Прахово

Прахово је насеље у Србији у општини Неготин у Борском округу.

Према попису из 2002. било је 1506 становника (према попису из 1991. било је 2296 становника).

Прахово
Prahovo
Административни подаци
Држава Србија
Управни округБорски
ОпштинаНеготин
Становништво
 — 2011.1506
Географске карактеристике
Координате44°17′19″ СГШ; 22°35′20″ ИГД / 44.288666° СГШ; 22.589° ИГДКоординате: 44°17′19″ СГШ; 22°35′20″ ИГД / 44.288666° СГШ; 22.589° ИГД
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина49 м
Прахово на мапи Србије
Прахово
Прахово
Прахово на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број19330
Позивни број019
Регистарска ознакаNG

Положај села

Прахово је индустријско насеље збијеног типа удаљено 9 километара североисточно од Неготина. Смештено је на просечно 60 метара надморске висине, на десној обали Дунава. Железничком пругом и савременим путем повезано је са већим насељима. Површина атара је 1.957 хектара.

Насеље је поред Дунава а између села Радујевац, Самариновац и Душановац. Куће су на тераси, коју Дунав ретко запљускује, јер је од ње до реке пошира шљунковита и песковита обала.[1]

Историја

Остаци старије насељености упућују на знатну старост насеља (трагови старог утврђења, локалитети Селиште и Стара Капела и други). Захваљујући близини дунавског лимеса и важних комуникација, на подручју Прахова се од 4. до 6. века развијао римски град Акве (лат. Aquae) који је припадао провинцији Приобалној Дакији (лат. Dacia Ripensis). Римски град Акве је имао и свог епископа, који је у 6. веку био потчињен архиепископу Јустинијане Приме (лат. Iustiniana Prima).[2]

У близини Прахова константовани су праисторијски локалитети: Идеће (вишеслојно праисторијско насеље из средњег неолита откривено шездесетих година прошлог века током изградње локалног пута ка Прахову), затим локалитет поред железничке станице (где су откривени налази који припадају старчевачкој култури и металном добу) и локалитет Фабрика суперфосфата (вишеслојно праисторијско насеље из средњег неолита).[3]

Под садашњим именом, Прахово се први пут помиње у турским пописима у 16. веку (1530. године) као насеље са 34 куће. Године 1586. је имало 24 куће.

На аустријским картама, Лангеровој и карти Темишварски Банат забележено је под именом Prahova-Prava, а 1736. године свештеник је у Прахову опслуживао 60 кућа. Село Prahova забележено је 1784. године. У периоду од 1807-1810. године забележено је под именима: Grahva, Prahova и Праова, а 1811. године – Праово. Године 1846. Прахово је имало 160, 1866. – 203, а 1924. године 370 кућа.[4]

Данашње насеље је подељено на Прахово (главни део насеља), Колонију и Прахово пристаниште.

Између два светска рата у Прахову су живеле следеће фамилије: Брсановић, Драгић, Трандафиловић, Ануцојевић, Брзуловић, Првујкић и Теодосијевић, Бребуловић, Удрић или Черчеловић, Њењуловић, Аврамовић, Праховљановић, Војимировић, Ћиришановић, Јеремић, Михајловић, Крекуловић, Димитријевић, Владић или Костантиновић, Ротаровић, Предић, Миорић, Јанковић, Војиновић и Кицупрановић, Андрејевић, Крачуновић, Шонић, Калинуцић, Гугић, Апановић, Челојевић, Абрашевић, Станчуловић, Танасијевић, Драгушиновић, Поповић, Буљигић, Фурњигић, Боболановић, Царановић и многе друге.[5]

Заветина насеља је Света Тројица. Православна црква Вазнесења Господњег у насељу је сазидана 1872. године.

Становништво Прахова је православно, а национално се изјашњава као српско (93,29%), влашко (3,12%) и остали (3,59%). Прахово је сврстано у влашка насеља.

Прахово је 1921. године имало 370 кућа и 1.914 становника, 1948 - 566 кућа и 2.186 становника, а 2002. године 700 кућа и 1.495 становника. Године 2007. на привременом раду у иностранству из овог насеља је око 580 становника (углавном у Аустрији, Немачкој, Швајцарској и Америци).

Основна школа у насељу је почела са радом 1882. године. Школске 2006/2007. године је имала 107 ученика.

