Пољска

Пољска (пољ. Polska), званично Република Пољска (пољ. Rzeczpospolita Polska), држава је у средњој Европи. Геополитички припада источној Европи[2] и граничи се са руском енклавом Калињиградском облашћу) и Литванијом на североистоку, Белорусијом и Украјином на истоку, Словачком и Чешком на југу и Немачком на западу, док на северу излази на Балтичко море. Пољска је чланица Европске уније и НАТО пакта. Укупна површина Пољске је 312.679 km², што је чини 69. на списку највећих држава света и 9. највећом у Европи. У Пољској живи више од 38 милиона људи, по чему је 34. у свету и 8. у Европи.

За годину оснивања Пољске се узима 966. година када је њен владар кнез Мјешко I прихватио хришћанство. Краљевина Пољска је 1569. склапањем Лублинске уније ушла је у дуготрајни савез са Великом кнежевином Литванијом, чиме је основана моћна и пространа Државна заједница Пољске и Литваније. Заједница је нестала 1795, а територију Пољске су поделиле Пруска, Руска Империја и Аустрија. Пољска је своју самосталност обновила 1918. након Првог светског рата, да би је поново изгубила у Другом светском рату. Пољска је у рату изгубила око 6 милиона грађана, а из рата је изашла у значајно промењеним границама. Послератна Народна Република Пољска била је у оквиру Источног блока, под јаким совјетским утицајем. За време револуција 1989. комунистичка власт је укинута.

Пољска је унитарна држава, коју чини 16 војводстава.

Република Пољска
Rzeczpospolita Polska  (пољски)
Крилатица: нема
Химна: Мазурка Домбровског
(пољ. Mazurek Dąbrowskiego)
Положај Пољске
Главни градВаршава
Службени језикпољски 1
Владавина
ПредседникАнджеј Дуда
Председник ВладеМатеуш Моравјецки
Историја
Независност11. новембар 1918.
Географија
Површина
 — укупно312.679 km2(70)
 — вода (%)3,07
Становништво
 — 2014.[1]38.485.779(34)
 — густина123,08 ст./km2
Економија
ВалутаПољски злот
 — стоти део валуте‍PLN‍
Остале информације
Временска зонаUTC +1, +2 (CET, CEST)
Интернет домен.pl
Позивни број+48

1 Белоруски, кашупски, немачки, украјински и шлески се користе у неким регионима, мада се не сматрају службеним језицима.

Етимологија имена

Име Пољска потиче од племена Пољана, који су насељавали територију данашње Великопољске. Реч Пољани (Polanie) може да се противмачи као „они који живе на пољима“. Може да се претпостави да је главно занимање тог племена била земљорадња, док је код осталих племена, нпр. Вислана и Мазовшана било другачије јер су насељавали шумске терене.

У прошлости су коришћени латински термини terra Poloniae — пољска земља или Regnum Poloniae — пољско царство. Име Пољска (Polska) почиње да се користи у XI веку. Земља Пољана је у XIV веку називана Старопољска (Staropolska), а касније Великопољска (Wielkopolska). Јужне земље су због контраста називане Малопољска (Małopolska).

Остала имена Пољске: (Lechia, персијски језик Lachistan, литвански Lenkija) и Пољака (рус. Лях, мађ. Lengyel) потичу од имена племена Леђана, за које се сматра да су живели у садашњем југозападном делу Пољске.

Реч жечпосполита (rzeczpospolita) означава републику.

Географија

Poland topo
Физичка мапа Пољске

Пољска територија се састоји из пет географских подручја. На северозападу уз балтичку обалу Поморја и Гдањског залива налазе се бројне морске превлаке, приобалне дине, језера, реке и канали. Скоро сасвим праву линију обале разбијају Шчећински, Пуцки и Вислански залив. На северу и у централном делу Пољске су се формирале равнице током леденог доба. Тако су настале четири велике равнице: Мазурска, Кашупска, Поморска и Великопољска. Ови предели су благо брдовите морене у којима постоје бројна језера. Јужно од равница је подручје широких речних долина Шлеске и Мазовије. Посебно је карактеристично лесно тле у региону Лублина на коме су видљиви значајни ефекти ерозије. Још јужније простиру се предели пољских планина средње висине: Бескиди, Судети, Светокрижке планине и Татра Планине — највећи опсег од читавих Карпата.

Границе

Дужина пољских граница износи 3511 km, а од тога 440 отпада на морску границу (обала Балтичког мора).

Пољска се граничи на:

Рељеф

Tatry - MOko
Планинско језеро у Високим Татрама
Westkarpaten Pieniny Kroscienko
Пољски Карпати

Пољска има 70 врхова са преко 2.000 m надморске висине и сви они се налазе у планинама Татре. Ово подручје се у Пољској дели на област Високих и Западних Татри. То је највиши планински ланац Пољске и Карпата. Са 2.499 m највиши је врх Риси (Rysy). Други по висини је ланац Бескида (највиши врх: 1.725 m). Највиши врх Судета је Сњежка (Śnieżka) са 1.602 m.

Најнижа тачка Пољске је на -2 метра надморске висине код Елблага.

Део обале Балтичког мора који припада Пољској дуг је 528 km. Простире се од места Свиноујшће на острвима Уседом и Волин на западу, до места Криница Морска на Висланској превлаци на истоку. Пољска морска обала је великим делом равна и пешчана, и њу су обликовале морске струје и стални западни ветрови. Ту постоје многе литице, пешчане дине и превлаке, а за копно су карактеристичне баре и језера. Пример је Лебско језеро у Словинском националном парку. Најпознатије превлаке су полуострво Хел и Висланска превлака. Највеће пољско острво је Волин. Највећи лучки градови су Гдиња, Гдањск, Шчећин и Свиноујшће. Позната летовалишта су: Сопот, Колобжег, Леба, Владиславово и полуострво Хел.

