Приватна својина

Приватна својина је власништво имовине (или било чега корисног нпр. интелектуална својина) од стране појединца или корпорације. У системима који препознају и признају приватну својину власник има одређена имовинска права и постоји правни систем заштите и ограничења кориштења приватне својине.

За концепт својине не постоји универзално прихваћена дефиниција. Као и други основни, фундаментални концепти од великог значаја за јавну расправу, употреба имовине и својине и значења која им се придају веома су разнолика. Различите науке (нпр. право, економија, социологија, антропологија) и идеолошке школе (нпр. комунизам, капитализам, апсолутизам) посматрају и дефинишу овај појмам различито.

Употреба назива

У најширем смислу, својина је „нечија лична ствар“, и означава везу између лица (види физичко лице, правно лице) и објекта (добра) за који лице сматра да му припада. У друштвеним наукама, својина се најчешће гледа као „скуп права и обавеза“. У том смислу, својина није однос лица и објекта већ однос лица која имају однос према објектима. На својину се често гледа и као на имовину, власништво, поседовање у правном смислу.

Опште карактеристике

Савремена својинска права гледају на власништво и поседовање као на личну својину. Ово подразумева појединце као физичка лица, и групе одн. организације као виртуелна лица, и самим тим су корпорације, владе, организације укључене у овај образац. Овај концепт разликује још и јавно добро (нпр. етар, земљу и њене ресурсе) којима најчешће управља влада али начелно могу сви да га користе, и заједничко добро које најчешће припада мањим заједницама (нпр. локалним заједницама).

Приватну својину су препознавали и најстарији правни системи, који су подразумевали да власник својине користи и остварује интерес над својом својином. Савремена својинска права (нпр. види капитализам) развила су се са идејом да је приватна својина значајна као опште добро и да подстиче економски развој и експлоатацију добара.

Под својином се често поима и скуп права и обавеза које дефинише и гарантује локални суверенитет. Чак се и суверенитет дефинише као „неоспориво право на упражњавање врхунског ауторитета“ посебно у односу на својину. Ово значи да право над својином не подразумева и суверенитет, одн. да увек постоји и скуп ограничења над својином. Другим речима, „ја ово поседујем и могу да радим што ми је воља“ није концепт савременог својинског права.

Традиционално, права и обавезе подразумевају:

  • контролу употребе имовине
  • корист од експлоатације имовине
  • размену или продају имовине
  • искључиво право на својину

Правни системи су се развили у смеру контроле спорова који могу да настану у процесу употребе, експлоатације, размене, продаје или права на својину. Ови процеси се посебно регулишу уговорима.

Спољашње везе

Медији везани за чланак Приватна својина на Викимедијиној остави

23. јул

23. јул (23.7.) је 204. дан године по грегоријанском календару (205. у преступној години). До краја године има још 161 дана.

Аристотелова библиотека

Аристотелова библиотека је библиотека која је основана у другој половини IV века пре нове ере у Атини.

Арчинци

Арчини (рус. Арчинцы, енгл. Archis) су народ који живи у сјеверним државама, а највећи број њих тренутно живи у Севернокавкаском федералном округу, у јужном Дагестану, који је иначе највећа руска република на сјеверном Кавказу.

Димитровљев устав

Димитровљев устав усвојен је 4. децембра 1947. године и њиме је формирана комунистичка власт у Бугарској. Важио је до 1971. године.

Ескимка Ења (стрип)

Ескимка Ења је 11. епизода стрип серијала Кен Паркер објављена У Лунов магнус стрипу бр. 460. Изашла је у мају 1981. године. Епизода је имала 93 странице и коштала је 18 динара (1,15 DEM; 0,53 $). Оригинална епизода објављена је Италији у априлу 1978. године под насловом Il popolo degli uomini (Народ људи). Епизоду је нацртао Бруно Марафа (ово је његова друга епизода Кен Паркера), а сценарио написао Ђанкарло Берарди. Коштала је 400 лира (0,95 DEM; 0, 47 $).

Етјен Кабе

Етјен Кабе (франц. Étienne Cabet; Дижон, 1. јануар 1788 — Сент Луис, 9. новембар 1856) је био француски филозоф, социјалиста утописта.

Капитализам

Капитализам је економски систем заснован на приватном власништву и контроли над средставима производње, размене и дистрибуције.

