Председник Народне скупштине Републике Србије

Председник Народне скупштине Републике Србије председава Народном скупштином Републике Србије. Тренутна председница Скупштине Србије је Маја Гојковић, народни посланик Српске напредне странке, изабрана 23. априла 2014. године.

Standard of the President of the National Assembly of Serbia
Стандарта Председника Народне скупштине Републике Србије

Период 1990-2000.

На првим вишестраначким изборима у Србији одржаним 9. децембра 1990. године убедљиво је победила Социјалистичка партија Србије и освојила 194 посланичка места. За председника скупштине изабран је Слободан Унковић а после његовог одласка на место амбасадора у Кину заменио га је на том месту Александар Бакочевић такође из СПС. Владу је формирао Радоман Божовић. После две године, 20. децембра 1992. године, одржани су нови избори на којима је СПС освојио 101 посланичко место и уз помоћ гласова посланика Српске радикалне странке која је освојила 73 мандата за председника парламента изабран је Зоран Лилић, посланик СПС а премијер је постао Никола Шаиновић (СПС). После избора Лилића за председника Савезне Републике Југославије на место председника скупштине Србије дошао је Зоран Аранђеловић (СПС). Ова мањинска влада је била је на власти до краја 1993. године а на новим изборима одржаним 19. децембра 1993. СПС је освојио 123 мандата и у коалицији са Новом демократијом, која је наступала на листи тадашњег ДЕПОС-а и добила 5 мандата, формирана је влада на чијем челу је био Мирко Марјановић. Председник парламента постао је Драган Томић из СПС-а. Ова влада је издржала цео мандат до редовних избора одржаних 21. септембра 1997. године на којим је СПС освојио са ЈУЛ-ом и НД 110 посланичких места. Радикали су добили 82, а СПО 45 мандата. Избори су обележени бојкотом 16 странака већином из касније основаног ДОС-а. Владу су формирале СПС, ЈУЛ и СРС, а на челу владе је остао Марјановић као и Томић на месту председника парламента.

Период након 2000.

Када је дошло до смене власти 5. октобра 2000. године победом Војислава Коштунице и ДОС-а на савезним изборима, републичка скупштина је формирала прелазну владу у чијем саставу су били подједнако заступљени СПС, СПО и ДОС а привремени премијер је постао Миломир Минић. СРС је одбио да учествује у подели ресора. Потписан је и споразум за одржавање превремених парламентарних за 23. децембар 2000. године на којима је Демократска опозиција Србије освојила 176 посланичких места а за председника Скупштине изабран је Драган Маршићанин из ДСС. Кабинет је саставио председник Демократске странке, Зоран Ђинђић, који је био на челу Владе до атентата 12. марта 2003. године, када га је наследио Зоран Живковић, потпредседник ДС (18. марта 2003). Маршићанин је, када је Демократска странка Србије изашла из ДОС-а и Владе Србије, поднео оставку на своју дужност и заменила га је Наташа Мићић (децембар 2001). У јесен 2003. године, због губитка скупштинске већине и распада ДОС-ове Владе, расписују се превремени избори. На изборима који су одржани 28. децембра те 2003. године Владу су формирали ДСС, Г17+ и коалиција СПО-НС уз мањинску подршку СПС (3. март 2004). По формирању већине са СПС за председника Скупштине изабран је поново Драган Маршићанин из ДСС са задатком да као в. д. председника Републике понуди мандат Војиславу Коштуници у чијем је кабинету он именован за министра привреде па је Скупштином после његове оставке председавао најстарији потпредседник Војислав Михаиловић из СПО, а дан касније за председника је изабран Предраг Марковић из Г17+. После парламентарних избора одржаних у јануару 2007. године и маратонских преговора о формирању скупштинске већине између ДС, ДСС и Г17+ председавајући скупштине била је као најстарији посланик Борка Вучић, изабрана са листе СПС. Пет дана пре рока за формирање владе посланици ДСС-а су пружили подршку Томиславу Николићу (8. мај 2007) за председника парламента који се на том месту задржао само пет дана, када је поднео оставку због новонасталог коалиционог договора између ДСС и ДС. После формирања владе на чијем челу је Војислав Коштуница, за новог председника Скупштине изабран је Оливер Дулић (23. мај 2007).

