 89 сеоских насеља, од којих према последњем попису из 2002. године, четири насеља близу административне линије са Косовом и Метохијом више немају становника. Општини Куршумлијa припада 93 села.

Рона

Рона (франц. Le Rhône, грч. Ῥοδανός, лат. Rhodanus) је западноевропска река дуга 812 km. Извире из Ронског глечера близу превоја Сент Готхард у швајцарским Алпима, а улива се у Медитеран делтом у области Камарг у јужној Француској. У свом току река увире и извире из Женевског језера. Река Рона је највећа европска притока Средоземног мора. Просечни проток реке је 2.300 m³/s.

Велики градови на реци Рона су: Сион, Женева, Лион, Валанс, Авињон и Арл. Највећа притока реке Рона је река Саона, која се у њу улива у Лиону.

Била је позната као саобраћајница још у време старих Феничана, Грка и Римљана. Пловидба реком Роном је кроз историју била опасна због јаких матица и брзака. Године 1933. почела је регулација реке и изградња хидроцентрала. Пројекат је настављен после рата 1948. Данас ове хидроцентрале производе око 7% електричне енергије у Француској. Ту је и 5 нуклеарних централа које се хладе водом из реке Рона.

Сава

Сава је ријека у средњој и југоисточној Европи, десна притока Дунава. Тече кроз Словенију, Хрватску, дуж сјеверне границе Босне и Херцеговине и кроз Србију, уљевајући се у Дунав у Београду. Средњи дио тока је природна граница између Хрватске и Босне и Херцеговине. Сава чини сјеверну границу Балканског полуострва и јужни обод Панонске низије.

Сава је дуга 990 км, укључујући и 45 км дугу ријеку Саву Долинку, која извире у Зелници у Словенији. Највећа је притока Дунава по запремини воде и друга, послије Тисе, у смислу сливног подручја (97.712 км2) и дужине. Сава одводи значајан дио вода са подручја Динарских Алпа, кроз главне притоке Дрину, Босну, Купу, Уну, Врбас, Лоњу, Колубару, Босут и Крку. Сава је једна од најдужих ријека у Европи и једна од малобројних европских ријека те дужине које се не уливају непосредно у море.

Процјењује се да у басену Саве живи око 8.176.000 становника, а ријека спаја и три главна града — Љубљану, Загреб и Београд. Сава је пловна за веће бродове од ушћа Крупе у Сиску, што отприлике чини ​2⁄3 њене дужине пловним.

Слив

Слив је назив за територију са које све воде отичу према неком мору, океану или језеру. Граница два слива назива се развође а у географском смислу вододелницу чини неко брдо, гребен или планина. Вододелница је линија која спаја највише тачке на развођу. Слив се састоји од више речних сливова. Речна развођа могу бити главна и споредна. Главна развођа одвајају сливове великих река, а споредна сливове притока (првог, другог, трећег реда итд.). У свету постоји велики број сливова различите површине и количине воде која њима отиче. Највећа количина воде (око 47% свих текућих вода) отиче у Атлантски океан.

Могу се издвојити сливови океана, мора, језера и река. У хидрологији F²¹ означава површину слива изражену у km², а на картама се мери помоћу планиметра. Стварни хидрогеолошки слив се у крашким теренима често не поклапа са топографском површином неке реке или језера. Карактеристике речног слива у знатној мери утичу на режим реке и водни биланс њеног слива.

Тимок

Тимок (лат. Timacus) је река у источној Србији. У ствари Тимок је скуп река са истим именом и придевом испред (Црни Тимок, Бели Тимок, Сврљишки Тимок, Трговишки Тимок, Велики Тимок). Од извора Сврљишког Тимока до ушћа Великог Тимока у Дунав има 203 km. Река тече кроз Србију, а последњих 15 km представља границу Србије и Бугарске. Ушће се налази на надморској висини од 28 m, што представља и најнижу тачку у Србији. Тимок је део Црноморског слива са протоком од 24 m³/s, а може да досегне и 40 m³/s. Тимок је десна и последња притока Дунава У Србији.

