Предраг Мијатовић

Предраг Мијатовић (рођен 19. јануара 1969. у Титограду) је бивши југословенски фудбалер.

Играо је за Будућност (1987—1989), Партизан (1989—1993), Валенсију (1993—1996), Реал Мадрид (1996—1999), Фиорентину (1999—2002) и Леванте (2002—2004) За репрезентацију Југославије је играо 73 пута и постигао 29 голова.

Од јула 2006. до маја 2009. обављао функцију спортског директора Реал Мадрида.

Предраг Мијатовић
Predrag Mijatović 2007 b
Предраг Мијатовић
Лични подаци
Пуно име Предраг Мијатовић
Датум рођења 19. јануар 1969.(50 год.)
Место рођења Титоград, СФРЈ
Висина 1,78 м
Позиција нападач
Јуниорска каријера
Ком
Будућност
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
1987—1989
1989—1993
1993—1996
1996—1999
1999—2002
2002—2004
Будућност
Партизан
Валенсија
Реал Мадрид
Фјорентина
Леванте
72 (10)
104 (45)
104 (56)
90 (29)
42 (4)
21 (3)
Репрезентативна каријера
1989—2003 СФРЈ / СРЈ / СЦГ 73 (26)

Каријера

Клупска

Прве фудбалске кораке начинио у ФК Ком из Подгорице, наставио у ФК Младост, да би врло брзо био запажен од стране тренера ФК Будућност из Подгорице. У првом тиму Будућности дебитује у сезони 1986/87. и до 1990. је на 73 прволигашких сусрета бивше државе постигао 10 погодака.

У зимском прелазном року 1989/90, Мијатовић је био на прагу трансфера из Будућности у сплитски Хајдук. Добио је и аконтацију у износу од 50.000 тадашњих немачких марака. Међутим, због ситуације која је мирисала на рат упозоравали су га у Подгорици да не иде у Сплит, па је отишао у Партизан.[1]

Иако је постигао гол на свом дебију у дресу Партизана против свог бившег клуба ФК Будућност, пролећну полусезону у новом клубу је углавном провео у прилагођавању на игру "црно-белих" и до краја сезоне на 14 наступа није постигао погодак. У сезонама које следе постаје важан шраф екипе "црно-белих" која под вођством Ивице Осима не успева да изађе из сенке тадашње Црвене звезде која је у то време владала европским и светским клупским фудбалом. Ипак, у сезони 1991/92. осваја Куп Југославије, а у првенству 1992/93. са "црно-белима" осваја шампионску титулу. У дресу Партизана одиграо 104 првенствених сусрета и постигао 44 гола.

У лето 1993. прелази у шпанску Валенсију у чијем дресу наступа на 104 првенствених сусрета и постиже 56 голова. У сезони 1995/96. са Валенсијом стиже до вицешампионске титуле, а он сам постиже чак 28 голова и бива изабран за фудбалера године у Шпанији.

Сјајне партије нису прошле незапажено у лето 1996. постаје члан Реал Мадрида. У Мадриду је за три године оставио неизбрисив траг – головима, дриблинзима и понашањем на терену и ван њега. Проглашен за другог фудбалера у Европи у анкети «Франс фудбала» за 1997. годину, иза Роналда. Његов погодак у финалу Лиге шампиона 1998. против Јувентуса (1:0) донео је мадридском Реалу титулу првака Европе након пуне 32 године.[2] Освајач Интерконтиненталног купа са Реалом 1998.

Из Реала је отишао у Фјорентину (освојио куп 2001), а каријеру је завршио у Левантеу 2004. године.[3]

Репрезентативна

Био је члан омладинске репрезентације СФРЈ која је 1987. године постала шампион света, али није играо у финалу против СР Немачке јер је искључен у полуфиналу против ондашње Немачке ДР.

Одиграо је 73 утакмица за национални тим постигавши 26 голова. За А тим СФРЈ дебитовао је 23. августа 1989. године, против Финске, а први погодак за репрезентацију постигао тек на свом 15. мечу за "плаве" против Малте (6:0) у квалификацијама за СП 1998. У "баражу" за Француску 1998. Мађарима је у два меча дао – 7 голова! Три у Будимпешти (1:7), четири у Београду (5:0).[4]

Учествовао је на Светском првенству 1998. у Француској и на Европском првенству 2000. у Белгији и Холандији.

Успеси

Прва утакмица СРЈ
1. Горан Пандуровић
2. Слободан Комљеновић
3. Слободан Дубајић
4. Бранко Брновић
5. Мирослав Ђукић
6. Славиша Јокановић
7. Владимир Југовић
8. Дејан Савићевић
9. Предраг Мијатовић
10. Драган Стојковић (к)
11. Синиша Михајловић
сел. Слободан Сантрач
БРАЈУГ 2:0 (23. 12. 1994)

Клупски

Партизан
Реал Мадрид[5]
Фјорентина[6]

Индивидуални

  • Југословенски играч године: 1992, 1993, 1998.

