Призрен

Призрен (алб. Prizren, Prizreni) је градско насеље седиште истоимене општине у Србији, које се налази у јужном делу Косова и Метохије и седиште је Призренског управног округа. Према попису из 2011. године било је 85.119 становника.[a]

Град се налази у подножју Шар планине, близу албанске и македонске границе. Призрен се први пут помиње 1019. године као Приздријана у повељи цара Василија II. Његов вековни развој допринео је да овај град буде препознатљив као стециште многих историјских, духовних и културних споменика. Могуће значење назива је крај при Дриму или прије Дрима. У старим записима: Та привдриана на грч. и на лат. Prizrienzis.[1] У крају око Дрима има доста области везаних за назив Дрим, као Задрима, Тедрина...

Призрен
Prizren collage
Колаж слика Призрена (Зграда општине, Зграда у којој је основана Призренска лига, Стари камени мост, Шадервански трг, Стари део Призрена, Призренска сахат кула, Католичка црква свете Богородице, Призренски Град, Синан-пашина џамија, Црква Богородица Љевишка)
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајинаКосово и Метохија
Управни округПризренски
ОпштинаПризрен
Становништво
Становништво
 — 2011.85.119
 — густина99,67 ст./km2
Географске карактеристике
Координате42°12′57″ СГШ; 20°44′26″ ИГД / 42.21582° СГШ; 20.74042° ИГДКоординате: 42°12′57″ СГШ; 20°44′26″ ИГД / 42.21582° СГШ; 20.74042° ИГД
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина450 м
Површина854 км2
Призрен на мапи Србије
Призрен
Призрен
Призрен на мапи Србије
Регистарска ознакаPZ

Географија

Ura e Prizrenit
Призренска Бистрица

Призрен је смештен у јужној Метохији, у Призренској котлини, која са Призренским и Љубижданским пољем, чине посебан регион шарско-пиндске области. Град Призрен се налази на надморској висини 412–500 m и на простору између брда Цвилен (1381 m) и планина Ошљак (2212 m), Паштрик (1978 m) и Коритник (2395 m) и планинског ланца Шар планине. Кроз Призрен протиче река Призренска Бистрица која га дели на два дела. Њен ток је промењен доласком Турака и скренут десно од познате цркве Богородице Љевишке. Призренска Бистрица извире на Шар планини и улива се у Бели Дрим. На реци су се некада налазиле воденице и вуновлачаре, којих данас нема више.

Призренска котлина налази се на веома трусном подручју у којем је од 1900. до 1936. било забележено 125 земљотреса.

Клима

Овај крај има умерено континенталну климу са примесама субмедитеранске климе. У вишим пределима јаче се осећају утицаји планинске климе масива Шар планине, док се у ниским пределима Призренског поља знатнији је утицај Јадранског мора, која продире долином Дрима. Услед утицаја ваздушних маса са Јадранског мора зиме су мање хладније и просечне јануарске температуре се крећу од +0,5 °C до -0,5 °C и има у просеку 15 до 17 ледених дана.

Лета у Призрену су врло топла а просечне температуре у најтоплијем месецу јулу крећу се од +21,5 °C до 22,8 °C. Трајање сунчевог сјаја у Призрену је велико и износи око 2.150 часова годишње.

Историја

Познат у античко време као град Теранда, Призрен се развијао између 6 и 9. века (тврђава Каљаја, подграђе и мања насеобина око базилике на чијим деловима остатака је касније подигнута црква Богородица Љевишка).

Византијски период

У време Византије, Призрен је био значајно регионално седиште и у то време у њему су изграђена утврђења Дрвенград и Вишеград, познат као призренски Горњи град. У њему је било седиште епископије. Повељом цара Василија II из 1019. године, под надлежност Охридске архиепископије је стављена и Призренска епархија и ово је први писани документ у коме се помиње Призрен тада под именом Приздријана.

