Прва београдска гимназија

Прва београдска гимназија је гимназија са дугом традицијом, основана 1839. године у Београду. Налази се у центру Београда, у Улици Цара Душана 61, на месту где се некада налазила Видин капија кроз коју се улазило у Београд, а поред Цркве Александра Невског.

Годину дана након оснивања лицеја, октобра 1838. године у Крагујевцу, који је тада био престоница Србије, указом Милоша Обреновића у Београду је, 18. јуна 1839. године основана Прва београдска гимназија. Гимназија се налазила у Улици Југ Богдановој 26, у кући Николе Селаковића. На самом почетку гимназија је имала само два разреда, али је већ у наредне четири године добила свих пет разреда, тако да је, школске 1842—1843. године постала потпуна гимназија.

Први професори гимназије су били Василије Берара и Михајло Поповић, а за управитеља гимназије је именован Михајло Поповић. Законом од 1844. заслугом Јована Стерије Поповића реформисана је настава у Србији тако да је у гимназију уведен и шести разред, па она добија статус европских школа. Те године гимназија је добила и своју библиотеку и прве школске књиге.

Прва београдска гимназија
PrvaBeogradska
Прва београдска гимназија
Типдржавна
ЛокацијаУлица Цара Душана 61
Београд
ДржаваСрбија Србија
Веб-сајтПрва београдска гимназиа

Зграда гимназије

Зграда представља први наменски објекат пројектован за смештај Прве београдске гимназије која је основана читав век раније. Саграђена је 1938. године по пројекту архитекте Милице Крстић, у духу безорнаменталне модернистичке архитектуре Београда. Обликована је са три видљиве фасаде од којих је најзначајнија она окренута улици Цара Душана. Фасаде су оживљене низом прозорских отвора и три портала у приземној зони главне фасаде, што објекат стилски повезује са примерима касног модернизма.

Зграда је проглашена за непокретно културно добро као споменик културе.[1]

Познати ученици

Гимназију су похађале многе славне личности које су обележиле српску историју 19. и 20. века.[2] Међу њима су:

Гимназија данас

Прва београдска гимназија, спомен-школа и симбол успеха српске науке и уметности, мисли и културе, 2019. године прославиће 180 година од оснивања. У знак поштовања према знаменитим личностима које су стасавале, а неретко и предавале у гимназији, сви школски кабинети носе њихова имена.

Школу тренутно похађа близу 1000 ученика. Функцију директора школе врши Александар Андрејић.

Види још

Референце

  1. ^ Завод за заштиту споменика културе града Београда/Зграда Прве београдске гимназије
  2. ^ Знаменити ученици и професори Прве београдске гимназије Архивирано на сајту Wayback Machine (новембар 27, 2011) (на језику: енглески), Приступљено 23. 4. 2013.
  3. ^ Споменица о стогодишњици Прве мушке гимназије у Београду, штамп. Д. Грегорић, Београд 1939.
  4. ^ Крушевац Тодор, Петар Кочић - студија, Просвета, Београд. стр. 36 ,1951.

Спољашње везе

18. јун

18. јун (18.6.) је 169. дан године по грегоријанском календару (170. у преступној години). До краја године има још 196 дана.

26. август

26. август (26.08.) је 238. дан у години по грегоријанском календару (239. у преступној години). До краја године има још 127 дана.

Gimnazija „Patrijarh Pavle”

Gimnazija „Patrijarh Pavle”, nekadašnja Petnaesta beogradska gimnazija, počela je sa radom 1991. godine.

Гимназија 20. октобар (Бачка Паланка)

Гимназија „20. октобар“ је прва и једина Гимназија у Бачкој Паланци.

Гимназија Крушевац

Гимназија Крушевац је четворогодишња средња школа која се налази у Крушевцу и функционише у оквиру образовног система Републике Србије.

Гимназија Младеновац

Гимназија Младеновац је гимназија у Младеновцу, једна од две средње школе у том граду. Основана је 1950. године.

Настава се одвија у две смене. У склопу ваннаставних активности организован је рад секција: драмска, информатичка, ликовна, новинарска, психолошка, рецитаторска, спортска, филозофска и шаховска секција, а активан је и школски хор.

Гимназија Свети Сава (Београд)

Гимназија Свети Сава је средња школа општеобразовног типа, у четворогодишњем трајању. Налази се у центру Београда, у Ресавској улици бр.58,(бивша Генерал Жданова), на општини Савски венац.