Капитализам је економски и политички систем у којем се трговина и индустрија једне земље контролишу од стране приватних власника (индивидуално) због профита, а не од стране државе (колективно). и у којем се инвестиције, производња и пласман добара распоређују пре свега по законима слободног тржишта. Ово значи да је опште опредељење и примарни циљ власника капитала пре свега остваривање профита.

Не постоји консензус око дефиниције капитализма, нити како би капитализам био приказан у аналитичкој категорији. Постоји низ историјских догађаја у којима се примењује, разликујући се у времену, географији, политици и култури. Економисти, политички економисти и историчари узели су другачију перспективу анализе капитализма. Научници у друштвеним наукама, укључујући историчаре, економске социологе, економисте, антропологе и филозофе, расправљали су о томе како дефинисати капитализам. Постоји контроверза о приватном власништву над средствима за производњу, стварању добара, услуга и зараде на тржишту и о томе да су цене и плате елементи капитализма.

Капитализам је, дакле, супротан комунизму и социјализму, системима у којима су средства за производњу претежно у државној или заједничкој (друштвеној) својини, а примарни циљ власника капитала није остваривање профита већ социјалне правде или нешто друго. Капитализам се разликује и од феудализма, у којем је било могуће приватно управљати земљом (територијом), али је земља формално била власништво државе одн. краља.

Већина теоретичара се слаже да се капитализам утемељио у 18., 19. и 20. веку, и то током ера индустријске револуције и европског империјализма (Адам Смит, Давид Рикардо, Карл Маркс), велике депресије (Џон Мејнард Кејнс) и током Хладног рата (Фридрих Хајек, Милтон Фридман). Ови теоретичари се слажу и око основних карактеристика капитализма:

капитал је у приватном власништву

одлуке се доносе у односу на тржиште

трговина је резултат добровољног уговора између продавца и купца

присутан је тржишни, предузетнички менталитет

постоје правни и други механизми заштите приватне својине и уговораВећина теоретичара се такође слаже да капитализам као систем генерише већи и бржи економски раст од других данас познатих система. Но, већ код следећег питања, „због чега је то тако“ долази до већих разилажења. Неки сматрају да је главни разлог економског раста приватна својина, други мисле да је слободно тржиште, трећи истичу да економски раст долази у ствари од експлоатације радне снаге, четврти сматрају да раст долази у ствари од глобалног раста. Карактерологија капитализма дакле доноси следеће недоумице:

да ли је капитализам „стварни“ систем или само идеал

да ли стварно постоји у националним економијама, а ако не, који ниво капитализма су постигле садашње националне економије

да ли се појавио на одређеном месту у одређено време или је постојао одувек у мањим појавним облицима

да ли је искључиво економски систем, или је и политички, социјални и културолошки

да ли је самоодржив или није

да ли је рационалан или није

да ли има тенденцију да обогаћује шире слојеве људи или да их осиромашује

Кућа Буровца на Гардошу

Кућа Буровца на Гардошу је била споменик културе. Налазила се у Земуну у насељу Гардош на углу улице Високе 27 и Степеништа. Више не постоји јер се урушила.

Кућа др Саве Недељковића

Кућа др Саве Недељковића у Земуну је споменик културе. Налази се у Земуну на углу улица Новоградске и Цара Душана бр.41.

Мадрију-Кларор-Перафита

Мадрију-Перафита-Кларор долина је глечерска долина на југоистоку Андоре. Има површину од 42,47 km², што је око 9% укупне површине Андоре, и део је другог по величини водног развођа у Андори. Ова изолована долина је рај за ретке и угрожене врсте, а однедавно се сматра „духовним срцем“ Андоре. То је прво, и за сада једино место, Унескове светске баштине Андоре, стављено на листу 2004. године.

Долина је глечерски предео, с пашњацима, стеновитим литицама, и дубоким шумовитим удолинама. Планински висови је окружују с југа, истока и запада, западни део се граничи са Шпанијом, а на северу је велика стрмина која се спушта у долину реке Валира. Одсечена је од остатка Андоре и до ње се може доћи само пешачком стазом. Насеља, терасаста поља, стазе и остаци обраде гвожђа сведоче како су природна богатства високих Пиринеја коришћена више од 700. године, уз климатске промене, економски развој и промене друштвених односа.