Воде

Slowinski National Park
Дине у Словинском националном парку
Wisla-kolo-Torunia
Долина најдуже реке Пољске — Висле

Најдуже реке Пољске су Висла (1.047 km), гранична река Одра (854 km), Варта (808 km) и Буг (772 km) која чини источну границу земље. Висла и Одра се уливају у Балтичко море. Неке мање реке у Судетима припадају сливу Лабе, односно Северног мора. Река Орава у Бескидима се преко реке Ваг улива у Дунав, док се неке мале реке у западним Карпатима преко Дњестра уливају у Црно море.

Реке Пољске се вековима користе за пловидбу. Својим дугим лађама Викинзи су пловили на своје пљачкашке походе рекама Висла и Одра. У средњем и новом веку, транспорт жита и пољопривредних производа из Пољско-литванске државе рекама до Данцига (Гдањска) и даље у западну Европу био је један од најзначајнијих трговачких путева. О времену просперитета сведоче ренесансни и барокни споменици у градовима дуж ових река.

Пољска има око 10.000 језера површине веће од једног хектара, и по томе је једна од језерима најбогатијих држава света. У Европи само Финска има више језера по јединици површине. Највећа језера површине веће од 100 km2 су Сњардви и Мамри у Мазурији, као и Лебско и Дравско језеро у Поморју. Поред језера у равницама на северу, постоје и планинска језера у Татрама, од којих је Морскије Око површински највеће (34,9 хектара). Најдубље језеро је Хањча са 108,5 m дубине, у Подласком војводству.

Види још:

Szczeliniec Zyrafa
Национални парк Гори Столови

Шуме покривају 29,2 % површина. Преко половине територије се користи за пољопривреду, од чега највише за ратарство. Сточарство је заступљено у брдско-планинским подручјима. Преко 1 % укупне површине (3.145 km²) отпада на 23 национална парка. По овоме Пољска заузима прво место у Европи. Већина пољских националних паркова налази се на југу земље. Поред њих, заштићене су и области река, језера и мочвара у централном делу земље, као и обале на северу.

Флора и фауна

Wisent
Бизон у Националном парку Бјаловјежа.

У Пољској живе неке животиње које су изумрле у остатку Европе, као што су: бизони у прашуми Бјаловјежа, мрки медведи у Бјаловјежи, Татрама и Карпатима, вукови и рисови у шумским подручјима, лосови на северу Пољске, даброви у Мазурији и Поморју. У шумама се сусрећу јелени и дивље свиње. На истоку Пољске постоје недирнуте прастаре шуме, од којих је најпознатија Бјаловјежа. Велика шумска подручја постоје и на планинама, у Мазурији, Поморју и доњој Шлеској.

Пољска је најважније подручје за размножавање европских птица селица. Четвртина свих птица које лети стигну у Европу, излеже птиће у Пољској, највише у обалским пределима и заштићеним мочварама река Бебжа, Нарев и Варта. У Мазурији има села где живи више рода него људи.

Клима

Клима Пољске је умерена, која прелази у континенталну што се више иде на исток и југоисток. Лета су умерено топла са средњим температурама између 16 и 19 °C. Зиме су хладне са средњим температурама од 0 °C на северозападу, до −5 °C на југоистоку. Падавина има током читаве године, при чему су на истоку зиме сушније од лета.

Klima gdynia

Климатски дијаграм Гдиње

Klima warschau

Климатски дијаграм Варшаве

Klima krakau

Климатски дијаграм Кракова

Klima zakopane

Климатски дијаграм Закопана

Историја

Праисторија

Најчувенији археолошки налаз из пољске праисторије је утврђено насеље Бискупин, који потиче из времена Лужичке културе из раног гвозденог доба, од око 700. п. н. е.

Историчари претпостављају да су током касне антике на територији данашње Пољске живеле многе различите етничке групе. Тачна етничка и лингвистичка припадност тих група је била предмет великих дебата. Посебно су места и време постојања првобитних насеља словенских племена била предмет великих контроверзи.[3]

Династија Пјастовића (966—1385)

Polska1020-c
Пољска године 1020.

Пољска племена су у раном средњем веку живела између река Висле и Одре. Та племена ујединио је кнез Мјешко I у 10. веку. Он је био први познати владар из династије Пјастовића. За његова владања Пољаци су примили хришћанство, а пољска држава признала власт Светог римског царства. Мјешко је основао и прву пољску бискупију у Познању.

За владавине Болеслава Храброг (992—1027) Пољска се проширила на област Лужице, Чешке, Моравске и Словачке. Болеслав II (1058—1079) је изузео Пољску испод власти Светог римског царства и прогласио се краљем чиме је Пољска постала слободна краљевина.

Од времена владања Болеслава III (1102—1138) Пољаци су почели да воде дуготрајне ратове против припадника Немачког витешког реда (Тевтонаца) који у 12. веку отимају Пољској подручја Помераније од ушћа Висле до Гдањска. Тим је освајањима Пољској запречен пут до Балтичког мора. Након његове смрти Пољска је у сталним сукобима с Бранденбургом и Тевтонцима, а у тим је сукобима изгубила западно Поморје, Велику Пољску, Гдањско приморје и југ државе.

Од 12. до почетка 15. века Пољска нагло слаби, осамостаљују се поједине кнежевине, а Немци се шире на пољска подручја. Њиховим доласком ничу градови и села и подстиче се привредни развитак. 1241. године у Пољску су провалили Татари који су похарали јужне пределе Пољске које су пољски владари насељавали Немцима. Тих година високи сталежи преузимају немачки језик и обичаје, а како су се Немци населили и уз погранична подручја Пољске, полако Пољска долази под немачки утицај. 1300. године пољско племство бира чешког краља Вацлава II за краља Пољске како би се успешније одупрли немачком продору, али то није успело. Након његове смрти 1305. године распала се персонална уније између Пољске и Чешке.

