Први пунски рат

Први пунски рат (264. п. н. е.241. п. н. е.) био је први од три велика рата између Картагине и Римске републике.

Две силе су се 23 године бориле за превласт у западном Медитерану. Римљани на крају побеђују, намећући тешке мировне услове и велике финансијске репарације против Картагине. Сицилија постаје провинција Рима. Картагина престаје бити главна поморска сила. Рим преузима контролу западног Медитерана. Први Пунски Рат је означавао почетак периода ширења Рима, током кога добијају контролу над већином Медитерана. Серија ратова између Рима и Картагине позната је под називом пунски ратови, због латинског назива за становнике Картагине: Puni.

Први пунски рат
Део Пунских ратова
First Punic War 264 BC

Западно Средоземље на почетку Првог пунског рата
Време:264. п. н. е.241. п. н. е.
Место:Сицилија, Сардинија, Средоземно море, Северна Африка
Резултат: Лутацијев мир, Одлучујућа римска победа. Сицилија постаје римска провинција.
Сукобљене стране
Римска република Картагина
Команданти и вође
Марко Атилије Регул
Гај Лутације Катул
Гај Дуилије
Хамилкар Барка
Ханон
Хаздрубал Лепи
Ксантип од Картагине
Јачина
690.000 + 457.000 +
Жртве и губици
255.000 + 130.000 +

Позадина

Средином III века п. н. е. Римска република је постајала све моћнија. После векова нереда и унутрашњих побуна, цело Апенинско полуострво је било чврсто у рукама Рима. Сви непријатељи или инвазије су одбијене или савладане. Римљани су имали велику веру у свој политички систем и војску.

Преко Тиренског мора и Сицилијанског мореуза у данашњем Тунису, Картагина је била доминантна морска и трговачка сила. Картагина је контролисала већину медитеранских трговачких путева. У почетку је Картагина била феничка колонија. Међутим претворила се у центар широког царства које је покривало обале северне Африке, Сардинију, Корзику и делове Сицилије.

Почетак

Група италијанских плаћеника Мамертинци 288. п. н. е. окупирају Месину, град на североистоку Сицилије. Убијају све мушко становништво, а женско становништво узимају као своје жене.[1] У исто време, група римских војника коју су чинили кампанијски „грађани без права гласа” су се побунили и заузели град Регијум који је лежао са друге стране Месинског мореуза у Италији. Римљани су 270 п. н. е. повратили контролу над Регијум и строго казнили учеснике побуне. На Сицилији, Мамертинци су харали околином и постали проблем за независан град Сиракузу.

Кад је сиракушки тиран Хијерон II дошао на власт 265. п. н. е. одлучио је да се с њима разрачуна. Зато опседа Месину. Мамертини траже помоћ у исто време и од Картагине и од Рима. У почетку Римљани не желе да помажу плаћенике који су неправедно отели град од његових грађана. Осим тога Рим је пре тога имао побуну плаћеника и то је био додатни разлог да им не помаже.

Картагина одлучује да помогне и шаље помоћ Мамертинцима у Месину. Незадовољни изгелдима да у Месани остане картагински гарнизом или убеђени да недавни савез Рима и Картагине против Пира одражава срдачне односе између де силе, Мамертинци су, надајући се поузданијом заштити, тражили од Рима савезништво. Међутим, ривалство Рима и Картагине је нарасло од рата против Пира и савез више није био могућ.[2] Рим нипошто није желио да се Картагина шири по Сицилији, па улазе у савез са Мамертинцима. Римске трупе предвођене конзулом Апијем Клаудијем Каудексом долазе 264. п. н. е. на Сицилију (по први пун ван Апенинског полуострва). Присиљавају Сиракузу да уђе с њима у савез. Врло брзо једине стране у спору постају Рим и Картагина, а сукоб почиње око тога чија ће бити Сицилија.

Копнени рат

Lupa romana.jpeg
Римска вучица

Сицилија је острво пун планина, са много препрека. То је терен где линије комуникације није лако одржавати. Због таквог терена копнене битке су играле секундарну улогу у Првом Пунском Рату. Копнене операције су били углавном мали изненадни напади са једва којом јачом битком. Опсаде и блокаде су биле уобичајен облик кориштења копнених снага. Најчешће би блокирали велике луке. Обе стране су имале главне градове далеко преко мора и биле су им потребне луке због снабдевања трупа, појачања и комуникација.[3]

First Punic War Sicily 1 264-262BC
Почетне операције Римљана на Сицилији у Првом пунском рату

Ипак током Првог пунског рата биле су две велике копнене кампање. Године 262. п. н. е. Рим опседа град Агригент. Та операција је укључивал 4 римске легије и трајала је неколико месеци. Војска у Агригенту је успела позвати помоћ Картагине, која стиже под командом Ханона. Римљани се убрзо налазе у лошем положају, јер им је сасечена линија снабдевања из Сиракузе. Међутим налазе помоћну линију снабдевања. У коначној бици код Агригента Римљани побеђују, а град пада.

