Прибој

Прибој је градско насеље у општини Прибој, у Златиборском округу, у Србији и највећи град Полимља. Према попису из 2011. у граду је живело 14.920 становника. Развио се из средњовековног трга, насталог испод тврђаве Јагат, чије се рушевине налазе изнад града, на планини Бић.

Прибој
Novi Priboj
Нови Прибој
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Србија
Управни округЗлатиборски
ОпштинаПрибој
Становништво
 — 2011.Пад 14.920
Географске карактеристике
Координате43°34′53″ СГШ; 19°31′35″ ИГД / 43.5815119° СГШ; 19.5264167° ИГДКоординате: 43°34′53″ СГШ; 19°31′35″ ИГД / 43.5815119° СГШ; 19.5264167° ИГД
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина882 м
Прибој на мапи Србије
Прибој
Прибој
Прибој на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број31330
31333
31335
31337
Позивни број033
Регистарска ознакаPB

Географија

Прибој је град на југозападу Србије на тромеђи Црне Горе, Босне и Херцеговине односно Републике Српске и Србије.

Прибој се налази на реци Лим, изнад којег се издижу високе планине. Сам град Прибој се налази на 395 m надморске висине уз обе стране реке Лим.

Југозападно од Прибоја уз границу са БиХ налази се Бић висине 1.386 m, југоисточно од Прибоја налази се планина Побијеник висине 1.423 m, северно од Прибоја налази се прибојски Црни врх висине 1.186 m, a североисточно Бањско брдо висине 1.282 m.

Највиша кота општине Прибој је врх Обер на планини Јаворје висине 1.486 m.

Овде се налази Железничка станица Прибој.

Историја

Током средњег века, читава област доњег Полимља припадала је средњовековној српској држави. Званични писани извори дају податке о насеобини Прибој од почетка 15. века, али се са сигурношћу може тврдити да је утврђени град Јагат на Малом Бићу зидан у 13. или 14. веку.

У 13. веку се први пут помиње и жупа Дабар чије је седиште било у Бањи. Бању као утврђено насеље и напредан град помиње арапски географ, Ел Идриз Абдулах давне 1153, а тај епитет она задржава и у времену Немањића и њихових велможа Војиновића, Алтомановића и других. Од 1219. до 1698, када Турци спаљују и руше манастир Светог Николе, Бања је била седиште Дабарске епископије.

Под турску управу Прибој долази између 1459. и 1463. године, када се први пут у турским изворима и помиње. Под влашћу Османског царства остао је све до 25. октобра 1912, када је ослобођен и припојен Краљевини Србији. За време турске управе Прибој припада, привремено, разним кадилуцима, срезовима, у Вишеграду, Чајничу, Новој Вароши, Пријепољу и Пљевљима а повремено је бивао и самосталан. Након Берлинског конгреса 1879. године у Прибој долази и аустроугарски гарнизон ( Зеленац и Бања ), који у Прибоју остаје до 1909. године. Долазак аустроугарске војске доводи до развоја трговине, заната и других услужних делатности, а саграђен је и први хотел савременог типа.

У Прибоју 1899. године није било српске православне цркве. Постојала је само капела при српској основној школи, као метох манастира Бање. Те године је прослављен у њој празник Св. Сава. Школски домаћин (кум славе) био је трговац Алекса Борисављевић. Увече је у градићу одржана "Забава са игранком" у организацији Одбора за образовање Фонда при месној школи за помоћ сиромашној школској деци.[1]

Са избијањем Првог светског рата 1914, Прибој добија прворазредан стратешки значај. Услед повлачеља српске војске, под притиском удружене немачке, аустро-угарске и бугарске офанзиве у јесен 1915. године прибојски крај је доспео под окупацију. У окупираној Србији Прибој се нашао у аустроугарској окуоационој зони. Окупација је трајала све до новембра 1918, када Прибој улази у састав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

Између два светска рата Прибој се развија врло споро, изузев трговине и занатства. Изградња друмских путних праваца од Прибоја према Новој Вароши и Пријепољу, па према Рудом, Пљевљима и Сарајеву, а нарочито пруга Увац – Прибој, ојачава трговински промет Прибоја. Развој занатства и трговине доводи до активирања становништва на формирању спортских друштава и организација као и културно – забавног живота.

