Привреда Словеније

Словенија је развијена земља која ужива стабилност и релативни просперитет. Њен БДП по глави становника износи 88% европског просека. [1] Она је прва нова чланица ЕУ која је прешла на евро (јануара 2007. године). Такође је чланица ОЕСР од 2010. године. [2]

Словенија поседује високо квалификовану радну снагу, добро развијену инфраструктуру и повољан саобраћајни положај. Са друге стране, ниво диектних страних инвестиција је један од најнижих, а словеначка привреда је озбиљно уздрмана европском дужничком кризом, која је почела 2009. године.

Привреда Словеније
Валутаевро
Фискална годинакалендарска година
Чланство у организацијамаОрганизација за економску сарадњу и развој, ЕУ
Статистика
БДП (номинална)58,06 милијарди (2012)
БДП раст-2,0 % (2012)
БДП по становнику28.600 (2012)
БДП по секторупољопривреда (2,7 %), индустрија (27,6 %), услуге (69,7 %)
Инфлација (ИПЦ)2.6 % (2012)
Становништво
испод линије сиромаштва
12.7 % (2010)
Џини индекс23.8 (2010)
Радна снага923.000 (2012)
Размена
Извоз$28,42 милијарди (2012)
Извозна добрахемикалије, храна, финални производи, машинска и транспортна опрема
Главни извозни партнериНемачка Немачка (20 %)
Италија Италија (12 %)
Аустрија Аустрија (7,9 %)
Хрватска Хрватска (6,2 %)
Француска Француска (4,8 %)
Русија Русија (4,6 %)
Увоз$29,83 милијарди (2012)
Увозна добрахемикалије, храна, финални производи, машинска и транспортна опрема, гориво и мазива
Главни увозни партнериИталија Италија (16,3 %)
Немачка Немачка (16,2 %)
Аустрија Аустрија (10,4 %)
Хрватска Хрватска (4,8 %)
Мађарска Мађарска (4,0 %)
Јавне финансије
Приходи$20,5 милијарди (2012)
Расходи$22,59 милијарди (2012)
Све вредности, ако није другачије назначено, изражене су у америчким доларима

Историја

Без обзира што је становништво Словеније чинило тек једанаести део укупног становништва бивше СФРЈ, ова алпска држава је била најпродуктивнија југословенска република и њена производња је чинила 20 % БДП и једну трећину укупног извоза СФРЈ. Независност 1991. године је дочекала са јаком привредном основом и развијеним везама са западним тржиштем. Од тада, Словенија се ужурбано припремала за евроинтеграције и стремила је приступању разним трговинским организацијама. Она је један од оснивача СТО, придружила се организацији ЦЕФТА 1996. године, као и Европској унији 1. маја 2004. године. Евро је уведен на почетку 2007. године, уместо дотадашњег толара.

Европска дужничка криза је уздрмала привреду ове земље (највише у ЕУ, заједно са балтичким државама и Финском), међутим, захваљујући извозу, Словенија се економски полагано опорављала. [3] Поново је, крајем 2011. године, уследила рецесија, а разлози исте су приписани паду домаће потрошње и извоза. Извоз Словеније махом иде у земље-чланице еврозоне. Такође, овом кризом је озбиљно погођен и грађевински сектор.<ref name="ST2012-03-13">„Double Dip Recession is the 'Slovenian' Reality”. The Slovenia Times. 13. 03. 2012.

Обележја привреде

У примарном сектору је запослено 6 % становништва. Величина просечног газдинства износи 5,5 ha. Крајем деведесетих је дошло до пораста производње органске хране. Јавне финансије показују значајан дефицит током последњих неколико година. Приватизације словеначких предузећа су махом биле успешне. Суседна Хрватска је почела са инвестирањем у Словенију. Првог јула 2010. године, Атлантик група из Хрватске је купила Дрогу Колинску за 382 милиона евра. Јуна 2013. године, ланац супермаркета Меркатор је купљен од стране хрватског Агрокора за 454 милиона евра.

