Православна охридска архиепископија

Православна охридска архиепископија (ПОА)[1] јесте помјесна и аутономна црква под јурисдикцијом Српске православне цркве.

На подручју Северне Македоније постоји и неканонска Македонска православна црква, која је створена 1967. године, а почевши од 2010. године у истој држави делује још једна, такође неканонска Македонска истинска православна црква.

Православна охридска архиепископија
Православна Охридска Архиепископија
Logo-mk
Грб
Основни подаци
Обнова17. мај 2002.
Киријархална цркваСрпска православна црква
Аутономија24. мај 2005.
Канонско признањеканонски призната
Предстојатељархиепископ охридски и митрополит скопски и мјестобљуститељ велешко-повардарски Јован VI (Вранишковски)
СједиштеБитољ (привремено)
Канонска јурисдикција Северна Македонија
Календарјулијански календар
Званични веб-сајт
Број
Архијереја4
Епархија7
Манастира5
Map of Eparchies of Serbian Orthodox Church (Orthodox Ohrid Archbishopric)-sr

Историја

Након проглашења државне независности „Републике Македоније” у пролеће 1992. године, Свети архијерејски сабор Српске православне цркве је на свом ванредном заседању донео одлуку да се због новонасталих околности за све епархије у Македонији постави администратор. На наредном заседању Светог архијерејског сабора СПЦ у пролеће 1993. године дужност администратора је поверена Јовану Младеновићу, новоизабраном викарном епископу тетовском. Иако је епископ Јован као администратор покушао да посети епархије СПЦ у Македонији, рад на том подручју му је био онемогућен. Стога је привремено боравио у манастиру Прохор Пчињски и одатле је вршио своје администраторске дужности. Након његовог избора за епископа западноамеричког 1994. године, дужност администратора је поверена врањском епископу Пахомију Гачићу који је такође наилазио на знатне потешкоће у раду на организацији канонски правилног црквеног живота у Македонији. Сви ови напори СПЦ били су усмерени ка превазилажењу црквеног раскола и проналажењу решења за успостављање редовних црквених прилика у Македонији.[2]

У покушају да се обнови канонски статус и признање осталих православних цркава, расколничка Македонска православна црква преговарала је са Српском православном црквом и преговори су довели до договора потписаног у Нишу у јуну 2002. године, познатог као Нишки споразум.[3] Споразум је потписан од епископа две делегације. Међутим, епископи Македонске православне цркве су били жестоко критиковани за потписивање, и поред тога што су на почетку пробали да бране споразум,[4][5] Синод МПЦ је одбио споразум.

Након тога је Пећка патријаршија позвала све епископе, монахе и вернике да уђу у духовно јединство са Српском православном црквом. Јован Вранишковски, митрополит велешки и повардарски и сви тамошњи свештеници прихватили су позив и потписали споразум.[6] Дана 23. септембра 2002. митрополит Јован је постављен за патријарашког егзарха аутономне Охридске архиепископије. Дана 25. децембра 2003. изабран је за председника Светог архијерејског синода Православне охридске архиепископије, након његовог конституисања.[7]

Дана 24. маја 2005. Пећка патријаршија је потврдила да је он архиепископ охридски и митрополит скопски према Нишком споразуму. Истога дана, појавио се и томос (патријарха српског и Светог архијерејског сабора)[8] где се архиепископ Јован наводи као председник Светог архијерејског синода.[9]

Православној охридској архиепископији је забрањено да се региструје од стране Македонске државне комисије за религију под изговором да је могуће регистровати само једну цркву за сваку конфесију, а и име се не разликује од Македонске православне цркве — Охридске архиепископије.[10] Расколничка Македонска православна црква, настала једностраном декларацијом о аутокефалности (1967), призната је само од стране Државне религијске комисије Републике Македоније, али ни од једне канонске православне цркве.

Црквено уређење

Православна охридска архиепископија је аутономна помјесна црква под јурисдикцијом Српске/Пећке патријаршије. Њен основни црквеноправни акт је Устав Православне охридске архиепископије усаглашен са Уставом Српске православне цркве. Помјесна црква се управља на основу Светог писма и Светог предања, правила васељенских сабора и од њих признатих правила светих апостола, помјесних сабора и светих отаца, као и Устава СПЦ и Устава ПОА и уредаба, правилника и начелних одлука надлежних црквених власти.

