Призренски Подгор

Призренски Подгор је једна од жупа у Србији која се налази у околини Призрена, уз Средачку Жупу, Сиринићку Жупу, Гору и Опоље.

Чине је насеља: Љубижда, Грнчаре, Скоробиште и Ново Село.

Литература

Спољашње везе

Жупа

Жупа може бити:

Жупа (административна област), административна област

Жупа у време Немањића, назив за управну област у држави Немањића

Жупан, старешина жупе, српска средњовековна титула

Жупа (парохија), назив за црквену јединицу (парохију)

Жупа (географска област), назив за географску целину која обухвата просторну долину са окружењемГеографија:

Жупа (област), област у Рашкој, Република Србија

Александровачка Жупа, област у Рашкој, Република Србија

Летничка Жупа, област на КиМ, Република Србија

Сиринићка Жупа, област на КиМ, Република Србија

Средачка Жупа, област на КиМ, Република Србија

Жупа (Тутин), насеље у општини Тутин, Република Србија

Жупа (Требиње), насеље у општини Требиње, Република Српска, БиХ

Жупа (Даниловград), насеље у општини Даниловград, Република Црна Гора

Жупа (Дрвар), насеље у општини Дрвар, Федерација БиХ

Жупа (Загвозд), насеље у општини Загвозд, Република Хрватска

Жупа Средња, насеље у општини Загвозд, Република Хрватска

Добрска Жупа, насеље у општини Цетиње, Република Црна Гора

Жупа Никшићка, насеље у општини Никшић, Република Црна ГораЖупе у околини Призрена:

Средачка Жупа,

Сиринићка Жупа,

Гора (регион),

Опоље,

Призренски Подгор,Администрација:

Жупаније Хрватске,

Жупаније Мађарске,

Жупаније Румунске,

Жупа (римокатоличка), римокатоличка парохијаОстало:

Жупа Никшићка

Манастир Жупа Никшићка

ФК Жупа, фудбалски клуб из Александровца

Жупа (административна област)

Жупа је словенска реч која означава неку административна област, обично неку скупину села, "везану неком долином, пределом, ограниченим брдима".. Као и село и жупа је реч старијег словенског порекла. У Србији, пример оваквих административних области су жупе у околини Призрена: Средачка Жупа, Сиринићка Жупа, Гора, Опоље и Призренски Подгор. У средњем веку су Жупан и Велики жупан биле владарске титуле у рангу кнеза. Мађарска, Хрватска и многе друге државе су подељена на жупаније.

У Србији би тај термин, данас, највише одговарао речи Срез.

Коморане (Глоговац)

Коморане (алб. Komoran) је насеље у општини Глоговац, Косово и Метохија, Република Србија.

Опоље

Опоље је једна од жупа у Србији која се налази у околини Призрена, уз Средачку Жупу, Сиринићку Жупу, Гору и Призренски Подгор. Иван Јастребов је доста писао о Опољу. У његово вријеме ту има 985 кућа. Сви су муслимани арнаутског језика. Не спори да међу њима има незнатан број правих, ако се тако може рећи, Арнаута, тј. поарнаућених прије неколико стољећа и овамо пресељених из гора Мата и Дукађина, али већина житеља се поарнаутила тек недавно. Близу села Заплужја се виде остаци старих цигала за којесу житељи тврдили да је ту била велика црква. О њој нема помена у Душановој хрисовуљи. У селу Бљач су три махале. У Поповој махали (Махала прифтај) су се и тада видјели остаци мале (сеоске) порушене цркве. Опољци су му сами потврдили да нису старосједиоци. Једни су доселили из Подримља (нпр. мјештани села Зрце и Заплужја), други из Љуме и Тетовског округа. Зато нису сачували називе ни потока ни гора планине Шаре, за разлику од житеља Средске жупе. О опољском властелину Мехмед Кукли-бегу су сачуване најмрачније приче. Његов дворац је срушио 1793. Махмуд-паша Бушатлија. Надимак Кукли је добио по селу Кукли поред којег је себи саградио дворац, на десет инута хода од села Бродосана. Житељи су Јастребову говорили да је он родом из Мале Азије а да је те посједе добио од султана због покоравања Тетова и Призрена. Његове двије џамије у Призрену и селу Бродосан служе као његов увјерљиви споменик. Муслимани га убрајају у свеце. Његов посљедњи потомак, Малић-бег, је убијен на ријеци Морачи у рату против Црне Горе. Опољци, поред муслиманских празника, нису се одрекли да празнују дан св. Ђорђа (Хурелес), св. Димитрија (Касим) и св. Николе 9. маја и то по православном, а не римокатоличком календару. Опољци су причали Јастребову да су до прије 30 година палили бадњаке (палибожић). По њему нема сумње да су се Опољци потурчили у вријеме Кукли-бега почетком 16. вијека. Потурчивши се, промијенили су и језик. Арнаућењу Опољаца умногоме су помогли колонисти Арнаути који су у вријеме Кукли-бега заузели мјеста хришћана који су бјежали од зулума. Хришћани који су остали су поред вјере промијенили и језик.

Призренски управни округ

Призренски округ се налази у јужном делу Републике Србије. Обухвата општине:

Општина Сува Река место Сува Река

Општина Ораховац место Ораховац

Општина Призрен место Призрен

Општина Гора место ВраништеИма укупно 376.085 становника.