Земљорадничка задруга у Прахову је основана 1899. године. (обнављана 1921. и 1947. године). Године 1960. припојена је Земљорадничкој задрузи у Неготину, заједно са задругама из Душановца и Самариновца. У периоду од 1950. до 1953. године у Прахову је радила и Сељачка радна задруга „Добривоје Радосављевић-Боби“ (престала са радом на основу одлуке скупштине задругара). Електричну расвету Прахово добија 1931. године (када је изграђена термо електрана за потребе железнице), Дом културе 1950, телефонске везе са светом 1982. (1989. године), а водовод 1998. године.

Код Прахова Немци су у Другом светском рату операција Дунавски вилењак потопили више десетина сопствених бродова и чамаца да не падну у руке Совјетском Савезу.

Овде се налази ФК Дунав Прахово.

Демографија

У насељу Прахово живи 1257 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 44,0 година (42,2 код мушкараца и 45,8 код жена). У насељу има 488 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,08.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[6]
Година Становника
1948. 2.186
1953. 2.174
1961. 2.600
1971. 2.455
1981. 2.412
1991. 2.296 1.809
2002. 1.506 2.235
Етнички састав према попису из 2002.[7]
Срби
  
1.405 93,29 %
Власи
  
47 3,12 %
Румуни
  
11 0,73 %
Црногорци
  
5 0,33 %
Роми
  
4 0,26 %
Хрвати
  
1 0,06 %
Словенци
  
1 0,06 %
Македонци
  
1 0,06 %
Бугари
  
1 0,06 %
Југословени
  
1 0,06 %
непознато
  
24 1,59 %

Саобраћај

26.09.13 Prahovo Pristanište 710.005 (10101009494)
Железничка станица у Прахову

Референце

  1. ^ Јовановић, Коста (1940). Неготинска Крајина и Кључ - Српски етнографски зборник, књига 55. Београд: Српска краљевска академија. стр. 203.
  2. ^ Turlej 2016, стр. 56, 125-133.
  3. ^ Булатовић Александар, Капуран Александар, Јањић Гордан (2013). Археолошка грађа Србије - Неготин, Културна стратиграфија праисторијских локалитета Неготинске Крајине. Београд-Неготин: Археолошки институт Београд, Музеј Крајине Неготин. стр. 159-169. ISBN 978-86-80093-75-8.
  4. ^ Јовановић, Коста (1940). Неготинска Крајина и Кључ - Српски етнографски зборник, књига 55. Београд: Српска краљевска академија. стр. 204.
  5. ^ Јовановић, Коста (1940). Неготинска Крајина и Кључ - Српски етнографски зборник, књига 55. Београд: Српска краљевска академија. стр. 205.
  6. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
  7. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
  8. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Литература

Спољашње везе

Акве

Акве (лат. Aquae, грч. Ακυες) је некадашњи позноантички римски и раносредњовековни византијски утврђени град који је био лоциран поред обале Дунава, у близини дунавског лимеса, код данашњег места Прахово. Град је припадао провинцији Приобалној Дакији (лат. Dacia Ripensis) и био је епископско седиште са великим административним подручјем, како се наводи у XI новели цара Јустинијана.Први епископ града Акве у списима је епископ Виталије 343. године. Током 6. века, епископи града Акве били су потчињен архиепископу Јустинијане Приме (лат. Iustiniana Prima). Савремена Тимочка епархија представља наследницу древне Аквенске епархије, а тимочки епископи су по том основу наслдници древних аквенских епископа.

Град Акве помиње се и у попису Прокопија из Цезареје места као седиште једног од дистрикта са 37 кастела. a на једном другом месту исти писац помиње Акве крај Дунава као градић који је обновио цар Јустинијан, када су га Авари разорили.Град је у античком периоду имао значајно војни и трговачки значај. Са његових утврђења је контролисан прелаз преко Дунава код Великог острва. У његовом саставу је било и утврђено пристаниште.

Горња Мезија

Горња Мезија (лат. Moesia Superior) је римска провинција настала у доба Домицијана (вероватно 85. или 86. године) поделом раније успостављене провинције Мезије. Граница између Горње и Доње Мезије ишла је реком Чибрицом (на територији данашње Бугарске). Границе Горње Мезије обухватале су, грубо говорећи територију данашње Србије без Војводине и без већег дела Косова и Метохије, један мањи део северозападне Бугарске, као и северну Македонију. Западна граница Мезије вероватно није ишла Дрином, него нешто источније (Чачак је тако био у провинцији Далмацији). Након Трајанових Дачких ратова Мезија се проширила на север да би заузела територију између Дунава и доње Тисе, до реке Марош.