На челу Православне охридске архиепископије стоји архиепископ охридски као њен поглавар. Архиепископ је предсједник аутономног Светог архијерејског синода и Светог синода. Пуноправни је члан Светог архијерејског сабора Српске православне цркве. Архиепископ има сва права и дужности епархијског архијереја у својој Митрополији скопској и њом управља уз помоћ викарног епископа.

Свети архијерејски синод Православне охридске архиепископије јесте јерархијско представништво и црквенозаконодавна власт. Састављају га сви архијереји под предсједништвом архиепископа. Да би пуноважно одлучивао потребно је да присуствује 2/3 епархијских архијереја. Одлуке Светог архијерејског синода извршава Свети синод.

Епархије

Православна охридска архиепископија (ПОА) састоји се од седам епархија (једне митрополије и шест епископија). Епархије су:[11]

  1. Митрополија скопска;
  2. Епископија преспанско-пелагонијска;
  3. Епископија брегалничка;
  4. Епископија дебарско-кичевска;
  5. Епископија полошко-кумановска;
  6. Епископија велешко-повардарска;
  7. Епископија струмичка.

Види још

Извори

  1. ^ Користи се и назив Грчко-православна Охридска архиепископија Пећке патријаршије (Грко-Православна Охридска Архиепископија на Пеќката Патријаршија) за потребе регистрације
  2. ^ Пузовић 1999, стр. 171.
  3. ^ Нацрт Споразума о васпостављању црквеног јединства (Ниш, 17. мај 2002), Приступљено 7. 9. 2014.
  4. ^ "Автономна Охридска архиепископија" ја води црквата до автокефалност Архивирано на сајту Wayback Machine (октобар 6, 2014) (на језику: енглески), Приступљено 7. 9. 2014.
  5. ^ Кратка историја на Охридската Архиепископија, Приступљено 7. 9. 2014.
  6. ^ The Agreement (with the signatures) of the Priests from the Metropolis of Veles and Povardarje for Entrance into Liturgical and Canonical Unity with the Serbian Orthodox church, Приступљено 7. 9. 2014.
  7. ^ Конституисање на Светиот Архијерејски Синод на Православната Охридска Архиепископија, Приступљено 7. 9. 2014.
  8. ^ ТОМОС за црковна автономија на Православната Охридска Архиепископија, Приступљено 7. 9. 2014.
  9. ^ Confirmation of the election of His Eminence the Metropolitan of Veles and Vardar Valley Kyr John to be Archbishop of Ohrid and Metropolitan of Skopje, The Chairman of the Holy Synod of Bishops of the autonomous Orthodox Ohrid Archbishopric and the Prelate thereof, Приступљено 7. 9. 2014.
  10. ^ US State Dept. Report on Religious Freedom in Macedonia, 2006 Архивирано на сајту Wayback Machine (јануар 13, 2012) (на језику: енглески), Приступљено 7. 9. 2014.
  11. ^ Православна охридска архиепископија: Организација, Приступљено 13. 7. 2019.

Литература

Спољашње везе

Јоаким Јовчевски

Јоаким (световно Јаким Јовчевски; село Луково код Струге, 7. новембар 1949) епископ је полошко-кумановски и мјестобљуститељ дебарско-кичевски, а пре тога је био викарни епископ велички.

Јован Вранишковски

Јован VI (световно Зоран Вранишковски; Битољ, 28. фебруар 1966) архиепископ је охридски и митрополит скопски и мјестобљуститељ велешко-повардарски.

Аутономна црква

Аутономна црква (од грч. αυτονομία) јесте помјесна црква под јурисдикцијом аутокефалне цркве.

Патријаршијским и саборским томосом јој се признаје самосталност, али не и независност.

Викарни епископ велички

Викарни епископ велички је некадашња титула коју је носио викарни архијереј у Православној охридској архиепископији под јурисдикцијом Српске православне цркве. Била је почасна титула помоћном епископу митрополита велешког и повардарског и егзарха охридског Јована (Вранишковског).

Одлуком Светог архијерејског сабора Српске православне цркве од 23. маја 2003, на предлог митрополита велешког и повардарског и егзарха охридског Јована (Вранишковског), за викарног епископа величког изабран је Јоаким (Јовчевски). Данас је он епархијски епископ полошко-кумановски и мјестобљуститељ дебарско-кичевски, а дужност величког епископа је упражњена.