Kazimierz III Wielki
Казимир III Велики

Процес за уједињавање пољских земаља започео је у 14. веку краљ Владислав I (1306—1333) који је Пољској поново припојио Краков и Велику Пољску. Јачање Пољске наставља Казимир III (1333—1370) који подстиче развитак пољских градова поспешивањем развитка трговине и занатства. Он кодификује пољско право (Statut Wislicki), подстиче колонизацију ненасељених пољских подручја, те спроводи финансијске и управне реформе. Основао је и Краковски универзитет и утемељио Краљевски врховни суд у Кракову. Он је био последњи пољски владар из династије Пјастовића, а након његове смрти на пољски престо долази краљ Лудовик I Анжујски из династије угарских Анжујаца који је био сестрић Казимира III. Након његове смрти на власт долази његова кћи Јадвига која се удала за литванског кнеза Владислава Јагела који је владао Пољском као Владислав II (1386—1434).

Династија Јагеолонаца (1385—1569)

Избором за пољског краља, он је примио хришћанство и успоставио Пољско-литванску унију. Након успостављања те уније, Пољска је уз помоћ Литваније успела да спречи продор Немаца. 1410. године у бици крај Гринвалда и Тонберга тешко су поразили Тевтонце. Након смрти Владислава II, на власт долази Владислав III (1434—1444) Познат је и под називом Владислав Варненчик јер је 1444. погинуо у битки крај Варне.

Њега је наследио Казимир IV (1447—1492) из династије Јагеловића који је ограничио своју власт успоставом Државног сабора (сејм) и који је приморао племство на плаћање пореза. Створио је јаку пољску државу освајањем западне Пруске, Молдавије и источног Поморја.

У 16. веку Пољска улази у раздобље унутрашњих сталешких борби, па је краљ био приморан да донесе Родомску конституцију према којој закони могу да се донесу само уз пристанак малог и средњег племства (шљахте).

Пољско-литванска унија

1569. године закључен је Лублински споразум према којем шљахта бира краља, а Пољска и Литванија чине реалну унију.

Након смрти Стефана Баторија (1575—1586), Пољска је поново ојачала доласком на власт Жигмунда III (1587—1632) из шведске династије Васа, али јој је моћ ослабила за владавине Јана II Казимира који је ратовао против Русије и Шведске. Пољска у другој половини 17. века ратује и са Турцима и у тим ратовима губи Подолију и велика подручја на десној обали Дњепра. Та су јој подручја враћена Миром у Сремским Карловцима, јер је Пољска помогла у одбрани Беча од турских напада.

Rzeczpospolita 1600
Подручја под влашћу Пољско-литванске уније.
Curzon linia
Промена пољских граница после Другог светског рата

Победе Пољске над Турцима нису ојачале краљеву власт, а самовоља шљахте постала је све израженија. 1652. године изгласан је закон Либерум вето којим је озакоњена феудална анархија у Пољској. Тим је законом сваки члан једнодомне скупштине у Пољској (сејм) могао да спречи доношење било каквог закона.

Поделе Пољске

У ратовима против Шведске и Русије у другој половини 17. века, Пољска губи велики део својих територија. 1697. године саксонски кнежеви постају краљеви Пољске, чиме долази до краја пољске независности. Крајем 18. века Пољска је подељена између Русије, Аустрије и Пруске и престаје да постоји као држава. Након 1815. некадашње пољске земље долазе под руску власт као Конгресна Пољска и од 1863. године Пољска је руска провинција и предмет интензивне русификације.

Од 1918. до данас

Пољска је опет успостављена као независна држава након Првог светског рата. Године 1939. подељена је надвоје између Немачке и Совјетског Савеза. Након Другог светског рата, Пољска је добила нова подручја на западу, али је изгубила двоструко већа подручја на истоку.

Земља је била део комунистичког Источног блока под контролом Совјетског Савеза до 1980-их година, када је кренуо покрет „Солидарност“, који је победио на парламентарним изборима 1989. године, те је уведена демократија.

Пољска је 1999. године ушла у НАТО савез, а 1. маја 2004. придружила се Европској унији.

Политика

Најважније политичке партије у пољској су Право и правда, Грађанска платформа, Пролеће, Савез демократске левице, PD, PSL, Унија Рада, Социјалдемократија Пољска, Пољска Народна партија, Зелени 2004

Оружане снаге

Пољска Војска (пољ. Wojsko Polskie, WP) чини оружане снаге Пољске. Обавезна је од добијања самосталности 1918. године.

Административна подела

Пољска је подељена на 16 области које се називају Војводства (województwa):

Vojvodstva Poljske
Пољска Војводства

Војводства су даље подељена на повјате којих има 379, а они на општине којих има 2.478.

Становништво

Види још: Пољаци
Становништво Пољске
Година Становништво Промена % Година Становништво Промена %
1846 11.107.000 - 1960 29.776.000 19,1%
1911 22.110.000 99,1% 1970 32.642.000 9,6%
1921 27.177.000 22,9% 1978 35.061.000 7,4%
1931 32.107.000 18,4% 1988 37.879.000 8,0%
1938 34.849.000 8,5% 1990 38.183.000 0,8%
1946 23.930.000 -31,3% 1995 38.610.000 1,1%
1950 25.008.000 4,5% 2000 38.654.000 0,1%
Poland-demography
Број становника пољске од 1961—2003 (у хиљадама)

Становништво Пољске је најгушће насељено на југу, а најређе на северозападу и североистоку земље. Према подацима из 2001. године, 63% људи живи у градовима, од тога 42 града имају више од сто хиљада становника, а 6 градова више од петсто хиљада.

Пољску је некада сачињавао велики број народа, култура и вера. Други светски рат и територијални помак на запад хомогенизовали су становништво. Данас Пољаци чине 98% становника, а главне мањине су Немци, Украјинци и Белоруси.

