Предејанска река

Предејане преусмерава овде. За остала значења види Предејане
Предејанска река
Опште информације
СливЦрноморски
Водоток
Изворпланина Чемерник
УшћеЈужна Морава код Предејане
Географске карактеристике
Држава/е Србија

Предејанска река је десна притока Јужне Мораве.

Извире на западним обронцима Чемерника, на надморској висини око 1200 m, а настаје од неколико извора у шумом обраслом Качару. Најзначајнији од њих је Хајдучки кладенац, у близини Млачишких Механа. Последњих година, како је овај крај изложен неконтролисаној сечи буковог дрвета, то и извори у Качару, одакле настаје Предејанска река, почињу да пресушују. Ова река се после шест km тока улива у Јужну Мораву у Предејану.

Литература

  • Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  • Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3.
Јужна Морава

Јужна Морава је река у Србији која представља краћу од две реке које чине Велику Мораву. Јужна Морава је дугачка 295 km и тече углавном смером југ—север, од македонске границе до централне Србије, где се среће са Западном Моравом код Сталаћа и ствара Велику Мораву.

Јужно Поморавље

Јужно Поморавље је регија (област) у јужној Србији. Према хијерархији географских регија она представља субрегију мезорегије Јужна Србија односно Планинско-котлинско-долинске макрорегије.

Јужно Поморавље може се посматрати у ширем и ужем смислу. У ширем смислу обухвата читав слив Јужне Мораве (припада му и регија Косовско Поморавље односно слив Биначке Мораве). Област у долини Јужне Мораве од Бујановца до Сталаћа представља Јужно Поморавље у ужем смислу.

Јужно Поморавље у ширем смислу ограничено је на југу српско-македонском границом, на истоку српско-бугарском границом, на североистоку регијом Балканска Србија (линија Руј–Бабичка Гора–Селичевица–Лесковик–Буковик), на северу регијама које припадају Западном Поморављу у ширем смислу и на западу Ибарско-копаоничким крајем и Косовом са Малим Косовом.

Качар (шума)

Качар је велико шумско пространство на обронку Чемерника према Предејану и Грделици. Омеђен је долином Рупске реке (Козарачка река), и атарима села Млачишта, Црвеног Брега и Новог Села. До пре тридесетак година, готово недирнут људском руком, Качар је био обрастао столетним буквама висине преко 30 метара, а поред њих било је и јеле, брезе, јасике и јаребике. Богат изворима здраве воде, најпознатији Хајдучки кладенац, Качар је и станиште јелена, срна, дивљих свиња, зечева, лисица. У Качару извире Предејанска река, позната по бујичним наносима у пролеће и јесен и за време летњих пљускова.

С обзиром на чињеницу да су сличне шумске настамбе и на Острозубу, планини која је с десне стране Рупске реке, Србијашуме су пре петнаестак година на овом простору формирале ловиште отвореног типа „Качар – Зеленичје“.

Неконтролисаном сечом буковог дрвета, у протекле две деценије, шуме Качара су потпуно деградиране. Уместо обнављања букове заједнице, Србијашуме саде четинарско дрво које апсорбује воду и мења травнати покривач и живи свет шуме. Тако су данас многи извори у Качару пресушили, међу њима и сам Хајдучки кладанац, и појавили се одрони.

Качар пресеца регионални пут Предејане – Рупље - Црна Трава, који је делом асфалтиран. Вишегодишњи покушаји да се изгради квалитетан пут од Вирчина, на средокраћи овога пута, планинском косом, до ловишта „Валмиште“, испод Чемерника, пропао је, јер га сваке јесени униште камиони и шлепери возећи дрво.

Од 2010. године у шумама Чемерника, Качару и Валмишту, почела је и производња ћумура од буковог дрвета која још више деградира планинску флору и присиљава дивљач да мења своје станиште, загађујући планину.

Предејане

Предејане може бити:

Предејане (варош), варош града Лесковца, Република Србија

Предејане (село), насељено место града Лесковца, Република Србијаили

Предејанска река, десна притока Јужне Мораве

Чемерник

Чемерник је планина у југоисточној Србији, на десној страни Јужне Мораве, према Грделичкој клисури. Припада планинама средње висине. Навиши врх је Велики Чемерник 1.638 m. Има облик била које се пружа меридијански и на западној страни је дубоко засечено облуком Мутнице, која се у доњем току зове Џепска река.

Састављен је од кристаластих шкриљаца прве групе и припада Родопском систему. Било је оголићено, а падине су делом под шумом. У источном подножју су највећа насеља Власина Рид и Црна Трава, а на западном Млачиште, Мачкатица, Мањак и Љутеж.

Поред Великог Чемерника, његови врхови су: Кула (1.622 m), Мали Чемерник (1.596 m), Острозуб (1.546 m) и Павлова грамада (1.469 m) и сви су заобљеног типа.

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.