Православна црква у Црној Гори

Православна црква у Црној Гори је органски дио Српске православне цркве.

Сачињавају је Митрополија црногорско-приморска и Епархија будимљанско-никшићка, као и дијелови епархија Милешевске и Захумско-херцеговачке.

Конституисање

Православна црква у Црној Гори је конституисана одлуком Светог архијерејског сабора Српске православне цркве (АС бр. 95/зап. 208) на редовном засједању од 26. маја 2006. године у духу очувања јединства Цркве и вјековног поретка древне (1920. године васпостављене) Пећке патријаршије, поштyjући углед Митрополије црногорске и њену историјску улогу у животу Црне Горе која је поново стекла своју државност и ради што успјешнијег остваривања спасоносне мисије Цркве.

Православну цркву у Црној Гори сачињавају епархије Српске православне цркве: Митрополија црногорско-приморска и Епархија будимљанско-никшићка, као и дијелови епархија Милешевске и Захумско-херцеговачке.[1][2][3]

Епископски савјет

Након обнове Епархије будимљанско-никшићке (2001) и устоличења новоизабраног будимљанско-никшићког епископа Јоаникија Мићовића (2002), православни хришћани у Црној Гори су по први пут након скоро пола вијека добили и другог столујућег јерарха (поред цетињског) на својој територији, након чега је у септембру 2003. године одржан и савјет свих епископа чије епархије у цјелини или делимично покривају подручје Црне Горе,[4] а слични састанци су повремено одржавани и током наредних година.[5]

Након проглашења државне независности Црне Горе (2006), стекли су се предуслови за образовање сталног Епископског савјета, по узору на раније основане епископске савјете у Хрватској и Босни и Херцеговини.

Епископски савјет Православне цркве у Црној Гори сачињавају епископи епархија Црногорско-приморске, Будимљанско-никшићке, Милешевске и Захумско-херцеговачке. Епископским савјетом предсједава архиепископ цетињски и митрополит црногорско-приморски. Ово тијело се састаје по потреби, ради савјетовања и доношења одлука из надлежности Епископског савјета.

Једна од основних дужности Епископског савјета Православне цркве у Црној Гори јесте да у сарадњи са државом Црном Гором и њеним надлежним органима покрене и да помаже израду и доношење Закона о положају Православне цркве и различитих вјерских заједница у Црној Гори и да предузме све потребне мјере у циљу заштите свеукупне духовне и материјалне, покретне и непокретне имовине Православне цркве у Црној Гори, као и на доношењу Закона о реституцији национализоване и одузете црквене имовине послије Другог свјетског рата.

О своме раду Епископски савјет Православне цркве у Црној Гори је дужан, сходно утемељеном канонском поретку, да извјештава Свети архијерејски сабор Српске православне цркве.

На сједници одржаној 1. децембра 2006. године на Цетињу, Епископски савјет је разматрао низ питања која су се односила на будуће уставно регулисање положаја вјерских заједница у Црној Гори. Тим поводом је закључено да би у новом уставу, који је у то вријеме био у припреми, требало задржати основна рјешења из дотадашњег Устава Црне Горе (1992). Истога дана, чланови Епископског савјета састали су се и са Филипом Вујановићем, тадашњим Предсједником Црне Горе, који је такође боравио на Цетињу. Том приликом, вођени су разговори о низу питања из области црквено-државних односа, а предсједнику Вујановићу су саопштени и ставови Епископског савјета о будућим уставним рјешењима.[6][7]

Види још

Извори

  1. ^ „САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ ЕПИСКОПСКОГ САВЈЕТА ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ У ЦРНОЈ ГОРИ”. www.mitropolija.com (на језику: српски). 25. 2. 2012. Приступљено 31. 8. 2017.
  2. ^ Саопштење за јавност Епископског Савјета Православне Цркве у Црној Гори („СПЦ“, 28. фебруар 2010), Приступљено 28. 6. 2019.
  3. ^ Саопштење са шесте сједнице Епископског савјета Православне Цркве у Црној Гори, Манастир Ждребаоник, 28. септембар 2011. („СПЦ“, 29. септембар 2011), Приступљено 28. 6. 2019.
  4. ^ Српска православна црква (2003): Саопштење за јавност Епископског Савета Православних Епископа Црне Горе Српске Православне Цркве
  5. ^ Српска православна црква (2005): Саопштење са братског састанка Епископа са терена Црне Горе
  6. ^ Српска православна црква (2006): Епископски савет Црне Горе разговарао са председником Филипом Вујановићем
  7. ^ Српска православна црква (2007): Писмо архиепископа цетињског митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија учесницима процеса доношења Устава Црне Горе

Литература

Спољашње везе

Амфилохије Радовић

Амфилохије (световно Ристо Радовић; Доња Морача код Колашина, 7. јануар 1938) митрополит је црногорско-приморски. Био је епископ банатски од 1985. до 1991.

