Порођај

Порођај је окончање трудноће при чему једна или више беба напушта мајчину материцу путем вагиналног пролаза или царског реза.[7] Према дефиницији СЗО (светске здравствене организације) нормална трудноћа траје 37 до 42 недеље. Порођај који наступи пре 37 седмице зове се превремени порођај, а онај који наступи након 42 недеље гравидитета је пролонгирана трудноћа, односно пренесена. Године 2015, било је око 135 милиона рођења глобално.[8] Око 15 милиона деце је рођено пре 37 недеља гестације,[9] до је између 3 и 12% рођено након 42 недеље.[10] У развијеном свету већина порођаја се одвија у болницама,[11][12] док се у земљама у развоју већина порођаја догађа у домовима уз помоћ традиционалне бабице.[13]

Најчешћи начин порода је вагинална испорука.[6] Порођај се састоји од три ступња: скраћивање и отварање цервикса, спуштање и рођење бебе, и избацивање постељице.[14] Први ступањ типично траје дванаест до деветнаест сати, други ступањ траје двадест минута до два сата, и трећи ступањ пет до тридесет минута.[15] Први ступањ почиње са болом грчења трбуха или леђа који траје око пола минута и јавља се сваких десет до тридесет минута.[14] Болови грчења постају јачи и учесталији током времена.[15] Током другог ступња може доћи до потискивања са контракцијама.[15] У трећем ступњу одложено стезање пупчане врпце се генерално препоручује.[16] Бројне методе могу да помогну код болова као што су технике опуштања, опиоиди и кичмени блокови.[15]

Већина беба се рађа главом напред; међутим око 4% се рађа са стопалима или задњицом прво.[15][17] Типично глава улази у карлицу окренута на једну страну, а затим се окреће према доле.[18] Током порођаја жена обично може да једе и да се креће како жели, али притискање се не препоручује током прве фазе или током порода, а енеме исто тако нису препоручљиве.[19] Док је прављење реза на отвору вагине, познато као епизиотомија, често, оно генерално није неопходно.[15] Године 2012, око 23 милиона порођаја је извршено помоћу хируршке процедуре познате као царски рез.[20] Царски резови могу да буду препоручени за близанце, код знакова стреса бебе, или поремећаја позиције.[15] Овај начин испоруке може имати дуже време залечења.[15]

Сваке године, компликације од трудноће и порођаја доведу до око 500.000 смртних случајева мајки, 7 милиона жена има озбиљне дугорочне проблеме, и 50 милиона жена има негативне здравствене исходе након порођаја.[5] Већина тих случајева се јавља у земљама у развоју.[5] Специфичне компликације обухватају ометени порођај, постпартумско крварење, еклампсију и породиљску грозницу.[5] Компликације код беба могу да укључују недостатак кисеоника при рођењу, порођајну трауму, превременост и инфекције.[4][21]

Childbirth
Синонимипартус, рођење[1][2]
Postpartum baby2
Мајка и новорођенче, након другог порођајног доба
СпецијалностиАкушерство
КомпликацијеОметени порођај, постпартумско крварење, еклампсија, породиљска грозница, перинатална асфиксија, неонатална хипотермија[3][4][5]
ТиповиВагинални порођај, царски рез[6][7]
УзроциТрудноћа
ПревенцијаКонтрола рађања, побачај
Фреквенција135 милиона (2015)[8]
Смртност500.000 мајчинских смрти годишње
Crying newborn
Уплакано новорођенче
Baby being weighed
Вагање новорођенчета

Механизам настанка порођаја

Сматра се да до порођаја долази због промјена у односу естрогена и прогестерона које лучи већином постељица. Та промјена односа узрокује стварање понајвише простагландина који потичу тијело на порођај. За клинички почетак порођаја се узимају редовни, болни трудови. Дијагноза порођаја се поставља на основу болних контракција и дилатације (опуштање, ширење) цервикса и нестанка унутрашњег цервикалног ушћа, крваве слузи и прснућа водењака.

Порођајна доба

Према класичним схватањима порођај се дијели на четири порођајна доба:

  • дилатација, или доба ширења - лат. phasis dilatationis
  • експулзија, или доба истискања плода - лат. phasis expulsionis
  • плацентарно доба или доба рађања постељице - лат. phasis placentali
  • фаза хемостазе - лат. phasis haemostasis

Прво порођајно доба

Настаје изравњавањем грлића материце и дилатацијом цервикса. Почиње са контракцијама, а завршава дилатацијом спољњег ушћа материце. Пред крај овог порођајног доба долази до пуцања водењака. Водењак може прснути и прије времена.

