Правни факултет Универзитета у Београду

Правни факултет у Београду је члан Универзитета у Београду.

Правни факултет, утемељен 1808. године, један је од највећих правних факултета у региону, са дугом традицијом водеће институције правничког образовања у земљи. Окупљао је научнике и предаваче који су образовали око 50.000 дипломираних правника, око 1.200 магистара и 830 доктора наука, као и више стотина специјалиста за разне области. Многи некадашњи студенти Правног факултета су постали признати стручњаци и научници у свим областима права, професори других правних факултета, као и носиоци високих државних функција. Данас на Правном факултету на основним студијама активно студира око осам хиљада студената, као и више стотина на разним степенима последипломских студија.

Тренутни декан факултета је проф. др Зоран Мирковић.

Faculty of Law University of Belgrade
Zgrada Pravnog fakulteta u Beogradu (DSC04691)
Правни факултет
Типдржавни
Оснивање1808
АфилијацијаУниверзитет у Београду
ДеканПроф. др Зоран Мирковић
Наставно особље115
Број студената8.000
ЛокацијаБеоград, Србија
Веб-сајтhttp://www.ius.bg.ac.rs
Pravni faks BG logo

Историјат

Правни факултет једна је од настаријих чланица Универзитета у Београду. Основан је 1808. године. Правни факултет Универзитета у Београду већ два века игра главну улогу у ширењу правне културе и образовања.

У тадашњем лицеју са два одељења - филозофским и правним настава је трајала две године (за филозофију) и додатне три године за право. Већина професора је била школована у иностранству. Међу најзнаменитијим се може поменути Јован Стерија Поповић који је предавао Увод у право и Судски поступак. Посебне студије права започињу 1853. године. Тадашња зграда факултета је била у Конаку кнегиње Љубице. Лицеј 1863. постаје Велика школа, од које је касније настао и Универзитет. Просторије су се налазиле у Капетан Мишином здању, а студије су трајале четири године.

Године 1905. се доноси Закон о Универзитету и Велика школа званично мења свој статус у Универзитет. Због све већих потреба, факултет се сели у задање које је данас Филолошки факултет, а библиотека у зграду на Обилићевом венцу. У нову заграду факултет се усељава 1937. године. Нова зграда у ул. Краља Александра, на Тркалишту, изграђена је од 1937. (освећење темеља 7. јула, у присуству шефа владе Стојадиновића) до јесени 1940, када је и усељена. Пре Другог светског рата на факултету је било око 4.000 студената и мноштво професора од којих је већина била школована у иностранству. У то време су предавали Тома Живановић, Слободан Јовановић, Ђорђе Тасић, Михаило Илић и други. У време рата факултет није радио, а у згради се налазила немачка команда. Више професора је отерано на робију у Бањички логор, а два, Михаило Илић и Ђорђе Тасић су стрељани 1944. године.

Послератни период

После рата, у новој политичкој клими, рад факултета се осетно мења. У наставни програм бива унесено мноштво предмета који су били по вољи тадашњој власти. И даље, међутим, на њему раде врхунски стручњаци. Посебно истакнути међу њима су: Михаило Константиновић (познат по Закону о облигационим односима), Милан Бартош, Борислав Благојевић, Михаило Ђурић, Радомир Лукић, Мехмед Беговић, Јован Ловчевић, Драгомир Стојчевић и Алберт Вајс.

Године 1971. са факултета је протеран један број наставника који су, дискутујући о уставним амандманима 1971. године критиковали разбијање Југославије и посебно тежак положај који се тиме намеће српском народу. Међу њима је најистакнутији професор Михаило Ђурић који је осуђен на две године затвора.[1] Међу отеранима су били и професор Андрија Гамс, доцент Александар Стојановић и асистенти Војислав Коштуница и Коста Чавошки.

Деведесетих, када је декан био Мирослав Петровић, почињу лагане промене на факултету, на коме се постепено модернизује и настава и администрација. Крајем деведесетих, међутим, са факултета одлази већи број наставника незадовољних Законом о универзитету која је тадашља власт Слободана Милошевића донела како би повећала контролу над Универзитетом.[2] Тада је за декана био постављен Оливер Антић. Деканат Антића обележавају бројне афере везане за избацивање и сукоб са појединим професорима факултета (Владимир Водинелић, Весна Ракић-Водинелић, Драгор Хибер, Драгољуб Поповић, Мирјана Стефановски и др.) због њихове политичке неподобности.[3]

Последњих година Факултет се укључује у Болоњски процес[4] и темељно мења наставни план и програм,[5] а сарађује и са светски признатим професором Аланом Вотсоном, почасним доктором Универзитета у Београду, у чију је част Правни факултет основао Фондацију Алан Вотсон, а чији је председник професор Сима Аврамовић. За љубитеље римског права и антике од 1970. године постоји и факултетски клуб Форум Романум.