Његова почасна и литургијска титула гласи: архиепископ цетињски, митрополит црногорско-приморски, зетско-брдски и скендеријски и егзарх свештеног трона пећког.

Епархије Српске православне цркве

Епархије Српске православне цркве су главне црквенојерархијске и црквеносамоуправне јединице у Српској православној цркви.

Непосредни поглавар епархије је епархијски архијереј. Главни је представник и руководилац свега црквено-духовног живота и црквеног поретка у епархији. Своју црквенојерархијску власт врши самостално, а црквеносамоуправне послове у заједници са свештенством и народом. Епархију чине архијерејска намјесништва, црквене општине, парохије и манастири.

Методије Остојић

Методије (световно Љубиша Остојић; Сарајево, 1. април 1976) викарни је епископ диоклијски.

Митрополија црногорско-приморска

Митрополија црногорско-приморска је епархија Српске православне цркве. Надлежни архијереј је митрополит Амфилохије (Радовић), а сједиште митрополије се налази на Цетињу док је Саборна црква у Подгорици. Основана је 1219. године као Зетска епархија, од стране Светог Саве, првог српског архиепископа. Најстарија је епархија Српске православне цркве и једина која постоји без престанка и без икаквих прекида од стицања аутокефалности 1219. године.

Односи Србије и Црне Горе

Односи Србије и Црне Горе су инострани односи Републике Србије и Црне Горе.

Отаџбинска српска странка (Црна Гора)

Отаџбинска српска странка (ОСС) је српска политичка партија у Црној Гори. Основана је почетком 2009. године. Залаже се за унапређење положаја српског народа у Црној Гори. Приликом оснивања, за предсједника странке је изабран Александар Стаматовић, а за потпредсједника Аћим Вишњић, некадашњи високи функционери Српске радикалне странке у Црној Гори.Назив странке се у јавности понекад наводи и у колоквијалном облику: Српска отаџбинска странка.

Савић Марковић Штедимлија

Савић Марковић Штедимлија (Стијена Пиперска, Црна Гора, 13. (26.) јануар 1906. — Загреб, Југославија, 15. јануар 1971.) је био похрваћени црногорски књижевник, књижевни критичар, публициста и политички активиста. Иако је родом био из унутрашњости Црне Горе, накнадно је постао велики заговорник хрватизације. Као један од првих идеолога специфичног црногорског национализма уобличио је тезу о првобитном хрватском пореклу Црногораца и њиховој етничкој посебности у односу на Србе. Према његовим замислима, Црна Гора је проистекла из наводне "Црвене Хрватске", замишљене историографске творевине из Љетописа попа Дукљанина. Заступање таквих теза обезбедило му је наклоност хрватских националистичких и антисрпских кругова у Загребу. За вријеме Другог свјетског рата (1941-1945) био је сарадник усташког режима у Независној Држави Хрватској, где је активно учествовао у стварању Хрватске православне цркве.

Српска православна црква у Босни и Херцеговини

Српска православна црква у Босни и Херцеговини је органски дио Српске православне цркве.

Сачињавају је Митрополија дабробосанска и епархије Бањалучка, Бихаћко-петровачка, Захумско-херцеговачка и приморска и Зворничко-тузланска.

Српска православна црква у Сјеверној и Јужној Америци

Српска православна црква у Сјеверној и Јужној Америци (енгл. Serbian Orthodox Church in North and South America) органски је дио Српске православне цркве. Обухвата све епархије СПЦ које се налазе на подручју Сјеверне и Јужне Америке: Буеносајреску, Западноамеричку, Источноамеричку, Канадску и Новограчаничко-средњозападноамеричку. Заједнички и аутономни послови ових епархија уређени су посебним Уставом Српске православне цркве у Сјеверној и Јужној Америци, који је донесен 2007. године, а потом и потврђен од Светог архијерејског сабора Српске православне цркве.Средином 2019. године, учињен је покушај промјене дотадашњег црквеног уређења, путем доношења посебног Устава Српских православних епархија у Сједињеним Америчким Државама, са редефинисаним дјелокругом, који се односио на епархије: Источноамеричку, Западноамеричку и Новограчаничко-средњозападноамеричку. Међутим, поменута промјена се испоставила као противправна, усљед чега је Свети архијерејски синод Српске православне цркве на свом засједању које је одржано 25. септембра 2019. године у Београду, донио одлуку о поништењу спорних промјена и враћању црквеног поретка у пређашње стање.

Српска православна црква у Хрватској

Српска православна црква у Хрватској је органски дио Српске православне цркве.

