Престонице Србије

Престоница Србије данас је Београд који је то постао 1841. године, када је кнез Михаило Обреновић (прва влада 18391842, друга влада 18601868) преместио престоницу из Крагујевца. Списак историјских престоница Србије се налази испод и поређан је по хронолошком редоследу.

Престонице Србије у средњем веку

Престонице Србије у новом веку

Престонице Србије у савременом добу

Литература

Види још

Градиште (дримско)

Градиште или Градеш, су остаци средњовековне тврђаве на узвишењу у близини ушћа Рибника у Бели Дрим, за које неки аутори сматрају да би могли бити остаци прве престонице Србије Достинике. Налазе се изнад Швањског Моста, недалеко од села Геџа у општини Ораховац, на АП Косово и Метохија. Данас постоје скромни остаци града већих размера, који потиче из IX или X века, док се у непосредној близини налазе остаци насеља из праисторијског доба (VIII век пне).

Достиника

Достиника (Дестиник, Даштаник; грч. Ντοστινίκ, Δεστινίκον; лат. Dostinica) је била најстарија позната престоница Србије (?—друга половина X века) и седиште прве српске државе под Властимировићима. Она се помиње на првом месту међу насељеним градовима у крштеној односно балканској Србији, у спису „О управљању Царством” византијског цара Константина Порфирогенита (913—959), насталог средином X века. Њен положај, као и остаци, до данас нису утврђени, али се сматра да се налазила на простору између данашњих Пријепоља и Сјенице односно у релативној близини границе са тадашњом Бугарском која се налазила у Расу.

Манастир Светих архангела (Призрен)

Манастир Светих архангела је задужбина српског цара Душана Силног (краљ 1331 — 1346, цар 1346—1355), који се налази у кањону реке Призренске Бистрице недалеко од града Призрена у Метохији и припада рашко-призренској епархији Српске православне цркве.

Грађен је у периоду од 1343. до 1352. године, на месту старије цркве у склопу тврђаве Вишеград као гробна црква цара Душана и сматра се да је представљао врхунац српског сакралног градитељства који је пресудно утицао на настанак и развој Моравског стила. Унутар комплекса, који обухвата површину од око 6.500m2, се налазе две цркве посвећене светим Архангелима (која је била Душанова гробна црква) и светом Николи, које су грађене у рашком стилу, иако, попут Дечана, по времену градње и неким елементима припадају Вардарском стилу. Манастир је након доласка Османлија 1455. године, опљачкан и зарушен, да би 1615. године био до темеља порушен, а његов материјал је искоришћен за градњу Синан-пашине џамије у Призрену. Комплекс је археолошки истражен 1927. године, његови остаци су конзервирани након Другог светског рата, а током `90 година XX века су настављени радови на њему и он 1998. године поново постаје активан мушки манастир.

После окончања НАТО бомбардовања СРЈ и повлачења југословенских снага безбедности, обновљене објекте су припадници ОВК, након доласка КФОР-а, спалили и опљачкали у јуну 1999. године, што се поновило и током мартовских нереда 2004. Цео манастирски комплекс се налази под заштитом Републике Србије као споменик културе од изузетног значаја и у њему данас живи осмочлано манастирско братство које се налази под директном заштитом немачких припадника КФОРа.

Милошев венац

Милошев венац је културно–историјски комплекс који обухвата део централног градског подручја у којем се налазе најзначајније грађевине изграђене у време када је Крагујевац био прва престоница модерне српске државе од 1818. до 1841. године.Компекс је добио име по кнезу Милошу Обреновићу који је Крагујевац прогласио за главни град тек ослобођене Србије. Најзначајније знаменитости су сконцентрисане на левој и десној страни реке Лепенице, чије обале у центру града повезују стари армирано – бетонски мостови, први те врсте у Србији. Центар нове престонице Србије развио се у облику елипсе. Ту су настале прве државне грађевине: двор са конацима, црква, арсенал, затвор или „апс”, касарне, „шпитаљ”, апотека, Гимназија, Лицеј, Театар...

