Први римско-јеврејски рат

Први римско-јеврејски рат (66–73), такође познат и као Велики устанак (хебр. המרד הגדול, ха-Меред Ха-Гадол) био је први од три велика устанка који су Јевреји у провинцији Јудеји дигли против Римског царства (други је био Китосов рат 115–117; трећи је био Бар Кохбин устанак 132–135).

Отпочео је године 66. као ескалација верских напетости између јеврејске и грчке заједнице у Јудеји, да би потом ескалирао у протесте против римских пореза и нападе на римске грађане.[1] Завршио се кад су легије под Титом опселе и уништиле средиште побуне у Јерусалиму, а потом „почистиле“ и друга јеврејска упоришта. Рат је окончан падом тврђаве Масаде.

Први римско-јеврејски рат
Део Јеврејско-римских ратова
Francesco Hayez 017

Уништење Соломоновог храма
Време:66–73
Место:Јудеја
Резултат: Римска победа, уништење Соломоновог храма
Сукобљене стране
зилоти Римско царство
Команданти и вође
Симон бар Гиора Веспазијан
Тит

Види још

Референце

  1. ^ Josephus, War of the Jews II.8.11, II.13.7, II.14.4, II.14.5

Спољашње везе

Зилоти (Јевреји)

Зилоти (од грч. ζηλωτής зилотос, хебр. קנאי канај - ревнитељ) се обично поистовећују с јеврејским борцима за слободу који су водили први рат против Рима 67—68. године. Мада су делили многа уверења са фарисејима, из чијих су редова без сумње и потекли, њих је најбоље окарактерисати као једну групацију у оквиру друштва пред избијање отвореног рата с Римом. Поред тога што су били ултранационалисти, зилоти су сматрали Храм симболом победе над Римљанима и стога су учинили све што је било у њиховој моћи да га очисте од не-Јевреја и оних који су сарађивали с Римом. Зилоти су мање-више нестали с падом Јерусалима (70. године) и Масаде (73. године), да би се поново појавили међу месијанским следбеницима Бар Кохбе 132—135. године.

Масада

Масада (хебр. (метзуда) מצדה - тврђава) је некадашња јеврејска тврђава. На овој локацији у Израелу, на врху изолованог каменог платоа, на источном ободу Јудејске пустиње, изнад Мртвог мора, налазе се остаци древне палате и утврђења. Масада је постала позната по бици која је вођена 73. за време Првог јеврејско-римског рата између јеврејских бранилаца и римских легионара под командом Флавија Силве, које су опседале тврђаву. Током опсаде, већина бранилаца извршила је самоубиство схвативши да је пад тврђаве неизбежан.

Опсада Јерусалима (70. година)

Опсада Јерусалима 70. године је била одлучујућа битка у Првом римском-јеврејском рату. Након пада Јерусалима, пала је и Масада, чиме је завршен овај рат. Приликом опсаде Јерусалима, Римљане је предводио будући цар Тит, у том часу заповедник трупа под врховном командом његовог оца, цара Веспазијана.

Римски ратови

Следи списак ратова Римске краљевине, Републике и Царства.

Симон бар Гиора

Симон Бар Гиора (хебр. שמעון בר גיורא, познат и под именом Симеон Бар Гиора или Симон Бен Гиора или Шимон Бар Гиора, ? - 70) био је један од вођа јеврејских устаника за вријеме Великог устанка у Јудеји.

Симон се први пут спомиње као вођа импровизоване сељачке војске која је године 66. на самом почетку устанка успјела разбити римску војску која је покушала интервенисати са сјевера. Његов успјех му је донио велику популарност, али и немилост других устаничких вођа који су углавном припадали јеврејској аристократији и вишој класи. Симон је на то реаговао тако што су он и његови богаташи почели нападати и пљачкати богате Јевреје, чиме је устанак добио и карактер грађанског рата, односно класне револуције.

Када су остали устаничке вође против њега покренули војску, неко се вријеме склонио у Масади, а потом поново окупио војску и године опсјео Јерусалим. Зилотске вође су покушали разбити опсаду заробивши му жену, али је Симон на то реаговао резавши руке свакоме ко би покушао напустити град. Обесхрабрени, зилоти су му пустили жену.

У прољеће 69. Симон је коначно примљен у град након што су међу зилотима избили сукоби између присталица и противника Јована Гискалског. Међутим, ни Симонова револуционарна војска није успјела спријечити наставак сукоба између три фракције, која је значајно исцрпила град и битно отежала његову одбрану. Када је дошло до римске опсаде године 70. Симон се истакао окрутношћу према свакоме ко се покушавао предати или побјећи Римљанима. Када је Јерусалим крајем љета пао, Симон се покушао скривати у подземним пролазима, али је убрзо остао без хране па су га Римљани заробили. Доведен је у Рим гдје је парадиран у Титовом тријумфу, потом ритуално бичеван и задављен.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.