Сачињавају је Митрополија загребачко-љубљанска и епархије Горњокарловачка, Далматинска, Пакрачко-славонска, Осјечкопољска и барањска и Епархија захумско-херцеговачка и приморска на подручју Дубровника.

Хришћанство у Црној Гори

Хришћанство у Црној Гори представља већинску религију. Од укупног броја становника Црне Горе, 74,24% су православни хришћани, а 3,54% су римокатолици. Поред тога постоји значајан постотак муслимана.

Развој хришћанства у областима које обухвата данашња Црна Гора је већином везано за цетињску митрополију (православље) и барску надбискупију и которску бискупију (католицизам). Територијалним проширењем Црне Горе, у каснијем периоду, на развој хришћанства имају и друге епархије.

Хумска епархија

Хумска епархија је некадашња епархија Српске православне цркве, коју је 1219. године основао први српски архиепископ Свети Сава за области Хумске Земље и Травуније (данашња Херцеговина, са Старом Херцеговином и Дубровачким приморјем). Приликом оснивања, сједиште епархије је било при манастиру Богородице Стонске, у тадашњем главном хумском приморском месту Стону. Епархијско сједиште је накнадно измјештео у манастир Светих апостола Петра и Павла на Лиму, те је по томе ова епископија понекад називана и Лимском епархијом, а њени јерарси су носили и почасни наслов митрополита.

Црногорска православна црква

Црногорска православна црква (ЦПЦ) је неканонска, самозвана вјерска заједница која дјелује на подручју Црне Горе и у црногорским исељеничким круговима. Основана је 1993. године, на Цетињу, а регистрована је 17. јануара 2000. године код Одјељења за безбједност (МУП) на Цетињу. Настала је уз позивање на опште одредбе из Закона о вјерским слободама који је, иначе, престао да важи са доношењем Устава Црне Горе из 1992. године, и зато је Министарство правде претходно одбило да је региструје.Поред ЦПЦ, на подручју Црне Горе почевши од 2018. године, дјелује још једна, такође неканонска Црногорска православна црква (ЦПЦ-2018).

Црногорска православна црква (2018)

Црногорска православна црква (ЦПЦ-2018) је неканонска вјерска заједница, православног вјероисповиједања, која дјелује на подручју Црне Горе. Настала је 2018. године, одвајањем дијела вјерника од нешто старије, али такође неканонске Црногорске православне цркве, која је основана 1993. године (у даљем тексту: ЦПЦ-1993). Тиме су у Црној Гори настале двије неканонске и међусобно супротстављене организације, које обије претендују на исти назив ("Црногорска православна црква"), чиме је међу црногорским аутокефалистима дошло до унутрашњег раскола и организационе подјеле. Новостворена ЦПЦ-2018 је према сопственом црквеном уставу, који је усвојен 16. јуна 2019. године, организована као "Православна црква у Црној Гори", са једном јединственом Подгоричко-дукљанском епархијом, на чијем се челу налази архимандрит Владимир Лајовић, у својству привременог управитеља (администратора).Непосредно по оснивању, ЦПЦ-2018 је ступила у везу са појединим неканонским православним црквама у Италији, ради стварања предуслова за успостављање сопствене (неканонске) јерархије у Црној Гори.

Црногорска православна црква (вишезначна одредница)

Црногорска православна црква може бити:

Православна црква у Црној Гори, органски део Српске православне цркве на подручју Црне Горе;

Црногорска православна црква, неканонска верска организација основана 1993. године;

Црногорска православна црква (2018), неканонска верска организација основана 2018. године.

Црногорска црква

Црногорска црква може бити:

у најопштијем смислу - било која црква у Црној Гори (православна, католичка, протестантска)

Православна црква у Црној Гори, канонски део Српске православне цркве, на подручју Црне Горе

Црногорска православна црква, неканонска верска организација основана 1993. године

Црногорска православна црква (2018), неканонска верска организација основана 2018. године

Католичка црква у Црној Гори, саставни део Католичке цркве, на подручју Црне Горе

Гркокатоличка црква у Црној Гори, источни огранак Католичке цркве, на подручју Црне Горе

Црногорско православље

Црногорско православље може бити:

у најопштијем, односно територијалном значењу: Православље на просторима Црне Горе

Црногорско канонско православље: Православна црква у Црној Гори, органски део Српске православне цркве на подручју Црне Горе

Црногорско неканонско православље: неканонско православље на подручју Црне Горе:

Црногорска православна црква, неканонска верска организација основана 1993. године

Црногорска православна црква (2018), неканонска верска организација основана 2018. године

Црногорославље, екстремни облик црногорског религијског национализма

Тијела и органи
Установе
Епархије
Охридска
архиепископија
Органски дијелови
Раније црквено
уређење
Теме Црне Горе 
Историја
Географија
Политика
Привреда
Друштво

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.