Та победа је инспирирала Римљане да покушају другу такву офанзиву 256/255. п. н. е. После неколико поморских битака Рим је желио да брзо заврши рат, па је одлучено да се изврши инвазија Картагињанских поседа у Африци. Саграђена је велика флота и за транспорт армије и опреме, те бродови за заштиту. Картагина је покушала да то спречи, али бива поражена у бици код Екнома. Римска армија под командом Марка Атила Регула искрцала се у Африци и почела је харање по картагинској околини. У почетку је Регул победио у бици код Адиса и тиме је присилио Картагину да тражи мир.

Рим намеће тако тешке услове да преговори пропадају. Картагина унајмљује спартанског плаћеника Ксантипа. Ксантип реорганизује картагинску војску и успоставља поново поморску надмоћ Картагине и тиме сече везу римске инвазијске војске са својом базом у Риму. Коначно Картагина побеђује Рим у бици код Туниса. Регул је ухваћен у тој бици.

При крају сукоба 249. п. н. е. Картагина је послала на Сицилију Ханибаловог оца Хамилкара Барку. Хамилкар успева да заузме већину сицилијанске унутрашњости. Иако је Хамилкар био непобедив на Сицилији, то постаје безначајно након римске поморске победе у бици код Егатских острва 241. п. н. е. .

Поморске борбе

First Punic War Sicily 5 253-251BC
Задње операције Римљана у Првом пунском рату

Због терена на Сицилији, тешког за битке, већином се Први пунски рат изводио на мору, укључујући најважније битке. Поморски рат је омогућавао блокаду непријатељских лука, а тиме и блокаду снабдевања трупа и блокаду довлачења нових трупа. И Рим и Картагина су имали флоте које су биле финансиране од стране државних финансија. То је било тешко издржавати дуже време, па су финансије одлучујуће деловале на ток рата.

На почетку Првог пунског рата Рим и није имао искустава у поморском ратовању, док је Картагина била поморска сила захваљујући стотинама година поморског трговања. Ипак Римска република схвата значај контроле Медитерана.

Прва велика поморска флота изграђена је после битке код Агригента 261. п. н. е.. Да би надокнадили недостатак искуства и да би користили стандардне копнене тактике на мору Римљани опремају своје бродове са специјалном справом за укрцавање (корвус). У то време је било уобичејена поморска тактика да се маневрише бродом, да би се забио у противнички брод. Међутим, Римљани плове крај брода на који се мисле искрцати, бацају тај специјални мост, који се качи за противнички брод, па шаљу легионаре преко моста у борбу на противничком броду.

Та нова техника је први пут примењена и доказана у бици код Мила. То је била прва римска поморска победа. Та техника се показала посебно у великој бици код Екнома. Додатак корвуса је присилио Картагину да размисли о војној тактици. Док год су имали проблема са корвусом Рим је имао поморску предност. Корвус су касније сами Римљани одбацили због утицаја на навигацију брода и утицаја тежине корвуса на потонуће бродова по невремену.

Упркос римским поморским победама, Римска република је изгубила много бродова и посада током рата и због олуја и због битки. У два случаја (255. п. н. е. и 253. п. н. е.) целе флоте су уништене због невремена. Тежина корвуса се показала као значајан фактор нестабилности и потонућа брода по невремену. Према крају рата Картагина је поново владала морима, а Рим није био спреман да финансира још једну скупу флоту.

У Картагини је постојала фракција која се противила конфликту. Водио ју је велики земљопоседник Ханон Велики, који долази на власт 244. п. н. е.. Сматрао је да је рат готов, па је почео са демобилизацијом флоте, дајући Римљанима шансу да поново буду супериорни на мору. Рим је изградио нову флоту помоћу донација својих богатих грађана. Рим побеђује у поморској бици код Егатских острва (10. март 241. п. н. е.), где је римску флоту водио конзул Гај Лутације Катул. Картагина губи већину флоте и економски није способна да изгради нову и да нађе нову посаду. Без флоте Хамилкар Барка је био одсечен од Картагине и предаје се.