Пољаци спадају у словенске народе. Говоре пољским језиком. Делу Пољака матерњи језик је Кашупски језик веома сличан пољском. Пољски језик је званичан језик иако је по закону о националним мањинама омогућено коришћење матерњег језика. По попису из 2002. године 97,8% становника пољске говори пољски. Најзаступљенији језици мањина су: немачки, украјински, белоруски, ромски и руски.

Демографске статистике

(2006)
Број становника 38.622.000
Становништво по годишту
0 — 14 година 16,7% (мушкараца 3.319.176; жена 3.150.859)
15 — 64 година 70,3% (мушкараца 13.506.153; жена 13.638.265)
преко 64 године 13% (мушкараца 1.912.431; жена 3.108.260)
Средња старост
У целој популацији 36,43 година
Мушкараца 34,52 година
Жена 38,49 година
Природни прираштај 0,028%
Број рођених на 1.000 становника 10,78
Број умрлих на 1.000 становника 10,01
Становништво по полу
при рођењу 1,06 мушкараца/жени
испод 15 година 1,05 мушкараца/жени
15 — 64 година 0,99 мушкараца/жени
изнад 64 година 0,62 мушкараца/жени
У целој популацији 0,94 мушкараца/жени
Очекивана дужина живота
У целој популацији 74,74 година
Мушкараца 70,71 година
Жена 79,03 година

По подацима светске здравствене организације из 2003. године:

  • Очекивана дужина живота: Пољска заузима 28. место у Европи.
  • Очекивана дужина живота: Пољска је такође на 28. месту у Европи.

Религија

Од Другог светског рата, масовног пресељења становништва и померања тежишта пољске државе на запад, Пољска је готово сасвим католичка земља. Процентуално, 94,5 становништва су римокатолици, од тога око 70% активни верници. Око 1,3% Пољака су православни хришћани, 0,3% су јеховини сведоци, 0,2% су гркокатолици, 0,2% евангелисти. Пре рата је у Пољској живела највећа европска заједница Јевреја са око 3,3 милиона припадника, од којих је већина страдала у холокаусту, а малобројни преживели су већином емигрирали у Израел. Данас у Пољској живи око 5.000 Јевреја. Већ неколико векова у северозападној Пољској живи мала заједница од око 5.000 Татара муслимана. Укупан број муслимана у Пољској је 15-25 хиљада.

Покојни папа Јован Павле II (1920—2005) је изузетно цењен у Пољској. Пре избора за папу, он је под крштеним именом Карол Војтила служио као надбискуп Кракова и одиграо значајну политичку улогу у рушењу комунистичког система у Пољској.

Градови Пољске

 
Град Војводство Популација Град Војводство Популација
Варшава
Варшава
Краков
Краков
1. Варшава Мазовско 1.720.398 11. Бјалисток Подласко 295.198 Лођ
Лођ
Вроцлав
Вроцлав
2. Краков Малопољско 756.183 12. Гдиња Поморско 247.324
3. Лођ Лођско 737.098 13. Ченстохова Шлеско 238.042
4. Вроцлав Доњешлеско 632.996 14. Радом Мазовско 222.496
5. Познањ Великопољско 551.627 15. Сосновјец Шлеско 217.638
6. Гдањск Поморско 456.967 16. Торуњ Кујавско-поморско 205.312
7. Шчећин Западнопоморско 405.606 17. Кјелце Светокришко 203.804
8. Бидгошч Кујавско-поморско 356.177 18. Гљивице Шлеско 195.472
9. Лублин Лублинско 348.450 19. Забже Шлеско 186.913
10. Катовице Шлеско 306.826 20. Битом Шлеско 181.617

Привреда

Дана 12. септембра 1989, некадашњи шеф покрета Солидарност Тадеуш Мазовјецки формирао је прву некомунистичку владу Пољске од 1948.

Потпредседник владе и министар финансија био је Лешек Балцеровиц који је руководио преласком привреде са планске на тржишну. Овај план, познат под именом шок терапија, контролисаном хиперинфлацијом је уништио дотадашњу пољску привреду и увео тржишне услове. Привредна политика Пољске од тада до данас се заснива на принципима неолиберализма у привреди.

После прве тешке фазе транзиције праћене јаком инфлацијом, девалвацијом националне валуте, затварањем предузећа и снажним растом незапослености, ова политика је омогућила развој и модернизацију пољске привреде. До економског раста је дошло 1993. када се повећао и ниво благостања, што је довело до повећања потрошње, ниже инфлације и стабилизације злоте. Повећала се трговина са иностранством као и стране инвестиције.

Пољски привредни раст узрокован шок терапијом наставио се до 1997. када је стопа незапослености пала испод 10%. После тога појавили су се нови економски проблеми; стопа незапослености од 20% је достигнута 2004, а до 2007. је пала на 12%. Од приступања ЕУ велики број пољских радника је нашао запослење на западу, нарочито на Британским острвима. Овај тренд је заустављен до 2008.

Термоцентрале које троше угаљ или лигнит стварају 94% електричне енергије Пољске[4].

Привреда у бројкама

  • Бруто домаћи производ (2008) : 666,05 милијарди $[5]
    • привредни раст 2008. : 4,9 %
    • средњи привредни раст 1990—2006 : 4,73 %
    • учешће по секторима 2003:
      • пољопривреда-шумарство : 3 %
      • грађевина : 7 %
      • транспорт : 7 %
      • индустрија : 22 %
      • трговина и услуге : 56 %
      • остало : 5 %
  • стопа инфлације : 3 % (октобар 2007)
  • приход по становнику : 17.481 $[5] (2008), Варшава — 37.000 $ (2005)
  • стопа незапослености : 7,3 % (јул 2008), Варшава — 5,7 % (новембар 2005),
  • спољна трговина (2004) : 92.720.000.000 $ извоза и 95.670.000.000 $ увоза

Најважнији привредни партнер Пољске је Немачка. Остали важни привредни партнери су: Француска, Италија, Русија, Велика Британија, Чешка, Кина и Холандија.