За време византијске власти над Призреном, у њему је подигнут устанак против цара Михајла VII и на сабору који је ту организован 1072, учесници устанка, властелини и скопски бољари прогласили су кнеза Бодина за владара и крунисали су га за бугарског цара. Устанак је недуго затим био крваво угушен.

Средњовековни српски период

Stefan the First-Crowned, fresco from Mileševa
Стефан Немањић Првовенчани

Од око 1214, у време Стефана Немањића[3], град припада српској средњовековној држави и постаје привредно и духовно средиште. У доба краља Милутина, Призрен (Призрѣнь) је постао најзначајније трговачко место у Србији. Град на Бистрици економски јача нарочито у време краља Милутина, цара Душана и цара Уроша. У то време Призрен кује и свој новац. Из тог периода су најзначајнији историјски споменице српске средњовековне баштине, црква Богородица Љевишка и манастирски комплекс Свети Архангели, задужбина цара Душана.

Повремено је Призрен био и престоница царева Душана и Уроша. На дворцу ових царева издате су и сачуване њихове повеље у Призрене и на Рибнику које представљају сведочанство о боравку српских владара у 14. веку. У то време у Призрену се насељавају трговци из Дубровника и Котора и ту се почињу организовати познати сајмови (панађури), у дане великих верских празника.

Призренским градом управљао је кефалиија који је увек био Србин, док је тргом управљао кнез који је по правилу био из приморских градова Дубровника и Котора. Средњовековно призренско становништво било је разнородно и већину су у то време чинили Срби али је било и Дубровчана, Корчулана, Влаха, Млечана, Грка, Саса и Арбанаса. Они су обично живели у колонијама. Највећу колонију су сачињавали Дубровчани. Путописци тога времена Призрен називају „царски град“ и „царска престоница“, а у народним епским песмама наводи се као „српски Цариград“.

После смрти цара Душана Призреном је овладао краљ Вукашин и држао га од 1362. до 1371. године. Краљ Марко је владао Призреном до 1372, а Балшићи од 1372. до 1376. године и већ од тада почиње опадање Призрена и помиње се 1433. међу напуштеним трговачким местима.

Турски период

О томе када су Турци освојили Призрен историчари се нису усагласили. По неким историчарима (Иван Јастребов и Хасан Калеши) тврди се да је Призрен пао под турску власт 21. јуна 1455. године. На основу турских извора, претпоставља се да је Призрен пао под турску власт тек 1459. године. Међутим, извесно је да су Турци недуго по освајању Призрена установили посебан Призренски санџак који је постојао током читавог раздобља турске власти, све до 1912. године.

У периоду турске власти град на обали Бистрице добија нову урбану структуру формирањем чаршија и махала и изградњом монументалних исламских грађавина (Синан пашина џамија, Мехмед пашина џамија, Амам, Сахат кула, Камени мост). Овај период одликује и уништавање српских средњовековних цркава и њиховог претварања у џамије. Тако је црква Богородице Љевишке претворена у џамију а на деловима рушевина манастира Светих Архангела саграђена је Синан пашина џамија.

Године 1878. на скупу муслимана са Косова и Метохије и делова Албаније у Бајракли џамији основана је Призренска лига, са циљем спречавања остварења одлука Берлинског конгреса и онемогућавања припајања територија које су припале Црној Гори и Србији, као и постављања питања албанске аутономије у оквиру Турске.

Један од призренских паша је био Србин Махмуд-паша Ротља (Ротуловић), родом из села Ујмишта.

Балкански ратови и Први светски рат

Panorama of the Bistrica river
Панорама призрена 1913. године.

После балканских ратова Призрен поново улази у састав Србије.

У јесен 1915. при повлачењу српске војске у Призрену краљ Петар по последњи пут прима чланове српске владе у земљи и ту се доноси одлука о повлачењу српске војске преко Албаније. Призрен и његова околина били су под бугарском окупацијом све до ослобађања 1918. године.

Између два светска рата

По ослобађању 1918. Призрен постаје седиште округа и њему се образују Окружни суд. У овом периоду у Призрену се отварају прве фабрике, оснивају прва спортска друштва, граде путеви.

