Привреда

Привреда, или понекад економија, основна је друштвена делатност једног друштва. У ужем смислу, привреда обухвата производњу, расподелу, размену и потрошњу материјалних добара.[1] У ширем смислу, привреда обухвата све врсте делатности и услуга које омогућавају задовољавање свих човекових потреба.

У главне привредне делатности спадају:

Треба разликовати појам национална привреда који се односи на делатности у оквиру једне државе и светска привреда који се односи на глобалну делатност. Свака држава има своју привреду (националну привреду) па тако, у мањој или већој мери, учествује у светској привреди.

Подела привреде

Према сроднсти привредне делатности делимо на секторе:

Подела сектора:

  • Производни сектори:
    • примарни сектор и секундарни сектор.
  • Непроизводни сектори:
    • терцијарни сектор и квартни сектор.

Подела по секторима:

Делатности
Производне Непроизводне
Примарни сектор Терцијарни сектор
Секундарни сектор Квартни сектор

Примарни сектор

04-09-12-Schaupflügen-Fahrenwalde-RalfR-IMG 1232
Ратар оре

Примарни сектор обухвата производне делатности које за циљ имају производњу прехрамбених добара и сировина за индустрију. У овом сектору спадају:

Помоћу пољопривреде, добијају се производи за исхрану становништва и индустријске сировине, па је зато пољопривреда једна од најважнијих делатности. Пољопривредом се бави највећи број људи на Земљи.

У ужем смислу, пољопривреда обухвата земљорадњу и сточарство, а у ширем смислу, лов и риболов.

Секундарни сектор

Kunda tsemenditehas
Фабрика, традиционални симбол индустријског развоја

Секундарни сектор обухвата производне делатности. У овом сектору спадају:

Помоћу машина, сировине се прерађују у полупроизводе и готове производе. Један део индустрије се бави извлачењем сировина из земље (руде, угња, нафте, гаса), док се други део индустрије бави прерадом сировина минералног, биљног и животињског порекла.

Према начину производње и врсти производа, индустрија се дели на:

Подела индустрије
Лака индустрија Тешка индустрија
Прехрамбена индустрија Рударство
Текстилна индустрија Енергетика
Дрвна индустрија Металургија
Дуванска индустрија Машиноградња
Индустрија коже и обуће Електроиндустрија
Лака хемијска индустрија Тешка хемијске индустрије
Индустрија целулозе и папира Грађевинска индустрија
Гумарска индустрија Машинска индустрија

Тешка индустрија

Тешка индустрија обухвата производњу средстава за рад (машина) и предмета рада (сировина, горива). За вршење ове делатности потребна су велика улагања, као и велике количине енергије и сировина.

Лака индустрија

Лака индустрија обухвата производњу средстава за широку потрошњу. Она не захтева велика улагања и знато је мање везано за изворе енергије и сировина.

Терцијарни сектор

Commerce-alimentation-generale-paris
Трговина

Терцијарни сектор обухвата непроизводне делатности. У овом сектору спадају:

Квартни сектор

Atrium der Naturwissenschaften (OGT)
Образовање

Квартни сектор обухвата ванпривредне, непроизводне делатности.[н 1] У овом сектору спадају:

Тржишна привреда

Тржишна привреда се заснива на приватној својини, на слободи избора и конкуренцији. Цене се формирају као резултат понуде и тражње. Произвођач је лично заинтересован за производњу, а купцу се пружа могућност великог избора. Тржишна привреда је врло динамична, лако се мењају врста и место производње и брзо се уводе нове технологије.

Недостаци тржишне привреде

Основни недостатак тржишне привреде састоји се у томе што се током њеног развоја наизменично смењују периоди раста производње и пуне запослености са периодима пада производње, затварања фабрика и отпуштања радника.

Улога државе у привреди

Не постоји привреда која се развија без мешања државе. Свака држава, у мањој или већој мери, применом закона, утиче на своју привреду и спречава појаву хаоса. Осим тога, свака држава обезбеђује средства (убирањем пореза) и плате запосленима у следећим делатностима:

Развој привреде

Подела

На развој привреде утичу:

  • природни фактори и
  • друштвени фактори.

Природни фактори су расположива природна богатства као на пример:

Друштвени фактори су сложенији, бројни и разноврсни. Они могу да буду:

Види још

Напомене

  1. 1,0 1,1 Квартни сектор је некада сматран делом терцијарног сектора

Литература

  • Мастило, Наталија (2005): Речник савремене српске географске терминологије, Географски факултет, Београд
  • Сатирица, Рада; Тадић, Милутин (2006). Географија за 6. разред основне школе (седмо изд.). Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. стр. 10. ISBN 978-86-17-19478-7.