Наступајући од Вишеграда преко Бијелог брда у Прибој су 17. априла 1941. године ушли Немци. Поделом окупационих територија Прибој је припао италијанској окупационој зони и у њеном саставу остаје до 1943. кад их мењају Бугари. 12. септембра 1943. године Прибој ослобађа 1. Прибојска бригада Југословенске војске у отаџбини. Почетком 1945. године отпочеле су операције на ослобађању ових крајева. Делови треће Санџачке 12. јануара 1945. ослобађају Прибој и околину.

Демографија

У насељу Прибој живи 12.365 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,0 година (41,1 код мушкараца и 42,8 код жена).

Становништво у овом насељу је мешовито уз српску већину (према попису из 2011. године), а у последња два пописа примећен је пад у броју становника.

Демографија[2]
Година Становника
1948. 1.549
1953. 1.902
1961. 5.490
1971. 13.034
1981. 18.295
1991. 22.137 21.949
2002. 19.564 21.999
2011. 14.920
Етнички састав према попису из 2011.[3]
Срби
  
10.821 72,52 %
Бошњаци
  
2.274 15,24 %
Муслимани
  
1.229 8,23 %
Црногорци
  
106 0,71 %
Југословени
  
28 0,18 %
Роми
  
22 0,14 %
Хрвати
  
15 0,10 %
Мађари
  
9 0,06 %
Македонци
  
9 0,06 %
Власи
  
5 0,03 %
Руси
  
5 0,03 %
Словенци
  
3 0,02 %
Украјинци
  
2 0,01 %
Албанци
  
1 0,01 %
Горанци
  
1 0,01 %
Румуни
  
1 0,01 %
Остали
  
14 0,09 %
Регионална припадност
  
8 0,05 %
Неизјашњени
  
237 1,58 %
Непознато
  
130 0,87 %
укупно: 14.920

Привреда

Највећа фабрика у Прибоју је ФАП. ФАП Прибој основан је као државно-привредно предузеће уделом владе СФР Југославије 1953. године. Већ у првој деценији рада ФАП израста у највећег произвођача тешких привредних возила и аутобуса на Балкану. Садашњи технолошко-технички ниво свих капацитета омогућава годишњу произвидњу од 15.000 возила. За четрдесет година постојања ФАП је произвео укупно 147.831 возило. Крајем осамдесетих година представљао је преломни период у домену обима производње. На рачун квантитета растао је и квалитет, јер је осавремењен производни програм и повећана производња возила већих тежинских категорија. Са производне линије ФАП-а силазила су возила, шасије, сандучари, кипери, тегљачи, али и фургони, цистерне, силоси, комунална возила итд. Данас је у погону око 80.000 ФАП-ових возила на домаћем тржишту и око 70 000 на иностраном. На путевима Русије, Бугарске, Данске, Грчке, Пољске, Румуније, Ирака, Ирана, Чешке, Словачке, Кине, Египта, Сирије и Саудијске Арабије могу се срести возила марке ФАП.

Познати Прибојци

Референце

  1. ^ "Цариградски гласник", Цариград 1899. године
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
  3. ^ Етничка структура након пописа 2011.
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Литература

Спољашње везе

Бања (Прибој)

Бања или Прибојска бања је насеље у Србији у општини Прибој у Златиборском округу. Према попису из 2011. било је 3013 становника.

Бучје (Прибој)

Бучје је насеље у Србији у општини Прибој у Златиборском округу. Према попису из 2011. било је 122 становника.

Грб општине Прибој

Мали грб се састоји од штита са следећим садржајем:

Плаво,таласаста хералдичка пруга између три потковице сребрно, у подножју два крина а у средини штита зупчаник златно.

Средњи грб се састоји од гореописаног штита на ком је сребрна

бедемска круна са три видљива мерлона а

окруженог златним полу

венцем од храстове гране у роду(хералдички) десно и буквине гране у роду лево увезан их врпцом у бојама српске тробојке

а испод свега сребрн свитак са натписом ПРИБОЈ.

