Превалац

Превалац је насељено место града Врања у Пчињском округу. Према попису из 2002. било је 153 становника (према попису из 1991. било је 151 становника).

Превалац
Административни подаци
Држава Србија
Управни округПчињски
ГрадВрање
Градска општинаВрањска Бања
Становништво
 — 2011.153
Географске карактеристике
Координате42°35′20″ СГШ; 22°02′29″ ИГД / 42.589° СГШ; 22.041333° ИГДКоординате: 42°35′20″ СГШ; 22°02′29″ ИГД / 42.589° СГШ; 22.041333° ИГД
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина645 м
Превалац на мапи Србије
Превалац
Превалац
Превалац на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број017
Регистарска ознакаVR

Демографија

У насељу Превалац живи 117 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,8 година (38,2 код мушкараца и 41,8 код жена). У насељу има 39 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,92.

Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 179
1953. 160
1961. 161
1971. 140
1981. 142
1991. 151 151
2002. 153 153
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
153 100,0 %
непознато
  
0 0,0 %

Референце

  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

Врањска Бања

Врањска Бања је градско насеље и седиште истоимене градске општине Града Врања у Пчињском округу. Према попису из 2011. било је 5347 становника.

Горње Село (Призрен)

Горње Село (алб. Gornjasellë) је насељено место у општини Призрен на Косову и Метохији. Према попису становништва из 2011. у насељу је живело 292 становника.

Град Врање

Град Врање је град у Пчињском округу на југу Србије. По подацима из 2004. заузима површину од 860 km² (од чега на пољопривредну површину отпада 44.721 ha, а на шумску 32.478 ha).

Седиште града као и округа је градско насеље Врање. Град Врање се састоји од 27 насеља: 2 градска (Врање и Врањска Бања) и 103 сеоска насеља.

По подацима из 2002. године у граду је живело 87.288 становника. По претходном попису, из 1991. године, је било 86.518 становника. По подацима из 2004. природни прираштај је износио 1,8‰, а број запослених износи 25.940 људи. У граду Врању се налази 60 основних, 7 средњих школа, једна виша школа и један факултет.

Козница (Владичин Хан)

Козница је насеље у Србији у општини Владичин Хан у Пчињском округу. Према попису из 2002. било је 235 становника (према попису из 1991. било је 275 становника).

Косово

Косово је географска област која обухвата северни и источни део српске аутономне покрајине Косово и Метохија. Друга област у покрајини се зове Метохија.

Косово и Метохија

Косово и Метохија — скраћено КиМ (алб. Kosovа dhe Metohiа), званично Аутономна Покрајина Косово и Метохија — АПКиМ (алб. Krahina Autonome e Kosovës dhe Metohisë), понекад кратко Косово (алб. Kosova), или Космет (од Косово и Метохија), је аутономна покрајина у саставу Републике Србије. Под привременом је управом Организације уједињених нација, где су органи привремене управе под апсолутном доминацијом Албанаца једнострано прогласили независност као Република Косово коју је признао известан број држава. Косово и Метохија се граничи са Албанијом, Северном Македонијом, Црном Гором, док је њена административна линија према ужој Србији, под контролом УНМИК-а. Покрајина има око 1,7 милиона становника. Службени језици су српски и албански, а седиште администрације се налази у Приштини.

Од завршетка НАТО бомбардовање СРЈ 1999. године, Косово и Метохија се у складу са резолуцијом 1244 Савета безбедности ОУН налази под привременом администрацијом ОУН (УНМИК). Европска унија је 16. фебруара 2008. одлучила да покрене „Мисија владавине права Европске уније на Косову и Метохији — ЕУЛЕКС КОСОВО”, а 17. фебруара 2008. органи привремене самоуправе на Косову и Метохији, уз политичку и организациону подршку ЕУ и САД, донели су једнострану одлуку о проглашењу независности Косова и Метохије од Србије, што је чин против Устава Републике Србије. Србија је одбацила ову декларацију, а Генерална скупштина Организације уједињених нација је резолуцијом А/63/Л.2 усвојеном на предлог Србије 8. октобра 2008. захтевала саветодавно мишљење Међународног суда правде о њеној легалности. Независност Републике Косово признаје 99 од свеукупно 193 чланица Организације уједињених нација.

Општина Штрпце

Општина Штрпце (алб. Komuna e Shtërpces) налази се на крајњем југу Србије, на граници са Северном Македонијом. Површина општине је око 248 km². Обухвата територију од шеснаест села Сиринићке жупе. Седиште општине је истоимено место Штрпце. Општина Штрпце је постојала до 1965. године када је укинута, а поново је формирана 1988. године издвајањем насеља из тадашње општине Урошевац (Сл. лист САП Косова; 05/88).