Референце

  1. ^ „Mijatović otvorio dušu: Hteo sam u Hajduk, a ne u Partizan”. vesti-online.com. Приступљено 10. 4. 2016.
  2. ^ „Mijat o '98: Pamtim gol i "rat" Zizu - Karembe”. mondo.rs. Приступљено 10. 4. 2016.
  3. ^ „Poslednji "Čileanac". vreme.co.rs. Приступљено 10. 4. 2016.
  4. ^ „Mijatovićeve simultanke protiv Mađarske”. strategija.org. Приступљено 10. 4. 2016.
  5. ^ „Predrag Mijatovic”. Real Madrid. Приступљено 19. 11. 2014.
  6. ^ „2001: Coppa Italia ai Viola”. Архивирано из оригинала на датум 10. 1. 2016. Приступљено 7. 1. 2015.

Спољашње везе

19. јануар

19. јануар је деветнаести дан у години у Грегоријанском календару. 346 дана (347 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.

1969

1969. је била проста година.

Prvenstvo Jugoslavije u fudbalu 1991/92.

Prva savezna liga Jugoslavije bila je najviši rang fudbalskog takmičenja u Jugoslaviji 1991/92. godine. I šezdesetčetvrta sezona po redu u kojoj se organizovalo prvenstvo Jugoslavije u fudbalu. Šampion je postala Crvena zvezda iz Beograda, osvojivši svoju devetnaestu šampionsku titulu.

Sezona je poslednja u kojoj su ušestvovali timovi iz SR Bosne i Hercegovine (sa jednim izuzetkom) i Makedonije. A ujedno i poslednja sezona fudbalskog prvenstva SFR Jugoslavije, pošto je od naredne sezone oformljeno prvenstvo SR Jugoslavije. Ove republike su 1992. godine proglasile nezavisnost, a usled rata u BiH, klubovi iz ove zemlje nisu završili sezonu. Jedino je srpski klub Borac iz Republike Srpske odigrao čitavo prvenstvo. Ubrzo potom oformljena je makedonska liga u fudbalu. A zatim i tri etničke lige u Bosni i Hercegovini. Prvo su Hrvati formirali prvu ligu Herceg-Bosne, pa Muslimani premijer ligu Bosne i Hercegovine (koja je postala kasnije priznata i od UEFA-e), i na kraju Srbi Prvu ligu Republike Srpske.

Владимир Југовић

Владимир Југовић (рођен 30. августa 1969. године у селу Милутовцу поред Трстеника) је бивши југословенски фудбалер и репрезентативац.

У дугој и успешној каријери два пута је освојио титулу шампиона Европе - са Црвеном звездом и Јувентусом. За национални тим је одиграо 41 утакмицу и постигао 3 гола.

Горан Пандуровић

Горан Пандуровић (Титово Ужице, 16. јул 1963) је бивши југословенски и српски фудбалски голман.

Куп Југославије у фудбалу 1991/92.

Куп Југославије у фудбалу 1991/92. било је 44. национално нокаут-такмичење у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији, које се одржавало током распада државе.

Републике Хрватска и Словенија прогласиле су своју независност 25. јуна 1991. године. Споразумом из Бриона, две су републике одложиле спровођење независности до 8. октобра. Док су две земље номинално још увек биле део Југославије, њихови су се клубови повукли из југословенског фудбалског система. Током шампионата, Македонија и Босна и Херцеговина прогласиле су независност 8. септембра 1991, односно 5. марта 1992. Савезну Републику Југославију су 28. априла 1992. године установиле Црна Гора и Србија.

Пре ове сезоне, пехар додељиван победнику носио је назив Куп Маршала Тита.

Предраг Мијатовић (вишезначна одредница)

Предраг Мијатовић се може односити на:

Предраг Мијатовић (1969), фудбалер.

Предраг Мијатовић (посланик) (1950), народни посланик Републике Србије.

Славиша Јокановић

Славиша Јокановић (Нови Сад, 16. август 1968) бивши српски фудбалер, а садашњи фудбалски тренер. Тренутно је тренер Ал Гарафе.

Слободан Дубајић

Слободан Дубајић (Зрењанин, 19. фебруар 1963) бивши је српски и југословенски фудбалер.

Слободан Комљеновић

Слободан Комљеновић (2. јануар 1971) је бивши српски фудбалер и национални репрезентативац. Играо је у одбрани.

Слободан Сантрач

Слободан Сантрач (Коцељева, 1. јул 1946 — Београд, 13. фебруар 2016) био је фудбалер, најбољи стрелац у историји југословенског фудбала са 1301 постигнутим голом.