После Другог светског рата

Prizren zima 1964
Саборна црква Светог Ђорђа, у зиму 1964.

После априлског слома Краљевине Југославије 1941. године и окупације, Призрен улази у састав италијанске Велике Албаније. У току ове окупације долази до исељавања српског живља.

За време окупације 1941—1944. по ослобађању Призрена 17. новембра 1944. године, он постаје средиште аутономне области Косово и Метохија, које ће касније бити премештено у Приштину.

После Другог светског рата долази до свестраног развоја Призрена. Развијају се привреда, просвета, култура, здравство, саобраћајнице, а то је праћено великим порастом броја становника, великим прираштајем и досељавањем у корист Албанаца.

Погром 17. марта 2004.

После бомбардовања СР Југославије и уласка НАТО снага на Косово и Метохију долази до великог протеривања неалбанског становништва, углавном, Срба и Рома као и рушења и паљења њихових кућа, верских објеката и сакралних споменика.

У нередима који су избили током марта 2004. године долази до уништавања цркава важних историјских споменика српске православне баштине од стране Албанаца. У тим нередима страдли су манастирски комплекс Свети Архангели, саборна црква у Призрену као и црква Богородице Љевишке. До 1999. године живело је 12.000 Срба у Призрену, да би их, до 2010. године, опстало једва десетак.

Становништво

Serbenviertel Altstadt Prizren
Српска четврт у старом делу Призрена

У 17. веку је најмање 20.000 православаца напустило Призрен уочи турског заузимања града. Призрен су тада насељавали Албанци који су долазили са југозапада.

Године 1838. је Аустријанац Јозеф Мулер проценио да становништво Призрена и околине чине Срби (хришћани и муслимани) са 24.950 особа или 73,68 %, те Албанци (католици и муслимани) са 16,63 %.

Крајем 19. века у Призрену и околини је живело око 60.000 особа, од којих 11.000 хришћанских и 30.000 муслиманских Срба. Остали су били Турци, Албанци, Цинцари и Роми.

Према 1981. године град је био већински насељен Албанцима. Након рата 1999. године Срби и Црногорци напуштају Призрен.

Етнички састав према попису из 1961.[4]
Албанци
  
14.933 53,2 %
Срби
  
5.764 20,5 %
Црногорци
  
409 1,5 %
Југословени
  
227 0,8 %
остали
  
6.474 23,1 %
Укупно: 28.062
Етнички састав према попису из 1981.[5]
Албанци
  
39.412 63,8 %
Срби
  
7.709 12,5 %
Турци
  
5.699 9,2 %
Муслимани
  
5.144 8,3 %
Роми
  
2.592 4,2 %
Црногорци
  
470 0,8 %
Укупно: 61.801
Етнички састав према попису из 2011.[6]
Албанци
  
67.020 78,7 %
Турци
  
8.833 10,4 %
Бошњаци
  
4.914 5,8 %
Роми
  
2.666 3,1 %
Ашкалије
  
742 0,9 %
Горанци
  
576 0,7 %
Укупно: 85.119

Број становника на пописима:

Демографија[7]
Година Становника
1948. 20.540
1953. 22.997
1961. 28.062
1971. 41.681
1981. 61.801
1991. 92.303

Привреда

Призрен је до почетка 20. века био познат као занатски и трговачки центар. Призрен је стекао репутацију по обради метала и обради коже. После Балканских ратова долази до отварања првих фирми и банака. Ипак тек после Другог светког рата долази до отварања првих већих фабрика који су постали носиоци развоја Призрена:

  • Фармакос – производња лекова
  • Фамипа – производња металне галантерије
  • Филигран – обрада племенитих метала и производња накита
  • Прогрес – индустрија хране
  • Перлонка – производња синтетичких филамената
  • Принтекс – текстилна индустрија
  • Комуна – производња обуће
  • Ароматик - производња и обрада дувана

Након рата 1999. године капацитет ових фабрика је смањен за 80 %. Тренутно раде само неколико од ових фабрика.

