Привреда Уједињеног Краљевства

До 18. века аграрно - рурална земља подељена на грофовије. Појавом парне машине пред крај 18. века у Уједињеном Краљевству се проводи Прва индустријаска револуција. Подижу се градови близу рудника железа и угља јер је транспорт сировина на веће удаљености био неисплатив. Будући да је било неизведиво превожење радника близу фабрика подижу се радничка насеља чиме започиње процес индустријске урбанизације. У том раздобљу настају бројни нови градови, а постојећи градови се проширују. Спајањем суседних градова настају конурбације којих у УК има седам: Велики Лондон, Бирмингем, Ливерпул, Манчестер, Лидс и Бредфорд, Њукасл и Глазгов. Крајем 19. века изумом електричне енергије и Другом индустријском револуцијом индустријски погони су се могли слободније размештати у простору.

УК је колевка индустријске револуције због традиције мануфактуре, богатих налазишта сировина, поморске оријентације на колоније и техничких и технолошких иновација. Захваљујући индустријским производима и трговином по целом свету релативно мала острвска држава постаје најбогатија на свету. У 20. веку светски су ратови, економске кризе, распад колонијалног Царства и Успон Кине ,САД-а, Јапана и Немачке узроковали пад УК са самог економског врха али се још увек налази међу седам економски најзначајнијих земаља света као пета светска економија(чланица Г7).

У УК се само 1,9 % становништва бави примарним делатностима, 23,4 % секундарним и око 70% терцијарним. Око 70% пољопривредне производње отпада на сточарство, а превладавају поседи у власништву велепоседника (енгл. Landlords). Што су у доба индустријске револуције за УК значила налазишта угља и железа то су данас налазишта нафте и природнога гаса у Сјеверном мору. Док остале еуропске земље те основне сировине морају куповати УК их има и за свеје потребе и за извоз. Индустријска производња је високоразвијена, од традиционалних индустријских грана задржана је производња челика, а производе се транспортна средства, аутомобили, авиони, возови, електроника, фармацеутски производи, телекомуникациона опрема. Иако је инд. рев. почела текстилним погонима због конкурентских земаља са јевтинијом радном снагом производња одеће се ограничила на висококвалитетне и производе високе моде.

Привреда Уједињеног Краљевства
Canary Wharf London
Пословни небодери у Лондону
ВалутаБританска фунта (GBP)
Фискална година6. април - 5. април
Чланство у организацијамаЕУ, Комонвелт, ОЕЦД и СТО
Статистика
БДП (номинална)$ 2.29 билиона (2010) (номинално)
БДП раст1,7 % (2010)
БДП по становнику$ 32,798 (2009) (номинално)
БДП по секторупољопривреда: 0.9%, индустрија: 22,1%; услуге: 77,1% (процена из 2010.)
Инфлација (ИПЦ)4,2 % (мај 2011)
Становништво
испод линије сиромаштва
14% са приходима испод 60% просечних прихода у Великој Британији (процена из 2006.)
Џини индекс0.36 (2008.)
Радна снага31,45 милиона (процена из 2010.)
Размена
Извоз$ 405,6 милијарди (процена из 2010.)
Извозна добраготови производи, горива, хемикалија, храна, пића, дувана
Главни извозни партнериСАД 14.71%, Немачка 11,06%, Француска 8%, Холандија 7,79%, Ирска 6,89%, Белгији 4,65%, Шпанија 4% (2009)
Увоз$ 546,5 милијарди (процена из 2010.)
Увозна добраготови производи, машина, горива, намирница
Главни увозни партнериНемачка 12,87 %, САД 9,74%, Кина 8,88%, Холандија 6,94%, Француска 6,64%, Белгија 4,86%, Норвешка 4,84%, Ирска 4,01%, Италија 3,99% (2009)
СДИ stock$ 1.169 билиона (процена из 2010.)
Бруто спољни дуг$ 8.981 билиона (30. јун 2010)
Јавне финансије
Јавни дуг£ 771,5 милијарди (53,5% БДП-а) (фискалне 2009-10 године)
Приходи£ 514.6 милијарде (фискалне 2009-10 године)
Расходи£ 669.3 милијарде (фискалне 2009-10 године)
Економска помоћ$ 8 милијарди (донатор)
Кредитни рејтингAAA (домаћи)
AAA (страни)
Све вредности, ако није другачије назначено, изражене су у америчким доларима
Londonska berza

Londonska berza (LSE skraćeno od engleskog naziva London Stock Exchange) najznačajnija je londonska i evropska, a ujedno i jedna od najpoznatijih i najznačajnih svetskih berzi vrednosnih papira. Smeštena je na trgu Paternoster Skver, nedaleko Katedrale sv. Pavla u Londonu. U aprilu 2011. godine ukupna vrednost deonica kompanija koje su kotirale na ovoj berzi bila je 3,75 biliona američkih dolara, što Londonsku berzu vrednosnih papira čini najvećom berzom u Evropi po opsegu trgovanja te četvrtom berzom u svetu. Berzom upravlja Londonska berzanska grupa (engl. London Stock Exchange Group - LSEG).

