Председник Савезне Републике Југославије

Председник Савезне Републике Југославије је био шеф државе у Савезној Републици Југославији од 1992. до 2003. године.

Flag of the President of Yugoslavia (1993–2003)
Стандарта председника СРЈ/СЦГ.

До 24. септембра 2000. године, председник СРЈ се бирао у Савезној скупштини, коју су чинили Веће грађана и Веће република. Први председник ове државе био је књижевник Добрица Ћосић. Почетком 1993. године, Српска радикална странка га је оптужила за покушај војног удара против председника Републике Србије Слободана Милошевића, који је и иначе био једна од најзначајнијих особа за оснивање државе, па је уз подршку СПС-а, Ћосић био смењен. За његовог наследника је изабран члан СПС-а Зоран Лилић, који је остао на власти до краја мандата. У јулу 1997. године, након истека оба мандата председника Републике Србије, Милошевић је изабран за председника СРЈ.

У јулу 2000. године, усвојени су уставни амандмани, којима се председник бирао директним гласањем, и којима је Милошевићу отворен пут за још најмање један мандат. Ипак, изборе од 24. септембра 2000. године је изгубио, а након демонстрација 5. октобра те године, признао је пораз и повукао се у опозицију, јер је СПС изгубила и већину у скупштини. Последњи председник СРЈ, био је Војислав Коштуница, и на том месту је остао до реконституисања 2003. године.

Након уставних промена 2003. године и стварања Србије и Црне Горе назив је промењен у председник Србије и Црне Горе. Од 2003, дужност је спојена са дужношћу председника Савета министара Србије и Црне Горе, тиме је у СЦГ једна особа држала функцију и председника и премијера.

Председници

      Независни политичар       Социјалистичка партија Србије       Демократска странка Србије       Демократска партија социјалиста Црне Горе

Редослед Шеф државе Рођен/умро Почетак мандата Крај манадата Странка Напомене
Председник Савезне Републике Југославије
1992-2003
1 Dobrica Ćosić Добрица Ћосић 1921–2014 15. јун 1992 1. јун 1993 Независни политичар
Милош Радуловић
(в. д.)
1929–2017 1. јун 1993 25. јун 1993 Демократска партија социјалиста Црне Горе Вршилац дужности
2 Зоран Лилић 1953– 25. јун 1993 25. јун 1997 Социјалистичка партија Србије
Срђа Божовић
(в. д.)
1955– 25. јун 1997 23. јул 1997 Демократска партија социјалиста Црне Горе Вршилац дужности
3 Vojislav Koštunica Слободан Милошевић 1941–2006 23. јул 1997 7. октобар 2000 Социјалистичка партија Србије
4 Vojislav Koštunica Војислав Коштуница 1944– 7. октобар 2000 7. март 2003 Демократска странка Србије Функција председника СРЈ престала да постоји после усвајања Уставне повеље СЦГ
Председник Србије и Црне Горе
2003-2006
5 Svetozar Marović Светозар Маровић 1955– 7. март 2003 3. јун 2006 Демократска партија социјалиста Црне Горе Обављао је и фунцкију
Председника Савета министара Србије и Црне Горе

Види још

1944

1944. је била преступна година.

24. март

24. март (24.03) је 83. дан у години по грегоријанском календару (84. у преступној години). До краја године има још 282 дана.

29. децембар

29. децембар (29.12.) је 363. дан године по грегоријанском календару (364. у преступној години). До краја године има још 2 дана.

Балкански пророк (књига)

Балкански пророк је политички роман руских писаца и новинара Сергеја Грузинова и Генедија Сисојева. Роман говори о учешћу Милана Панића на српској и југословенској политичкој сцени 90-их година.

Војислав Коштуница

Војислав Коштуница (Београд, 24. март 1944) је српски политичар и државник, доктор правних наука, теоретичар права, последњи председник Савезне Републике Југославије (2000—2003) и бивши председник Владе Републике Србије (2004—2008). Био је председник Демократске странке Србије од њеног оснивања, 1992, до 2014.

Демократска странка Србије

Демократска странка Србије (скраћено ДСС) политичка је странка у Србији. Настала је 1992. године издвајањем из Демократске странке.

Добрица Ћосић

Добросав Добрица Ћосић (Велика Дренова, код Трстеника, 29. децембар 1921 — Београд, 18. мај 2014) био је српски писац, романсијер и есејиста, политички и национални теоретичар, учесник Народноослободилачке борбе и редовни члан САНУ. Био је први председник Савезне Републике Југославије од 1992. до 1993. године. Ћосић је понекад називан „оцем нације“.

Зоран Лилић

Зоран Лилић (Брза Паланка, 27. август 1953) је бивши српски политичар и други председник СРЈ.

Орден Југославије

Орден Југославије је било највише одликовање Савезне Републике Југославије и Државне заједнице Србије и Црне Горе, до 1998. до 2006. године.

Орден је установљен 4. децембра 1998. године доношењем Закона о одликовањима СРЈ. Додељивао се шефовима држава (на огрлици) или влада (на ленти) и за посебне заслуге за Савезну Републику Југославију.

Додељивао га је лично председник Савезне Републике Југославије, а касније председник Државне заједнице СЦГ.

Пишчеви записи 1992—1993.

Пишчеви записи 1992—1993. cy збирка одабраних дневничких записа Добрице Ћосића која се надовезује на Пишчеве записе 1981—1991. За разлику од претходне три књиге дневничких записа које обухватају четрдесетогодишњи период у пишчевом животу, у ову књигу су уврштени само записи из 1992. и прве половине 1993. године. Ти записи су настали у периоду када је Добрица Ћосић био први председник Савезне Републике Југославије. Ова књига објављена је 2002. године. Ћосић је своје записе наставио у Пишчевим записима 1993-1999.

