Поцерина

Поцерина је област у западном делу Србије, заузима нископланински и низијски терен на северној страни планине Цер. Простире се до Мачве и Посавине. Поцерина је добила име по планини Цер, најсевернијој острвској планини јужног обода Панонског басена. Поцерина се налази северно од планине Цер. Површина Поцерине је 315 км². Кроз Поцерину теку две реке: Думача и Добрава. У кречњачким деловима Поцерине јављају се јаме и вртаче (Церова јаруга на граници села Слатине и Бојића).

Planina Cer
Поглед на планину Цер између поцерских села Десић и Радовашница.
Nakučani 001
Поглед на планину Цер и село Накучани.

Историја

Праисторија

На локалитету Шанчина у атару села Десић откривен је такозавани "Српски Стоунхенџ" који потиче бакарног доба, између 4000. п. н. е. и 4300. п. н. е. Најзначајније откриће је бунар, у самом центру ронделе, дубок 6,3м. Постоје теорије да је коришћен за праћење небеских тела, али и да су шамани обављали религијске обреде на овом локалитету.

Утврђено је да је Горња Врањска, и читаво ово подручје било насељено и у доба неолита; за палеолит и мезолит, то није могло бити сигурно доказано. Прва насеља на подручју Горње Врањске постојала су пре 3600. п. н. е. на локалитетима Подрумине и Јусуповац.[1]

Стари век

У 6. веку, словенска племена насељавају регион, који је тада био под Византијом, затим Франачким краљевством и Бугарском. У 9. и 10. века, јужни делови региона су део Србије.

Средњи век

Srem04-sr
Сремска краљевина Стефана Драгутина (1291-1316).

Краљевином Сремом владао је српски краљ Стефан Драгутин између 1282. и 1316. Краљевина се састојала од тадашње Мачве(садашња Поцерина, Мачва и Шабачка Посавина), Усора и Соли. Његови главни градови били су Дебрц (између Београда и Шапца) и Београд. У то време, именом Срем називане су две територије: Горњи Срем (данашњи Срем) и Доњи Срем (тадашња Мачва). Краљевина Срем под влашћу Стефана Драгутина налазила се у Доњем Срему. Спомиње се још један локални властелин Угрин Чак, који је владао Горњим Сремом и Славонијом.

Стефан Драгутин је најпре владао Сремом као вазал мађарског краља, али пошто се урушила централна власт у Краљевини Мађарској Стефан Драгутин и Угрин Чак су де факто постали независни владари. Стефан Драгутин је умро 1316. године, а наследио га је његов син, краљ Стефан Владислав II (1316—1325). Владислава II је 1324. поразио нови краљ Србије Стефан Дечански. После тога, Поцерина и Мачва су постали предмет спора између Краљевине Србије и Краљевине Мађарске.

Поцерина је била део Српског царства, а 1381. Поцерина је постала део Моравске Србије.

Нови век

У 15. веку, Поцерина је део српске деспотовине, а од 1459. део Османског царства. Била је под турском влашћу све до 1718., када су је заузели Хабзбурговци. Између 1718. и 1739., Поцерина је била део Краљевина Србије под хабзбуршком управом, а од 1739. опет је постала део Османског царства. Тада је била део Смедеревског санџака.

Наиме, према попису шабачког дистрикта, састављеног почетком децембра 1788. године у Кленку (за време аустријске окупације Шапца), излази да се цео тај округ делио на посавску, тамнавску, поцерску и мачванску кнежину. На челу сваке од њих био је обор-кнез, који је истовремено био и кнез села у коме је становао, а на челу појединих села - сеоски кнез.[2] Поцерској кнежини (22 села, 295 кућа, 21 сеоски кнез) био је на челу обор-кнез Јовица Михаиловић (Mihailovich), у Десићу.[3]

Од 1817. Поцерина је постала део Кнежевине Србије.

