Посавина

Посавина је назив за подручје уз ријеку Саву у Словенији, Босни и Херцеговини, Србији и Хрватској.

Посавина
Savarivermap
Басен реке Саве
Највећи градовиод извора Саве према њеном ушћу: Крањ, Љубљана, Загреб, Сисак, Славонски Брод, Брчко, Сремска Митровица, Шабац, Београд
Државаод извора Саве према њеном ушћу: Словенија, Хрватска, Босна и Херцеговина, Србија
РегионРепублика Српска, Федерација Босне и Херцеговине, Брчко Дистрикт (БиХ)
Војводина, Шумадија и западна Србија, Град Београд (Србија)
Континентална Хрватска (Хрватска)
Доњепосавска регија, Савињска регија, Засавска регија, Средишња Словенија, Горењска регија (Словенија)
Административна јединицаМачвански округ, Сремски округ, Округ Града Београда (Србија)
Посавски кантон (БиХ - Ф БиХ)
Вуковарско-сремска жупанија, Бродско-посавска жупанија, Сисачко-мославачка жупанија, Загребачка жупанија, Град Загреб (Хрватска)
Sava i Dunav
Ушће ријеке Саве у Дунав код Београда

Српска Посавина са Мачвом и Доњом Колубаром

Српска Посавина обухвата равницу и побрђе поред доње Саве, на територији Србије. Припадају јој и ниска Мачва, која представља источни део макроплавине Дрине, и доња Колубара са Тамнавом. Земљиште на левој страни реке Саве, на територији Србије, припада регији Срем.

Ближе Сави налази се ниско квартарно земљиште а даље од ње, изнад Посавског одсека, је брежуљкасто заравњено земљиште које се састоји од неогених седимената. Брежуљкасто земљиште представљено је нижим површима на јужном ободу Панонског басена.

Мачва има површину од 860 km² и представља већи део макроплавине Дрине (други део макроплавине назива се Семберија). Припада дну Панонског басена а простире се између Саве, доње Дрине и Поцерине односно поцерског (мачванског) раседног одсека на југу. Представља ерозивну површ која се изграђује у структурној заравни. У макроплавинској површи усечене су долине и корита Беле реке, Језера и мртваје Доње Битве и Засавице. Мачва је најпространија равница и низија уже Србије.

Између Мачве и доње Колубаре налази се виша Посавина. У њен састав улазе 2-3 флувијално денудационе површи које су усекле притоке Саве: Думача, Добрава и Вукодраж. Ове реке су својим долинама рашчланиле јужни обод Панонског басена.

Шабачка Поцерина је крај представљен подгорином на северној страни Цера изграђен од неогених седимената, старих кречњачких и шкриљастих стена.

Слив реке Колубаре чини крај који носи назив по овој реци. Слив је развијен у некадашњем заливу Паратетиса. Крај је јаче отворен и нагнут ка северу. Доња Колубара је крај у оквиру Колубаре и, попут Мачве, припада дну Панонског басена. Она је ниска и обухвата равно земљиште макроплавине Колубаре. Њој припада и крај у долини реке Тамнаве.

Тектонски облици рељефа у Српској Посавини (са Мачвом и Доњом Колубаром) су савски ров, раседи и раседни одсеци (колубарски, мачвански), тектонско удубљење Доње Колубаре (фосилни залив) итд.

У квартарним седиментима дуж Саве изграђена је речна тераса (флувијални облик рељефа).[1]

Већи градови

Види још

Референце

  1. ^ Марковић, Јован; Павловић, Мила (1995). Географске регије Југославије (Србија и Црна Гора). Београд: Савремена администрација.
Борја

Борја је планина између Велике Усоре и Мале Усоре у Републици Српској, БиХ. Налази се између Општине Котор Варош и Општине Теслић. Велика Усора (и њена притока Пенава) захвата Борје са југозапада, југа и истока, а Мала Усора (и њена притока Усорица) са северозапада, севера и североистока. Борја је углавном изграђена од магматских стена (ултрамафити, габроперидотити).

Највиша је у северозападном делу, где је и њен највиши врх Велика Руњевица (1.078 м). Има седам врхова преко 1.000 метара надморске висине: Ометаљка (1.005 м), Велики Тајан (1.008 м), Куке (1.020 м), Мала Руњевица (1.034 м), Коминови (1.036 м), Борачки Комин (1.038 м) и Велика Руњевица (1.078 м). Бројни су и врхови висине од 900 до 1.000 м.