После

Рим је победио у Првом пунском рату после 23 године рата. Замењује Картагину као доминантна поморска сила западног Медитерана. На крају рата обе стране су биле исцрпљене и финансијски и демографски. Да би одредили коначне границе цртају наводно равну линију преко Медитерана. Корзика, Сардинија и северна Африка остају у поседу Картагине.

Римска победа је подоста произашла из непрекидног одбијања да се прихвати било што осим потпуне победе. Римска република је успела привући приватне инвестиције, позивајући грађане да буду патриоти да би се финансирали бродови и посаде. То је био значајан фактор рата. У Картагини племство није било спремно да даје своје богатство држави. Први пунски рат означава рађање римске морнарице, која је помогла ширењу римске државе.

Губици

Тачан број жртава је тешко одредити, због пристрасности историјских извора. Римски извори повећавају губитке Картагине да би величали римски тријумф.

Према изворима (изузев копнених жртава):

  • Рим је изгубио 700 бродова (углавном због невремена и лоших вођа) и део посада
  • Картагина је изгубила 500 бродова и део посада
  • Сваки брод је имао 100 чланова посаде

Иако је несигурно колике су биле жртве, велик је губитак на обе стране. Полибије је коментарисао да је тај рат био са највише жртава у историји ратова до тада, укључујући битке Александра Македонског.

Мировни споразум

Услове мира је Рим наметнуо као победник у рату. Рим захтева да:

  • Картагина напусти Сицилију
  • Картагина врати све римске заробљенике без откупа, а да сама плати враћање картагињана из римског заробљеништва
  • Картагина не сме нападати Сиракузу и њене савезнике
  • Картагина преда Риму групу малих острва северно од Сицилије
  • Картагина евакуише мала острва између Сицилије и Африке
  • Картагина плати ратну штету 2200 талената у 10 годишњих рата и 1.000 талената одмах

Савезници сваке од страна не смију нападати савезнике друге стане. Забрањује се свакој страни да регрутира трупе на територији друге стране. Тиме се заправо забрањивало Картагини да унајмљује римске плаћенике.

Политички резултати

После рата Картагина фактички нема новаца. Кад је Ханон Велики одбио да плати распуштене армије избио је унутрашњи сукоб или Плаћенички рат. После тешке борбе Ханон Велики и Хамилкар Барка побеђују плаћенике. Током тог конфликта Рим узима Картагини Корзику и Сардинију.

Најзначајнији политички резултат Првог пунског рата је пад Картагине са места главне поморске силе западног Медитерана. Мировни споразум је наметнуо додатне финансијски тешке услове да је спречен економски опоравак Картагине.

Сицилија постаје прва римска провинција. Сицилија је постала значајна римска житница.

Значајне вође

Хронологија догађаја

  • 264. п. н. е. — Мамертинци траже помоћ и од Рима и од Картагине, да би се одбранили од Хијерона II. Рим одговара после Картагине.
  • 263. п. н. е. — конзул Маније Валерије Масала побеђује Хијерона II и присиљава Сиракузу да буде римски савезник.
  • 262. п. н. е. — римска интервенција на Сицилији. Опседа се град Агригент, којега је Картагина окупирала.
  • 261. п. н. е.битка код Агригента, у којој Римљани побеђују. Рим одлучује да гради флоту да би угрозио доминацију Картагине на мору.
  • 260. п. н. е. — прва поморска битка (битка код Липара), у којој су Римљани тешко поражени. Убрзо добијају битку код Мила уз помоћ корвуса.
  • 259. п. н. е. — копнене битке се рашириле на Сардинију и Корзику.
  • 258. п. н. е. — поморска битка тј. битка код Сулка. Рим је победио.
  • 257. п. н. е. — поморска битка тј. битка код Тиндарија. Рим је победио.
  • 256. п. н. е. — Рим покушава инвазију Африке, а Картагина покушава пресећи транспорт. Рим побеђује у великој поморској бици код Екнома. Битка код Адиса је прва велика римска победа на афричком тлу. Картагина тражи мир, а преговори пропадају.
  • 255. п. н. е. — Картагина запошљава спартанског генерала Ксантипа, да им организује одбрану. Картагина побеђује у бици код Туниса. Преживели Римљани се евакуирају, али путем су потопљени.
  • 254. п. н. е. — гради се нова римска флота од 140 бродова. Римљани побеђују у бици код Панорма на Сицилији, али нема напретка. Пет грчких градова Сицилије прелази на римску страну.
  • 253. п. н. е. — Римљани харају флотом обалом источно од Картагине. После неуспешне године, током повратка у невремену губе 150 бродова.
  • 251. п. н. е. — нова римска победа код Панорма на Сицилији. Картагина се труди да ојача трупе на Сицилији и да поново заузме Агригент.
  • 249. п. н. е. — У бици код Дрепане Рим губи скоро целу флоту. Хамилкар Барка успешно ратује по Сицилији, а још једна олуја уништава остатке римске флоте. Аул Атилије Кајатин је постављен за диктатора и послат у Сицилију.
  • 248. п. н. е. — период рата ниског интензитета, без поморских битки.
  • 244. п. н. е.Ханон Велики демобилизује велики део флоте Картагине да би уштедео.
  • 242. п. н. е. — Рим прави нову флоту.
  • 241. п. н. е. — дана 10. марта је била одлучна битка код Егатских острва, у којој Римљани одлучно побеђују. Картагина је присиљена да прихвати мировни споразум и завршава Први пунски рат.