ХХ век

У августу 1914., током Првог светског рата, у овом региону се одиграла велика битка између Аустроугарске и српске војске, позната као Церска битка. Српска војска је у овој бици поразила Аустријанце. То је била прва победа савезничких снага у Првом светском рату. После битке настала је песма Марш на Дрину за коју се сматра да је врста алтернативне химне Србије и она описује ову битку.

Од 1918. Поцерина је постала део Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Између 1918. и 1922. у региону је био познат као подрињски округ, а у периоду између 1922. и 1929., као Подрињска област, док је између 1929. и 1941. је била део Дринске бановине. Између 1941. и 1944., Поцерина је била део Недићеве Србије, а од 1945. део Социјалистичке Републике Србије. [4]

Насеља

Поцерина (према попису из 2002. године) има око 30000 становника (не рачунајући Шабац). Насеља са највећим бројем становника (према попису из 2002) су:

До 1965. године Волујац је био седиште Општине Волујац коју су чинила поцерска села: Бојић, Букор, Десић, Двориште, Грушић, Криваја, Метлић, Милошевац, Накучани, Румска, Синошевић, Волујац и Заблаће. После укидања општине подручје бивше општине је у целини ушло у састав Општине Шабац. Према попису из 2011. Волујац је имао 304 становника.[5]

Крашки облици

Посебну карактеристику Поцерине чине ретки крашки облици у кречњачким оазама. Они су најчешће представљени површинским крашким облицима - вртачама (на чијем дну се налази понор или јама), и сувим - скрашћеним - долинама, односно - линеарним низовима вртача (на пример: изнад десне долинске стране Копљевићке реке). Од подземних крашких облика, има - на овом терену - отворених јама, зачепљених понора и само једна мања пећина. Кроз Цуљковићку пећиницу - код Копљевића, протиче краћа понорница. Дно неких вртача зачепљено је, те су претворене у локве (баре) или језерца (на пример: око села Грушића).[6]

Познати Поцерци

Туристичке атракције

Види још

Референце

  1. ^ Горња Врањска, историја
  2. ^ Шабац у прошлости I, историјски архив у Шапцу, 1970. 303 стр.
  3. ^ Шабац у прошлости I, историјски архив у Шапцу, 1970. 339 стр.
  4. ^ Мачва, историја
  5. ^ Волујац (Шабац)
  6. ^ Шабац у прошлости I, историјски архив у Шапцу, 1970. 15 стр.

Спољашње везе

Бања Ковиљача

Бања Ковиљача је градско насеље града Лознице у Мачванском округу. Према попису из 2011. било је 5151 становника.

Богосавац

Богосавац је насеље у Србији у општини Шабац у Мачванском округу. Према попису из 2011. било је 1.117 становника. Веће фамилије које живе у Богосавцу су: Срнић, Маринковић, Вучетић, Јованић. Након Другог светског рата основан је фудбалски клуб „Слога“ који никада у својој историји није прекидао са радом, углавном се такмичећи у нижим општинским ранговима. Православна црква у Богосавцу изграђена је крајем осамдесетих година двадесетог века, прилозима мештана села, и посвећена је Блаженој Марији (Марија Магдалина). Становништво је православне вероисповести. Почетком Првог светског рата цивилно становништво је доста страдало, с обзиром да је село у близини Цера преко ког је дошао први налет окупатора у познатој Церској бици. У центру Богосавца налази се споменик Станиславу Сташку Сондермајеру, најмлађем хероју Церске битке.

Бошча

Бошча преставља део традиционалне народне ношње у разним деловима Србије као што су Мачва и Поцерина. Бошча преставља кецељак који се облачио са предње стране преко сукње и који се правио од једне „струке“ тацније поле. Ткана је јако збијено, досеже преко колена и шије се јако широко чак до седамдесет центиметара. Постојоле су две врсте бошче. Бошча „на парте“ је у току ткања била прошаривана партама, тачније пругама црвене или неке друге боје. Постојале су бошче ткане „клот“ и збијено рађене од црне основе и потке, на шта су се навезле вунице разних боја. Најређе су биле преклачане бошче.Такође бошче су се носиле код хрвата Шокача у Сонти. Жене на овој територији су носиле бошчу која је представљала прегачу састављену од две водоравно спојене поле, од дебљег разобојног тифтик памука.У неким крајевима као што је книнско село Голубић бошча представља мараму коју су носиле удате жене. Малу бошчу су носиле младе удате жене док су старије носиле велику бошчу направљену без украса од белог куповног платна.