Воде с Борја теку у Велику и Малу Усору. Пошто су падине према Малој Усори блаже, њене притоке су дуже од притока Велике Усоре. У Велику Усору с Борја теку Боровница, Кусачки поток, Гомјеница, a највећа њена притока је Узвинска река дугачка 11 километара. У Малу Усору теку Мала и Велика Остружница, Миљаковача и бројне мање притоке.

Планина Борја је богата шумом. У вишем делу готово да нема насеља, осим планинских села Борњаш и Китићи која се налазе на око 650 метара надморске висине. То је у основи питома планина са неколико висоравни од којих је највећа Милаковац са кога се при лепом времену види и Посавина. Ради експлоатавије шума, за време Аустроугарске изграђена је шумска пруга уског колосека Усора—Масловаре—Прибинић (41 км), с краком кроз долину Велике Усоре и Узвинске реке на саму планину. Шездесетих година су железничке пруге замењене путевима. Дрво с Борја се углавном прерађује у Теслићу.

Нека од насеља у непосредном подножју планине су Масловаре, Липље, Прибинић, Очауш.

Брчко

За чланак о дистрикту погледајте Брчко дистрикт.Брчко је град на сјеверу Босне и Херцеговине. Административно је сједиште Брчко дистрикта. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у граду Брчко је пописано 39.893 лица, а у цијелом дистрикту Брчко 83.516 лица. У граду релативну већину становништва чине Срби, а у значајном броју су заступљени и Бошњаци.

Врховина

Врховина може да се односи на:

Врховина (Соколац), насеље у општини Соколац, Република Српска, БиХ

Врховина (Калиновик), насеље у општини Калиновик, Република Српска, БиХ

Врховина (Коњиц), насеље у општини Коњиц, Федерација БиХ, БиХ

Врховина (Гарчин), насеље у општини Гарчин, Посавина, Република Хрватска

Географски региони Србије

Ово је списак неких географских и традиционалних региона Србије. Региони који су у Панонској низији су подељени рекама, док су они у планинским деловима углавном подељени планинама. Тамо где постоје високе планине, границе региона прате врхове планина. Неким регионима су границе долине река (ти региони се углавном преклапају са другим регионима). Региони најчешће добијају назив по рекама које протичу кроз њих, на пример, регион око Дрине је Подриње.

Ови региони немају никакав званични статус. Неки од њих се преклапају, или немају јасно одређене границе.

Демографија Републике Српске

У Републици Српској је просечна густина насељености 47 становника на km2, што је сврстава у ред ретко насељених европских региона. Уз то је, регионални размештај становништва веома неравномеран (нпр. Херцеговина 20 ст/km², а Посавина и Семберија 150 ст/km²), што представља додатни проблем за економски и укупни развој Републике Српске.

Источнобосански поддијалекат

Источнобосански поддијалект је поддијалект источнохерцеговачко-крајишког дијалекта и простире се на подручју источне Босне, тј. на потезу између од Сарајева до Дрине и долине Жељезнице, преко Мајевице, до Саве, обухватајући Семберију. Појас овог поддијалекта продире до Тузле и надомак Бановића. Цијела Босанска Посавина, осим неких икавско-шћакавских оаза уз Саву, од Врбаса до Дрине припада овом поддијалекту.

На сјеверозападу се овај поддијалект граничи са славонским дијалектом. Ријека Дрина није строга лингвистичка граница (дио Полимља и вишеградски Стари Влах). Овом поддијалекту се могу прикључити и нека подручка јужне Босне и сјеверне Херцеговине (потез Сарајевско поље — Иван планина — Бјелашница — Трново — Бјелимићи), мада говор овог подручја по својим својствима чини прелазни говор.

Становништво које говори источнобосанским поддијалектом је већином миграционом. Њигово поријекло је углавном херцеговачко и западноцрногорско, али има и оних који су пристизали из Угарске, Славоније и Србије, а малио дио су старинци.

Област

Област је део неке територије издвојен приликом регионализације по неком карактеристичном обележју:

природни/географски (Посавина),

историјски (Рашка област),

економски (Рурска област) и

етнички (Квебек).Многи аутори област сматрају највишом у категорији географских регија. У Бугарској и Русији „област“ је административно-територијална јединица.

Области Републике Српске

Географски простор Републике Српске историјски и културолошки подијељен је на различите области, које немају формални статус. Границе географских области Републике Српске, пресијецају политичке границе јединица локалне самоуправе, па се тако једна општина или град, може налазити у више области. . Поред, физиономских, односно природно-географских области, могуће је издвојити и функционалне регије Републике Српске.

