Прва крагујевачка гимназија

Прва крагујевачка гимназија је средња школа у Србији. Основана је 1833. године.

Прва крагујевачка гимназија
PKGimn transparent logo.png
Wiki Šumadija XI Zgrada Prve kragujevačke gimnazije 679
Прва крагујевачка гимназија
Типдржавна
ЛокацијаДаничићева 1
Крагујевац
ДржаваСрбија
Веб-сајтЗванични веб-сајт

Историја

Хатишерифом из 1830. године, Србима је дозвољено да сами установљавају школе, болнице, штампарије и пошту. Исте године, на настојање Вука С. Караџића и Димитрија Исаиловића у Београду почиње са радом „верховну“ или Виша школа, коју су, две године, похађали и кнежеви синови Милан и Михаило. Када се Димитрије Исаиловић, 1833. године са типографије преселио у Крагујевац, кнез је наредио да и ђаци крену за наставником.

Тако је Велика школа у престоници Србије почела са радом у новембру 1833. године, са 34 студента и једним професором. Две године касније, 1835. године, школа је званично названа Гимназија. У то време имала је четири разреда и четири професора, а у школској 1838/1839. години добија и пети разред. Школа је у почетку била устројена по „Устави народни школа у Књажества Сербије“, одобреном и потврђеном од кнеза Милоша Обреновића. Био је то први школски закон у Србији, на основу кога су касније отваране и Гимназије у другим местима. Кнез је указом од 1. јула 1838. године продужио школовање у Гимназији у Крагујевцу на шест година. Бурни политички догађаји са средине 19. века узроковали су да Крагујевачка Гимназија буде укинута 1842. године, али то је потрајало само до 1845, када се крагујевачка Општина обратила Министарству просвете са молбом да се у Крагујевцу поново отвори Гимназија. Државни савет тада доноси одлуку да се полугимназија из Чачка пресели у Крагујевац. Полугимназија је у Крагујевцу почела да ради у „гостинске конаку“ и ту остала све до школске 1851/1852. када је пресељена у „правитељствено“ здање крај старе цркве. Како због повећања броја студената нису сви могли похађати школу у овој згради, купљена је најближа кућа до школе, која је припадала цркви. Тако је Гимназија радила у две школске зграде, у једној виши а у другој нижи разреди. 1868. године дозидане су две учионице и један ходник.

Школске 1846/1847, отворен је при Гимназији четврти разред. Све до септембра 1861. када је отворен пети разред, школа је радила као полугимназија. Наредне године отворен је и шести разред а од 1891. Гимназија у Крагујевцу добија и седми и осми разред.

У овом периоду развијане су у Гимназији разноврсне ваншколске активности. Народна библиотека почела је да ради у Гимназији 26. јуна 1886. године, а добијала је књиге од Народне библиотеке у Београду. Два месеца радила је у посебној згради а потом је делила субину Гимназији. Године 1868. основано је ђачко удружење „Подмладак“, које је, са малим прекидима, радило све до II светског рата.

У ноћи између 3. и 4. јануара 2018. је у четири просторије школске зграде подметнут пожар. Пожар је локализован и угашен пре него што је успео да се прошири на остале просторије школе. У пожару су потпуно изгореле наставничка канцеларија, канцеларија директора и секретаријат. У пожару је изгубљено много докумената који су део школског наслеђа, а штета је процењена на 20 милиона динара. Осумњичени за подметање пожара је Немања Гавриловић.[1][2]

Функција

Прва крагујевачка гимназија је гимназија у Србији у којој се настава одвија на српском језику. Основана је 1833. године, као прва у тадашњој Србији. Када је прва генерација ученика завршила гимназију основан је Лицеј као виша школа, да би гимназијалци могли да наставе школовање. Касније се оснива висока школа из које настаје Београдски универзитет. Дакле, Прва крагујевачка гимназија представља клицу образовног система у Србији. У овој школи је у току њене дуге традиције стицао знање велики број познатих људи у науци и уметности. Велики број политичара, државника и војсковођа су били ђаци или професори Прве крагујевачке гимназије.

Занимљивости

Велики број ђака и професора стрељан је 21. октобра 1941. године. Стрељање је извршила Немачка окупаторска војска. Тај дан се сваке године обележава манифестацијом „Велики школски час“ у Шумарицама код споменика стрељаним ђацима. Том догађају је посвећен велики број песама, поема, прозних дела, сећања, а најпознатија је поема Крвава бајка чији је аутор Десанка Максимовић. 21. октобар је Дан школе Прве крагујевачке гимназије.

У периоду од 1833. до данас, ђаци и професори Прве крагујевачке гимназије биле су многе знамените личности, које су писале нашу историју. Међу њима су војвода Радомир Путник, песник и сликар Ђура Јакшић, сатирични приповедач Радоје Домановић, социјалистички теоретичар и политичар Светозар Марковић, војвода Живојин Мишић, песник Божидар Шујица и многи други.

Школа је 11. децембра 2008. одлуком Владе Републике Србије проглашена за школу од посебног националног значаја.[3]

Зграда

Од 1887. године школа је смештена у зграду у којој се и сада налази. Пројекат је урађен у Бечу, а изградња је трајала од 1884. до 1888. год. Столарија је још увек из тог периода, а изграђена је у једној бечкој столарској радионици. Зграда је под заштитом државе као културно историјски споменик од великог значаја

Референце

  1. ^ Карталовић, Бране (4. 1. 2018). „Прва крагујевачка гимназија у пламену”. Политика. Приступљено 9. 1. 2018.
  2. ^ Никић, Милан (6. 1. 2018). „Обнова крагујевачке гимназије коштаће 20 милиона динара”. Приступљено 9. 1. 2018.
  3. ^ Гимназија прославила јубилеј. 12. децембар 2008, приступљено 13. децембра 2008.