Такође, велички епископ (буг. велички епископ) јесте титула коју носи и викарни архијереј у Бугарској православној цркви. Ово је почасна титула помоћном епископу митрополита видинског. Године 2007. Свети синод Бугарске православне цркве изабрао је архимандрита Сионија (Радева) за епископа величког.

Викарни епископ дремвички

Викарни епископ дремвички је некадашња титула коју је носио викарни архијереј у Православној охридској архиепископији под јурисдикцијом Српске православне цркве. Била је почасна титула помоћном епископу митрополита велешког и повардарског и егзарха охридског Јована (Вранишковског).

Одлуком Светог архијерејског сабора Српске православне цркве од 23. маја 2003, на предлог митрополита велешког и повардарског и егзарха охридског Јована (Вранишковског), за викарног епископа дремвичког изабран је Марко (Кимев). Данас је он епархијски епископ брегалнички и мјестобљуститељ битољски, а дужност дремвичког епископа је упражњена.

Викарни епископ стобијски

Викарни епископ стобијски је титула коју носи викарни архијереј у Православној охридској архиепископији под јурисдикцијом Српске православне цркве. Почасна је титула помоћном епископу архиепископа охридског и митрополита скопског.

Одлуком Светог архијерејског синода Православне охридске архиепископије (2006) за епископа стобијског је изабран Давид (Нинов). Данас је он уједно и мјестобљуститељ струмички и секретар Светог архијерејског синода.

Такође, стобијски епископ (буг. стобийски епископ) јесте титула коју носи и викарни архијереј у Бугарској православној цркви. Одлуком Светог синода Бугарске православне цркве (2007) за епископа стобијског је изабран архимандрит Наум (Димитров). Данас је он и секретар Светог синода.

Давид Нинов

Давид (световно Нинов; Скопље, 27. јул 1972) викарни је епископ стобијски и мјестобљуститељ струмички.

Епископија брегалничка

Епископија брегалничка је епархија Православне охридске архиепископије под јурисдикцијом Српске православне цркве.

Надлежни архијереј је епископ Марко (Кимев), а сједиште епископије се налази у Штипу.

Епископија велешко-повардарска

Епископија велешко-повардарска је епархија Православне охридске архиепископије под јурисдикцијом Српске православне цркве.

Архијереј администратор је архиепископ Јован (Вранишковски).

Епископија дебарско-кичевска

Епископија дебарско-кичевска је епархија Православне охридске архиепископије под јурисдикцијом Српске православне цркве.

Архијереј администратор је епископ Јоаким (Јовчевски).

Епископија полошко-кумановска

Епископија полошко-кумановска је епархија Православне охридске архиепископије под јурисдикцијом Српске православне цркве.

Надлежни архијереј је епископ Јоаким (Јовчевски), а сједиште епископије се налази у Куманову.

Епископија преспанско-пелагонијска

Епископија преспанско-пелагонијска је епархија Православне охридске архиепископије под јурисдикцијом Српске православне цркве.

Архијереј администратор је епископ Марко (Кимев), а сједиште епископије се налази у Битољу.

Епископија струмичка

Епископија струмичка је епархија Православне охридске архиепископије под јурисдикцијом Српске православне цркве.

Архијереј администратор је епископ Давид (Нинов).

Марко Кимев

Марко (световно Горан Кимев; Штип, 25. новембар 1977) епископ је брегалнички и мјестобљуститељ битољски. Био је викарни епископ дремвички.

Нишки споразум (2002)

Нишки споразум или Нишки договор, званично Нацрт споразума о васпостављању црквеног јединства, нацрт је споразума о конституисању аутономне Охридске архиепископије и превазилажење раскола између канонске Српске православне цркве и неканонске Македонске православне цркве.

Петочисленици

Петочисленици, Свети Петочисленици или Божји угодници су петорица словенских просветитеља и накадашњих ученика светих Кирила и Методија. Иако се Кирило и Методије сматрају утемељивачиима православне Цркве међу Словенским народима, они су то добрим делом остварили – преко својих ученика Петочисленика – просветитеља и учитељи, колико у бугарској и руској толико и српској цркви.

Свети архијерејски синод Православне охридске архиепископије

Свети архијерејски синод Православне охридске архиепископије је јерархијско представништво и црквенозаконодавна власт у Православној охридској архиепископији под јурисдикцијом Српске православне цркве.