Према ранијој литератури порођај прворотки траје од 12 до 16 часова, а вишеротки 8 до 12. Према новијим ауторима, због такозваног диригованог порођаја, порођај траје нешто краће, прворотки око 13 а вишеротки 8 часова. Наравно, ови временски интервали не могу се узети као правило јер порођај може да траје и краће. Ушће је при преласку у друго порођајно доба отворено 8 cm.

Друго порођајно доба

Почиње од максималне дилатације спољњег ушћа и завршава истискивањем плода. Друго порођајно доба не смије трајати дуже од 2 часа. Пред сам крај другог порођајног доба ради се епизиотомија. По изласку дјетета из порођајног канала дијете се одиже у вис да би се из дисајних путева избацила плодова вода и слуз. Потом се дијете полегне на равну подлогу и изврши се аспирација уста, ждријела и носа. Новорођенчету се укапа у очи 1% раствора сребронитрат и уради се груба обрада пупковине. Са коже дјетета се овлаш обрише сирасти маз којим је прекривена. У порођајној сали се поред овог уради и такозвани Апгар тест. По урађеним поступцима пожељно је дијете дати мајци на дојење.

Треће порођајно доба

Почиње са изласком плода и плодове воде. У овом добу долази до истискивања постељице и плодових овојака. По истискивању плода постељица почиње да се одлубљује усљед скупљања материце. Ово, треће порођајно доба траје око пола сата, али се не смије допустити да траје дуже од 2 сата. У том случају се постељица мора одлубити ручно. По изласку се постељица обавезно прегледа са обје стране. Посебно се мора обратити пажња на то да ли недостају дијелови овојака постељице или котиледони, јер уколико се не одстране могу изазвати инфекцију и смрт породиље усред сепсе.

Четврто порођајно доба

Почиње послије изласка постељице и плодових овојака. Траје два сата и представља доба смиривања утериних контракција и хемостазе.