Споменичко наслеђе

Утврђења

Prizren Fortress
Призренски Град - Каљаја

У Призрену и његовој околини постоје остаци многих утврђења. Већина имају словенске називе иако су многа била грађена пре доласка Словена у ове крајеве.

  • Каљајавизантијска тврђава, налази се изнад града, и саграђена је у 11. веку али преправљана и дозиђивана и 12. веку и 13. веку. Ојачана и дозидана за време цара Душана 14. веку. Преправљана је у пет фаза у турском периоду највише у 17. веку. У подножију утврђења изграђено је насеље Поткаљаја.
  • Вишеград – налази се недалеко од Призрена и саграђен је за време цара Душана да би штитио пут у овом делу клисуре и манастир Свети Архангели који је подигнут у оквиру његових зидина.
  • Остаци Дрвенграда – поред Каљаје и Вишеграда, ово утвђење је било разрушено још у турско доба, у народу је било познато као древанград, али је током времена име постало Дрвенград. Теорија да је ово утврђење било дрвенео је нетечна јер и данас постоје камени остаци. Иначе ово утвђење је видљиво са старог пута од Средачке жупе ка Призрену.

Цркве и манастири

Our Lady of Ljeviš, Prizren, 2010. View from clock tower
Богородица Љевишка

Џамије

Призрен је за време петовековне владавине био важно исламско седиште и у њему су подигнуте бројне џамије, текије, турбета и медресе. У Призрену је било развијено преписивање арапских, персијских и турских дела са књижевним и научним садржајем. У једном периоду у Призрену је било преко 23 џамија, 15 турбета, 21 школа, 4 медресе и два месџида. Најзначајније џамије су:

  • Бајракли (Мехмед-пашина) џамија – саграђена је 1549. године. Подигао ју је Гази Мехмед-паша.
  • Синан пашина џамија – саграђена 1615. године, а за њену градњу коришћен је материјал са порушеног манастира Св. Арханђела. Карактерише је висок и витак минарет. Налази се у самом центру Призрена.
  • Кукли-бегова џамија

Хамам

Hamami prizreni DSC02922
Стари амам

У Призрену се и данас налази један од три највећа хамама у Србији. Хамам је грађен у време када и Бајракли џамија. У њему су постојале посебне одаје за мушкарце и жене.

Камени мост

Камени мост у Призрену је и данас једно од обележја града. Грађен је у време градње Синан пашине џамије. Страдао је у поплавама 17. новембра 1979. године, али је обновљен и враћен му је првобитни изглед. Његова лепота посебно се истицала у време када је било јазова и воденица.

Богословија

Богословија у Призрену основана је 1. октобра 1871. године од стране великог српског добротвора Симе Андрејевића Игуманова иначе рођеног Призренца. Налазила се у самом центру Призрена али је током мартовских нереда 2004. запаљена. Иначе по доласку НАТО снага 1999. у Призрен, богословија је престала са радом и премештена је у Ниш због сигурносних разлога, а у њој су живели расељени. Богословија је 2011. године обновила рад.[8]

Архитектура

Prizren historic city center 23
Старо градско језгро

Призрен је најзначајније и највредније старо градско насеље на Косову и Метохији. Изглед овог града-споменика чине га јединственим. Махале – Поткаљаја, Пантелија, Мараш, Поток и Терзи – сликовити су комплекси стамбених зграда, кривудави сокаци омеђени су високим бело окреченим оградним зидовима, иза којих су раскошна дворишта богата бујним зеленилом.

У унутрашњим калдрмисаним двориштима, кроз која су протицали мали канали са водом биле су неговане баште. Далеко од велике улазне капије, уз коју су економски објекти са истакнутом великом кухињом мутваком, у дубини дворишта смештене су удобне куће за становање, префињене организације, са пространим тремом.

Куће у Призрену припадају типу традиционалне балканске бондручне (дрвена скелетна конструкција са различитом испуном и малтерисање блатом) једноспратне грађевине са доксатима и резбареним таваницама, и великим, далеко у простор истуреним стрехама. Кровови су покривени мрком плитком ћерамидом.