Тиса

Тиса (мађ. Tisza, укр. Тиса, сл. и рум. Tisa и нем. Theiß) је река у средњој Европи и најдужа притока Дунава. Протиче кроз Панонску низију. Извире у Украјини, на Карпатима у области Буковина, и даље пролази кроз Мађарску, Румунију, Словачку и Србију. Улива се у Дунав насупрот Старог Сланкамена.

Тиса је дугачка 1.358 km, а површина развођа износи 157.186 km².

У Војводини Тиса дели Бачку (десна обала) и Банат (лева обала).

Највећа притока Тисе је Муреш, а затим следе Бегеј, Бодрог, Златица, Кереш, Самош, Шајо, Киреш, Чикер и Јегричка.

Тиса је пловна на дужини од 532 km.

Дужина Тисе кроз Србију износи 164 km.

Велики и Мали бачки канал повезују Тису са Дунавом, а Бегејски канал са Тамишем.

Значајнији градови на Тиси су: Токај, Солнок, Чонград, Сегедин, Сента и Бечеј.

Треска (река)

Треска је река у Северној Македонији, десна притока реке Вардара. Подаци о дужини реке варирају од 112 km (Општа енциклопедија), до 132 km (Мала енциклопедије) а њен слив износи 2 350 km².

Настаје од Ехловачке реке, која извире на источној страни Стогова, и њене десне саставнице Беличке реке, која долази са северне подине Илинске планине. Ток Треске почиње код села Другова, где се састају ова два њена изворишна крака, али се она у свом току короз кичевски крај зове Голема река, а кроз Порече - Велика река. Треском се зове од села Здуња, односно од њеног уласка у клисуру између Поречке и Скоппске котлине. Од спајања њених изворишних кракова ток јој је управљен ка истоку све до Кичевске котлине, у којој прима са леве стране Зајалску реку. Од Брода до Здуња у њеној долини проширења се смењују са кратким сутјескама, а од Здуња па до изласка у Скопско поље код манастира Матка, па у дужини од 28 km, долина Треске је стрма клисура, прави кањон, усечена у кечњачке стене 700-1000 m.

На завршетку клисуре је 1937. подигнута хидроцентрала Матка. Ушће Треске је нешто ниже у Скопском пољу, код места Ђорче Петров.

Поред Зајалске реке, од важнијих притока прима Малу реку у поречком басену и Фуш реку у Скопском пољу, обе са леве стране.

У долини Треске изграђени су манастири Андреаш 1389, (са фрескама зоографа митрополита Јована, монаха Григорија и Калеста Кирила) и Матка (14. век с Богородичном црквом). Ту се налази и црква Св. Николе, остатка некадашњег манастира св. Николе Шишевског.

Уна

Уна је река у западном делу Босне и Херцеговине; у доњем делу свог тока протиче кроз Републику Српску, и она је гранична река са Хрватском. Уна је десна притока Саве. Њен басен заузима површину од 10,400 km², а у њему живи око милион људи.

Црна река (притока Вардара)

Црна река је река у Северној Македонији. Највећа је десна притока реке Вардар. Извире у близини села Железнец на надморској висини од 760 м.

Од извора до села Бучин, Црна река тече кроз Демирхисарски крај, а одатле до села Скочивир кроз највећу Македонску котлину Пелагонију. Низ Пелагонију река тече у правцу север-југ, а од атара села Брод прави лук и скреће на исток и североисток. Од села Скочивир река утиче у Скочивирску клисуру (најдужу клисуру у Македонији, дугу 104 м), као и највишу област Маријово. Низ Мариово Црна Река има карактер планинске реке, постаје брза, има тесно корито и високе обале. При излазу из клисуре подигнута је брана висине 105 m, тако да је на реци настало вештачко Тиквешко језеро. Црна река се користи за наводњавање и за добијање електричне енергије.

Од бране у близини села Возарци, па до ушћа у Вардар крај античког локалитета Стоби, Црна Река има особине равничарске реке. Река је дугачка 207 км.

Веће притоке Црне реке су: Драгор, Јелашка река, Белашица и Блато...

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.