Литература

Спољашње везе

  1. ^ Warmington 1993, стр. 165.
  2. ^ Warmington 1993, стр. 167.
  3. ^ Niebuhr 1844, стр. 18–19.
Апије Клаудије Каудекс

Апије Клаудије Каудекс (лат. Appius Claudius Caudex; 3. вијек п. н. е.) био је римски патрициј из рода Клаудија. Био је унук знаменитог државника Апија Клаудија Цека и син Гаја Клаудија. Најпознатији по томе што је године 264. п. н. е. служио као конзул те играо важну улогу у догађајима који ће покренути Први пунски рат.

Узрок рата је било настојање Картагине да овлада Сицилијом, а повод картагинска интервенција код Месане у помоћ Мамертинцима, односно њихово одбијање да се на мамертински захтјев повуку након што је минула опасност од Сиракужана под Хијероном II. Мамертинци су се тада за помоћ обратили Римској републици.

Дио сенатора се томе успротивио, настојећи одржати традиционални савез са Картагином. Апије Клаудије се залагао за помоћ Мамертинцима и на крају однио превагу. Исте се године с двије легије искрцао код Месане, што је била прва римска војна акција изван Апенинског полуотока. Испочетка је Месину деблокирао без отпора, али су потом Картагињани и Сиракужани склопили савез, те је град с мора блокирала картагинска флота, а копна сиракушка војска. Каудекс је након безупјешних преговора прво потукао Сиракужане, а потом Картагињане. Покушај да заузме град Ехетла није успио, те се уз осјетне губитке, Каудекс повукао у Месану.

Аул Атилије Кајатин

Аул Атилије Кајатин (лат. Aulus Atilius Calatinus; до 216. п. н. е.) је био римски војсковођа и политичар, који се истакао током Првога пунскога рата. Био је конзул 258. п. н. е. и 254. п. н. е. Заслужан је за велика освајања на Сицилији током 258. п. н. е. Био је први римски диктатор, који је војску повео ван Апенинскога полуострва.

Гај Атилије Регул Серан

Гај Атилије Регул (средина 3. века п. н. е.) био је римски политичар и војсковођа, учесник Првог пунског рата и конзул 257. и 250. године п. н. е.

Гај Дуилије

Гај Дулије (лат. Gaius Duilius) је био римски политичар и адмирал, који се истакао за време Првога пунскога рата. Као конзул 260. п. н. е. остварио је прву римску победу над Картагињанима у бици код Мила.

Гај Лутације Катул

Гај Лутације Катул је био римски државник и војсковођа познат по победи над Ханоном у бици код Егатских острва 241. године п. н. е.

Корвус

Корвус (лат. Corvus, гавран), исто летећи мост, абордажни мост је римска справа за укрцавање на бродове, која се користила током поморских битака у Првом пунском рату против Картагине.

Ксантип од Картагине

Ксантип од Картагине (грч. Ξάνθιππος) је био грчки вођа најамника, који је био у служби Картагине током Првога пунскога рата. Уочио је предности и мане картагинске војске и на основу тога је извео успешну реорганизацију војске, обучио их новом борбеном поретку, па су под његовим вођством победили у бици код Баграде 255. п. н. е. и уништили су римски експедициони корпус у северној Африци. Заробио је римскога конзула Марка Атилија Регула.

Лутацијев мир

Лутацијев мир потписан је 241. године п. н. е. између Римске републике и Картагине након Првог пунског рата.

Луције Цецилије Метел

Луције Цецилије Метел (лат. Lucius Caecilius Mettelus; око 290. п. н. е.—221. п. н. е.) био је римски конзул и војсковођа за време Првога пунскога рата. Познат је по победи у бици код Панорма 251. п. н. е. Та победа представљала је прекретницу у копненом рату, јер након тога није било већих картагињанских похода на Сицилији. Био је понтифекс максимус од 243. п. н. е. до 221. п. н. е. Ослепио је када је из запаљенога Вестинога храма извлачио свете реликвије.