Призренска посебност су фасаде окречене колористички смело – јарким бојама. Посебна пажња посвећивана је зидању каменом, нарочито слогу и наглашавању спојница. Архитектонске, конструктивне и ликовне вредности ових здања сврставају их у споменике градитељске традиције највишег домета. После 1912. године у више таласа урбанизације и изградње језгро добија данашње облике.

Ношња

Утицаји више народа и култура на простору Призрена утицали су и на ношњу која се носила. Призренска ношња поготову женска је врло колоритна и тотално атипична у односу на ношњу из других крајева Србије. Једна од карактеристика призренске женске ношње јесу димије, што представља јасан утицај Турске. Разлике у ношњи између сва три доминантна народа у Призрену, Турака, Срба и Албанаца нису биле велике.

Призренско платно и призренски вез јесу нешто по чему је Призрен препознатљив.

Познате личности

PetarKoriski
Петар Коришки

Партнерски градови

Призрен је побратимљен са следећим градовима:

Види још

Напомене

  1. ^ Попис из 2011. на Косову и Метохији су спровели органи самопроглашене Републике Косово. Овај попис је био бојкотован од стране великог броја Срба, тако да је реалан број Срба на Космету знатно већи од оног исказаног у званичним резултатима овог пописа.

Референце

  1. ^ Јастребов, Иван (2018). Стара Србија и Албанија, pp. 106. Београд: Службени гласник.
  2. ^ „Monthly and annual means, maximum and minimum values of meteorological elements for the period 1961–1990”. Republic Hydrometeorological Service of Serbia. Приступљено 25. 2. 2017.
  3. ^ Историјат Епархије рашко-призренске и косовско-метохијске, rastko.rs
  4. ^ Национални састав становништва ФНР Југославије 1961. године pod2.stat.gov.rs
  5. ^ Национални састав становништва СФР Југославије 1981. године pod2.stat.gov.rs
  6. ^ Етнички састав становништва Косова и Метохије 2011. године pop-stat.mashke.org (на језику: албански)
  7. ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
  8. ^ Призренска Богословија обновила рад novosti.rs

Литература

Спољашње везе

Јабланица (Призрен)

Јабланица (алб. Jabllanicë) је насељено место у општини Призрен, на Косову и Метохији. Према попису становништва из 2011. у насељу је живео 351 становник.

Брезна (Призрен)

Брезна (алб. Breznë) је насељено место у општини Призрен, на Косову и Метохији. Према попису становништва из 2011. у насељу је живело 1.990 становника.

Брут (Призрен)

Брут (алб. Brrut) је насељено место у општини Призрен на Косову и Метохији. Према попису становништва из 2011. у насељу је живело 1.164 становника.

Буча (Призрен)

Буча (алб. Buçë) је насељено место у општини Призрен, на Косову и Метохији. Према попису становништва из 2011. у насељу је живело 645 становника.

Врбница (Призрен)

Врбница (алб. Vërmicë) је насељено место у општини Призрен, на Косову и Метохији. Према попису становништва из 2011. у насељу је живео 661 становник.

Горње Село (Призрен)

Горње Село (алб. Gornjasellë) је насељено место у општини Призрен на Косову и Метохији. Према попису становништва из 2011. у насељу је живело 292 становника.

Душаново (Призрен)

Душаново (старији назив Душановац, алб. Arbanë или алб. Rrallinë) је насељено место у општини Призрен на Косову и Метохији. Према попису становништва из 2011. у насељу је живело 9.398 становника.

Жур (Призрен)

Жур (алб. Zhuri) је насељено место у општини Призрен на Косову и Метохији. Према попису становништва из 2011. у насељу је живело 5.909 становника.

Зрзе (Призрен)

Зрзе (алб. Xërxë) су насељено место у општини Призрен, на Косову и Метохији. Према попису становништва из 2011. у насељу је живело 236 становника.