Londonska berza je osnovana 1571, što je čini jednom od najstarijih berzi na svetu. Londonska berzanska grupa je formirana u oktobru 2007, kad se Londonska berza spojila sa Milanskom berzom, Borsa Italiana.

Џерсијска фунта

Џерзијска фунта је валута и средство плаћања на Џерзију. Ова валута није независна већ је, слично Шкотској фунти, само локални облик британске фунте. Паритет са британском фунтом је 1:1. С обзиром на то да није независна валута, нема ни међународни код али се може користити JEP.

Џерзијску фунту издаје државна благајна (Treasury and Resources Department). Годишња инфлација је износила 5,3 % у 2005.

Папирне новчанице се издају у апоенима од 1, 5, 10, 20 и 50 фунти а ковани новац у апоенима од 1, 2, 5, 10, 20 и 50 пенија као и 1 и 2 фунте.

Британска фунта

Британска фунта или Фунта стерлинг Уједињеног Краљевства (симбол £, међународна ознака GBP, шифра валуте 826), издаје је Банка Енглеске (за Енглеску и Велс), Банка Шкотске (за Шкотску) и Банка Северне Ирске (за Северну Ирску). Такође, постоји неколико валута које су за британску фунту везане паритетом 1:1 у другим деловима Британских острва и Британским прекоморским територијама:

Фунта Свете Јелене - Света Јелена, Асенсион и Тристан да Куња (укључује острва Света Јелена, Асенсион и Тристан да Куња)

Фолкландска фунта - Фолкландска Острва, Британска Антарктичка Територија и Јужна Џорџија и Јужна Сендвичка Острва

Манска фунта

Гибралтарска фунта

Гернзијска фунта

Џерсијска фунтаИнфлација на годишњем нивоу 2010. је износила 4,8%.

Гернзијска фунта

Гернзијска фунта (енгл. Guernsey pound) је валута која се користи на Гернзију. Ова валута није независна већ је, слично шкотској фунти, само локални облик британске фунте. Паритет са британском фунтом је 1:1. С обзиром на то да није независна валута, нема ни међународни код али се може користити GGP.

Гернзијску фунту издаје државна благајна (Treasury and Resources Department). Годишња инфлација је износила 4,9 % у 2005.

Папирне новчанице се издају у апоенима од 1, 5, 10, 20 и 50 фунти а ковани новац у апоенима од 1, 2, 5, 10, 20 и 50 пенија као и 1 и 2 фунте.

Званично је средство плаћања искључиво на Гернзију али се може користити и на Џерзију.

Гибралтарска фунта

Гибралтарска фунта (GIP) је валута коју издаје влада Гибралтара. То је у ствари облик Британске фунте. Новчанице имају сопствени дизајн а попут шкотске фунте није средство плаћања у Енглеској, али се може заменити по курсу 1:1.

ISO 4217 код Гибралтарске фунте је: GIP, а нумерички: 292.

ЛИБОР

ЛИБОР или Лондонска међубанкарска стопа (енгл. London Interbank Offered Rate) представља дневну референтну каматну стопу по којој банке једна другој нуде новац за посуђивање на лондонском међубанкарском тржишту.

Манска фунта

Манска фунта је валута и средство плаћања на Острву Ман. Ова валута није независна већ је, као и у Шкотској, само локални облик британске фунте. Паритет са британском фунтом је 1:1. С обзиром на то да није независна валута, нема ни међународни код али се може користити ознака IMP (Isle of Man Pound)

Манску фунту издаје острвска банка (Isle of Man Treasury). Годишња инфлација је износила 3,6 % у 2005.

Папирне новчанице се штампају у апоенима од 1, 5, 10, 20 и 50 фунти а ковани новац у апоенима од 1, 2, 5, 10, 20 и 50 пенија као и 1 и 2 фунте.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.