Операција Коридор 92

Операција Коридор 92, позната и као Пробој „коридора живота”, била је највећа операција Војске Републике Српске (ВРС) спроведена током рата у Босни и Херцеговини против Хрватског вијећа одбране (ХВО) и Хрватска војске (ХВ) у Босанској Посавини. Операција је вођена од 24. јуна до 6. октобра 1992. године, а циљ је био поновно успостављање путне везе између западног и источног дијела Српске Републике Босне и Херцеговине. Разлог за покретање операције било је заузимање Дервенте од стране ХВО и ХВ — потез којим је блокиран једини копнени пут између територија под контролом ВРС. А окидач за доношење одлуке о пробијању коридора била је смрт 12 бањалучких беба и умирање бубрежних болесника у бањалучком Клиничком центру због немогућности допремања кисеоника.ВРС је успјешно извршила поновно заузимање Дервенте, одбијајући снаге ХВО и ХВ на сјевер, заузимајући притом неколико градова. У другој фази операције, ВРС је избила на ријеку Саву, тј. на границу са Републиком Хрватском, уништавајући мостобран који су држали ХВ и ХВО у Босанском Броду. У операцији је учествовало више од 60.000 војника, што је узроковало велике губитке у људству на обје стране, нарочито међу припадницима ХВО. Хрватско Национално вијеће за сигурност поручило је извјештај о губитку Босанске Посавине и као разлог пораза су наведени унутрашњи сукоби, дупли ланац заповједништва и неефикасна контраобавјештајна служба. Касније су се јавиле спекулације да је то резултат политичког договора између српског и хрватског руководства како би се осигурала трговина територијама, иако је анализа америчке Централне информативне агенције одбацила такве тврдње.

Општина Модрича

Општина Модрича је општина у Републици Српској, БиХ. Сједиште општине је у насељеном мјесту Модрича. Према подацима Агенције за статистику Босне и Херцеговине на попису становништва 2013. године, у општини је пописано 25.720 лица.

Општина Шамац

Општина Шамац је општина у Републици Српској, БиХ. Сједиште општине се налази у насељеном мјесту Шамац. Према подацима Агенције за статистику Босне и Херцеговине на попису становништва 2013. године, у општини је пописано 17.273 лица.

Подградци

Подградци су насеље у Општини Градишка, Република Српска, БиХ. Подградци се састоје од Горњих и Доњих Подградака.

САО Сјеверна Босна

САО Сјеверна Босна (Српска аутономна област Сјеверна Босна) је била српска аутономна област у СР БиХ. Постојала је од 1991. до 1992, када се ујединила са осталим српским областима БиХ и оформила Републику Српску. Главни град је био Добој.

Стублине (Обреновац)

Стублине је насеље у градској општини Обреновац у граду Београду. Према попису из 2011. било је 3016 становника.

Стублине се налазе на регионалном путу Београд – Ваљево (Р 101), на удаљености од око 10 км од Обреновца. Стублине заузимају површину од 19,7 км2 и у овој месној заједници станује око 4.000 становника.

У Стублинама се налазе основна школа „Живојин Перић“, Црква Покрова Пресвете Богородице у Стублинама, гробље, пошта, дом здравља и радио-станица. У овом насељу активни су фудбалски клуб „Посавина“, културно уметничко друштво „Стублине“, еколошко друштво „Бели Багрем“, голубарско друштво, стрељачко друштво, ловачко друштво, књижевни клуб и бројне секције при основној школи „Живојин Перић“.

ФК Подриње Мачванска Митровица

Фудбалски клуб Подриње, из Мачванске Митровице, основан је давне 1922. у Мачванској Митровици (тада Подринској Митровици). Првобитно је основан као ФК Посавина, али је временом тај клуб променио име у ФК Подриње. Тренутно се такмичи у Војвођанској лиги Југ, четвртом такмичарском нивоу српског фудбала.

ФК Посавина

ФК Посавина је фудбалски клуб из Милошевца у Републици Српској, БиХ, који се такмичи у Регионална лига Републике Српске, група Центар.

Хрватско вијеће одбране

Хрватско вијеће одбране (ХВО; хрв. Hrvatsko vijeće obrane, HVO) било је оружана формација босанскохерцеговачких Хрвата, која је постојала током рата у Босни и Херцеговини од 1992. до 1995. године. Основали су је 8. априла 1992. чланови Хрватске демократске заједнице. Представљала је оружану силу Хрватске Републике Херцег-Босне за вријеме рата у БиХ, као и Хрватске одбрамбене снаге, и бранила је хрватске интересе на простору бивше Југославије. Велику подршку пружала јој је Хрватска војска, а сматра се једном од најбројнијих и најефикаснијих хрватских војних формација на простору бивше Југославије.