Дворски комплекс није сачуван. Милошев конак је срушен 1941. године током бомбардовања (у то време је био Официрски дом), а много пре њега изгорео је и Љубичин конак (Шарени конак) и срушене су војне бараке.Међутим, и данас су очувани поједини објекти изграђени у периоду од 1818. до 1841. године, у другој половини 19. и до почетка 20. века:

Амиџин конак

Стара (придворна) црква

Зграда Старе скупштине

Конак кнеза Михаила

Зграда Прве крагујевачке гимназије

Зграда Књажевског српског театра

Зграда градске тржнице

Зграда Старе Ливнице, као и

Споменик палим Шумадинцима, који као посебне целине представљају непокретна културна добра као споменици културе.

Ненад Богдановић

Ненад Богдановић (Бешка, 12. мај 1954 — Београд, 27. септембар 2007) био је градоначелник Београда од 2004. до смрти 2007. године.

Неродимље

Неродимље (понекад и Породимље) је био комплекс неутврђеног двора српских владара у првој половини 14. века који се налази 5 km западно од Урошевца на простору села Горњег и Доњег Неродимља око реке Неродимке. У њему је 29. октобра 1321. године преминуо краљ Милутин (1282—1321), а његовог сина Стефана (1322—1331) је у њему изненада напао његов син и наследник Душан (краљ 1331—1346, цар 1346—1355), после чега се он повукао у Петрич у коме је заробљен, после чега је спроведен у Звечански Град у коме је и умро 11. новембра1331. године. Ту је "летњиковац" имао и српски цар Урош Немањић.

На широком простору има више остатака, махом сакралне архитектуре из доба Немањића, али је пре археолошких истраживања било немогуће прецизније утврдити прецизан положај самог двора. Крајем `80 година 20. века су на ширем простору обављена истраживања у којима је откривен и стављен под заштиту локалитет некадашњег дворца за који је утврђено да потиче још из 6. века.

Пауни

За чланак о истоименој животињи, погледајте чланак Паун.Пауни или Паун-поље (Пауново поље) је место на Косову, које се помиње у средњовековним изворима, као место једног од дворова Немањића око Сврчинског језера. Данас је оно познато као Талиновачко поље и простире се између Јерли-Талиноваца, Урошевца и Муаџир-Талиноваца.

Престонице Црне Горе

Списак престоница Црне Горе:

Бар

Жабљак

Цетиње

Подгорица

Рас (тврђава)

Стари град Рас (или cамо Рас) је средиште и место из кога је поникла средњовековна српска држава,одакле је владао и сазивао државне саборе велики жупан Стефан Немања, где су он и његови потомци имали cвоје дворове. И у виђењима стpанаца Рас је означaвао центар Србије. Стари Рас у традицији српског народа има посебно значење. Током средњег века, савременици са западних страна Европе по њему су често земљу Србију називали Рашком.

Рибник (дворац)

Рибник је био дворац летњиковац Немањића, из доба Душана (краљ 1331—1346, цар 1346—1355) и Уроша (1355—1371), који се налазио на Белом Дриму, вероватно на простору данашњег села Нашец,8 километара северозападно од Призрена, иако има оних који га смештају нешто јужније, код ушћа Призренске Бистрице у Бели Дрим.

Рушевине средњовековног града Сврчина

Сврчин је био један од двораца Немањића, смештених у области некадашњег Сврчинског језера, североисточно од данашњег Урошевца. Познат је као место у коме је Душан Силни (краљ 1331—1346, цар 1346—1355), након збацивања оца са власти, овенчао за краља, 08.09.1331. године на сабору српске властеле.

Сврчинско језеро

Сврчинско (Косовско) језеро је било вештачко језеро на Косову, створено у доба Немањића, који су у његовој непосредној близини имали своје дворце: Штимље, Пауни, Неродимље и на острву у језеру, Сврчин. Налазило се у равници, северно од данашњег Урошевца, а настало је преграђивањем корита Неродимке, чији је један део преусмерен ка Ситници.

Српске земље

Српске земље је појам који се односи на српске средњовековне државе које су постојале до османског освајања Балкана, као и на државе и територије из каснијих периода које су већински биле настањене Србима или биле значајне за политичку историју српског народа.

Српске земље у раном средњем веку

Појам Српске земље у раном средњем веку обухвата историју српских земаља током раног средњег века, у ширем временском распону од 6. до 12. века.

Историјске престонице Србије
Средњовековне
Савремене

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.