  • јавни дуг у односу на БДП : 47 % (2005)
  • каматна стопа : 6,5 % (16. фебруар 2005)
  • курс злоте : 1 € = 4,6435 PLN ; 1 $ = 3,6283 PLN (10. април 2009)

Култура

Eugène Ferdinand Victor Delacroix 043
Композитор Фредерик Шопен.
Altar of Veit Stoss, St. Mary's Church, Krakow, Poland
Олтар у Богородичној цркви у Кракову

Пољска култура је претрпела утицаје и са истока и са запада. То је видљиво у пољској архитектури, фолклору, књижевности и ликовним уметностима. У Пољској су рођени: папа Јован Павле II, физичар и хемичар Марија Склодовска Кири,[6] астроном Никола Коперник,[7] композитори Фредерик Шопен[8][9] и Кшиштоф Пендерецки, сликар Јан Матејко.

Пољски народни плесови мазурке и полонезе су у уметничким обрадама стекли велику популарност у 19. веку широм Европе.

Пољска књижевност се зачела око 1100.[10] Њени најсјајнији представници су: Јан Кохановски, Адам Мицкијевич, Хенрик Сјенкјевич, Станислав Виспјански, Болеслав Прус, Јулијус Словацки, Станислав Лем, Чеслав Милош и Вислава Шимборска.

Градови Пољске илуструју широк спектар европских историјских архитектонских стилова, од романике до модерне. Историјска језгра Варшаве и Кракова су примери развоја архитектуре од средњег века, преко ренесансе и барока, и касније. У више места сачуване су средњовековне тврђаве и грађевине, на пример у Торуњу и Малборку. Замошћ је пример града грађеног по ренесансном идеалу. Барокне цркве постоје у градовима широм Пољске. Лублински дворац припада правцу неоготичке архитектуре.

Пољска је земља одакле су потекли значајни филмски уметници: Роман Полански, Анджеј Вајда, Кшиштоф Кјешловски и Агњешка Холанд.

Спорт

Stadion Wroclaw 2011-11-18
Градски стадион у Вроцлаву

Фудбал је најпопуларнији спорт у Пољској, са клубовима: Легија Варшава и Лех Познањ. У Пољској је одржано Европско првенство у фудбалу 2012. године. Истичу се такође и атлетика, одбојка, хокеј на леду и рукомет.

Референце

  1. ^ Główny Urząd Statystyczny. Baza Demografia. Ludność. Stan, ruch naturalny i wędrówki ludności w I kwartale 2014 r., stan na 31.03.2014. [1]
  2. ^ United Nations Statistics Division — Standard Country and Area Codes Classifications
  3. ^ Maciej Kosiński, Magdalena Wieczorek-Szmal (2007). „Z mroku dziejów. Kultura Łużycka” (PDF file, direct download 1.95 MB). Muzeum Częstochowskie. Rezerwat archeologiczny (Museum of Częstochowa). стр. 3—4. ISBN 978-83-601281-1-4. Приступљено 09. 1. 2013. »... kultura łużycka nie tworzyła jednej zwartej całości. Jak się wydaje, jej skład etniczny był niejednorodny.«
  4. ^ „Gros pollueur, la Pologne en première ligne des discussions”. Приступљено 05. 3. 2018.
  5. 5,0 5,1 „Poland”. International Monetary Fund. Приступљено 22. 04. 2009.
  6. ^ „Maria Sklodowska. La jeunesse”. mariecurie.science.gouv.fr. Приступљено 05. 3. 2018.
  7. ^ „Nicolaus Copernicus”. www.britannica.com. Приступљено 10. 10. 2008.
  8. ^ Michałowski & Samson.
  9. ^ Alain 1993.
  10. ^ Koca, B. (2006). „Polish Literature — The Middle Ages (Religious writings)”. Приступљено 05. 3. 2018.

Литература

  • Michałowski, Kornel; Samson, Jim. L. Macy, ур. Fryderyk Franciszek Chopin. Grove Music Online.
  • {{Cite book|ref=harv| last=Alain| first = Rey| title = Le petit Robert 2 : (dictionnaire universel des noms propres, alphabétique et analogique) |year=1993| editor = | chapter = | chapterurl = | publisher = Le Robert, Paris, FRANCE | location = INIST-CNRS, Cote INIST : L 22712 |isbn=978-2-85036-210-1 | url = | }

Спољашње везе

Аустроугарска

Аустроугарска (нем. Österreich-Ungarn; мађ. Ausztria-Magyarország) или Аустроугарска монархија (нем. Österreichisch-Ungarische Monarchie; мађ. Osztrák-Magyar Monarchia), позната и као Двојна монархија и Дунавска монархија (на немачком говорном подручју и као k.u.k. (нем. Kaiser und König; срп. цар и краљ)), била је држава која је постојала у Европи између 8. јуна 1867. и 31. октобра 1918. године.

Дотадашње Аустријско царство (Хабзбуршка монархија) трансформисано је 1867. године у Аустроугарску, да би се тиме задовољиле тежње Мађара за аутономијом. Тиме је практично власт у држави подељена између Немаца и Мађара, који су притом чинили мањи део становништва монархије. Политичке тежње словенских народа, Румуна и Италијана, који су чинили већи део становништва монархије, нису биле уважене. После војног пораза у Првом светском рату, 1918, Аустроугарска је расформирана, а на њеној територији је формирано неколико држава наследница: Аустрија, Мађарска, Чехословачка, Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца и Пољска, а делови су припојени већ постојећим државама: Италији и Румунији.

Војводства Пољске

Пољска је од 1999. године подељена на 16 области које се називају војводства (пољ. województwa):

Војводства су груписана у веће области које се користе за статистичке извештаје.