Види још

Референце

  1. ^ „confinement - Definition of confinement in English by Oxford Dictionaries”. Oxford Dictionaries - English.
  2. ^ „CONFINEMENT - meaning in the Cambridge English Dictionary”. dictionary.cambridge.org.
  3. ^ Lunze K, Bloom DE, Jamison DT, Hamer DH (јануар 2013). „The global burden of neonatal hypothermia: systematic review of a major challenge for newborn survival”. BMC Medicine. 11 (1): 24. PMC 3606398Слободан приступ. PMID 23369256. doi:10.1186/1741-7015-11-24.
  4. 4,0 4,1 Martin RJ, Fanaroff AA, Walsh MC (20. 08. 2014). Fanaroff and Martin's Neonatal-Perinatal Medicine: Diseases of the Fetus and Infant (на језику: енглески). Elsevier Health Sciences. стр. 116. ISBN 978-0-323-29537-6. Архивирано из оригинала на датум 11. 09. 2017.
  5. 5,0 5,1 5,2 5,3 Education material for teachers of midwifery : midwifery education modules (PDF) (2nd изд.). Geneva [Switzerland]: World Health Organisation. 2008. стр. 3. ISBN 978-92-4-154666-9. Архивирано (PDF) из оригинала на датум 21. 02. 2015.
  6. 6,0 6,1 Memon HU, Handa VL (мај 2013). „Vaginal childbirth and pelvic floor disorders”. Women's Health. 9 (3): 265—77; quiz 276—7. PMC 3877300Слободан приступ. PMID 23638782. doi:10.2217/whe.13.17.
  7. 7,0 7,1 Martin E (2015). Concise Colour Medical l.p.Dictionary (на језику: енглески). Oxford University Press. стр. 375. ISBN 978-0-19-968799-2. Архивирано из оригинала на датум 11. 09. 2017.
  8. 8,0 8,1 „The World Factbook”. www.cia.gov. 11. 7. 2016. Архивирано из оригинала на датум 16. 11. 2016. Приступљено 30. 7. 2016.
  9. ^ „Preterm birth Fact sheet N°363”. WHO. новембар 2015. Архивирано из оригинала на датум 7. 03. 2015. Приступљено 30. 7. 2016.
  10. ^ Buck GM, Platt RW (2011). Reproductive and perinatal epidemiology. Oxford: Oxford University Press. стр. 163. ISBN 978-0-19-985774-6. Архивирано из оригинала на датум 11. 09. 2017.
  11. ^ Co-Operation, Organisation for Economic; Development (2009). Doing better for children. Paris: OECD. стр. 105. ISBN 978-92-64-05934-4. Архивирано из оригинала на датум 11. 09. 2017.
  12. ^ Olsen O, Clausen JA (септембар 2012). „Planned hospital birth versus planned home birth”. The Cochrane Database of Systematic Reviews (9): CD000352. PMC 4238062Слободан приступ. PMID 22972043. doi:10.1002/14651858.CD000352.pub2.
  13. ^ Fossard Ed, Bailey M (2016). Communication for Behavior Change: Volume lll: Using Entertainment–Education for Distance Education. SAGE Publications India. ISBN 978-93-5150-758-1. Архивирано из оригинала на датум 11. 9. 2017. Приступљено 31. 7. 2016.
  14. 14,0 14,1 „Birth”. The Columbia Electronic Encyclopedia (6 изд.). Columbia University Press. 2016. Архивирано из оригинала на датум 6. 03. 2016. Приступљено 30. 07. 2016 — преко Encyclopedia.com.
  15. 15,0 15,1 15,2 15,3 15,4 15,5 15,6 15,7 „Pregnancy Labor and Birth”. Women's Health. 27. 9. 2010. Архивирано из оригинала на датум 28. 7. 2016. Приступљено 31. 7. 2016. »The first stage begins with the onset of labor and ends when the cervix is fully opened. It is the longest stage of labor, usually lasting about 12 to 19 hours
    ..
    The second stage involves pushing and delivery of your baby. It usually lasts 20 minutes to two hours.«
  16. ^ McDonald SJ, Middleton P, Dowswell T, Morris PS (јул 2013). „Effect of timing of umbilical cord clamping of term infants on maternal and neonatal outcomes”. The Cochrane Database of Systematic Reviews. 7 (7): CD004074. PMID 23843134. doi:10.1002/14651858.CD004074.pub3.
  17. ^ Hofmeyr GJ, Hannah M, Lawrie TA (јул 2015). „Planned caesarean section for term breech delivery”. The Cochrane Database of Systematic Reviews (7): CD000166. PMID 26196961. doi:10.1002/14651858.CD000166.pub2.
  18. ^ „Childbirth and beyond”. womenshealth.gov (на језику: енглески). 13. 12. 2016. Приступљено 20. 11. 2018.
  19. ^ Childbirth: Labour, Delivery and Immediate Postpartum Care (на језику: енглески). World Health Organization. 2015. стр. Chapter D. ISBN 978-92-4-154935-6. Архивирано из оригинала на датум 11. 9. 2017. Приступљено 31. 7. 2016.
  20. ^ Molina G, Weiser TG, Lipsitz SR, Esquivel MM, Uribe-Leitz T, Azad T, Shah N, Semrau K, Berry WR, Gawande AA, Haynes AB (децембар 2015). „Relationship Between Cesarean Delivery Rate and Maternal and Neonatal Mortality”. JAMA. 314 (21): 2263—70. PMID 26624825. doi:10.1001/jama.2015.15553.
  21. ^ Organization, World Health. „Newborns: reducing mortality”. World Health Organization. Архивирано из оригинала на датум 3. 4. 2017. Приступљено 1. 2. 2017.

Спољашње везе

Списак породилишта у Србији:

Sin tu mirada

Sin tu mirada (срп. Без твог погледа) мексичка је теленовела, продукцијске куће Телевиса, снимана током 2017.

Александра Павловна

Александра Павловна (рус. Александра Павловна, рођена 9. августа 1783. у Санкт Петербургу, умрла 16. марта 1801.) била је руска принцеза, ћерка цара Павла I и војвоткиња по удаји са надвојводом Јозефом.