Географски региони Србије

Ово је списак неких географских и традиционалних региона Србије. Региони који су у Панонској низији су подељени рекама, док су они у планинским деловима углавном подељени планинама. Тамо где постоје високе планине, границе региона прате врхове планина. Неким регионима су границе долине река (ти региони се углавном преклапају са другим регионима). Региони најчешће добијају назив по рекама које протичу кроз њих, на пример, регион око Дрине је Подриње.

Ови региони немају никакав званични статус. Неки од њих се преклапају, или немају јасно одређене границе.

Горња Врањска

Горња Врањска је приградско насељено место у Граду Шапцу у Мачванском округу. Према попису из 2011. било је 1453 становника.

Думача

Думача је десна притока реке Саве. Дугачка је 28 km и извире у атару села Милошевац на падинама Цера. Думача настаје спајањем два потока, Милошевице и Дринице. Милошевица је дужа саставница па се може сматрати Думачом. Думача тече кроз Поцерину и улива се у Саву недалеко од шабачке фабрике „Зорка”, где се непосредно пре ушћа спаја са Церским ободним каналом. Недалеко од ушћа, налази се насељени део града Шапца који се зове Думача, као и неколико предузећа која у имену имају име реке.

Конђа (капа)

Конђа је женска капа , односно женско оглавље, ношено кроз дугачак временски период у склопу народне ношње. Ношена је у Северној Србији, у пожаревачком округу, преко Шумадије, Моравске водопађе, у рудничком, шабачком и ваљевском округу, као и у Подрињу. Крајем XIX века она у потпуности престаје да се носи у скоро свим регијама.

Првобитно је конђа имала улогу невестињског оглавља односно капе коју је млада стављала по удаји, попут смиљевца или тарпоша, с том разликом да се у многим крајевима никада после није скидала, односно жена је била у обавези да је стално носи до смрти. Временом ову капу не носи више младе жене по удаји, већ само старије већ удате жене.

У периоду кад су доста ношене, положај и начин ношења конђе био је различит од краја до краја.

Малина

Малина, позната и по свом популарном називу црвено злато, вишегодишња је листопадна биљка, жбунастог или полужбунастог раста, са вишегодишњим кореном и са једногодишњим и дугим двогодишњим изданцима која припада фамилији руже (Rosaceae), роду Rubus и има више подрода.

Мачванска окружна лига

Мачванска окружа лига основана је 2010. године. Лига се састоји од 16 клубова из региона Мачве. На крају сезоне освајач лиге прелази у виши ранг у Зону Дрине, а задња 2 клуба испадају у нижи ранг, у међуопштинску лигу (Мачва, Поцерина, Јадар...).

Мачвански управни округ

Мачвански управни округ је један од округа Републике Србије. Округ се налази у западном делу државе, а има укупно 297.778 становника (по попису из 2011. године). Седиште округа је у граду Шапцу.

Међуопштинске лиге

Међуопштинске лиге су шести ниво лигашких фудбалских такмичења у Србији. Лига је формирана 2009. и укупно има 52 лиге у овом рангу такмичења. Неке од њих су под ингеренцијом више истанце као што су окружни савези, и представљају праве међуопштинске лиге, друга врста лига могу такође бити међуопштинске лиге које су настале као производ сарадње два или више општинских савеза који су се удружили да би направили лигу. Трећа врста лиги у овом рангу могу бити општинске/градске лиге које су формиране на територији савеза који руководи њима. У неким случајевима ово може бити задњи ранг такмичења.