Горња Мезија је увек била војна, гранична провинција римског царства. Највећи римски војни логори су били у Београду (римски Сингидунум), недалеко од Пожаревца (римски Виминацијум): ту су биле стациониране две легије, кључне за одбрану дунавског лимеса.

И други градови у Горњој Мезији имали су војне логоре: Рацијарија (у данашњој Бугарској), на пример. Од градова од већег значаја у Горњој Мезији треба споменути Скупи (недалеко од данашњег Скопља), Ремесијана (данас Бела Паланка), Улпијана (данас Липљан), Акве (данас Прахово), Наисус (данас Ниш).

У време цара Хадријана ови већи градови у Горњој Мезији добили су статус муниципијума, а у то време латински језик и римска култура се проширила и у ову провинцију.

Током велике унутрашње кризе у III веку, провинција Мезија је јако страдала. Када је цар Аурелијан 270. године евакуисао прекодунавску Дакију, источни део Горње Мезије је издвојен из састава ове провинције и на том подручју је створена нова провинција, названа "Дакија Аурелијана" (лат. Dacia Aureliana), која је касније подељена на две нове провинције — Приобалну Дакију и Унутрашњу Дакију.

У време римског цара Диоклецијана (284—305) провинција Горња Мезија је раздељена на провинцију Прву Мезију (лат. Moesia Prima) на северу и провинцију Дарданију (лат. Dardania) на југу.Једна од најзначајнијих римских грађевина на овим просторима био је Трајанов мост.

Зона Исток у фудбалу

Зона Исток је једна од укупно дванаест зонских лига у фудбалу. Зонске лиге су четврти ниво лигашких фудбалских такмичења у Србији. Лига је формирана 2014. године приликом реорганизације такмичења четвртог ранга на територији Фудбласког савеза региона Источне Србије када су уместо дотадашњих Нишке и Поморавско-Тимочке настале три нове зоне - Запад, Исток и Југ. Виши степен такмичења је Српска лига Исток, а нижи су окружне лиге - Борска и Зајечарска. Првак лиге иде директно у Српску лигу Исток.

Крџалијска област

Крџалијска област (буг. Област Кърджали) се налази у јужном делу Бугарске. Ова област заузима површину од 3.209,1 km² и има 163.341 становника. Административни центар Крџалијске области је град Крџали.

Књажевац

Књажевац (до 1859. године Гургусовац) је градско насеље и седиште истоимене општине у Зајечарском округу у Србији. Према попису из 2011. било је 18.404 становника (према попису из 2002. био је 19.351 становник).

Град се налази у долини реке Тимок. У римско доба био је познат под именом Timacum Minus. Касније је носио име Гургусовац. Данашње име је добио 1859. по кнезу Милошу Обреновићу.

Овде се налазе Народна библиотека Његош и Црква Светог Ђорђа у Књажевцу.

Милош В. Цветковић

Милош Цветковић (Зајечар, 27. фебруара 1990) српски је фудбалер, који тренутно наступа за Тутин.

Милош Савић

Милош Савић (Шабац, 19. јуна 1997) српски је фудбалски голман, који тренутно наступа за Мачву из Шапца.

Неготин

Неготин је градско насеље и седиште истоимене општине у Борском округуу, Србији. Према попису из 2002. било је 17.758 становника (према попису из 1991. било је 17.355 становника), а према последњем попису из 2011. има 16.882 становника.

Неготин се налази близу тромеђе Србије, Румуније и Бугарске. Име Неготин је први пут забележено у 16. веку. Место није имало значаја до 18. века, када је постало важно војно упориште. Године 1833. Неготин је трајно ушао у састав Србије и отада почиње његов бржи развој, који је трајао до почетка Првог светског рата.

Неготин је, између осталог, познат и као родно место композитора Стевана Мокрањца.

Односи Републике Српске и Румуније

Односи Републике Српске и Румуније представљају спољне односе једног од два ентитета у Босни и Херцеговини, Републике Српске и Румуније, независне државе у југоисточној, дјелимично у средњој Европи. Република Српска и Румунија немају успостављена дипломатска, конзуларна или привредна представништва.

Сврљишки Тимок

Сврљишки Тимок је река у Србији. Извире у подножју Сврљишких планина. После 64 km свог тока код Књажевца се спаја са Трговишким Тимоком и чини Бели Тимок.