Био је селектор југословенске репрезентације од 1994. до 1998, фудбалске репрезентације Саудијске Арабије 2001. и македонске фудбалске репрезентације 2005.

Спорт (дневни лист)

„Спорт“ је био српски дневни спортски лист дуге традиције. Основан је као „Фискултура“ и први број изашао 5. маја 1945. године. Касније носио име Југословенски спортски лист „Спорт“, а потом Дневни спортски лист „Спорт“.

Издаван је обично ћириличним писмом, на 24-32 странице, објављујући вести, резултате, извештаје, репротаже, интервјуе из земље и света, пратећи више од 60 спортских грана и дисциплина.

Срби у Шпанији

Срби у Шпанији су грађани Шпаније српског порекла или људи рођени у Србији који живе и раде у Шпанији.

Постоје више удружења Срба у Шпанији:

Casa serbia (Мадрид)

Casa eslava (Барселона)

Casa de Este (Барселона)

Asociacion de Serbios en Espana - Удружење Срба у Шпанији (Барселона)

Хиспанско-српско културно удружење "Иво Андрић" (Мадрид)Срби углавном живе у Мадриду и Барселони, они су се већином населили у Шпанију почетком деведесетих година 20. века.У Шпанији живи око 7.000 Срба.

ФК Будућност Подгорица

ФК Будућност Подгорица је фудбалски клуб из Подгорице у Црној Гори, члан Прве црногорске лиге и део Спортског друштва „Будућност”.

ФК Леванте

ФК Леванте (шп. Levante Unión Deportiva) је шпански фудбалски клуб из Валенсије, Шпанија. Леванте је клуб који је основан у Валенсији 1909. године. Тренутно играју у Првој лиги Шпаније.

Домаће утакмице игра на Градском стадиону у Валенсији, капацитета 25.534 седећих места, а који је у власништву клуба.

ФК Партизан

ФК Партизан је српски фудбалски клуб из Београда и део је ЈСД Партизан. Освојио је укупно четрдесет шест трофеја, укључујући и двадесет седам националних првенстава, шеснаест националних купова, један национални суперкуп, један Митропа куп и један Ухрен куп. На табели југословенске лиге свих времена завршио је на другом месту.

Своје утакмице од 1949. године играју на стадиону Партизана капацитета 29.775 места. Партизан је са Спортингом играо први меч икада у Купу европских шампиона 1955. године, а био је и први балкански и источноевропски клуб који је играо финале Купа европских шампиона у сезони 1965/66.Клуб има дугогодишње ривалство са Црвеном звездом. Утакмице између ова два клуба су позната као вечити дерби. У септембру 2009, британски лист Дејли мејл прогласио је дерби Партизан—Црвена звезда као четврто ривалство свих времена. Поред Србије, клуб је такође веома популаран у Црној Гори и Босни и Херцеговини, посебно у Републици Српској. Партизан има много присталица у свим осталим бившим југословенским републикама, као и у српској дијаспори. Навијачи Партизана се називају Гробари.

Фудбалска репрезентација Југославије до 20 година

Фудбалска репрезентација Југославије до 20 година представљала је Социјалистичку Федеративну Републику Југославију на међународној спортској сцени. Учествовала је на Светском првенству за младе од средине 70-их до распада државе 90-их година

Фудбалска репрезентација Србије

Фудбалска репрезентација Србије је репрезентација под контролом Фудбалског савеза Србије, представља Србију у међународним фудбалским такмичењима.

Највеће успехе репрезентација је направила освајањем четвртог места на Светском првенству 1930. и 1962. године. Такође, два пута су играна и финала Европског првенства, 1960. и 1968. године. На Олимпијском фудбалском турниру у Риму 1960. године освојена је златна медаља. Утакмице као домаћин репрезентација најчешће игра на стадиону Рајко Митић и на стадиону Партизана, који се налазе у Београду.

Репрезентација Србије, од 2006. године, има надимак Орлови, а пре тога је због својих препознатљивих дресова, репрезентација имала надимак Плави.

ФИФА и УЕФА третирају репрезентацију Србије као наследницу медаља и успеха Југославије. Највише наступа у репрезентацији има Бранислав Ивановић са 105 одиграних утакмица.

Фудбалски савез Србије и Црне Горе

Фудбалски савез Србије и Црне Горе (ФС СЦГ) је био највиши фудбалски орган у ДЗ Србији и Црној Гори са седиштем у Београду. Наследио је Фудбалски савез Југославије 2003. године. Учествовао је у организовању Прве лиге Србије и Црне Горе, фудбалске репрезентације, Купа Србије и Црне Горе као и других лига у двема републикама.

После референдума о независности Црне Горе 2006. формира се Фудбалски савез Црне Горе и обнавља Фудбалски савез Србије као наследник ФС СЦГ.

Добитници „Златне значке” Спорта

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.