На месту секретара Правног факултета од јула 1985. године до 1. октобра 2018. године, дуже од 33 године, налазио се Миљко Ваљаревић.[6][7]

Факултет издаје стручни часопис Анали Правног факултета у Београду.

Сви правни факултети који су касније настајали у Србији (Суботица, Нови Сад, Приштина, Ниш, Крагујевац) и Црној Гори (Подгорица), па и у другим деловима бивше Југославије (Сарајево, Скопље), формирани су из језгра које је чинио Правни факултет у Београду. На правним факултетима у свим земљама бивше Југославије налази се велики број наставника који су своја академска звања, магистарске и докторске титуле, стекли на Правном факултету Универзитета у Београду.

Зграда факултета

Зграда у коме се данас налази факултет грађена је од 1937. до 1940. године. Налази се на углу Булевера краља Александра и Београдске улице. Пројекат је израдио архитекта Петар Бајаловић. У њој се налази више учионица и амфитеатара од којих је највећи и напознатији амфитеатар V (тзв. „петица") који од 2006. године носи име амфитеатар Радомир Лукић. Библиотека факултета, која садржи значајан фонд књига и преко 500000 библиотечких јединица, је такође смештена у згради. 1995. је завршен анекс факултета. На Крстовдан, Крсну славу факултета, 27. септембра 2011. године Патријарх српски Иринеј и декан Правног факултета Универзитета у Београду Мирко Васиљевић отворили су Музеј Правног факултета Универзитета у Београду.

Библиографија

  • Сто педесет година Правног факултета 1841 - 1991, Правни факултет у Београду, Београд, 1991.
  • Научно наслеђе Правног факултета у Београду од 1841. до 1941. године, Правни факултет у Београду, Београд, 1994
  • Кандић, Љ, Историја Правног факултета 1905-1941, I-II, Завод за уџбенике и наставна средства, београд, 2002.

Референце

  1. ^ http://www.sac.org.yu/komunikacija/casopisi/Hereticus/group_search_ctype?ct_id=39&from=I_2&stdlang=hr
  2. ^ „www.glas-javnosti.co.yu”. Arhiva.glas-javnosti.rs. Приступљено 16. 9. 2011.
  3. ^ „Deepening Authoritarianism In Serbia:”. Hrw.org. Приступљено 16. 9. 2011.
  4. ^ „sf-foca.org”. sf-foca.org. Приступљено 16. 9. 2011.
  5. ^ „Nastavni Plan Osnovnih”. Ius.bg.ac.rs. Приступљено 16. 9. 2011.
  6. ^ Његов потпис носе дипломе 25.000 правника („Вечерње новости“, 20. јул 2015)
  7. ^ Добри дух Правног факултета одлази у пензију („Политика”, 1. октобар 2018)

Спољашње везе

Адлигат

Адлигат је невладино, непрофитно Удружење грађана, са седиштем у Београду, које се бави унапређењем српске културе, уметности и међународне сарадње. Главни задатак Удружења је формирање и успешно пословање Библиотеке Лазић (од 1882), Музеја српске књижевности и Музеја књиге и путовања. Оснивач удружења је Виктор Лазић.

Уз благослов Патријарха српског Иринеја, подршку раду удружења пружају Српска академија наука и уметности, Народна библиотека Србије, Удружење књижевника Србије, Српско књижевно друштво, Српско библиофилско друштво, Правни факултет Универзитета у Београду, Национална географија Србија, Универзитетска библиотека „Светозар Марковић”, Матица српска, Библиотека града Београда и многи други.

Анали Правног факултета у Београду

Анали Правног факултета у Београду – часопис за правне и друштвене науке (енгл. Annals of the Faculty of Law in Belgrade – Belgrade Law Review) је научни часопис који издаје Правни факултет Универзитета у Београду.

Бранко Петрановић

Бранко Петрановић (Цетиње, 31. октобар 1927 — Београд, 17. јун 1994) био је српски универзитетски професор, доктор правних и историјских наука.

Војислав Михаиловић

Војислав Михаиловић (Београд, 3. септембар 1951) је српски политичар и потпредседник Покрета обнове Краљевине Србије.

Гашо Кнежевић

Гашо Кнежевић (Београд, 15. септембар 1953 — Београд, 14. март 2014) био је српски правник и политичар.

Драган Јочић

Драган Јочић (Београд, 7. септембар 1960) је бивши министар унутрашњих послова Републике Србије (2004—2008. године), бивши народни посланик у Скупштини Републике Србије и бивши потпредседник Демократске странке Србије.