Спољашње везе

Gimnazija „Patrijarh Pavle”

Gimnazija „Patrijarh Pavle”, nekadašnja Petnaesta beogradska gimnazija, počela je sa radom 1991. godine.

Гимназија 20. октобар (Бачка Паланка)

Гимназија „20. октобар“ је прва и једина Гимназија у Бачкој Паланци.

Гимназија Крушевац

Гимназија Крушевац је четворогодишња средња школа која се налази у Крушевцу и функционише у оквиру образовног система Републике Србије.

Гимназија Лесковац

Лесковачка гимназија је основана 1879. године као Нижа реална гимназија, тако је она једна од најстаријих школа те врсте у овом делу Србије.

Гимназија Младеновац

Гимназија Младеновац је гимназија у Младеновцу, једна од две средње школе у том граду. Основана је 1950. године.

Настава се одвија у две смене. У склопу ваннаставних активности организован је рад секција: драмска, информатичка, ликовна, новинарска, психолошка, рецитаторска, спортска, филозофска и шаховска секција, а активан је и школски хор.

Гимназија Пирот

Гимназија Пирот је општеобразовна установа, која својим ученицима пружа четворогодишње образовање, и једина је гимназија у Пироту. Основана је 1879. године. Сада је то модерна школа, чији се ученици могу школовати у три образовна профила (смера). Школа је, такође, изузетно активна у међународној сарадњи са другим школама сличног типа.

Гимназија Свети Сава (Београд)

Гимназија Свети Сава је средња школа општеобразовног типа, у четворогодишњем трајању. Налази се у центру Београда, у Ресавској улици бр.58,(бивша Генерал Жданова), на општини Савски венац.

Гимназија Светозар Марковић (Сурдулица)

Сурдуличка гимназија је основана 1921. године, као Грађанска школа. Наредне године, на Видовдан, постављен је камен-темељац за изградњу будуће гимназије. Свечано отварање гимназије било је 24. августа 1924. године. Свечаном отварању су присуствовали патријарх српски Димитрије и краљ Александар I Карађорђевић са супругом, краљицом Маријом. Школа је угашена 1959. године, из политичких разлога, а обновљена 1990. године, под именом „Светозар Марковић“.

Гимназија Стеван Пузић

Гимназија „Стеван Пузић" је гимназија у Руми. Једна је од пет гимназија на подручју Сремског округа.

Гимназија у Куршумлији

Гимназија у Куршумлији је основана 1962. године, а њен први назив био је Радован Јовановић - Сеља. Године 1968. дошло је до спајања Гимназије и Економске школе у Центар за средње образовање, који је радио до 1990. године. Поделом Центра, гимназија је 1991. формирана наново под старим именом. Од 1994. носи једноставан назив Гимназија.Гимназија у Куршумлији уписује два смера: друштвено-језички и природно-математички, са по 60 ученика.

Гимназија у Обреновцу

Гимназија у Обреновцу је средња школа, налази се у Обреновцу.

Гимназија „Вук Караџић“ Трстеник

Гимназија „Вук Караџић“ је четворогодишња средња школа која се налази у Трстенику и функционише у оквиру образовног система Републике Србије.

Школа у садашњем облику постоји од 1990. године, а формирана је након укидања усмереног образовања у тадашњој Југославији, трансформацијом образовног центра „Прва Петолетка“.

Гимназија „Вук Караџић” у Бабушници

Гимназија „Вук Караџић” у Бабушници је средњошколска установа, гимназијског типа у општини Бабушница.

Десета београдска гимназија

Десета гимназија „Михајло Пупин“ у Београду је гимназија општег смера која се налази на Новом Београду у улици Антифашистичке борбе 1а (бивша улица Пролетерске солидарности) у блоку 21.

Пожаревачка гимназија

Пожаревачка гимназија је гимназија у Пожаревцу основана 24. септембра 1862. године указом књаза Михаила Обреновића.

Седма београдска гимназија

Седма београдска гимназија је гимназија која се налази на општини Звездара у насељу Миријево. Смештена је у објекту некадашње основне школе „Вукица Митровић“.

Има 746 ученика распоређених 25 одељења друштевно-језичког и природно-математичког смера. Фунцкију директора гимназије врши професор географије Мирослав Маркићевић.

Трећа београдска гимназија

Трећа београдска гимназија је од оснивања 1891. године па све до 1956. године носила назив Трећа београдска гимназија, a једно време између ратова Трећа мушка реална гимназија. Позната је у једном периоду као Класична гимназија, a од 1963. Осма београдска гимназија. Ти називи Трећа, Класична, па Осма београдска, уз оне друге што их је донела једна недовољно осмишљена реформа пред крај осамдесетих година, обједињује живописно здање у Његошевој 15. На главном улазу Гимназије налази се бронзана плоча са угравираним натписом.

Четрнаеста београдска гимназија

Четрнаеста београдска гимназија је средња школа општеобразовног типа, у четворогодишњем трајању. Налази се у центру Београда, у Хаџи Продановој 5, на општини Врачар.

Школе од посебног националног значаја у Србији
Гимназије у Србији

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.