Након ванредних парламентарних избора, 11. маја 2008. године, формирана је нова скупштинска већина између Демократске странке и СПС-а која је 25. јуна за председник парламента изабрала Славицу Ђукић-Дејановић.

Уставно одређење

члан 104. Устава Републике Србије донетог 8. новембра 2006.

Народна скупштина РС, већином гласова свих народних посланика, бира Председника Народне скупштине РС и једног или више потпредседника Народне скупштине РС.

Председник Народне скупштине РС представља Народну скупштину, сазива њене седнице, председава њима и врши друге послове одређене Уставом, законом и пословником Народне скупштине РС.

Председници Народне Скупштине РС

Maja Gojković
Маја Гојковић, Председник Народне Скупштине РС

Председници Народне Скупштине Републике Србије од 1991. године:

  1. Слободан Унковић (1991)
  2. Александар Бакочевић (1991–1993)
  3. Зоран Лилић (1993)
  4. Зоран Аранђеловић (1993–1994)
  5. Драган Томић (1994–2001)
  6. Драган Маршићанин (2001)
  7. Наташа Мићић (2001–2004)
  8. Драган Маршићанин (2004)
  9. Предраг Марковић (2004–2007)
  10. Томислав Николић (2007)
  11. Оливер Дулић (2007–2008)
  12. Славица Ђукић Дејановић (2008–2012)
  13. Небојша Стефановић (2012–2014)
  14. Маја Гојковић (од 2014)
Девета гимназија „Михаило Петровић Алас”

Девета гимназија "Михаило Петровић Алас" је средња школа смештена у Новом Београду, на углу Булевара маршала Толбухина (до 2016. под називом Улица Гоце Делчева) и Улице Париске Комуне. Школа је основана 1961. године, а име је добила по најзначајнијем српском математичару Михаилу Петровићу Аласу.

Демократска странка Србије

Демократска странка Србије (скраћено ДСС) политичка је странка у Србији. Настала је 1992. године издвајањем из Демократске странке.

Драган Томић (политичар)

Драган Томић (Приштина, 1936) је српски политичар и бивши председник Народне скупштине Републике Србије.

Зоран Аранђеловић

Зоран Аранђеловић је бивши председник Скупштине Србије и посланик савезног парламента из СПС. По одласку са места председника Скупштине 1994. постаје генерални директор ДИН-а где је обављао дужност до 2000. Докторирао је економију и професор је Националне економије и Економске политике на Економском факултету у Нишу.

Зоран Лилић

Зоран Лилић (Брза Паланка, 27. август 1953) је бивши српски политичар и други председник СРЈ.

Крагујевац

Крагујевац је са 179.417 становника на територији Града, према попису из 2011, и 150.835 у самом градском насељу, четврти град по величини у Србији, и седиште Шумадијског округа, a налази се око 120 km јужно од Београда.

Крагујевац је значајан привредни, културни, образовни и здравствени центар Шумадије, Поморавља и суседних региона. Макрорегионални је центар за регионе: Чачка, Краљева, Ужица, Јагодине, Крушевца, Смедерева, Пожаревца и северног Косова. Почетком 1990-их година град постаје један од сиромашнијих градова у Србији. Данас је Крагујевац поново један од најјачих административних, културних, финансијских, индустријских и политичких центара у Србији.

Локални избори у Србији 2008.

Локални избори за одборнике скупштина општина и градова у Србији 2008. су одржани 11. маја 2008. године.

Председник Народне скупштине Републике Србије Оливер Дулић је расписао изборе 29. децембра 2007.

Претходно је парламент Србије усвојио пакет измена закона којима се одређује локална самоуправа, чиме су испуњени сви услови из Уставне повеље за расписивање локалних избора.

