Пољаци у Србији

Пољаци у Србији су грађани Србије пољске етничке припадности.

У Србији живи око 1000 пољских грађана. Поред Београда већи број налази их се у Нишу, Новом Саду. Краљеву, Врњачкој Бањи и Суботици. Једина група староседелаца пореклом из Висле насељена око половине деветнаестог века, налази се у селу Остојићево у АП Војводини.[2]

Постоје документи да су пољски официри учествовали у Првом српском устанку (1804-1813). У другој половини деветанаестог века у Србију долази око двадесетак пољских лекара који су дали значајан допринос у развоју медицине.

У периоду између два светска рата деловала је лига Југославија-Пољска, чији је циљ био економска и културна сарадња са Пољском. Она је окупљала малобројне југословенске Пољаке у своме седишту у Узун Мирковој улици бр. 5 у Београду, нарочито приликом националних и католичких празника. Лига је веома помогли пољским војницима и цивилима, који су у јесен 1939. године из Румуније преко Југославије бежали на Запад.

По завршетка Другог светског рата у Србију је дошло, неколико десетина Пољакиња са својим мужевима, које су упознале на принудним радовима у логорима у Немачкој.

Пољаци у Србији
Poljaci u Srbiji
Аћим Медовић
Др Роман Сондермајер
Bogdan Jugović Hajnc
Tadija Sondermajer
Stanislav Krakov in uniform, 1912
StanislavSondermajer
Укупна популација
741 (2011)[1]
Региони са значајном популацијом
Војводина и град Београд
Језици
српски и пољски
Религија
католицизам
Сродне етничке групе
Пољска дијаспора

Види још

Референце

  1. ^ Етничке заједнице са мање од 2.000 припадника и двојако изјашњени webrzs.stat.gov.rs
  2. ^ Остојићево, село Пољака старо осам векова

Спољашње везе

Јанко Сенкијевић

Јанко Сенкијевић је био лекар а уједно и један од најзнаменитијих Пироћанаца који је родом из Пољске .

Аћим Медовић

Аћим Медовић (пољ. Joachim Medowic; Подвизов, 15. мај 1815 – Београд, 11. мај 1893) је био лекар и писац, први председник Српског лекарског друштва, секретар санитетског одељења у Попечитељству унутрашњих дела, физикус Пожаревачког округа и професор судске медицине на Великој школи у Београду.

Богдан Југовић Хајнц

Богдан Југовић Хајнц, Војвода Богдан, пешадијски поручник и четнички војвода (Ваљево 1882 — 30. мај 1905, село Петраљица код Куманова).

Ева Хаљецка Петковић

Др. Ева Хаљецка Петковић (1870 — 1947) биле је лекарка, прва гинеколошкиња на Балкану, прва управница Одељења за породиље и женске болести у Нишу, борац за права жена лекара и прва жена која је извела царски рез у Србији.

Односи Србије и Пољске

Односи Србије и Пољске су инострани односи Републике Србије и Републике Пољске.

Пољаци у Републици Српској

Пољаци у Републици Српској (пољ. Polacy w Republice Serbskiej) су грађани пољског поријекла, који живе и раде на територији Републике Српске. Пољска култура је на просторе данашње Републике Српске најраније дошла, удајом Јелисавете Пјаст Котромаић пољске принцезе за српског бана Стефана II Котроманића. Припадала је династији Пјаст која је владала Пољским краљевством. Поред Јелисавете, пољски краљ Казимир је имао сина Владислава Пољског. Прве пољске породице из Западне Галиције, данашње Украјине насељавају подручја прњаворске, лакташке, челиначке, дервентске и сусједних општина и то су углавном били земљорадницим. Са собом су донијели своју културу, обичаје, традицију и језик који су се и данас задржали у Републици Српској. Пољака је, по завршетку Другог светског рата, у прњаворском крају било готово седамнаест хиљада. После зла и страдања које је их је снашло за вријеме Хитлерове владавикне, многи су се вратили у стару домовину. Углавном у Болеславјец.

У Прњавору је у сједишту Удружења Пољака „Болеславец” покренута школа пољског језика, која ће омогућити потомцима Пољака који живе на простору општине Прњавор учење пољског језика. Школа је са радом почела 11. новембра 2017. године на Дан независноти Републике Пољске. Књиге и материјал за школу пољског језика донирало је Удружење „Реемигранти из Босне” из Болеславјеца.Пољаци су једна од седамнаест службених националних мањина у Републици Српској, а њихове интересе заступају представници и делегати у Савјету националних мањина, и Савезу националних мањина.

Станислав Краков

Станислав Краков (Крагујевац, 28. март 1895 — Сен Жилијен, 15. децембар 1968) био је српски официр, новинар, књижевник и филмски редитељ. За време немачке окупације у Другом светском рат, подржавао је режим свог ујака генерала Милана Недића и био је уредник недићевских новина Ново време и Обнова.

Мањине (са саветима
националних мањина
)
Остале мањине
Имиграција
Пољска Пољска дијаспора
Америка
Европа
Океанија
Азија
Африка

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.