Велики грб се састоји од гореописаног штита на

ком је сребрна бедемска круна са три видљива

мерлона

све

постављено

између два храста

истргнута

и

са пет жирова природно који

придржавају штит и иза њих два

копља природна

окована

златом са којих се у поље на десном вијори

стег у бојама српске тробојке

а на левом

хералдички стег Општине оба златно

оперважена

а

као постамент стоје две сребрне планине из којих

поменути храстови

расту са унутрашњих падина

између којих су травнати

бреж

уљци, на десном

горњем

представа

рудника из старине природно а

на левом горњем сребрн бедем са три мерлона

а

између брежуљака и испод штита на травнатој површини бањски извор

полукружни

природно између два

талаласаста

хералдичка

прута из којег истиче

вода у

језеро сребрно окружено брежуљцима у дну постамента. Испод свега је

сребрн

свитак са натписом ПРИБОЈ.

Железничка станица Прибој

Железничка станица Прибој је једна од железничких станица на прузи Београд—Бар. Налази се насељу Прибој у општина Прибој. Пруга се наставља у једном смеру ка Бистрици на Лиму и у другом према Штрпцима. Железничка станица Прибој састоји се из 8 колосека.

Златиборски управни округ

Златиборски управни округ се налази у западном делу Републике Србије и простире се на 6142 km² и тиме чини највећи округ у Србији. Обухвата град и општине:

Град Ужице - градска насеља: Севојно и Ужице (седиште),

Општина Бајина Башта - седиште градско насеље Бајина Башта,

Општина Косјерић - седиште градско насеље Косјерић,

Општина Пожега - седиште градско насеље Пожега,

Општина Чајетина - седиште насеље Чајетина,

Општина Ариље - седиште градско насеље Ариље,

Општина Прибој - седиште градско насеље Прибој,

Општина Нова Варош - седиште градско насеље Нова Варош,

Општина Пријепоље - седиште градско насеље Пријепоље и

Општина Сјеница - седиште градско насеље Сјеница.Укупно има 284.929 становника (Попис 2011). Седиште округа је Ужице.

Крњача (Прибој)

Крњача је насеље у Србији у општини Прибој у Златиборском округу. Према попису из 2011. било је 149 становника.

Мајевица

Мајевица је једна од најпознатијих севернобалканских планина у Републици Српској, БиХ. Спада у ниже планине, флишно-рудне Динариде, са динарским правцем пружања (сз.-ји.) у дужини око 60 km. Највиши јој је део врх Столице (916 m надм. висине, са ТВ релејом (срушен 1995. у НАТО бомбардовању)). Остала узвишења су нижа од 900 m - Музељска коса 898 m, Међедник 843 m, Окресаница 815 m. Мајевица чини развође између сливова Саве, Дрине, и Спрече, одваја Семберију од Спречког поља. Планинско језгро је од старих магматских (рудоносних) стена, од серпентина и туфита, који избијају на површину, изнад терцијарног покривача плутонско-вулканске масе. Планина је знатним делом изграђена и од еоценског флиша, а заступљени су и горњокредни и олигоценски седименти, такође и неогене (миоценске и плиоценске) стене панонског мора. То море је покривало Мајевицу; планина је била једно од острва јужнопанонског архипелага (као и Фрушка гора, Цер, Влашић, шумадијске планине). Мајевица је хидрографски чвор; Њене воде отичу ка Сави (река Тиња, која лучно обилази Мајевицу, Брка, Гњица), Дрини (Сапна, Тавна, Модран-Јања) и Спречи (река Јала).

Мајевица је рудоносна. У њеном подножју има угља (назив места - Угљевик), камене соли (као у суседном Тузланском басену), кварца (за индустрију стакла). У међуратном периоду у подгорини планине вађена је и нафта. У планини избијају термо-минералне воде код Прибоја и Кисељака-Јасенице. Планина је препрека везама суседних микрорегија, али са добрим саобраћајницама. Јужним подножјем води пруга нормалног колосека Зворник - Тузла - Добој, а западним подножјем пруга Брчко-Бановићи. Поред пруге јужним подножјем Мајевице води асфалтни пут Тузла-Цапарде-Зворник, а преко планине путеви: Тузла - Прибој - Бијељина, Тузла - Лопаре - Брчко и др.

ОШ „Бранко Радичевић“ Прибој

ОШ „Бранко Радичевић” Прибој је једна од основних школа на територији општине Прибој. Основана је 1888. године и данас носи име песника Бранка Радичевића.