Два мала сеоца, Entremesaigues и Ramio, налазе се у узаном дну долине. До пре 50 година била су настањена читаве године, али сада су настањена само лети. Укупно има 12 кућа, саграђених од локалног гранита са крововима од шкриљца. Свака кућа има велики амбар за складиштење житарица и сена. Куће и окућнице су једина приватна својина, што је једва 1% од укупне површине долине.

Насеља су окружена терасастим пољима, на којима се гајила пшеница и раж, али сада се користе углавном за напасање стоке. Виша поља уступају простор шуми, која данас покрива подручја на којима се у средњем веку гајила винова лоза. Шуме, које су општинска својина, коришћене су за производњу ћумура до 19. века.

У долини се, на обалама реке Мадрију, талило гвожђе од локалне гвоздене руде. Ковачнице, типичне за Пиринеје, напуштене су 1790.

Лети се на пашњацима напасају овце, краве и коњи, на земљишту које је општинска својина од средњег века. Пастири проводе лето у малим каменим склоништима са кровоима од бусења.

Стазе повезују долину са долином Русијон ка истоку, Лангдоком ка северу и Каталонијом ка југу; стазе поплочане каменом повезују долину са средиштем Андоре.

После периода небриге, многе од грађевина, као што су пастирска склоништа, стазе и зидови терасастих поља су последњих година обновљени. Нема планова да се направи прилазни пут, а намера је да се земља користи као посебно подручје за гајење квалитетне стоке и ограничени туризам.

Манастир Подмаине

Манастир Подмаине (Манастир Подострог, Манастир Маине) налази се у Црној Гори, код Будве, на благом узвишењу изнад будванског поља, око 2 km северно од Старог града. Друго име за манастир је Подострог. У њему се налазе мањи храм Успенија Пресвете Богородице из XV века, задужбина Црнојевића и црква св. Петке из 1747. године, задужбина митрополита Саве Петровића.

Национализација

Национализација имовине или национализовање имовине је процес принудног (на основу акта власти) прелаза у државну својину крупних или свих привредних предузећа одређене привредне гране или целокупне индустрије, која је до тада била у приватном власништву.

Ова мера може укључити одговарајућу или делимичну накнаду, а може бити и без икакве накнаде.

Предмет национализације имовине осим индустријских објеката може бити и сва друга покретна и непокретна имовина у власништву грађана - стамбене зграде, пословни простор, земљиште, возила итд.

Национализација имовине представља једну од првих и најрадикалнијих привредно-политичких мера готово свих тоталитарних држава, после преузимања власти. Одузета средства за производњу и друга непокретна имовина постају материјална база за изградњу тоталитарне државе и средство подупирања таквог система.

Ова мера може се спровести у случајевима рата или природних катастрофа када обично има привремени карактер.

Парк природе Голија

Парк природе Голија налази се у југозападној Србији, на планинама Голија, Радочело и Чемерно. Захвата површину од 75.183 ha у оквиру општина Ивањица, Краљево, Рашка, Нови Пазар и Сјеница. Овај простор проглашен је парком природе у јулу 2001. године, а део парка (површине 53.804 ha) је исте године УНЕСКО-в програм „Човек и биосфера" прогласио резерватом биосфере „Голија–Студеница“. Парк природе Голија сматра се и објектом геонаслеђа Србије, значајним биљним подручјем (IPA) Средње и источне Европе, као и потенцијалним Емералд подручјем.

Влада Републике Србије поверила је Голију на старање јавном предузећу „Србијашуме“, чија шумска газдинства „Голија“ (Ивањица), „Столови“ (Краљево) и „Шумарство“ (Рашка) обављају послове заштите и развоја овог парка природе.

Парк природе Поњавица

Парк природе Поњавица је заштићено природно добро на територији општине Панчево, између Омољице и Банатског Брестовца, на левој обали доњег тока реке Дунав. У Србији је законским прописима категорисано као парк природе. Разврстан је у III категорију природних добара. Природно добро је под заштитом државе од 1995. године Одлуком о заштити Парка природе "Поњавица" . Влада Републике Србије је поверила управљање Парком природе јавном предузећу Тамиш - Дунав из Панчева.

Политика

Политика је скуп основних принципа и припадајућих смерница којима се усмеравају и лимитирају активности у циљу остваривања дугорочних циљева. Она се односи на постизање и примену позиција управно-организоване контроле над људском заједницом, посебно у контексту државе. Поред ове дефиниције која се односи на организације постоје и бројне друге дефиниције:

Политика је начин и манир доношења одлука групе људи. У ширем смислу, појам се односи на готово све врсте узајамних дејстава у друштву.