Гимназија Светозар Марковић (Сурдулица)

Сурдуличка гимназија је основана 1921. године, као Грађанска школа. Наредне године, на Видовдан, постављен је камен-темељац за изградњу будуће гимназије. Свечано отварање гимназије било је 24. августа 1924. године. Свечаном отварању су присуствовали патријарх српски Димитрије и краљ Александар I Карађорђевић са супругом, краљицом Маријом. Школа је угашена 1959. године, из политичких разлога, а обновљена 1990. године, под именом „Светозар Марковић“.

Гимназија Стеван Пузић

Гимназија „Стеван Пузић" је гимназија у Руми. Једна је од пет гимназија на подручју Сремског округа.

Гимназија у Куршумлији

Гимназија у Куршумлији је основана 1962. године, а њен први назив био је Радован Јовановић - Сеља. Године 1968. дошло је до спајања Гимназије и Економске школе у Центар за средње образовање, који је радио до 1990. године. Поделом Центра, гимназија је 1991. формирана наново под старим именом. Од 1994. носи једноставан назив Гимназија.Гимназија у Куршумлији уписује два смера: друштвено-језички и природно-математички, са по 60 ученика.

Гимназија у Обреновцу

Гимназија у Обреновцу је средња школа, налази се у Обреновцу.

Гимназија „Вук Караџић“ Трстеник

Гимназија „Вук Караџић“ је четворогодишња средња школа која се налази у Трстенику и функционише у оквиру образовног система Републике Србије.

Школа у садашњем облику постоји од 1990. године, а формирана је након укидања усмереног образовања у тадашњој Југославији, трансформацијом образовног центра „Прва Петолетка“.

Гимназија „Вук Караџић” у Бабушници

Гимназија „Вук Караџић” у Бабушници је средњошколска установа, гимназијског типа у општини Бабушница.

Десета београдска гимназија

Десета гимназија „Михајло Пупин“ у Београду је гимназија општег смера која се налази на Новом Београду у улици Антифашистичке борбе 1а (бивша улица Пролетерске солидарности) у блоку 21.

Зграда уметничке школе у Београду

Зграда уметничке школе у Београду се налази у улици Краља Петра 4 и представља непокретно културно добро као споменик културе. Зграда је саграђена око 1836. године уз Конак кнегиње Љубице, када је имала намену као помоћни објекат, у коме је до 1842. године становао кнез Михаило. Зграда је припадала простору некадашње „Варош капије“, која је била средиште политичког и друштвеног живота Кнежевине Србије, у којем су било смештено Попечитељство унутрашњих дела, Правосуђа и Просвете, а од 1846. године у згради се уселила Прва београдска гимназија.

Грађена је у бондручном конструктивном систему, типичном за градитељство прве половине 19. века у Београду. Зграда је саграђена као једноспратни објекат са основом у облику ћириличног слова 'П'. Небитне измене и просторно прилагођавање намени нису утицале на њен споменички карактер.

Уметничкозанатска школа, као наставак Српске цртачке и Српске сликарске школе Кирила Кутлика односно Ристе Вукановића започела је своју делатност у овој згради 1905. године. Прерастањем у Академију ликовних уметности, исељена је 1937, а њене просторије заузела је новооснована Академија примењених уметности. Данас се у овој згради налази деканат и неколико одсека Факултета примењених уметности.

Споменичност овог објекта условљена је педагошким и јавним деловањем просветних установа, отшколованих генерација међу којима су и државници, научници, књижевници, уметници и друштвени радници, у дугом временском распону од 1847. до данас.

Пожаревачка гимназија

Пожаревачка гимназија је гимназија у Пожаревцу основана 24. септембра 1862. године указом књаза Михаила Обреновића.

Седма београдска гимназија

Седма београдска гимназија је гимназија која се налази на општини Звездара у насељу Миријево. Смештена је у објекту некадашње основне школе „Вукица Митровић“.

Има 746 ученика распоређених 25 одељења друштевно-језичког и природно-математичког смера. Фунцкију директора гимназије врши професор географије Мирослав Маркићевић.

Трећа београдска гимназија

Трећа београдска гимназија је од оснивања 1891. године па све до 1956. године носила назив Трећа београдска гимназија, a једно време између ратова Трећа мушка реална гимназија. Позната је у једном периоду као Класична гимназија, a од 1963. Осма београдска гимназија. Ти називи Трећа, Класична, па Осма београдска, уз оне друге што их је донела једна недовољно осмишљена реформа пред крај осамдесетих година, обједињује живописно здање у Његошевој 15. На главном улазу Гимназије налази се бронзана плоча са угравираним натписом.

Гимназије у Србији
Општине
Знамења
Дворци и тврђаве
Цркве
Култура
Музеји
Образовање
Саобраћај

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.