Кабаш (Призрен)

Кабаш или Кабаш Коришки (алб. Kabash) је насељено место у општини Призрен на Косову и Метохији. Према попису становништва из 2011. насеље више нема становника.

Лесковац (Призрен)

Лесковац (алб. Leskovec) је насељено место у општини Призрен, на Косову и Метохији. Према попису становништва из 2011. у насељу је живело 134 становника.

Манастир Светих архангела (Призрен)

Манастир Светих архангела је задужбина српског цара Душана Силног (краљ 1331 — 1346, цар 1346—1355), који се налази у кањону реке Призренске Бистрице недалеко од града Призрена у Метохији и припада рашко-призренској епархији Српске православне цркве.

Грађен је у периоду од 1343. до 1352. године, на месту старије цркве у склопу тврђаве Вишеград као гробна црква цара Душана и сматра се да је представљао врхунац српског сакралног градитељства који је пресудно утицао на настанак и развој Моравског стила. Унутар комплекса, који обухвата површину од око 6.500m2, се налазе две цркве посвећене светим Архангелима (која је била Душанова гробна црква) и светом Николи, које су грађене у рашком стилу, иако, попут Дечана, по времену градње и неким елементима припадају Вардарском стилу. Манастир је након доласка Османлија 1455. године, опљачкан и зарушен, да би 1615. године био до темеља порушен, а његов материјал је искоришћен за градњу Синан-пашине џамије у Призрену. Комплекс је археолошки истражен 1927. године, његови остаци су конзервирани након Другог светског рата, а током `90 година XX века су настављени радови на њему и он 1998. године поново постаје активан мушки манастир.

После окончања НАТО бомбардовања СРЈ и повлачења југословенских снага безбедности, обновљене објекте су припадници ОВК, након доласка КФОР-а, спалили и опљачкали у јуну 1999. године, што се поновило и током мартовских нереда 2004. Цео манастирски комплекс се налази под заштитом Републике Србије као споменик културе од изузетног значаја и у њему данас живи осмочлано манастирско братство које се налази под директном заштитом немачких припадника КФОРа.

Манастирица (Призрен)

Манастирица (алб. Manastiricë) је насељено место у општини Призрен на Косову и Метохији. Према попису становништва из 2011. у насељу је живело 1.107 становника.

Општина Призрен

Општина Призрен је општина на југу АП Косово и Метохија у Србији. Центар је Призренског округа. По подацима из 2002. општина заузима површину од 640 km² и има 221.000 становника. Највеће и главно насеље у општини је Призрен који има око 100.000 становника.

У Призрену је 2005. у самом граду, у касарни и приватним кућама живело 49 Срба, а остали у селима Богошевац (12), Драјћић (34), Горње Село (15), Мушниково (86), Плањане (10), Средска (58), Новаке (36), Смач (6) и Локвица (1). http://www.b92.net/info/komentari.php?nav_id=167991

Надморска висина општине се креће од 412 до 2000 метара.

Пиране (Призрен)

Пиране (алб. Piranë) је насељено место у општини Призрен, на Косову и Метохији. Према попису становништва из 2011. у насељу је живело 2.417 становника.

Плава (Призрен)

Плава (алб. Plavë) је насељено место у општини Призрен, на Косову и Метохији. Према попису становништва из 2011. у насељу је живело 1.000 становника.

Призренски управни округ

Призренски округ се налази у јужном делу Републике Србије. Обухвата општине:

Општина Сува Река место Сува Река

Општина Ораховац место Ораховац

Општина Призрен место Призрен

Општина Гора место ВраништеИма укупно 376.085 становника.

Седиште округа је у граду Призрену.

У саставу Призренског округа се налазе жупе: Средачка Жупа, Сиринићка Жупа, Гора, Опоље и Призренски Подгор.

Цркву Богородицу Љевишку, у Призрену, подигао је 1307. године, као своју прву задуџбину, краљ Милутин, заједно са архиепископом Савом III. Остале цркве у околини Призрена су: Црква светог Спаса из 1348. године, Црква светог Николе из 1332. године, Црква Краљевића Марка из 1371. године., Саборна црква Светог Ђорђа из друге половине XIX века.