У четири општине конституисање највиших органа није било извршено у року, па су расписани поновни избори одборника, који су одржани 9. новембра 2008. године (Врњачка Бања, Књажевац, Пријепоље и Рума).

Грађани Србије уписани у бирачке спискове су бирали одборнике у 24 скупштине градова и 150 скупштина општина.

Маја Гојковић

Маја Гојковић (Нови Сад, 22. маја 1963) је српска политичарка, председница Народне скупштине Републике Србије и бивша градоначелница града Новог Сада.

Народна скупштина Републике Србије

Народна скупштина Републике Србије је највише представничко тело и носилац уставотворне и законодавне власти у Републици Србији.

Једнодомна је и састоји се од 250 народних посланика, који се по Уставу бирају на слободним и тајним изборима на мандат од четири године.

Небојша Стефановић

Небојша Стефановић (Београд, 20. новембар 1976) српски је политичар и доктор економских наука, потпредседник Владе и министар унутрашњих послова од 2014. године, председник Градског одбора Београда и члан Председништва Српске напредне странке.Био је председник Народне скупштине Републике Србије од јула 2012. до априла 2014. године.Политичку каријеру започео је у Српској радикалној странци, а 2008. године је био један од оснивача Српске напредне странке.

Односи Србије и Луксембурга

Односи Србије и Луксембурга су инострани односи Републике Србије и Великог Војводства Луксембурга.

Односи Србије и Црне Горе

Односи Србије и Црне Горе су инострани односи Републике Србије и Црне Горе.

Оливер Дулић

Оливер Дулић (Београд, 21. јануар 1975.) је српски политичар, хирург и некадашњи ватерполиста српско-буњевачког порекла.

Као народни посланик Демократске странке био је председник Народне скупштине Републике Србије од 23. маја 2007. до 25. јуна 2008. године.

Био је један од вођа студентских протеста 1996. године. Одрастао је и живи у Суботици у којој је запослен на одељењу Ортопедске хирургије и трауматологије суботичке болнице, а власник је и фирме за промет рачунарима, рачунарском опремом и софтвером, ДГ компјутерс.

Предраг Марковић

Предраг Марковић (Чепуре, 7. децембар 1955) је српски политичар, књижевник и новинар.

Славица Ђукић Дејановић

Славица Ђукић Дејановић (Рача, Ђурђево, 4. јула 1951) је српска политичарка, потпредседница Социјалистичке партије Србије (СПС), народни посланик, министар без портфеља у Влади Републике Србије, бивша министарка здравља у Влади Србије, бивша председница Народне скупштине Републике Србије и вршилац дужности председника Републике Србије.

Проф.др Славица Ђукић Дејановић је била директорка Клинике за психијатријске болести „Др Лаза Лазаревић“ у Београду.

Од 2016. године је министар у Влади Србије задужен за демографију и популациону политику у другој влади.

Слободан Унковић

Слободан Унковић (1938), био је ректор Универзитета у Београду 1987-1991, председник Народне скупштине Републике Србије 1991.

Србија

Србија, званично Република Србија, суверена је држава која се налази на раскрсници путева средње и југоисточне Европе у јужном делу Панонске низије и центру Балканског полуострва. Већим делом захвата Балканско полуострво, а мањим Панонску низију. Србија се на северу граничи са Мађарском, на североистоку са Румунијом, на истоку са Бугарском, на југу са Северном Македонијом, на југозападу са Албанијом и Црном Гором, а на западу са Хрватском и Босном и Херцеговином (ентитетом Република Српска). Србија без Косова и Метохије броји око 7 милиона становника, док са Косметом броји око 8,8 милиона становника. Главни град је Београд, који спада међу најстарије и највеће градове у југоисточној Европи. Са 1.659.440 становника у широј околини, по попису из 2011. године, он је административно и економско средиште државе. Званични језик је српски, а званична валута је српски динар.

После словенских миграција на Балкану (6. век), Срби су у раном средњем веку основали неколико држава. Српско краљевство добило је признање од стране Рима и Византијског царства 1217. године, достигавши свој врхунац 1346. године као релативно кратковечно Српско царство.