Референце

  1. 1,0 1,1 „Основне одлике и подела привреде”. Штребер.
  2. 2,0 2,1 2,2 „Презентација привреда”. slideshare.net. 16. 12. 2014.
Абруцо

Абруцо (итал. Abruzzo) је једна од 20 регија Италије. Налази се у њеном средишњем делу земље. Главни град је Л'Аквила, а највећи град и економско средиште је Пескара.

Покрајина Абруцо је позната као изразито планинска област која се стрмо спушта ка Јадрану.

Америчка Девичанска Острва

Америчка Девичанска Острва (енгл. United States Virgin Islands), острвска су група у Карибима која припада САД. То је већи део архипелага Девичанских острва, док је мањи део територија Британских Девичанских Острва. Америчка Девичанска Острва се састоје из 4 главна острва Сент Томас, Сент Џон, Сен Кроа и Вотер као и више мањих острва. Ово је једини део територије САД где се вози левом страном.

Бивши колонијални господари, Данци, ова острва су звали Данска западноиндијска острва (дански De tidligere Dansk Vestindiske Øer).

Апулија

Апулија (итал. Puglia, транскрибовано: Пуља, лат. Apulia) је једна од 20 регија Италије. Налази се у источном делу земље. Главни град је Бари, а познати градови су и Таранто, Фођа, Бриндизи, Лече.

Апулија је позната као „пета“ на "италијанској чизми".

Садашњи председник регије је Ники Вендола.

Базиликата

Базиликата (итал. Basilicata) је једна од 20 покрајина Италије. Налази се у њеном јужном делу земље. Главни град је Потенца, а други по величини и значају је град Матера.

Покрајина Базиликата је позната као једна од најмањих покрајина у држави. Она је на зачељу и по многим другим одликама - по броју становника, по густини насељености, по нивоу развијености.

Гвам

Територија Гвам (енгл. Territory of Guam, чам. Guåhan), острво је у западном Пацифику и територија САД.

Становници су већином Чаморои који су населили острво отприлике пре 3.500 година. Острво је највеће и најјужније од свих Маријанских острва. Главни град је Хагатња (Hagåtña), стари назив је Агања (Agaña). Привреда Гуама углавном зависи од туризма (већином из Јапана) и база америчке војске).

Први становници овог острва били су Негритоси, ниски тамнопути народ коврџаве косе и очију чија боја варира од смеђе до црне. Потекли су из делова југоисточне Азије. Одатле су вероватно дошли услед климатским промена насталих за време последњег до сада леденог доба. Није искључено ни то да су их народи северно и западно од њих приморали да напусте своје постојбине и населе се у Малезији, Новој Гвинеји, Малинезији, Меланезији и Филипинима. Судећи по радиоактивном угљенику, научници су установили да су Негритоси настањивали Нови Гвинеју више од 40.000 година.

Емилија-Ромања

Емилија-Ромања (итал. Emilia-Romagna) је једна од 20 регија Италије. Налази се у њеном сјеверном дијелу земље. Главни град је Болоња, а познати градови су и Модена, Парма, Ређо Емилија, Равена, Ферара, Римини.

Емилија-Ромања је позната као важна пољопривредно-прехрамбена покрајина Италије са низом познатих прехрамбених предузећа великог обима.

Идалго (држава)

Држава Идалго (шп. Estado de Hidalgo), савезна је држава у централном Мексику, северно од града Мексика. Основана је 1869. године. Име је добила по Мигелу Идалгоу, свештенику који је позвао народ на почетак Мексичког рата за независност.

Граничи се са државом Сан Луис Потоси на северу, Пуеблом и Веракруз на истоку, на југу са Тласкалом и Мексиком, и на западу са државом Керетаро.

Држава има површину од 20.813 km² и око 2,3 милиона становника. Главни град је Пачука де Сото. Најпознатија туристичка атракција државе је археолошко налазиште Тула које је некада било престоница државе Толтека.

Привреда Државе Идалго се заснива на рударству (сребро, злато, олово, бакар, цинк).

Калабрија

Калабрија (итал. Calabria) је једна од 20 покрајина Италије. Истовремено је то и једно од два мања полуострва Италије. Налази се на југу државе, јужно од Напуља и заузима „прсте“ италијанске чизме. Главни град је Катанцаро, а највећи и најважнији је град Ређо ди Калабрија.

Покрајина Калабрија је позната као једна од најнеразвијенијих покрајина у целој Италији.

Кампанија

Кампанија (итал. Campania) је једна од 20 покрајина Италије. Налази се на прелазу из средишњег дела државе у јужни. Главни град покрајине је Напуљ, трећи по величини град Италије, а већи градови су и Салерно, Казерта, Беневенто, Авелино.

