Прешевска Моравица

Прешевска Моравица (Курбалијска Моравица) река има површину слива са око 10 km², протиче кроз град Прешево и улива се у реку Моравицу код села Жујинце. Дужина тока реке је око 15km. Проток воде по оценама стручњака износи око 25-30 лит/сек.

Река изнад града Прешева протиче кроз уску клисуру, док су планински масиви обрасли густом шумском вегетацијом. Геолошка подлога је састављена од кречних седимената, а забележене су и партије бигра. Сама река тече кроз терен који има изразито велики пад од око 28 %. Међутим, захваљујући покривености терена вегетацијом, није се запазила појава интензивне ерозије.

Река Моравица, која се тим именом почиње називати испод прешевске железничке станице, од става Норчанске и Прешевске реке чија су изворишта на Карадагу, због сасвим незнатног пада (око 1,15 м на 1 km) често се разлива те јој је ток на неким местима скоро неодређен. Због тога јој је њена инундациона раван врло широка а поплаве у њој дуготрајне. Услед честих мигрирања тока, инундациони забарени појас у средишном делу котлине испуњава највећи део њеног дна. Узводно од Рајиначког моста он се пружа дужином од 4-5 km.[1]

Прешевска Моравица
Опште информације
Дужина9 km
Географске карактеристике
Држава/е Србија
ОбластПрешево
НасељаПрешево

Види још

Референце

  1. ^ Др Михајло Костић, Прешевска котлина, Врањански гласник 5, 124 страна, Врање 1969
Моравица

Моравица је топоним, властито име везано за разне географске појмове:

Моравица, „мала Морава“

Сокобањска Моравица, река која пролази кроз Сокобању и притока Јужне Мораве

Голијска Моравица или Моравица, река која заједно са Скрапежом и Ђетињом у Пожешкој котлини чини Западну Мораву

Прешевска Моравица или Моравица, река у јужној и источној Србији

Моравица (река), река у јужној и источној Србији

Моравица (манастир), манастир у Србији

Стара Моравица, село у Бачкој, у општини Бачка Топола

Моравица (Враца), село у Бугарској у Врачанској области

Моравица (Трговиште), село у Бугарској у Трговишкој области

Моравица (Тимиш), село и седиште истоимене општине Моравица у округу Тимиш у Румунији

Хидроцентрала Моравица, хидроелектрана у Србији

Прешевска долина

Прешевска долина (алб. Lugina e Preshevës) је политички термин који користе Албанци за двије општине на југу региона Јужна и источна Србија, Бујановац и Прешево, које имају већинско албанско становништво. Општина Медвеђа се понекад укључује под овај термин иако има већинско српско становништво. Подручје општина Прешево и Бујановац по управној подјели Србије припада Пчињском округу, подручје општине Медвеђа припада Јабланичком округу.

Прешевска котлина

Прешевска котлина обухвата, изузев тока при ушћу, целокупан слив реке Моравице. За разлику од Ариљске или Голијске Моравице и Сокобањске Моравице, река Моравица јужноморавске удолине одговара појму Прешевске Моравице. По њој је и Прешевска котлина позната под именом Прешевска Моравица.

Котлина је на највећем делу морфолошки ограничена асиметричним ободом великих висинских разлика; на западу је планина Карадаг са врховима и изнад 1000 метара (Островица 1164 м, Мајат 1047 м), а на истоку планина Рујен (Рујан) са најистакнутијим врхом Близанци од 875 метара. Медијански издужена и управљена, правцем ободних планина, а поглавито распљоштеном кристаласто-еруптивном масом Карадага, Прешевска котлина се на северу везује са бујановачким басеном Врањско-бујановачке котлине, кратком и лако проходном Лавосојском сутеском (око 470 м), а на југу са Кумановском котлином и знаменитом Прешевском повијом (око 460 м).

Пчињски управни округ

Пчињски управни округ се налази у јужном делу Републике Србије. Обухвата град и општине:

Град Врање градско насеље Врање,

Општина Владичин Хан место Владичин Хан,

Општина Сурдулица место Сурдулица,

Општина Босилеград место Босилеград,

Општина Трговиште место Трговиште,

Општина Бујановац место Бујановац и

Општина Прешево место Прешево.Има укупно 243.529 становника.

Седиште округа је град Врање.

Културно-историјске знаменитости датирају од пре више векова. Најстарије војно утврђење је из XIII века - Марково Кале. Познат је и стари турски амам (турско парно купатило) из XVI века, затим Пашин конак из 1765. године у коме је 1881. године отворена гимназија.

Врањска Бања представља посебну карактеристику овог краја - термоминералне воде која помаже у лечењу многих обољења.

Привреду Врања чине индустрија, рударство, грађевинарство, трговина, пољопривреда и шумарство.

Списак река у Србији

Ово је листа река Србије, а такође и река које протичу кроз Србију и друге државе, или су граничне реке.

Хидроелектране у Србији

Хидроелектране у Србији производе годишње око 9.180 GWh (2011. година), што је око 25,5% укупне годишње производње електричне енергије. Њихова инсталисана снага износи 2831 MW, што је 34 % од укупних инсталисаних електроенергетских потенцијала за производњу струје. Производња варира од хидролошке ситуације и у 2011. години је била мања 26,4 % него претходне године.

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.