До средине 16. века, читава модерна Србија била је у склопу Османског царства, све док га није прекинула Хабзбуршка монархија, која је почела да се шири према Централној Србији од краја 17. века, а одржавала је упориште у модерној Војводини. Почетком 19. века, Српска револуција успоставила је националну државу као прву уставну монархију у региону, која је касније проширила своју територију.Србија је, након катастрофалних губитака у Првом светском рату и уједињења са бившом Хабсбуршком круницом Војводине (и другим територијама), постала суоснивач и саставни део заједничке државе са већином Јужних Словена првобитно у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, (касније преименованој у Краљевину Југославију), затим у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији, Савезној Републици Југославији и Државној заједници Србији и Црној Гори. Године 2006, после одржаног референдума у Републици Црној Гори, народи су се мирно разишли и Државна заједница је престала да постоји, а Република Србија је, на основу Уставне повеље, наставила државно-правни континуитет са Србијом и Црном Гором.

У саставу Републике Србије су и две аутономне покрајине: Војводина и Косово и Метохија. Од НАТО бомбардовања СРЈ, покрајина Косово и Метохија се налази под протекторатом Уједињених нација. Институције привремене самоуправе на Косову и Метохији, на којем Албанци чине етничку већину, 17. фебруара 2008. године једнострано и противправно (противно уставу Републике Србије од 2006. године и Резолуцији Савета Безбедности ОУН 1244, али и међународном праву) прогласиле су независност, коју Република Србија, многе друге државе и Организација Уједињених нација не признају.

Република Србија је члан Уједињених нација, Савета Европе, Организације за европску безбедност и сарадњу, Партнерства за мир, Организације за црноморску економску сарадњу, Централноевропског уговора о слободној трговини, а приступа Светској трговинској организацији. Од 2014. године земља преговара о приступању у Европској унији са перспективом придруживања Европској унији до 2025. године и једина је земља у садашњем програму проширења која је од Слободне Куће названа „слободном”.Србија се од 2007. године формално придржава политике војне неутралности. Економија је са вишим средњим приходом, са доминантним услужним сектором, праћеним индустријским сектором и пољопривредом. Земља је високо рангирана на индексу хуманог развоја (67), индексу друштвеног напретка (47), као и индексу глобалног мира (54).

Томислав Николић

Томислав Николић (Крагујевац, 15. фебруар 1952) је српски политичар, бивши председник Републике Србије, оснивач и први председник Српске напредне странке, бивши председник Народне скупштине Републике Србије и бивши потпредседник владе Србије и Савезне Републике Југославије.Један је од оснивача Српске радикалне странке, чији је био потпредседник, а касније и заменик председника, Војислава Шешеља. Када се Шешељ фебруара 2003. године добровољно предао Хашком трибуналу, преузео је вођство Српске Радикалне странке. Три пута кандидат на председничким изборима у Србији (2003, 2004, 2008), и једном кандидат за председника СР Југославије (2000).

Обављао је дужност потпредседника Владе Србије у периоду од 1998. до 1999. и потпредседника Владе СР Југославије од 1999. до 2000, а маја 2007. године на пет дана је обављао и дужност председника Народне скупштине Републике Србије.

Томислав Николић је 5. септембра 2008. године поднео оставку на дужност заменика председника Српске радикалне странке због размимоилажења која су у странци настала поводом усвајања Споразума о стабилизацији и придруживању Србије са Европском унијом. У Скупштини Србије заједно са још двадесет радикалских посланика формирао је посланички клуб „Напред, Србијо“, а 12. септембра искључен је из Српске радикалне странке. Месец и по дана касније, 21. октобра, званично је основао Српску напредну странку на чијој оснивачкој скупштини је био изабран за председника.На председничким изборима у Србији 2012. године је однео победу над кандидатом Демократске странке, Борисом Тадићем. Дужност је предао 31. маја 2017. свом наследнику Александру Вучићу.

Председници Народне скупштине Републике Србије

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.