Референце

  1. ^ „GDP per capita in PPS - GDP per capita in Purchasing Power Standards (PPS) (EU-27 = 100)”. Eurostat. Приступљено 23. 11. 2009.
  2. ^ „Osnovni gospodarski podatki o Sloveniji” [Basic Economic Data about Slovenia] (на језику: Slovene). Embassy of the Republic of Slovenia Vienna. Архивирано из оригинала на датум 18. 06. 2012. Приступљено 15. 3. 2012.
  3. ^ „Slovenia Country Assessment”. European Bank for Reconstruction and Development. Архивирано из оригинала на датум 20. 02. 2012. Приступљено 16. 2. 2012.
Rog (fabrika bicikala)

Preduzeće Rog osnovano je u predgrađu Ljubljane, gde su tada radili razne zanatlije 1871. godine. Zemljište (Trubarjeva ulica) je tada kupio Ivan Janež. Kao tvornica razvijena je 8 godina kasnije, kada je počela kao kožna fabrika, tada kao največa u Ljubljani. Krajem 19. veka vlasnik Karlo Polak dogradio je vilu sa drugim objektima oko kojih je sazidao zid, a fabriku modernizovao - fabrika je imala dva sprata.

Словеначки толар

Толар (ИСО 4217: SIT) је била званична валута Словеније од 1991. до 2007. Састојао се из 100 стотина. Уведен је 1991. године уместо динара. Име је настало као комбинација речи ‘талер’ и ‘долар’.

Од 2004. курс толара је био везан за курс евра. 1. јануара 2007. замењен је евром, што је Словенију учинило првом новом чланицом ЕУ која је увела заједничку валуту. Од тог тренутка толар ће као куповно средство важити још свега две недеље.

Толаре је издавала Банка Словеније. Инфлација на годишњем нивоу је износила 0,8% у 2005.

Толар је издаван у апоенима у вредности од 1, 2, 5, 10, 20, 50, 100, 200, 500, 1000, 5000 и 10000 толара. На новчаницама су се налазиле познате особе из словеначке политике и историје, попут Приможа Трубара, Јурије Веге, Јоже Плечника, Ивана Цанкара, Јанеза Вајкарда Валвасора и Франца Прешерна.

Словенија

Словенија (словен. Slovenija), званично Република Словенија (словен. Republika Slovenija, изговор) је држава у источној Европи и чланица Уједињених нација, Европске уније и НАТО. Главни и највећи град је Љубљана.Словенија има углавном планински терен са углавном континенталном климом, са изузетком словеначког приморја, који има средоземну климу и северозапада, који има планинску климу. Поред тога, Динарске планине и Панонска низија састају се на подручју Словеније. Словенија, обележена значајном биолошком разноврсношћу, једна је од држава са највише воде у Европи, са густом речном мрежом, богатим водоносним системом и значајним крашким подземним водотоцима. Више од половине територије је покривено шумом. Људска насеља у Словенији су распршена и неуједначена.Словенија је историјски била раскрсница словенских, германских и романских језика и култура. Иако становништво није хомогено, Словенци чине већину. Јужнословенски језик, словеначки, службени је језик у целој држави. Словенија је углавном секуларизирана држава, али католицизам и лутеранизам су значајно утицали на културу и идентитет. Привреда Словеније је мала, отворена и извозно оријентисана и снажно је под утицајем међународних услова. Држава је озбиљно повређена кризом еврозоне која је почела 2009. Главна економска област су услуге, затим индустрија и грађевинарство.Историјски гледано, садашња територија Словеније постала је део различитих држава, укључујући Римско царство, Византијско царство, Каролиншко царство и Свето римско царство, Хабсбуршку монархију, Млетачку републику, Илирске провинције под управом Француске, Аустријско царство и Аустроугарску. У октобру 1918. Словенци су по први пут остварили самоопредељење оснивањем Државе Словенаца, Хрвата и Срба. У децембру 1918. удружили су се са Краљевином Србијом у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца.

Током Другог светског рата (1939–1945) Немачка, Италија и Мађарска су окупирале и анектирале Словенију (1941–1945), са малим подручјем које је пребачено у Независну Државу Хрватску, државу нацистичку марионету. Словенија је 1945. постала оснивач Федеративне Народне Републике Југославије, која је 1963. године преименована у Социјалистичку Федеративну Републику Југославију. У првим годинама након Другог светског рата ова држава је првобитно била у савезу са Источним блоком, али никада није потписала Варшавски пакт и 1961. је постала један од оснивача Покрета несврстаних.У јуну 1991, након увођења вишепартијске представничке демократије, Словенија се одвојила од Југославије и постала независна држава. 2004. је ушла у НАТО и Европску унију; 2007. године је постала прва бивша комунистичка држава која се придружила еврозони, а 2010. се придружила ОЕЕС, глобалној асоцијацији развијених држава са високим приходима.

Привреда европских земаља
Суверене државе
Делимично
признате државе
Зависне и
друге територије

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.