Предсједник Светог архијерејског синода је архиепископ охридски.

Списак манастира Српске православне цркве

Списак манастира Српске православне цркве, сређен је по епархијама. Многи српски манастири су добили своје презентације на интернету па су поред неких додати и линкови.

Српска православна црква има велики број манастира. Многи од ових манастира су настали у време Немањића (12. век) и имају иконе и фреске од изузетног значаја и вредности за целокупну светску културу, а нарочито за хришћанску културу и цивилизацију. Стога је УНЕСКО на листу светске културне баштине до сада уврстио манастире: Високи Дечани, Студеница и Сопоћани, док се у поступку налазе и манастири: Грачаница и Пећка патријаршија, као и црква Богородице Љевишке у Призрену.

Списак охридских архиепископа

Следи списак архиепископа Охридске архиепископије.

Јован I (1018—1037)

Лав (1037—1056)

Теодул I (1056—1065)

Јован II Лампинос (1065—1078)

Јован III Аинос (1078. или 1079)

Теофилакт (1084—1108)

Лав Мунг (1108—1120)

Михаил Максим (1120 — ?)

Јован IV Комнин (1143—1160)

Константин I (1160 — ?)

Јован V Каматир (1183—1216)

Димитрије Хоматијан (1216 — 1234)

Јоаникиј (за време цара Ивана Асена II)

Сергеј (за време цара Ивана Асена II)

Константин II Кавасила (1255—1259) и (1260—1282)

Јаков Проархиј (1275—1285)

Адријан (прва половина XIII века)

Генадиј (за време императора Андроника Постариота)

Макариј (за време императора Андроника Постариота)

Григориј I (за време императора Андроника Постариота)

Антим Метохит (1341—1346)

Николај I (1346 — ?)

Григориј II (1364/65 — ?)

Матеј (спомиње се 1408)

Никодим (спомиње се 1452)

Доситеј I

Доротеј (спомиње се 1466)

Марко Ксилокараф (1466 — ?)

Николај II

Захариј (спомиње се 1486)

Прохор (1528—1550)

Симеон (1550)

Никанор (спомиње се 1557)

Пајсиј (спомиње се 1565)

Партениј I

Софрониј (спомиње се 1567)

Гавриил (спомиње се 1572)

Теодул II (спомиње се 1588)

Григориј III (спомиње се 1590)

Јоаким (спомиње се 1593)

Атанасиј I (спомиње се 1596)

Валаам (спомиње се 1598)

Нектариј I (1598—1613)

Митрофан (спомиње се 1614)

Нектариј II (спомиње се 1616)

Порфириј Палеолог (спомиње се 1624)

Георгиј (спомиње се 1617)

Јоасаф (спомиње се 1628)

Аврамиј Месапс (спомиње се 1629)

Мелетиј I (спомиње се 1637)

Харитон (спомиње се 1643)

Даниил (спомиње се 1650)

Дионисиј I (спомиње се 1652)

Атанасиј II (спомиње се 1653)

Пафнутиј

Игнатиј I (спомиње се 1660)

Арсениј I (спомиње се 1663)

Зосим (1663—1670)

Панарет (спомиње се 1671)

Нектариј III (спомиње се 1673)

Игнатиј II (спомиње се 1676)

Теофан (1676)

Мелетиј II (1676—1677)

Партениј II (1677—1683)

Григориј IV (1683—1688)

Герман I (1688—1691)

Григориј V (1691—1693)

Игнатиј III (1693—1695, 1703—1706)

Зосим II (1695—1699, 1707—1708)

Рафаил (1699—1702)

Герман II (1702)

Дионисиј II (1706, 1709—1714)

Методиј I (1708)

Филотеј (1714—1718)

Јоасаф II (1719—1745)

Јосиф (1746—1752)

Дионисиј III (1752—1756)

Методиј II (1757—1758)

Кирил (1759—1762)

Иеремија (1763)

Ананиј (1763)

Арсениј II (1763—1767)

Доситеј II (1958—1967)

Јован VI (од 2005)

Тијела и органи
Установе
Епархије
Охридска архиепископија
Органски дијелови
Раније црквено
уређење
Историја
Јерархија
Богословија
Свете тајне
Црква

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.