Председници Социјалистичке Федеративне Републике Југославије

Ово је списак шефова државе некадашње Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (Демократска Федеративна Југославија 1945—1946, Федеративна Народна Република Југославија до 1963).

Предсједник Црне Горе

Предсједник Црне Горе је шеф државе Црне Горе. Предсједнички мандат траје 5 година. Сваки предсједник може да има максимално два мандата, бира се на непосредним изборима и тајним гласањем. У случају ратног стања мандат предсједника Црне Горе ће бити продужен за онолико дуго колико ратно стање постоји.

Мандат предсједника престаје када мандат за који је он био изабран истекне или у случају опозива или оставке. Предсједник може да буде опозван од стране Скупштине, а потом Уставни суд треба да одлучи да ли је прекршио одредбе Устава. Поступак за утврђивање повреде Устава покреће се од стране Скупштине.

Предсједник предлаже премијера и врховни је командант Војске. Сједиште Предсједништва је у старој црногорској пријестоници на Цетињу.

Тренутни предсједник је Мило Ђукановић.

Савезна скупштина Савезне Републике Југославије

Савезна скупштина Савезне Републике Југославије је била највише представничко тело и носилац уставотворне и законодавне власти у Савезној Републици Југославији, од 1992. до 2003. године.

Свргавање Слободана Милошевића

Свргавање Слободана Милошевића уследило је након демонстрација 5. октобра 2000. у Београду, након чега је Слободан Милошевић прихватио резултат избора за председника Савезне Републике Југославије 24. септембра који је објавила Демократска опозиција Србије. Овај догађај је у српској јавности познат и као Пети октобар, Петооктобарска револуција, Петооктобарска контрареволуција, Петооктобарски државни удар, Петооктобарски пуч, Петооктобарска окупација, Петооктобарске демонстрације, Петооктобарске промене, Демократске промене или Булдожер револуција, у зависности од политичке перспективе посматрања овог догађаја.

Слободан Милошевић

Слободан Милошевић (Пожаревац, 20. август 1941 — Схевенинген, 11. март 2006) је био српски и југословенски политичар, правник, друштвено-политички радник СФР Југославије, Председник Председништва Централног комитета Савез комуниста Србије (1986—1989), Члан Председништва Централног комитета Савез комуниста Југославије (1986—1990), Члан Председништва СР Србије (1986—1989), Председник Председништва СР Србије (1989 —1990), председник Републике Србије (1989—1997) и Савезне Републике Југославије (1997—2000).

Слободан Милошевић је био један од оснивача и први председник Социјалистичке партије Србије, од њеног оснивања 1990. до своје смрти 2006.

Милошевић је био једна од кључних личности током ратова у бившој Југославији у периоду 1991—1995. и током рата на Косову и Метохији 1998 — 1999. Усред НАТО агресије на СРЈ, маја 1999. године, Међународни кривични суд за бившу Југославију подигао је оптужницу против Милошевића за злочине против човечности. Оптужбе за кршење обичаја рата и Женевске конвенције у Хрватској и Босни и Херцеговини и за геноцид у Босни и Херцеговини додате су годину и по дана касније.

Политички теоретичари и научници владавину Слободана Милошевића често описују као ауторитарну или аутократску, као и клептократску. Процењује се да је Милошевић, са својим сарадницима, проневерио милијарду долара државног новца. Резултати истраживања других извора говоре да количина проневереног новца износи пет до једанаест милијарди долара.Након великих демонстрација 5. октобра 2000. године због спорних председничких избора 24. септембра исте године, Милошевић је признао пораз. Дана 1. априла 2001. године је ухапшен, а 28. јуна, на Видовдан исте године, изручен Хашком трибуналу. Преминуо је пре него што је процес завршен, након пет година у затвору, почео је да пати од слабости срца, високог крвног притиска и дијабетеса након што је ухапшен, умро је од срчаног удара.. У пресудама другим оптуженима поменуто да постоје докази о повезаности Милошевића са ратним злочинима и насилним депортацијама не-српског становништва током ратова у Босни и Херцеговини, Хрватској и на Косову и Метохији.

Слободан Перић

Слободан Перић (Лозница, 15. јануар 1961 — Осечина, 29. мај 2010) био је пуковник и пилот Ратног ваздухопловства Војске Југославије који се у првим данима рата 1999. године борио против НАТО авиона. Пензионисан је 2004. године и од тада је живео у Београду.

Списак председника Србије

Списак председника Србије обухвата списак шефова држава Демократске Федералне Србије (1945—1946), Народне Републике Србије (1946—1963), Социјалистичке Републике Србије (1963—1990) и Републике Србије од 1945. до данас.

Списак председника влада Југославије

На овој страни се налази списак свих председника влада Југославије од њеног оснивања 1. децембра 1918. под именом Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца па све до њеног потпуног престанка постојања у тој величини 1992. и касније до 2003. када је Савезна Република Југославија постала Државна заједница Србија и Црна Гора. СЦГ није имала институцију председника владе, него је њен председник био истовремено и председавајући Савета министара, 3. јуна 2006. СЦГ је формално раздвојена на Републику Србију и Републику Црну Гору.

Председник владе понекад се називао и „премијер“ односно „савезни премијер“.

Српска радикална странка

Српска радикална странка (скраћено СРС) парламентарна је политичка партија у Србији. Основана је 23. фебруара 1991. године уједињењем Српског четничког покрета (на чијем је челу Војислав Шешељ) и већег броја месних одбора Народне радикалне странке (које је предводио Томислав Николић).Према првим резултатима, странка је на парламентарним изборима 2016. освојила 22 посланичка мандата.

Председници Савезне Републике Југославије

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.