Политика је и процес и метод стицања и одржавања подршке јавности, односно стицања политичке моћи.Наука која проучава политичко понашање и истражује методе стицања и примене власти, наметања воље једне групе другој, зове се политичка наука. Политологија је наука о политици, која проучава обележја, организацију и функционирање власти и влáда као политичког феномена, политичко устројство друштва и друштвених организација те природу и функционирање различитих политичких система и институција.

Политика претпоставља почетну разноврсност стајалишта, па је помирење разлика међу укљученим странама такођер један од њених циљева. То се постиже предлагањем решења које се сматра рационалним и исправним. Друге чланове заједнице потребно је придобити за ту опцију, што се постиже расправом и уверавањем. Стога је комуникација изузетно важна за политику, а у себи садржи и борбу за поборништвом. Донешена одлука, иако тежи заједничком добру, може задирати у супротне интересе неких припадника одређене групације, што отвара могућност да је они не следе. У том случају употреба физичке силе може јамчити да ће одлуку послушати и они којима не одговара. Таква употреба силе је политичка само ако је већина припадника сматра оправданом и сврховитом за добробит групе. Радикална супротност насилном решавању јесте договор припадника групе, консензус. Недостаци таквог начина су: дуготрајност процедуре, поготово у великим заједницама и поновна примена силе над онима који не прихвате консензус. Типични резултати политике су друштвени сукоби, ограниченост ресурса, планирање будућности, односи с другим заједницама.У модерним нацијама, људи су формирали политичке партије да представљају своје идеје. Они се слажу да имају исти став о многим питањима и слажу се да подржавају исте измене закона и исте лидере. Избори су обично надметања између различитих партија.

Пољопривреда у Србији

Србија се налази на површини од укупно 8.840.000 хектара. Површина пољопривредног земљишта обухвата 5.734.000 хектара (0,56 ha по становнику), а на око 4.867.000 хектара те површине простире се обрадиво земљиште (0,46 ha по становнику). Око 70 одсто укупне територије Србије чини пољопривредно земљиште, док је 30 одсто под шумама.

Клима је умерено-континентална, а просечна температура у току године износи 11 до 12 степени Целзијуса. Просечна температура у јануару је од минус један до плус један степен, а у јуну 22 до 23 °C. Просечна годишња количина падавина износи 600 до 800 милиметара у равничарским пределима, а у планинским од 800 до 1.200 милиметара.

Повољни природни и климатски услови поспешују развој пољопривреде. Равничарски региони Војводине, Косова Поља, Метохије, Поморавља, Посавине, Тамнаве, Крушевачког и Лесковачког поља погодни су за механизовану ратарску и повртарску производњу.

Брдовити и брежуљкасти предели повољни су за развој воћарске, виноградарске и сточарске производње. Брдско-планинско подручје Златибора, Рудника, Старе планине, Копаоника и Шар-планине су погодни за развој овчарства, говедарства и шумарства.

У Републици Србији има укупно 1.305.426 пољопривредника који чине 17,3 одсто укупне популације.

Приватизација

Приватизација представља процес преношења власништва над капиталом из јавне (државне) у приватну својину. У ширем смислу може означавати и приватно управљање државном имовином.

Социјалистичка фаза развоја привреде Србије

Социјалистичка фаза развоја привреде Србије траје од завршетка Другог светског рата до пред крај XX века. У том периоду извршен је такозвани социјалистички преображај привреде. После Другог светског рата, законима и одлукама социјалистичке власти, на челу са Јосипом Брозом Титом, Сва предузећа, друштва, банке и др. одузети су од приватних власника. Ранија приватна својина била је најпре државна (1945—50), па потом друштвена. Државна својина постоји у периоду централизованог управљања привредом, а друштвена у време самоуправљања.

Читлук (имање)

Читлук (или чифлук, чифлик; тур. Çiftlik, грч. τσιφλίκι, мкд. чифлиг) је термин коришћен у Османском царству за велика земљишна имања манастира, земљишне површине у граду, или село које је осим спахије имало још једног господара. Господар од читлука звао се турском речи читлук сабахија, људи који су боравили на његовом читлуку звали су се његове чифчије (у Босни су се звали кметови), а он њихов Ага или господар..

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.