Област I: 7.7 милоиона становника, Друштвени доходак (GDP) 50,5 % просека ЕУ

Мазовско (Mazowieckie, MA)

Лођ (Lodzkie, LD)

Област II: 8,0 милиона становника, Друштвени доходак (GDP) 39,5 % просека ЕУ

Шлеско (Śląskie, SL)

Малопољско (Malopolskie, MP)

Област III: 6,8 милиона становника, Друштвени доходак (GDP) 28,1 % просека ЕУ

Светокришко (Swietokrzyskie, SW)

Поткарпатје (Podkarpackie, PK)

Подласко (Podlaskie, PD)

Лублин (Lubelskie, LU)

Област IV: 6,1 милиона становника, Друштвени доходак (GDP) 39,5 % просека ЕУ

Великопољско (Wielkopolskie, WP)

Лубуш (Lubuskie, LB)

Западно Поморје (Zachodniopomorskie, ZP)

Област V: 4,0 милиона становника, Друштвени доходак (GDP) 38,3 % просека ЕУ

Доње Шлеско (Dolnoslaskie, DS)

Ополе (Opolskie, OP)

Област VI: 5,7 милиона становника, Друштвени доходак (GDP) 35,0 % просека ЕУ

Кујавско-Поморје (Kujawsko-Pomorskie, KP)

Поморје (Pomorskie, PM)

Варминско-Мазурско (Warminsko-Mazurskie, WM)

Државна заједница Пољске и Литваније

Пољско-литванска државна заједница или Државна заједница оба народа (пољ. Rzeczpospolita Obojga Narodów, лит. Abiejų Tautų Respublika, рут. Рѣчъ посполитая ѡбоига народовъ, лат. Serenissima Respublica Poloniae) је држава која је постојала између 1569. и 1791. у средњој и источној Европи. Званичан назив државе би се могао превести као Државна заједница пољске круне и Велике кнежевине Литваније. Државе које су сачињавале уније биле су Краљевина Пољска и Велика кнежевина Литванија. Њена територија се око 1600. састојала од данашњих територија Пољске, Литваније, Летоније, Белорусије, као и делова Русије (област око Смоленска), Естоније, Румуније и Украјине.

Државна заједница је настала 12. августа 1569, „Лублинском унијом“ и наследила је Пољско-литванску унију која је постојала од 1386. То је била федерална држава са заједничким изборним монархом и заједничким парламентом (Сејм). У избору краља и владању државом учествовали су племићи који су чинили око 10% становништва земље. Племство се делило на ниже племство — шљахта, и више племство — магнати. Била је то вишенационална држава, чије је хетерогено становништво припадало различитим религијама: католичкој, протестантској и православној цркви, јудаизму и исламу. Ово је редак рани пример међуконфесионалне толеранције у Европи. Доминантна привредна активност била је пољопривреда.

Племство је за краљеве често бирало стране владаре, попут чланова шведске династије Васа или саксонске династије Ветин. Међу њима су били Француз Анри Валоа и Мађар Стефан Батори.

У време раног 17. века, Пољско-литванска држава је избегла разарања Тридесетогодишњег рата и проширила се на исток у Пољско-руском рату 1609–1618, када је 1610. заузела Московски кремљ и избила на обалу Црног мора. Ратовала је против Русије, Шведске и вазала Османског царства.

Заједница је претрпела два снажна ударца средином 17. века. Први је била прва велика побуна козака у историји 1648. (устанак Хмељницког уз помоћ Кримских Татара). Побуњеници су затражили заштиту од руског цара 1654, чиме је Русија постепено преузела доминацију у Украјини. Други велики ударац је била шведска инвазија из 1655. подржана од трупа из Трансилваније и Бранденбурга. Тиме је значајно ослабила моћ Пољско-литванске државе.

Последњи велики тренутак у историји Пољско-литванске државе збио се 1683. када су трупе краља Јана III Собјеског разбиле турску опсаду Беча 1683. и тиме заувек окончале турску претњу средњој Европи. Због овог подвига, државна заједница је добила епитет Бедема хришћанства (Antemurale Christianitati).

У доба грађанских револуција (Рат за независност САД, Француска револуција) у Пољској је донет либерални Устав од 3. маја 1791. Овај покушај реформе је стигао прекасно, када је држава већ запала у анархију и под страни утицај. Уследила је Прва деоба Пољске 1772, чиме је престао пољско-литвански дуалитет. Преостали делови државе уједињени су у унитарну државу. Суседне апсолутистичке монархије (Пруска, Аустрија, Русија) су после две године извршиле Другу деобу Пољске, а после још две године, последњу и коначну Трећу деобу Пољске. Пољска и Литванија су тиме нестале као суверене државе са политичке карте Европе до 1918.

Европско првенство у атлетици на отвореном 1962.

Европско првенство у атлетици на отвореном 1962. је 7. првенство организовано под контролом Европске атлетске асоцијације ЕАА. Првенство је одржано у Београду од 12. до 16. септембра 1962. на Стадиону ЈНА данас, Стадиону Партизана у Београду. То је било прво првенство одржано у једној од источноевропских земаља. На првенству се такмичило у 36. дисциплина, 24 у мушкој и 12 у женској конкуренцији.

Постигнута су 3 светска и 2 европска атлетска рекорда на отвореном.

Европско првенство у атлетици на отвореном 2010.

Европско првенство у атлетици на отвореном 2010. је 20. првенство организовано под надзором Европске атлетске асоцијације ЕАА. Првенство је одржано од 27. јула до 1. августа 2010. у Барселони, која је била први шпански град домаћин Европског првенства.

Европско првенство у атлетици на отвореном 2014.

Европско првенство у атлетици на отвореном 2014. је 22. првенство организовано под надзором Европске атлетске асоцијације ЕАА. Првенство је одржано у Цириху од 12. до 17. августа 2014. на стадиону Лецигрунд.