ОШ „Вук Караџић“ Прибој

ОШ „Вук Караџић” Прибој је једна од основних школа на територији општине Прибој, основана је 1957. године.

Општина Прибој

Општина Прибој се налази у Републици Србији, на тромеђи са Црном Гором и Републиком Српском, БиХ. према попису становништва из 2011. има 27133 становника. У општини се налазе 33 насељена места.

Полимље

Полимље је географска и историјска област област у сливу реке Лима. У Полимље спадају подручја свих општина кроз које протиче река Лим, са својим притокама. Полимље се дели на два начина: према двојној подели, на Горње Полимље (јужни део) и Доње Полимље (северни део), а према тројној подели, на Горње, Средње и Доње. Доње Полимље одговара општинама у Србији и Републици Српској кроз које протиче Лим, а Горње Полимље обухвата полимске општине у Црној Гори, с тим што се област око бијелог Поља према тројној подели рачуна као Средње Полимље. Центри ове области су Прибој, Пријепоље, Бродарево, Бијело Поље, Беране, Андријевица, Плав. Долином Лима пролазе многи важни путеви и пруге (попут пруге Београд-Бар), тако да ова област има посебан саобраћајни значај. Регија се индустријски развија, али се негују и традиционални занати, углавном за потребе сеоског туризма (један од најпознатијих производа из Полимља је пештерски сир).

Прибој (Владичин Хан)

Прибој је насеље у Србији у општини Владичин Хан у Пчињском округу. Према попису из 2002. било је 392 становника (према попису из 1991. било је 391 становника).

Овде се налази Железничка станица Прибој Врањски.

Прибој (Лесковац)

Прибој је насељено место града Лесковца у Јабланичком округу. Према попису из 2011. било је 548 становника (према попису из 2002. било је 642 становника).

Прибој (Лопаре)

Прибој је насељено мјесто у општини Лопаре, Република Српска, БиХ.

Рача (Прибој)

Рача је насеље у Србији у општини Прибој у Златиборском округу. Према попису из 2011. било је 1904 становника .

Санџак (област)

Санџак је историјски геополитички регион између Србије и Црне Горе, а који је име добио по некадашњем Новопазарском санџаку (1878–1913), са чијим се историјским границама делимично подудара. Санџак не постоји као званичан регион Србије нити Црне Горе.

Стари Влах

Стари Влах је историјска и географска област на југозападу Србије. Обухвата области сјеверно од ријеке Лима и источно од Дрине, у сливу Моравице и Увца сјеверно од Сјенице.

На западу се Стари Влах граничи са Босном, на југозападу са Херцеговином, на југоистоку са Рашком облашћу, на истоку са Шумадијом, а на сјеверу са Колубарском облашћу.

Стари Влах је административно распоређен у оквирима Златиборског и Моравичког округа. Обухвата општине Прибој, Пријепоље, Нову Варош, Чајетину, Ужице, Ариље и Ивањицу, као и дијелове општине Сјенице.

Стари Влах је планинска регија, па се становништво бави углавном сточарством. Отуда и води име – влах је био назив за сточара. Област је богата водом. У регији се развија сеоски туризам. На Старом Влаху се налазе масиви Златибора и Златара. Они одређују подјелу Старог Влаха на Златиборски Стари Влах (обухвата планину Златибор и Ужице), Моравички Стари Влах (обухвата слив Моравице) и Златарски Стари Влах (обухвата Златар).

Читава ова област је богата културно-историјским знаменитостима. Једна од најпознатијих је манастир Милешева код Пријепоља.

Сјеверин

Сјеверин је насеље у Србији у општини Прибој у Златиборском округу, на ушћу речице Сутјеске у Лим. Према попису из 2011. било је 380 становникa. Током средњег века, постојала је тврђава Северин, која је контролисала пут долином Лима и њене рушевине, које народ назива Јеринин Град, налазе се око два километара јужно од данашњег места, над клисуром Сутјеске.

ФАП 1118 БС/36 4 × 4

ФАП 1118 БС/36 4 × 4 је домаћи војни теренски камион, заснован на моделима „Мерцедес-Бенц“ (нем. Mercedes-Benz) серије NG, намењен превозу људства и материјално – техничких средстава, који производи Фабрика аутомобила Прибој.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.