Кампанија је богата културом и традицијом (археолошки локалитети (Помпеја, Пестум, Амалфи), средњовековни градови, утицаји бројних цивилизација).

У Кампанији је настало и познато јело - пица.

Лигурија

Лигурија (итал. Liguria) је једна од 20 регија Италије. Налази се у северозападном делу земље. Главни град је Ђенова, а познати градови су и Ла Специја, Савона, Империја и Санремо.

Лигурија је позната по изузетно лепо ривијери дуж северних обала Тиренског мора.

Ломбардија

Ломбардија (итал. Lombardia, ломб. Lumbardia) је једна од 20 регија Италије. Налази се у северном делу земље. Главни град је Милано, а познати градови су и Бреша, Бергамо и Комо.

Ломбардија спада у највеће италијанске покрајине по пространству, а по броју становника и уделу у националном дохотку је убедљиво прва. Такође, престоница Милано је економски центар Италије и један од најзначајнијих градова у Европи.

Марке

Марке (итал. Marche) је једна од 20 регија Италије. Налази се у њеном средишњем дијелу. Главни град је Анкона, а значајнији градови су Пезаро и Урбино.

Покрајина Марке је позната као изразито планинска област која се стрмо спушта ка Јадрану.

Молизе

Молизе (итал. Molise) је једна од 20 покрајина Италије. Налази се у њеном јужном делу земље. Главни град је Кампобасо, а други по величини и значају је град Изернија.

Покрајина Молизе је позната као једна од најмањих покрајина у држави. Она је на зачељу и по многим другим одликама - по броју становника, по густини насељености, по нивоу развијености.

Монтана

Монтана (енгл. Montana), савезна је држава на западу Сједињених Држава. Западна трећина Монтане састоји се од бројних планинских венаца. Мањи, „острвски венци“ налазе се у централној трећини државе, што даје укупно 77 именованих венаца Стеновитих планина. Ова географска особеност осликана је и у имену државе које је изведено од шпанске речи montaña (планина). Монтана има неколико надимака, али ниједан званичан, међу којима су: „држава благостања“ и „земља великог неба“. По површини је четврта највећа савезна држава, али је по броју становника на 44. месту, а такође је и трећа најређе насељена савезна држава САД. У Монтани се налази Национални парк Јелоустон. Главни град Монтане је Хелена.

Палмира (атол)

Палмира је атол површине 12 km² (4,6 квадратних миља) у Северном Пацифику смештен на 5°52′ СГШ 162°6′ ЗГД. Палмира је један од Северних Линијских острва (југоисточно од Гребена Кингман и северно од кирибатских Линијских острва), смештен скоро тачно на југу од Хавајских острва, отприлике на пола пута између Хаваја и Америчке Самое. Има обалу од 14,5 km и пристаниште звано Вест Лагун.

Пијемонт

Пијемонт (итал. Piemonte) једна је од 20 регија Италије. Налази се у северозападном делу земље. Главни град је Торино, а познати градови су и Новара, Алесандрија и Асти.

Пијемонт се сматра једном од најразвијенијих покрајина Италије.

Сардинија

Сардинија (итал. Sardegna, у месном говору, Sardinnia) је друго по величини острво у Средоземном мору и у оквиру Италије (после Сицилије). Са неколико малих острва у окружењу Сардинија чини једну од 20 покрајина Италије. Такође, Сардинија, будући издвојена од остатка државе има и већа овлашћења, која досежу статус аутономије.

Престоница и највећи град острва и покрајине је Каљари, а други по величини и значају Сасари.

Покрајина Сардинија је позната као једна од најнеразвијенијих покрајина у целој Италији.

Тенеси

Тенеси (енгл. Tennessee), савезна је држава САД, која се налази у њеном источном делу. Површина државе је 109.247 km², а број становника по попису из 2000. је 5.689.283. Главни град је Нешвил, други по величини, а највећи је Мемфис са 670,902 становника. Тенеси је ступио у САД 1796. године, као шеснаеста држава.

Тенеси се састоји од 95 округа. Убраја се у јужне савезне државе. Назив Тенеси од појма Танаси, назива једног индијанског насеља на реци Мали Тенеси. Један од надимака државе је Држава добровољаца. Овај назив потиче из времена Америчког рата за независност у којем су учествовали бројни грађани Тенесија као добровољци.

Умбрија

Умбрија (итал. Umbria) је једна од 20 регија Италије. Налази се у њеном средишњем дијелу земље. Главни град је Перуђа, а значајнији градови су Терни и Фолињо.

Покрајина Умбрија је позната као пољопривредна област са низом малих и сликовитих места у бреговитом пејзажу.

Привреда
Примарни сектор
Секундарни сектор
Терцијарни сектор
Квартарни сектор

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.