После 1954. у Берну Европско првенство се други пут одржава у Швајцарској. Петодневно такмичење ће се одржати на Лецигрунд стадиону где су атлетска такмичења светске класе одржавају сваке године од 1928.

Поред Цириха у конкуренцији су били и Амстердам и Бидгошч

После паузе на Европском првенству 2012. у Хелсинкију поново су на програму дисциплине брзог ходања и маратона, које су се одржавале на улицама у центру Цириха. Укупно је било 47 дисциплина 24 мушке и 23 женске (жене немају дисциплину ходања на 50 км.).

Европско првенство у атлетици у дворани 1971.

Друго Европско првенство у атлетици у дворани одржано је 13 и 14. марта 1971. године у Фестивалској дворани (Фестивална) у главном граду Бугарске Софији.

Учествовале су 23 земље са укупно 323 такмичара. Од земаља које су учествовале на првом Европском првенству 1970 није учествовала Норвешка.

Такмичење се одржало у 23 дисциплине (13 мушких и 10 женских). Нова дисциплина у односу на прошло била је трка на 1.500 метара у женској конкуренцији. Највише успеха у обе конкуренције имала је репрезентација СССРа са укупно 23 освојене медаље од тога 8 златних, 9 сребрних и 6 бронзаних медаља.

Најуспешнији такмичари били су Анджеј Баденски (Пољска), Вера Попкова и Људмила Аксјонова (СССР) са по 2 златне медаље.

На првенству оборено је 7 светских рекорда у дворани 5 у женској и 2 у мушкој конкуренцији.

Нобелова награда за књижевност

Списак добитника Нобелове награде за књижевност од 1901. до данас.

1900. - 1910. - 1920. - 1930. - 1940. - 1950. - 1960. - 1970. - 1980. - 1990. - 2000. - 2010.

Повјат

Повјат (пољ. powiat) је другостепена јединица локалне самоуправе и администрације у Пољској, еквивалент округу, дистрикту или префектури у другим земљама.

Повјат је део веће јединице зване војводство (пољ. województwo), а повјати су обично подељени у гмине (општине или комуне). Најважнија места и градови делују као посебни повјати, без поделе у гмине. Они се званично називају градови са правима повјата (пољ. miasta na prawach powiatu) и незванично градски повјати (пољ. powiaty grodzkie). Други, прави повљати се зову земаљски повјати (пољ. powiaty ziemskie).

У 2008. постоји 379 повјата у Пољској, од којих је 314 земаљских и 65 градских повјата.

Пољаци

Пољаци (пољ. Polacy) су западнословенски народ, који претежно живи у Пољској, где чини око 93,8% становништва. Пољаци су већином католичке вероисповести, а говоре пољским језиком, који спада у словенску групу индоевропске породице језика.

Пољска на Светском првенству у атлетици на отвореном 2013.

Пољска је учествовала на Светском првенству у атлетици на отвореном 2013. одржаном у Москви од 10. до 18. августа четрнаести пут, односно учествовала је на свим првенствима до данас. Пољска је пријавила 55 учесника (31 мушкарца и 24 жене) у 19 дисциплина.,

На овом првенству Пољска је по броју освојених медаља заузела 11. место са три освојене медаља (једна златна и две сребрне). Поред медаља, такмичари Пољске су оборили један национални рекорд и три лична рекорда и остварили један најбољи светски резултат сезоне, три најбоља национална резултата сезоне и девет најбоља лична резултата сезоне. У табели успешности према броју и пласману такмичара који су учествовали у финалним такмичењима (првих 8 такмичара) Пољска је са 11 учесника у финалу заузела 10. место са 44 бода.

Пољска на Светском првенству у атлетици на отвореном 2015.

Пољска је учествовала на Светском првенству у атлетици на отвореном 2015. одржаном у Пекингу од 22. до 30. августа петнаести пут, односно учествовала је на свим првенствима до данас. Репрезентацију Пољске представљала су 47 такмичара (26 мушкарца и 21 жене) у 28 дисциплина (14 мушких и 14 женских)., На овом првенству Пољска је по броју освојених медаља заузела 6. место са 8 освојене медаља (три златне, једна сребрна и четири бронзане). Поред медаља, такмичари Пољске су оборили један рекорд светских првенства и 5 личних рекорда и остварили 2 најбоља национална резултата сезоне и 9 најбоља лична резултата сезоне. У табели успешности према броју и пласману такмичара који су учествовали у финалним такмичењима (првих 8 такмичара) Пољска је са 13 учесника у финалу заузела 8. место са 68 бодова.

Пољска на Светском првенству у атлетици на отвореном 2017.

Пољска је учествовала на Светском првенству у атлетици на отвореном 2017. одржаном у Лондону од 4. до 13. августа шеснаести пут, односно учествовала је на свим првенствима до данас. Репрезентацију Пољске представљала су 50 такмичара (28 мушкарца и 22 жене) у 30 дисциплина (16 мушких и 14 женских)., На овом првенству Пољска је по броју освојених медаља заузела 8. место са 8 освојене медаља (две златне, две сребрне и четири бронзане). Поред медаља, такмичари Пољске су оборили један рекорд светских првенства и 5 личних рекорда и остварили 2 најбоља национална резултата сезоне и 9 најбоља лична резултата сезоне. У табели успешности према броју и пласману такмичара који су учествовали у финалним такмичењима (првих 8 такмичара) Пољска је са 20 учесника у финалу заузела 4. место са 86 бодова.

Пољска на Светском првенству у атлетици у дворани 2012.

