Призренски управни округ

Призренски округ се налази у јужном делу Републике Србије. Обухвата општине:

  1. Општина Сува Река место Сува Река
  2. Општина Ораховац место Ораховац
  3. Општина Призрен место Призрен
  4. Општина Гора место Враниште

Има укупно 376.085 становника.

Седиште округа је у граду Призрену.

У саставу Призренског округа се налазе жупе: Средачка Жупа, Сиринићка Жупа, Гора, Опоље и Призренски Подгор.

Цркву Богородицу Љевишку, у Призрену, подигао је 1307. године, као своју прву задуџбину, краљ Милутин, заједно са архиепископом Савом III. Остале цркве у околини Призрена су: Црква светог Спаса из 1348. године, Црква светог Николе из 1332. године, Црква Краљевића Марка из 1371. године., Саборна црква Светог Ђорђа из друге половине XIX века.

У XVI и XVII веку, за време турске окупације, у Призрену и околини ничу џамије, хамами и медресе.

Бајракли Гази Мехмед - пашина џамија представља најстарији споменик исламске уметности у Призрену. Саграђена је 1561. године, а у њој се и данас чувају књиге на арапском и турском језику, као на пример Коран из 1312. године.

Становништво овог региона углавном се бави пољопривредом, а развијена је и прехрамбена, текстилна, фармацеутска и метална грана индустрије.

Призренски управни округ
Положај
Држава Србија
РегионКосово и Метохија
Историјске областиМетохија
Админ. центарПризрен
 — број ст.376.085
Општине и градови4
Prizrenski district color ru
Призренски округ (назив општина написан је на руском језику)

Литература

Спољашње везе

Ђаковички округ (УНМИК)

Ђаковички округ (алб. Rajoni i Gjakovës) је један од седам округа на подручју Косова и Метохије, по УНМИК-овој подели. Центар округа је Ђаковица. Округ чине општине Ђаковица, Дечани, Ораховац и Јуник.

Галерија грбова Србије

Галерија грбова Србије обухвата актуелни грб Републике Србије, историјске грбове Србије, као и грбове њених аутономних покрајина, градова и општина.

Канцеларија за Косово и Метохију

Канцеларија за Косово и Метохију је канцеларија при Влади Републике Србије која врши стручне послове за потребе Владе и надлежних министарстава, такође обавља стручне и оперативне послове у преговарачком процесу са привременим институцијама самоуправе у Приштини. Председник канцеларије је Марко Ђурић.

Козник

Козник може бити:

Козник (Ораховац), насеље у општини Ораховац, Призренски управни округ, КиМ, Република Србија

Козник (Сјеница), насеље у општини Сјеница, Златиборски управни округ, Република Србијаили

Козник, тврђава код Александровца коју народна традиција се повезује са челником Радичем Поступовићем.

Козник (брезнички), тврђава код Пљеваља.

Општина Гора

Општина Гора је најјужнија општина у Републици Србији на Косову и Метохији, која припада Призренском управном округу. Површина општине је 385,6 km². Административни центар је у селу Враниште.

Општина Гора је међу општинама Заједнице српских општина, које треба да буду установљене будућим преговорима између Владе Републике Србије и привремених косовских институција.Након доласка УНМИК администрације формирана је општина Драгаш која обухавата Опоље и територију општине Гора. Иако су Горанци у Гори апсолутна већина, новоформираној општини Драгаш су припојена опољска насеља, насељена Албанцима, тако да Горанци чине мањину (око 33% становништва).

Општина Ораховац

Општина Ораховац је општина у Републици Србији у АП Косово и Метохија, која припада Призренском управном округу. Површина општине је 401 km². У општини, по првим резултатима пописа становништва 2011. године на Косову, живи 55.053 становника.

Општина Призрен

Општина Призрен је општина на југу АП Косово и Метохија у Србији. Центар је Призренског округа. По подацима из 2002. општина заузима површину од 640 km² и има 221.000 становника. Највеће и главно насеље у општини је Призрен који има око 100.000 становника.

У Призрену је 2005. у самом граду, у касарни и приватним кућама живело 49 Срба, а остали у селима Богошевац (12), Драјћић (34), Горње Село (15), Мушниково (86), Плањане (10), Средска (58), Новаке (36), Смач (6) и Локвица (1). http://www.b92.net/info/komentari.php?nav_id=167991

Надморска висина општине се креће од 412 до 2000 метара.

Општина Сува Река

Општина Сува Река је општина у Републици Србији у АП Косово и Метохија, која припада Призренском управном округу. Површина општине је 434 km².

Призренски округ

Призренски округ се може односити на:

Призренски округ, управни округ Краљевине Србије, створен након ослобођења 1912. године

Призренски управни округ (Република Србија), са званичним средиштем у Призрену

Призренски округ (УНМИК)

Призренски округ (УНМИК)

Призренски округ (алб. Rajoni i Prizrenit) је један од седам округа на подручју Косова и Метохије, по УНМИК-овој подели. Центар округа је Призрен. Округ чине општине Призрен, Драгаш, Сува Река, Мамуша и Малишево.

УНМИК-ов Призренски округ не треба мешати са Призренским управним округом, који је административно-територијална јединица Републике Србије.

Списак споменика културе у Призренском округу

Следи списак споменика културе у Призренском округу.

Територијална организација Србије

Република Србија је уређена Законом о територијалној организацији, усвојеним у Народној Скупштини 29. децембра 2007. године. Према Закону, територијалну организацију Републике Србије као територијалне јединице чине: општине (њих 145), градови (28) и Град Београд (тј. 174 јединице локалне самоуправе) и аутономне покрајине — као облици територијалне аутономије.

Територију локалних самоуправа чине насељена места, односно подручја катастарских општина која улазе у састав ових јединица локалне самоуправе. Границе јединица локалне самоуправе утврђене су границама одговарајућих катастарских општина са њене територије.

Насељено место је део територије јединице локалне самоуправе, који има изграђене објекте за становање и привређивање, основну комуналну инфраструктуру и друге објекте за задовољавање потреба становника који су ту стално настањени. Насељено место може бити у саставу само једне јединице локалне самоуправе.

Општина је основна територијална јединица у којој се остварује локална самоуправа, која је способна да преко својих органа самостално врши сва права и дужности из своје надлежности и која има најмање 10.000 становника.

Град је територијална јединица утврђена овим законом, која представља економски, административни, географски и културни центар ширег подручја и има више од 100.000 становника, а изузетно и мање. Територија града може бити подељена на градске општине.

Подела града на градске општине утврђује се статутом града, у складу са законом.

Регион Београда (Град Београд) има статус посебне територијалне јединице у Србији, која има своју управу: Скупштину Града Београда, градоначелника Града Београда, Градско веће Града Београда и Градску управу Града Београда. Територија Града Београда је подељена на 17 градских општина, које имају своје локалне органе власти. Подела Града Београда на градске општине утврђује се Статутом Града Београда.

Након преласка Косова и Метохије под привремену управу УНМИК 1999, у овој покрајини је усвојена другачија територијална организација. Окрузи какве познаје Република Србија (описани у овом чланку) функционишу (у обиму већ према околностима) једино у срединама које већински настањују Срби.

Београдски регион
Војводина
Јужна и источна Србија
Косово и Метохија
Шумадија и западна Србија

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.