Настаје спајањем трију крашких речица на 450 м надморске висине. Те речице су: Турија (између села Периш и Лозан), Манојличка река (село Манојлица) и Вишевска (Околишка) река (извире код села Околиште и протиче подно села Гушевац). Сврљишки Тимок затим тече кроз широку и плодну долину дугу 20 km, у којој је варошица Сврљиг (по којој је и добио име). Код села Нишевца утиче у клисуру, а ту уз реку има више кратких врела. Клисура је усечена у кречњаке око 160 м, и дужина јој је 1200 м. Низводније река протиче малом котлином близу села Варош, а затим се пробија кроз Сврљишку клисуру с местимичном ширином од 20 м, чије се стране издижу 110 - 360 м. Кроз клисуру дужине 15 km пролази железничка пруга Ниш-Зајечар-Прахово. У њој је пробијено 19 железничких тунела, који пресецају укљештене меандре. По изласку из клисуре река улази у плитку долину, и пошто прође кроз Књажевац каналисаним коритом, спаја се са Трговишким Тимоком на 209 м надморске висине. Сврљишки Тимок је дуг 65,5 km, површина његовог слива је 730,7 km², а густина речне мреже је 669 м/km². Протицај код Књажевца износи 6,7 m³/s.

Од 2006. године на реци је забележено више великих помора рибе. (Вести о помору рибе из 2007 ).

Српска лига Исток

Српска лига Исток је једна од 4 Српске лиге у фудбалу. Српске лиге су трећи ниво лигашких фудбалских такмичења у Србији. Виши степен такмичења је Прва лига Србије, а нижи су четири зоне - Запад, Исток, Југ и Центар. До сезоне 2006/07. имала је 18 чланова, док од сезоне 2007/08. броји 16 чланова.

Српска лига Исток 2015/16.

Српска лига Исток у сезони 2015/16. је једна од четири Српске лиге у фудбалу, које су трећи степен фудбалских тамичења у Србији. Лига броји 16 клубова. Виши степен такмичења је Прва лига Србије, а нижи су три зоне - Запад, Исток и Југ.

Српска лига Исток 2016/17.

Српска лига Исток у сезони 2016/17. је једна од четири Српске лиге у фудбалу, које су трећи степен фудбалских тамичења у Србији. Лига броји 16 клубова. Виши степен такмичења је Прва лига Србије, а нижи су три зоне - Запад, Исток и Југ.

Српска лига Исток 2017/18.

Српска лига Исток у сезони 2017/18. је једна од четири Српске лиге у фудбалу, које су трећи степен фудбалских тамичења у Србији. Лига броји 16 клубова. Виши степен такмичења је Прва лига Србије, а нижи су три зоне — Запад, Исток и Југ.

Српска лига Исток 2018/19.

Српска лига Исток у сезони 2018/19. је једна од четири Српске лиге у фудбалу, које су трећи степен фудбалских тамичења у Србији. Лига у овој сезони броји 18 клубова. Виши степен такмичења је Прва лига Србије, а нижи су три зоне — Запад, Исток и Југ.

Одлуком ФСС лига је проширена са 16 на 18 клубова. Статус у њој су сачували Моравац Орион, Прва петолетка Трстеник и Табане 1970. У овој сезони Табане 1970 наступа под именом Јагодина Табане.

Српска лига Исток 2019/20.

Српска лига Исток у сезони 2019/20. је једна од четири Српске лиге у фудбалу, које су трећи степен фудбалских тамичења у Србији. Лига броји 16 клубова. Виши степен такмичења је Прва лига Србије, а нижи су четири зоне — Запад, Исток, Југ и Центар.

Тимок

Тимок (лат. Timacus) је река у источној Србији. У ствари Тимок је скуп река са истим именом и придевом испред (Црни Тимок, Бели Тимок, Сврљишки Тимок, Трговишки Тимок, Велики Тимок). Од извора Сврљишког Тимока до ушћа Великог Тимока у Дунав има 203 km. Река тече кроз Србију, а последњих 15 km представља границу Србије и Бугарске. Ушће се налази на надморској висини од 28 m, што представља и најнижу тачку у Србији. Тимок је део Црноморског слива са протоком од 24 m³/s, а може да досегне и 40 m³/s. Тимок је десна и последња притока Дунава У Србији.

ФК Дунав Прахово

Фудбалски клуб Дунав је српски фудбалски клуб из Прахова, насеља у општини Неготин. Тренутно се такмичи у Српској лиги Исток, трећем такмичарском нивоу српског фудбала.

Насељена места општине Неготин
Знаменитости и споменици културе
Верски објекти у општини Неготин

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.