Пољска је четрнаести пут учествовала на Светском првенству у атлетици у дворани 2012. одржаном у Истанбулу од 9. до 11. марта, односно, учествовала је на свим првенствима до данас. Репрезентацију Пољске представљало је 13 атлетичара (9 мушкараца и 4 жене), који су се такмичили у седам дисциплина (4 мушке и 4 женске). На овом првенству Пољска је по броју освојених медаља делила 25. место са једном освојеном медаљом (бронза). Остварен је један национални рекорд и један национални резултат сезоне. У табели успешности према броју и пласману такмичара који су учествовали у финалним такмичењима (првих 8 такмичара) Пољска је са 7 учесника у финалу заузела 9. место са 26 бодова.

Пољска на избору за Песму Евровизије

Пољска је до сада учествовала 22 пута. Најбољи резултат остварила је Едита Горнијак 1994. године, када је са песмом To nie ja! заузела друго место.

Пољска на олимпијским играма

Пољска се први пут појавила на Олимпијским играма 1924. године, од тада Пољска је пропустила само једне Летње олимпијске игре, 1984, када је учествовала у бојкоту Олимпијских игара у Лос Анђелесу.

На Зимским олимпијским играма Пољска је први пут учествовала 1924. године и учествовала на свим наредним одржаним Зимским олимпијским играма.

Пољска никада није била домаћин олимпијских игара.

Пољски олимпијци су закључно са 2014. годином освојили 291 медаљу на олимпијадама, 271 на летњим и 20 на зимским играма.

Национални олимпијски комитет Пољске (Polski Komitet Olimpijski) је основан 1918. а признат од стране МОКа 1919. године.

Сопот (Пољска)

Сопот (пољ. Sopot, кашупски Sopòt, нем. Zoppot) је приморски град у Поморском Војводству у Пољској.

Налази се на обали Гдањског залива на Балтику. Заједно са већим градовима Гдањск и Гдиња чини шире градско подручје Тројмјасто. По подацима из 2005. град има 39.494 становника.

Сопот је познат као бањско лечилиште и летовалиште. У њему се налази најдужи дрвени мол у Европи (515,5 метара). У Сопоту се од 1961. одржава Међународни фестивал песама, од којег је значајнији само фестивал Песме Евровизије.

УЕФА

Унија европских фудбалских асоцијација (енгл. Union of European Football Associations), скраћено УЕФА (енгл. UEFA), је организација која представља административни и контролни орган европског фудбала. Заступа европске националне фудбалске савезе, организује девет репрезентативних и четири клупска такмичења у Европи (где су укључене све европске земље уз додатак Турске, Израела, Грузије, Јерменије, Азербејџана и Казахстана), контролише новчане награде, правила и медијска права везана за та такмичења. УЕФА је једна од шест континенталних конфедералних јединица светске фудбалске организације.

Када је реч о богатству и утицају на светски фудбал, УЕФА је убедљиво најјача континентална организација. Готово сви најбољи играчи света играју у европским лигама због високих плата које им пружају најбогатији фудбалски клубови, нарочито у лигама Енглеске, Италије, Шпаније и Немачке. Многе од најјачих националних селекција света су чланице УЕФЕ. Од укупно 32 места на светском фудбалском првенству у Немачкој 2006., 14 је припадло репрезентацијама чланицама УЕФЕ.

УЕФА је основана 15. јуна 1954. године у Базелу, Швајцарска као последица разговора фудбалских савеза Француске, Италије и Белгије. Седиште организације је било у Паризу до 1959. када су се преселили у Берн. Анри Делона је био први генерални секретар, а Еб Шварц председник. Административни центар је, од 1995. у Ниону у Швајцарској. У почетку се састојала од 29 националних савеза, данас се тај број попео на 55.

Данашњи председник УЕФЕ је Словенац Александар Чеферин.

УЕФА, као представник националних фудбалских савеза, је у више наврата долазила у сукоб са Европском комисијом. Од 1990. године, правила издавања телевизијских права, а посебно међународних трансфера играча (Босманова пресуда) су претрпјела велике измене, да се не би косиле са европским правом.

Фудбалска репрезентација Пољске

Фудбалска репрезентација Пољске (пољ. Reprezentacja Polski w piłce nożnej) национални је фудбалски тим који представља Пољску у фудбалским такмичењима и под контролом је Фудбалског савеза Пољске, владајућег тијела за фудбал у Пољској. Своје утакмице игра на Националном стадиону у Варшави.

Једну од најбољих екипа Пољска је имала средином седамдесетих година 20. вијека. У квалификацијама за Свјетско првенство 1974, изборила је реми са Енглеском на Вемблију и пласирала се на првенство. На првенству, Пољска је стигла до полуфинала; у посљедњем мечу групне фазе, у утакмици која је одлучивала финалисту, поражена је од Њемачке 1:0, док је у мечу за треће мјесто савладала Бразил 1:0 и тако дошла до највећег успјеха у историји. Нападач Пољске, Гжегож Лато, освојио је Златну копачку за најбољег стријелца, са седам постигнутих голова. Треће мјесто освојила је и на Свјетском првенству 1982. у Шпанији, гдје је побиједила Француску 3:2 у мечу за треће мјесто, након што је у полуфиналу поражена од Италије 2:0.На Олимпијским играма 1972. у Минхену, Пољска је освојила златну медаљу, побједом у финалу над Мађарском 2:1. На Олимпијским играма 1976. у Монтреалу освојила је сребрну медаљу, у финалу је поражена од Источне Њемачке 3:1; сребрну медаљу освојила је и на Играма 1992. у Барселони, гдје је поражена 3:2 од Шпаније.Пољска се на Европско првенство први пут пласирала 2008, а затим се аутоматски квалификовала на првенство 2012. као домаћин, заједно са Украјином. Оба пута првенство је завршила на посљедњем мјесту у групи. Прву побједу на Европском првенству остварила је 12. јуна 2016. године, против Сјеверне Ирске. Пољска је стигла до четвртфинала, што је највећи успјех репрезентације на првенству.

Државе и територије у Европи
Суверене
државе
Зависне
територије
Непризнате
земље

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.