У XVI и XVII веку, за време турске окупације, у Призрену и околини ничу џамије, хамами и медресе.

Бајракли Гази Мехмед - пашина џамија представља најстарији споменик исламске уметности у Призрену. Саграђена је 1561. године, а у њој се и данас чувају књиге на арапском и турском језику, као на пример Коран из 1312. године.

Становништво овог региона углавном се бави пољопривредом, а развијена је и прехрамбена, текстилна, фармацеутска и метална грана индустрије.

Списак споменика културе од изузетног значаја

Списак споменика културе од изузетног значаја обухвата споменике културе на територији Републике Србије који уживају највиши степен државне заштите, а неки од њих су уврштени у УНЕСКОву Светску баштину.

Шајиновац (Призрен)

Шајиновац (алб. Shajnë) је насељено место у општини Призрен, на Косову и Метохији. Према попису становништва из 2011. у насељу је живело 1.069 становника.

Клима Prizren (1961–1990)
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) 20,2
(68,4)
22,4
(72,3)
26,0
(78,8)
31,3
(88,3)
33,8
(92,8)
40,6
(105,1)
40,8
(105,4)
37,3
(99,1)
35,8
(96,4)
31,4
(88,5)
25,6
(78,1)
23,7
(74,7)
40,8
(105,4)
Максимум, °C (°F) 3,3
(37,9)
6,8
(44,2)
11,9
(53,4)
17,2
(63)
22,5
(72,5)
26,0
(78,8)
28,5
(83,3)
28,3
(82,9)
24,5
(76,1)
18,0
(64,4)
11,1
(52)
5,0
(41)
16,9
(62,4)
Просек, °C (°F) 0,0
(32)
2,8
(37)
7,1
(44,8)
11,9
(53,4)
16,8
(62,2)
20,2
(68,4)
22,2
(72)
21,8
(71,2)
18,1
(64,6)
12,3
(54,1)
6,9
(44,4)
1,8
(35,2)
11,8
(53,2)
Минимум, °C (°F) −3,0
(26,6)
−0,6
(30,9)
2,7
(36,9)
6,9
(44,4)
11,3
(52,3)
14,4
(57,9)
15,8
(60,4)
15,4
(59,7)
12,1
(53,8)
7,3
(45,1)
3,2
(37,8)
−1,0
(30,2)
7,1
(44,8)
Апсолутни минимум, °C (°F) −23,6
(−10,5)
−19,1
(−2,4)
−11,7
(10,9)
−2,6
(27,3)
−0,4
(31,3)
3,8
(38,8)
7,3
(45,1)
7,0
(44,6)
−0,8
(30,6)
−4,3
(24,3)
−12,6
(9,3)
−17,4
(0,7)
−23,6
(−10,5)
Количина падавина, mm (in) 76,2
(3)
54,1
(2,13)
63,5
(2,5)
61,1
(2,406)
66,7
(2,626)
69,7
(2,744)
58,6
(2,307)
127,4
(5,016)
58,2
(2,291)
55,1
(2,169)
88,3
(3,476)
81,1
(3,193)
860,0
(33,858)
Дани са падавинама (≥ 0.1 mm) 12,8 12,1 12,1 12,8 12,3 11,6 8,9 7,5 8,1 9,3 12,6 13,5 133,6
Дани са снегом 7,6 5,6 3,8 0,4 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,1 2,1 5,8 25,4
Релативна влажност, % 81 75 68 64 64 61 58 59 67 74 79 82 69
Сунчани сати — месечни просек 100,2 92,0 139,4 176,2 224,5 290,7 300,8 285,7 220,7 163,4 89,7 54,1 2.137,4
Извор: Republic Hydrometeorological Service of Serbia[2]
Средњовековне
Савремене
Више од милион
  • становника
Између 100.000 и
  • милион становника
Између 50.000 и
  • 100.000 становника
Између 20.000 и
  • 50.000 становника

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.