Виши ранг такмичења су разне Окружне лиге (31 лиге), а нижи разне Општинске лиге (57 лиге).

Општинске лиге

Општинске лиге су седми ниво лигашких фудбалских такмичења у Србији. Овај степен такмичења је у сличном или истом облику постојао одавно, тренутно сваки општински/градски савез је дужан да организује лигу и да руководи њом. У случају да један савез не може сам да оформи лигу, придружују се суседом савезу и заједно формирају удружену лигу. Тренуто укупно има 57 лига у овом рангу такмичења.

Виши ранг такмичења су разне Међуопштинске лиге (52 лиге), а нижи Друге општинске лиге (6 лига).

Подриње (регија)

Подриње, меридијански издужена регија око ријеке Дрине, са српским и босанским дијелом.

Посавина

Посавина је назив за подручје уз ријеку Саву у Словенији, Босни и Херцеговини, Србији и Хрватској.

Слатина (Шабац)

Слатина је насеље у Србији у општини Шабац у Мачванском округу. Према попису из 2011. било је 215 становника.

Трећа лига СР Југославије у фудбалу 2002/03.

Трећа лига СР Југославије у сезони 2002/03. било је једанаесто такмичење организовано од стране фудбалског савеза СР Југославије од оснивања лиге 1992, након распада дотадашње СФР Југославије и то је трећи степен такмичења у СР Југославији.

Трећа лига СР Југославије подијељена је територијално, на седам зона: Београд, Војводина, Дунав, Морава, Тимок, Ниш и Црна Гора; у свакој зони такмичи се по 18 клубова, изузев Црне Горе гдје се такмичи 16 клубова. Из сваке зоне првак ће изборити пласман у Другу лигу, у одговарајућу зону (Исток, Запад, Сјевер, Југ), док број тимова који испадају из лиге зависи од зоне. Из зоне Београд испада пет клубова, из зоне Војводина три, док из зона Дунав и Морава испадају по 12 клубова због спајања зона у заједничку Српску лигу Запад. Из зона Тимок и Ниш испада по 11 клубова због спајања зона у јединствену Српску лигу Исток од сезоне 2003/04; док из Црне Горе испада пет клубова.

Трећа лига Србије и Црне Горе у фудбалу 2003/04.

Трећа лига Србије и Црне Горе у сезони 2003/04. било је прво такмичење под тим именом, након промјене имена државе из СР Југославија, а укупно дванаесто такмичење организовано од стране фудбалског савеза Србије и Црне Горе од оснивања лиге 1992, након распада дотадашње СФР Југославије и то је трећи степен такмичења у СР Југославији.

Трећа лига Србије и Црне Горе подијељена је територијално, на пет зона: Београд, Војводина, Исток, Запад и Црна Гора. Након сезоне 2002/03 зоне Дунав и Морава сједињене су у зону Запад, док су зоне Тимок и Ниш сједињене у зону Исток. у свакој зони такмичи се по 18 клубова, изузев Црне Горе гдје се такмичи 16 клубова. Из сваке зоне првак ће изборити пласман у Другу лигу, која је од сезоне 2004/05 подијељена на двије зоне — Прва лига Србије и Прва лига Црне Горе; прваци зона Београд, Војводина, Исток и Запад пласираће се у Прву лигу Србије, док ће првак зоне Црна Гора пласирати у Прву лигу Црне Горе. Број тимова који испадају из лиге зависи од зоне: из зоне Београд испадају два клуба, из зоне Војводина и Исток по шест, из зоне Запад осам клубова, док из Црне Горе испада шест клубова због смањења лиге на 12 клубова.

Цер (планина)

Планина Цер налази се у северозападном делу Србије. Од Шапца је удаљен 35 km, а од Београда 100 km. Цер лежи на 689 m/нв, а дуг око 15 km.

Области Војводине
Области Шумадије
Подрињско-посавске
области
Области Рашке и
Западног Поморавља
Тимочко-браничевске
области
Области Јужног
Поморавља
и Шоплука
Области
Косова и Метохије

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.