Привреда Босне и Херцеговине

Босна и Херцеговина се суочи са проблемима обнове после разорног грађанског рата као и са модернизацијом привреде. Један од остатака предратног времена је јака индустријска база, посебно јака метална индустрија. Највећа предузећа су била Енергоинвест, УНИС, Хидроградња, Враница, РМК Зеница, ТАС, ФАМОС, БНТ Нови Травник. Стопа незапослености у то време је била јако ниска.

Привреда Босне и Херцеговине
Sarajevo,blizanci
ВалутаКонвертибилна марка
Фискална годинакалендарска година
Чланство у организацијамаЦЕФТА
Статистика
БДП (номинална)18,15 милијарди (2012)
БДП раст6,5 % (2013)
БДП по становнику6.600 (2012)
БДП по секторупољопривреда (8,2 %), индустрија (26,2 %), услуге (65,8 %)
Инфлација (ИПЦ)2.2 % (2012)
Становништво
испод линије сиромаштва
18.6 % (2007)
Џини индекс24.3 (2010)
Радна снага2.600.000 (2010)
Размена
Извоз$5.427 милијарди (2012)
Извозна добраметали, одећа, дрвни производи
Главни извозни партнериСловенија Словенија (17,3 %)
Хрватска Хрватска (16,5 %)
Италија Италија (13,6 %)
Немачка Немачка (12,8 %)
Аустрија Аустрија (12,7 %)
Увоз$10,18 милијарди (2012)
Увозна добрахрана, хемикалије, гориво, машине и опрема
Главни увозни партнериХрватска Хрватска (21,1 %)
Немачка Немачка (12,5 %)
Словенија Словенија (12,4 %)
Италија Италија (9,0 %)
Русија Русија (7,3 %)
Аустрија Аустрија (6,1 %)
Мађарска Мађарска (4,9 %)
Бруто спољни дуг$1,7 милијарди (2012)
Јавне финансије
Приходи$7,887 милијарди (2012)
Расходи$8,521 милијарди (2012)
Све вредности, ако није другачије назначено, изражене су у америчким доларима

Прилике после распада СФРЈ

Грађански рат у БиХ је, осим разарања и великих жртава, проузроковао и нагло смањење производње за 80% у периоду од 1992. до 1995. године и нагли скок стопе незапослености. После рата, привредни раст се нагло повећао, са мањом стагнацијом у периоду од 2000. до 2002. године. Садашња валута, конвертибилна марка је уведена 1998. године и инфлација је мала због везаности те валуте за евро. Велика стопа незапослености и дефицит остају највећи проблеми привреде БиХ. Земља и даље прима велике количине помоћи из иностранства. Многе приватизације су биле неуспешне. Стране банке (посебно након 2001. године) контролишу највећи део банкарског сектора. Сива економија је и даље битан извор прихода.

Макроекономски показатељи

БДП
Година Стопа раста БДП БДП по глави становника
1997 29.9% 2,817
1998 28.9% 3,782
1999 9.5% 4,121
2000 5.2% 4,364
2001 3.6% 4,603
2002 5.0% 4,871
2003 3.5% 5,110
2004 6.3% 5,497
2005 4.3% 5,942
2006 6.2% 6,466
2007 6.5% 7,031
2008 5.4% 7,550
2009 -3.4% 7,361
2010 0.5% 7,428
2011 0.92% 8,063
2012 -0.70% 8,100
2013(процена) 0.5% 8,300
Извор: ММФ, октобар 2013.

Тренутно стање

Real GDP growth rates RS & FBH sr
Стопе реалног раста БДП Републике Српске и Федерације БиХ 2006 — 2014.

Укупна вредност директних страних инвестиција (1999–2011):[1]

  • 1999: €166  мил.
  • 2000: €159  мил.
  • 2001: €133  мил.
  • 2002: €282  мил.
  • 2003: €338  мил.
  • 2004: €534  мил.
  • 2005: €421  мил.
  • 2006: €556  мил.
  • 2007: €1.628  милијарди
  • 2008: €1.083  милијарди
  • 2009: €434  мил.
  • 2010: €359  мил.
  • 2011: €313  мил.

Од 1994. до 2011. године, 6.4 милијарди евра је уложено у БиХ.[2]

Највећи инвеститори (1994–2007):[1]

  • Аустрија Аустрија (€1,294  мил.)
  • Србија Србија (€773  мил.)
  • Хрватска Хрватска (€434  мил.)
  • Словенија Словенија (€427  мил.)
  • Швајцарска Швајцарска (€337  мил.)
  • Немачка Немачка (€270  мил.)
  • Италија Италија (€94.29  мил.)
  • Холандија Холандија (€63.52  мил.)
  • Уједињени Арапски Емирати УАЕ (€56.70  мил.)
  • Турска Турска (€54.81  мил.)
  • остали (€892.54  мил.)

Страна улагања по сектору (1994–2007):[1]

  • 37,7 % производња
  • 21% банкарство
  • 4,9 % услуге
  • 9,6 % трговина
  • 0,30 % транспорт
  • 1% туризам

Привреда у највећим градовима БиХ

Сарајево

У Сарајеву се данас највише производе производи од дувана, намештај, чарапе, делови за аутомобиле и комуникациона опрема. Нека предузећа са седиштем у Сарајеву су Б&Х ерлајнс, БХ Телеком, Босналијек, Енергопетрол, Сарајевска пивара и ФДС. Такође, у главном граду БиХ постоји већи број новоизграђених шопинг центара.

Мостар

Економија у Мостару зависи махом од туризма и прераде алуминијума. Заједно са Сарајевом, Мостар је велики финансијски центар - у њему су седишта две од три највећих банака у БиХ.

Бања Лука

TranzitBL
Западни транзит, једна од најфреквентнијих саобраћајница у граду

У Бањој Луци, седишту Републике Српске, 2002. године је основана Бањалучка берза. Тако Бања Лука поново постаје битно привредно и финансијско средиште. Ускоро се и акције највећих предузећа Републике Српске сврставају на берзанску котацију. Међу њима се налазе акције Телекома Српске, Рафинерије уља Модрича, Бањалучке пиваре, Витаминке и многе друге. Појављују се инвеститори из Словеније, Хрватске и Србије, а потом и из ЕУ, Норвешке, САД, Јапана и Кине. Осим берзе, у овом граду су смештене и друге важне финансијске институције као што су Инвестиционо-развојна банка Републике Српске, Комисија за хартије од вредности Републике Српске, Агенција за банкарство Републике Српске и Управа за индиректно опорезивање БиХ. Све то Бању Луку чини једним од најважнијих финансијских центара у земљи и требало би да представља основу за привредни развој овог краја.

Референце

  1. 1,0 1,1 1,2 „Najveći investitor Srbija sa 707 miliona evra”.
  2. ^ Šajinović, Dejan. „Uloženo 5,3 milijarde evra u BiH – Događaji”. Nezavisne. Приступљено 30. 10. 2017.
Привреда европских земаља
Суверене државе
Делимично
признате државе
Зависне и
друге територије

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.