Седиште округа је у граду Призрену.

У саставу Призренског округа се налазе жупе: Средачка Жупа, Сиринићка Жупа, Гора, Опоље и Призренски Подгор.

Цркву Богородицу Љевишку, у Призрену, подигао је 1307. године, као своју прву задуџбину, краљ Милутин, заједно са архиепископом Савом III. Остале цркве у околини Призрена су: Црква светог Спаса из 1348. године, Црква светог Николе из 1332. године, Црква Краљевића Марка из 1371. године., Саборна црква Светог Ђорђа из друге половине XIX века.

У XVI и XVII веку, за време турске окупације, у Призрену и околини ничу џамије, хамами и медресе.

Бајракли Гази Мехмед - пашина џамија представља најстарији споменик исламске уметности у Призрену. Саграђена је 1561. године, а у њој се и данас чувају књиге на арапском и турском језику, као на пример Коран из 1312. године.

Становништво овог региона углавном се бави пољопривредом, а развијена је и прехрамбена, текстилна, фармацеутска и метална грана индустрије.

Сиринићка жупа

Сиринићка жупа је једна од жупа у околини Призрена, уз Средачку жупу, Гору, Опоље и Призренски Подгор. Налази се у котлини горњег тока реке Лепенац североисточно од Шар планине у АП Косово и Метохија, Република Србија. Јужно је територија Северне Македоније.

Средачка жупа

Средачка жупа је једна од жупа у околини Призрена, уз Сиринићку жупу, Гору, Опоље и Призренски Подгор. То је котлина између Призрена и ски-центра Брезовица. Површина јој је 163 квадратна километра. Административно, део је АП Косово и Метохија.

У Средачкој жупи доминирају планински пашњаци (56,7% површина), шуме (24,6%), њиве оранице (10,4%) и ливаде (4,9%). Мање површине се користе за гајење воћа и виноградарство.

У Средачкој жупи се налазе многе средњовековне цркве које датирају из доба Династије Немањића.

Средачка жупа је у периоду 1918—1940. представљала административну област Краљевине Југославије са центром у селу Средска. У послератној ФНР Југославији насеља Средачке Жупе су прикључена Општини Призрен као месне заједнице.

Насеља Средачке жупе су: Средска (по коме је и добила име), Поуско, Јабланица, Локвица, Речане, Живињане, Плањане, Небрегоште, Манастирица, Стружје, Доње Љубиње, Горње Љубиње, Драјчићи, Мушниково, Горње Село. Жупа је добила име по месту Средска у коме данас има око 100 становника. Највеће је место Горње Љубиње са око 2000 становника.

Становници жупе данас су највећим делом Бошњаци, као и мали број Срба (већина Срба је протерана од доласка НАТО-а). Становништво је услед изолованости задржало архаичне народне обичаје, фолклор и језик.

Шар-планина

Шар-планина (или скраћено Шара) је планина која се налази на граници Србије, Северне Македоније и Албаније. Позната је и по другим називима: Скардус, Царска планина и Монте Аргентаро који датирају из периода средњег века.

По својим основним морфотектонским особинама, она припада Шарско-пиндском планинском систему, односно Динаридима.

Шар планину карактерише пространо било, чија дужина по хоризонталној пројекцији износи 80 до 85 km, односно територијално од Качаничке клисуре на североистоку, са врхом Љуботен, па све до горњег тока Радике и Врутока на југу, територијално тромеђе македонско-албанско-српске границе.

Ширина ове планине креће се од 20 до 25 km, на тај начин може се узети да површина Шар планинске области захвата преко 1.600 km².

Изнад пространог била диже се планински гребен (просечне висине 2.300 m), са бројним врховима и преседлинама. Зато гребен ове планине ствара утисак јаке назупчености.

Орографски се пружа два правца, део била од Љуботена до Караниколе пружа се правцем североисток - југозапад, док други део, од Караниколе до горњег тока Радике и Врутока правцем север - југ. Овај други део је знатно разуђенији, па и поједини делови стварају утисак засебне целине (средишњи део са Титовим врхом), и као такви носе локалне називе: Бродска планина, Рудока, Враца, Радика планина итд.

Испод самог гребена Шар планине леже бројни циркови, у којима су се сместила многа прелепа ледничка језера, позната и као Горске очи, док су испод циркова формиране дубоко усечене валовске долине, која најчешће представљају изворишта многих река.

Општи изглед Шар-планине је веома различит.

Посматрано са југоисточне (македонске) стране ова планина одаје слику питомости и поред високих кота изнад 2.700 m/нв, овде доминирају зелени пашњаци, док је ситуација сасвим другачија на северозападној страни (Косовско-метохијској), где ова планина поприма Алпски карактер, показујући своју суровост кроз стрмо-стеновите падине периглацијалног и глацијалног рељефа.

И поред знатних висина и своје суровости Шар планина је проходна у свим правцима.

Преко бројних превоја од давнина су водили каравански путеви, повезујући Тетовски округ са Косовско-метохијским подручјем, од којих су најпознатији: Караниколички, Скакалички Челепињски, Ливадички (Меанче) превој, превој на Враци. Превалц је место познато као ски центар.

Области Војводине
Области Шумадије
Подрињско-посавске
области
Области Рашке и
Западног Поморавља
Тимочко-браничевске
области
Области Јужног
Поморавља
и Шоплука
Области
Косова и Метохије

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.