Клинописно право

Клинописно право (енг. Cuneiform law, фр. droit cunéiform, нем. Keilschriftrecht) обухвата разноврсне правне системе чији су законски текстови, уговори, пресуде и сл. сачуване у форми кунеиформног писма (клинопис, од лат. cuneus – клин). Заступљено код народа старог Истока, који су били не само творци најстаријих државних творевина, већ и колевка најстаријег сачуваног записаног права на свету. Постанак клинописног права и доношење првих правних кодификација везује се за народе Старог века, првенствено Сумере, Акађане, Хетите, Асирце и Вавилонце.

Милић Кељановић

Милић Крљановић (Коњуси, код Андријевице, 22. јун 1916 – Планина Трешњевак, 1942), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Милић Радовановић

Милић Радовановић (Честобродица, 26. мај 1860 — Београд, 28. децембар 1936) је био српски економиста и министар.

Милош Јовановић

Милош Јовановић (Београд, 19. август 1976) српски је политиколог и правник,председник Демократске странке Србије, доцент на Правном факултету Универзитета у Београду.

Мирко Васиљевић

Мирко Васиљевић (Правошево, 11. октобар 1949) је редовни професор Правног факултета у Београду и члан Академије наука и умјетности Републике Српске. У три мандатна периода (2004 — 2012) био је декан Правног факултета Универзитета у Београду. Васиљевић је био члан Управног одбора Агробанке до 2011 године, када је Народна банка Србије њему и другим члановима управе изрекла трајну забрану будућег учешћа у управним или извршним одборима било које банке у Србији због злоупотребе положаја и проузроковања штете банци, али је и након тога наставио своју каријеру у арбитражи и чланства у другим удружењима.

Небојша Родић

Небојша Родић (рођен 1953) бивши је министар одбране Републике Србије у Влади Ивице Дачића, а од 2014. године је амбасадор у Азербејџану.

Ненад Вукасовић

Ненад Вукасовић рођен је 11. октобра 1952. године у Београду, је правник, адвокат, председник Социјалдемократске партије у Србији.

Завршио је Правни факултет Универзитета у Београду. До 1989. године радио је у савезним органима а затим је започео адвокатску каријеру у канцеларији Вељка Губерине. Данас има сопствену адвокатску канцеларију.

Председник Социјалдемократије постао је децембра 2006. године када је на том месту наследио др Вука Обрадовића. Био је носилац изборне листе Социјалдемократија-Ненад Вукасовић која је под редним борјем 18 учествовала на изборима одржаним 21. јануара 2007. године.

Вукасовић је познат и као адвокат Звездана Јовановића који је осуђен за убиство премијера Зорана Ђинђића.Ожењен је супругом Славицом, отац два сина.

Никола Селаковић

Никола Селаковић (Ужице, 30. април 1983) српски је правник и политичар, функционер Српске напредне странке, генерални секретар председника Републике Србије и бивши министар правде и државне управе у Влади Републике Србије.

Патент

Патент је скуп ексклузивних права, која проналазачу гарантује држава или неки други ауторитет, штитећи његов проналазак од употребе, искоришћавања и продаје од стране других физичких и правних лица. Патенти се додјељују за нове машине, значајно побољшање већ постојећих, индустријске производе, процесе индустријске производње или значајно побољшање већ постојећих. Такође се додјељују за нове хемијске смјесе, храну, медицинске и фармацеутске производе, као и процесе за њихову производњу. У неким земљама, као САД, патенти се додјељују и за нове форме генетичким инжењерингом модификованих, биљки и животиња.

Правни факултет

Правни факултет се може односити на:

Правни факултет Универзитета у Београду

Правни факултет Универзитета у Новом Саду

Правни факултет Универзитета у Крагујевцу

Правни факултет Универзитета у Бањој Луци

Правни факултет Универзитета у Источном Сарајеву

Правни факултет Универзитета Црне Горе

Правни факултет Универзитета Медитеран

Правни факултет Универзитета Мегатренд

Правни факултет Универзитета Унион

Председник Републике Србије

Председник Републике Србије је шеф државе у Србији. Бира се на непосредним изборима на петогодишњи мандат. Тренутни председник је Александар Вучић, победник првог круга председничких избора 2017. године.

Радивоје Брајовић

Радивоје–Раде Брајовић (Пећ, Краљевина Југославија, 11. јануар 1935) је био црногорски политичар, председник Савеза омладине социјалистичке Југославије, председник извршног већа СР Црне Горе 1982-86 и председник председништва СР Црне Горе 1986-88.

Снежана Маловић

Снежана Маловић (Београд, 10. септембра 1976) је бивша министарка правде Републике Србије.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.