На западу општине извире река Лепенац. На Шар планини се налази познати ски-центар „Брезовица“, а ту је и један од пет националних паркова у Републици Србији, Национални парк Шар-планина.

Ослобођење Крушевца октобра 1944.

Након борби против НОВЈ у оквиру немачких офанзива током јула и августа 1944, снаге ЈВуО између Ибра и Јужне Мораве су се раздвојиле. Четврта група јуришних корпуса прешла је у Шумадију и западну Србију, а на овом терену задржала се Расинско-топличка група корпуса ЈВуО под командом пуковника Кесеровића. Ове снаге бориле су се заједно са Немцима током одбране Крушевца од НОВЈ 9-11. септембра, током офанзивних операција 18-24. септембра, и током активне одбране Крушевца почетком октобра. Знатан део снага ЈВуО био је распоређен као спољашња одбрана Крушевца и западноморавских комуникација, са фронтом према НОВЈ, као и у самом Крушевцу.

Кад је након 10. октобра дошло до слома немачког фронта у источној Србији и наглог наступања Црвене армије, пуковник Кесеровић је уочио прилику да се у складу са директивом Михаиловића повеже са Црвеном армијом, понуди савезништво и афирмише статус својих снага као савезничке формације. У том циљу он је припремио препад на слабије немачке снаге у Крушевцу 14. октобра. Тог јутра поставио им је ултиматум да се предају, а након истека ултиматума његове снаге почеле су да разоружавају преостале Немце и припаднике РЗК. Немачки штаб и главнина се пробио према Краљеву, а око 11 часова у град је са истока ушао предњи одред 52. дивизије Црвене армије. Са командантом ове колоне Кесеровић је успоставио везу, након чега су одржали заједнички митинг у центру Крушевца.

Око 13 часова пред Крушевац је избио са североистока предњи одред 19. дивизије Црвене армије. На њих су Кесеровићеве снаге отвориле ватру, погрешно их сматрајући за јединицу НОВЈ. Након краће борбе у којој је погинуло 18 црвеноармејаца, овај одред Црвене армије је одбацио четнике и такође ушао у Крушевац.

Штаб Друге пролетерске дивизије није имао информације о уласку црвеноармејаца у Крушевац, па је, према предвиђеном плану, покренуо свој напад у 16:00 на широком фронту са југа на град Крушевац и комуникацију Крушевац – Краљево. Услед упорне одбране снага ЈВуО на позицијама које су раније утврдиле, борба се продужила и током ноћи.

Током 15. октобра НОВЈ је ушла у Крушевац и успоставила своју власт. Штаб Друге пролетерске дивизије успоставио је координацију са штабом 52. дивизије Црвене армије, и њихове снаге наставиле су заједнички наступање према Трстенику и Врњачкој Бањи. Јединице Црвене армије заузеле су непријатељски став према снагама ЈВуО, инсистирајући на њиховом разоружању. Остатак Расинско-топличке групе корпуса ЈВуО под Кесеровићевом командом укључио се у групацију генерала Трифуновића и преко ње поново успоставио сарадњу са Немцима. Тако је пропао овај маневар наглог успостављања непријатељства са Немцима и савезништва са Црвеном армијом.

Ранковце

Ранковце (мкд. Ранковце) је насеље у Северној Македонији, у североисточном делу државе. Ранковце је седиште истоимене општине Ранковце.

Сиринићка жупа

Сиринићка жупа је једна од жупа у околини Призрена, уз Средачку жупу, Гору, Опоље и Призренски Подгор. Налази се у котлини горњег тока реке Лепенац североисточно од Шар планине у АП Косово и Метохија, Република Србија. Јужно је територија Северне Македоније.

Списак насељених места у Србији

Ово је списак свих насељених места на територији Републике Србије са стањем 1. јануара 2009. године. У чланку се налазе и насеља која су формирана новим Законом о територијалној организацији Републике Србије донетим 27. децембра 2007. године, стара имена насеља, као и места која су изгубила статус самосталних насељених места. Како по важећој статистици у Србији постоје градска и остала насеља, градска насеља су од осталих насеља издвојена тако што су подебљана (болдирана). Све промене у насељеним местима се односе на период после 1945. године. Стари називи насеља на подручју Војводине нису вођена изворно јер нису била у духу званичног језика државе, па је француски назив за Charleville фонетски довео до званичног назива Шарневил (део Банатског Великог Села), иста ситуација је и са насељима чији су изворни облици на мађарском, румунском, словачком језику. Списак насеља је дат по ISO 3166-2:RS стандарду који се дефинише по административним јединицама (RS00-Град Београд, RS01-Севернобачки управни округ...).

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.