Мамертинци

Мамертинци су били најамници италијанскога порекла, које је најпре унајмио краљ Сиракузе Агатокле. Након Агатоклове смрти 289. п. н. е. остало је много незапослених најамника на целој Сицилији. Мамертинци су 288. п. н. е. заузели Месану, а њено становништво су побили или истерали. Месану су користили као базу за пиратске нападе и базу за пљачкашке походе на оближња насеља на Сицилији. Због пљачкања избио је 265. п. н. е. рат Мамертинаца и Сиракузе. Мамертинци су губили рат, па су затражили помоћ Рима. Када се Рим укључио у рат на страни Мамертинаца Картагина се укључила као савезник Сиракузе, па је локални сукоб прерастао у Први пунски рат.

Маније Валерије Масала

Маније Валерије Максим Корвин Месала је био римски конзул и војсковођа, учесник Првог пунског рата.

Маније Отацилије Крас

Маније Отацилије Крас био је римски конзул и војсковођа.

Марко Атилије Регул

Марко Атилије Регул (лат. Marcus Atilius Regulus; до око 250. п. н. е.) је био римски конзул и војсковођа, који се истакао за време Првога пунскога рата. Командовао је заједно са другим конзулом у бици код Екнома, у којој је 256. п. н. е. победио картагињанску флоту у једној од највећих античких поморских битака. Искрцао се са војском у северној Африци, где је успешно ратовао. Нанио је Картагињанима тежак пораз у бици код Адиса, па су били присиљени да траже мировне преговоре. Поставио је преоштре услове мировнога споразума, па је Картагина одлучила да настави рат. До преокрета је дошло, када су Картагињани сменили неспособнога војсковођу и као команданта поставили Ксантипа. Ксантип из Картагине победио је римску војску и заробио Регула 255. п. н. е. у бици код Туниса. Током 250. п. н. е. Регул је пуштен на реч, да би учествовао у картагињанској мировној делегацији у Риму. Тражио је од Сената да настави рат, па се након тога због задате речи сам вратио у Картагину, где су га погубили.

Публије Клаудије Пулхер

Публије Клаудије Пулхер био је римски конзул и војсковођа.

Пунски ратови

Пунски ратови су серија ратова вођених између Картагине и Римске републике. Серија ратова између Рима и Картагине позната је под називом пунски ратови, због латинског назива за становнике Картагине — Puni.Основни узрок пунских ратова је био сукоб интереса две силе које су се шириле медитеранским простором: Картагине и Римске републике. Римљани су били посебно заинтересовани за ширење на Сицилију, која је била главни извор жита на Средоземљу и била под контролом Картагине. Моћ Картагине се заснивала на трговини. На почетку ратова Картагина је била доминантна сила западног Медитерана са огромним поморским искуством и територијама углавном уз море. Имала је велике поседе на острвима у западном Медитерану и дуж обала Шпаније. Рим је био сила ограничена на Апенинско полуострво.

На крају пунских ратова, после погибије стотина хиљада војника са обе стране, Рим осваја Картагину и потпуно уништава град и постаје најјача сила западног Медитерана. Област којом је владала Катаргина претворено је у провинцију Африку. Завршетком македонских ратова (који су били у време пунских ратова) и победом над Антиохом III 188. п. н. е. на истоку, Рим постаје доминантна медитеранска сила.

Хаздрубал Лепи

Хаздрубал Лепи (око 270—221. п. н. е.) је био картагински војсковођа и политичар. Био је зет Хамилкара Барке. Владао је као гувернер новоосвојених провинција у Иберији од 229. п. н. е. до 221. п. н. е. Вештом дипломатијом учврстио је и проширио новоосвојене територије. Основао је главни град нових провинција Нову Картагину. Склопио је 226. п. н. е. споразум са Римском републиком, по коме је река Ебро постала граница између две силе. Након што га је 221. п. н. е. убио један келтски најамник наследио га је Ханибал.

Хамилкар Барка

Хамилкар Барка (270. п. н. е. -228. п. н. е.) је био картагињански генерал и државник. Познат је као Ханибалов отац.

Ханибал Гискон

Ханибал Гискон (око 300. п. н. е. - 260. п. н. е.) је био картагињански војни командант током Првог пунског рата.

Показао се као неуспешан, па је због тога погубљен.

Ханон II Велики

Ханон Велики је богати картагињански аристократа у трећем веку п. н. е. Надимак Велики је добио због освајања у Африци.

Први пунски рат

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.