Хрватски народ у Босни и Херцеговини први се организовао политички и војно. Та његова организација имала је за основ настојање да се одржи као конститутиван и суверен народ у Босни и Херцеговини. У редовима хрватских војних јединица почетком рата у Босни и Херцеговини са Хрватима су се борили и Муслимани. Хрватске одбрамбене снаге оснивају се 3. децембра 1991, а Хрватско вијеће одбране формира се 8. априла 1992. године, као врховно тело одбране хрватског народа у Босни и Херцеговини .

ХВО је контролисао западну и централну Херцеговину те велики део средње Босне (све осим Јајца). Једини већи губитак, за Хрвате, био је пад већине Босанске Посавине (није пало само Орашје) јер је та историјска и географска микрорегија била једно од најбогатијих подручја у БиХ. На том подручју, Хрвати су били већина и према попису становништва из 1991. године било их је 131.542.

Крајем октобра 1992. године избија Муслиманско-хрватски сукоб, у којем Муслимани отворено нападају своје дојучерашње савезнике Хрвате. Армија Републике Босне и Херцеговине у четири офанзиве заузела је велик део простора који су били под контролом Хрватског вијећа одбране, готово целу северну и средњу Босну (осим Новог Травника, Витеза, Бусоваче, Кисељака, Крешева, Жепча и ширег подручја око тих градова, Усоре, дела травничке општине, дела завидовићке општине, и дела варешке општине) и део Херцеговине: Коњиц, Јабланицу те источне и северне делове мостарске општине.

Муслиманско-хрватски сукоб је ескалирао током 1993. године, а слаби почетком 1994. године, када политичко-дипломатски преговори између две зараћене стране постају све јачи и значајнији. У марту 1994. године, у Вашингтону је потписано примирје између Хрвата и Бошњака, а њихове територије су уједињене у Федерацију БиХ.

Након потписивања Вашингтонског споразума, ХВО је заједно са Хрватском војском, а у неким акцијама и са Армијом Републике Босне и Херцеговине почео низати ратне победе против Војске Републике Српске. У 7 успешних операција, ХВО заједно са ХВ-ом, а у неким акцијама и са Армијом РБиХ је окупирало читаву западну Босну. Највећа операција је била операција Јужни потез у којој су здружене хрватске снаге избиле на 23 km од Бање Луке, што је било у досегу хрватске далекометне артиљерије. Акција Јужни потез, прекинута је на захтјев међународне заједнице 15. октобра 1995. године.

Дејтонским мировним споразумом завршио се рат у Босни и Херцеговини. Један од најосновнијих принципа на којима је Дејтонски споразум био заснован је била подјела Босне и Херцеговине по кључу 51-49 (51% територије Федерацији БиХ и 49% Републици Српској) који је усагласила тзв. Контакт група. Дејтонски мировни споразум је дјеловао да усагласи договор о проблематичним питањима неке од којих су биле: правне, државне и територијалне нагодбе.

Године 1995, при завршетку рата у Босни и Херцеговини, ХВО је имао 50.000 војника. ХВО је након Дејтонског мировног споразума дефинисан као хрватска компонента Војске Федерације Босне и Херцеговине, а након реформе одбране 2005. године, трансформисан је у 1. пјешачку (гардијску) пуковнију, један од три пука у оквиру Оружаних снага Босне и Херцеговине.

Четврта лига Републике Српске у фудбалу

Подручна лига Републике Српске у фудбалу или Четврта лига Републике Српске у фудбалу је четврти степен такмичења у фудбалу у Републици Српској коју организује Фудбалски савез Републике Српске. У четвртој лиги се такмичи 89 клубова подијељених у 7 група: Посавина (14 клубова), Семеберија (14 клубова), Бања Лука (12 клубова), Бирач (9 клубова), Добој (14 клубова), Градишка (12 клубова) и Приједор (14 клубова). Први клуб у свакој групи прелази у Регионалну лигу Републику Српске, а у четврту лигу се пласирају први клубови из Пете лиге Републике Српске.

Шумадија и западна Србија

Шумадија и западна Србија је један од пет статистичких региона Србије.

Ово је највећи статистички регион по: броју становника (2.031.697 према попису 2011. године); површини (26.483 km²) и броју насељених места (2.111).

Области Војводине
Области Шумадије
Подрињско-посавске
области
Области Рашке и
Западног Поморавља
Тимочко-браничевске
области
Области Јужног
Поморавља
и Шоплука
Области
Косова и Метохије

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.