Вагина

Вагина (лат. vagina) или родница унутрашњи је полни орган жене. Она има облик цеви, која води до грлића материце (цервикса). Њени зидови су еластични, састављени од мишићног ткива и имају многобројне наборе који јој омогућавају да се шири и прилагођава проласку детета за време порођаја. У стању мировања зидови су наслоњени један на други и дугачки су 8—10cm. Вагина се у дну завршава вагиналним отвором а при врху се повезује са грлићем материце. Зидови вагине имају три слоја. Први слој — унутрашњи слој сличан је унутрашњем делу уста; средњи слој представља мишићно ткиво, а спољашњи формира прекривач.

Вагину прекрива слузница која је осетљивија од коже па самим тиме и подложнија инфекцијама, чији узрочници најчешће долазе из спољашње средине. У здравој вагини се налазе ацидофилне бактерије, које спречавају насељавање патогених бактерија или гљивица. Поремећајем бактеријске флоре долази до инфекција, па се за интимну хигијену не користе антисептични сапуни већ блага средства која садрже и неку слабу киселину (најчешће млечну) како би се очувао физиолошки pH.

Нерви се у вагини у највећем делу налазе у првој трећини од улаза. Остале две трећине су углавном несензитивне осим на осећај дубоког притиска. Постоји тачка на предњем зиду вагине која је осетљивија од остатка вагине а назива се Г тачка. Улаз у вагину је веома осетљив, како на задовољство тако и на бол.У вагиналном отвору код највећег броја жена налази се химен, који представља танку мембрану. Он је некада био доказ невиности жене, али данас се зна да се велики број жена рађа без њега.

Вагиноза

Вагиноза представља промену флоре вагине. У нормалним условима у вагини се налази одређен број бактерија и гљивица које се налазе у равнотежи. Узрок вагинозе није познат, једино што се зна је да доводи до повећања одређене врсте бактерија у вагини и на тај начин изазива упалу. Око 50% жена нема никакве симптоме а код других се јавља бео, лепљив или зеленкаст секрет који је јачи него обично, непријатног је мириса, а може се јавити и свраб. Вагиноза у принципу није опасна, мада понекад може да узрокује инфекцију материце и Фалопијевих туба, а у трудноћи да изазове превремен порођај. Да би се поставила дијагноза вагинозе треба да буду испуњени следећи услови: густи бели лепљиви исцедак, вагинална киселост (pH) виша од 4,5 и да секрет има непријатан мирис. Вагиноза није преносива инфекција тако да лечење партнера није потребно чак ни превентивно, односно мушкарци не могу бити ни носиоци ни заражени. У већини случајева лечи се метронидазолом.

Вазодилатација

Вазодилатација (лат:vas-суд и dilatatio-ширење) је медицински појам који означава ширење крвног суда.

Вазодилатација може бити активна и пасивна. Активна дилатација настаје приликом опуштања мускулатуре крвног суда, док пасивна може настати повећањем волумена крви.

Као посљедица активне вазодилатације јавља се пад крвног притиска. Супротна појава вазодилатацији јесте вазоконстрикција.

Вазоконстрикција

Вазоконстрикција је медицински појам који означава сужавање лумена крвног суда изазвано стезањем (са повећањем крвног притиска, успорењем крвотока и опадањем телесне температуре). Настаје због контракције (стезања) глатких мишићних ћелија у средњем слоју крвног суда (лат. tunica media).

Вазоконстрикција је супротни процес од вазодилатације или ширења лумена крвних судова које настаје због релаксације глатких мишићних ћелија у средњем слоју крвног суда (лат. tunica media).Вазоконстрикција као физиолошки процес обично настаје као заштитни механизам након повреда неког крвног суда како би зауставила крварење, и први је корак ка хемостази.

Као директна последица вазоконстрикције настаје повећање крвног притиска, успорен проток крви кроз кроз циркулаторни систем и хипотермијом (снижење телесне температуре).

Гинекологија

Гинекологија је грана медицине која се бави дијагностиком и лечењем болести женског репродуктивног система.

Назив гинекологије потиче од грчких речи „гине"'-жена и „логос"-наука, тако да је гинекологија, у буквалном преводу, наука о женама.

Модерна гинекологија је уско повезана са акушерством те проучава и прати промене у женском телу везане за трудноћу и порођај, од момента зачећа до краја постпарталног периода.

Друга жена

Друга жена (шп. La otra) мексичка је теленовела, продукцијске куће Телевиса, снимана током 2002.

У Србији је приказивана 2005. на телевизији Станком.

Илитија

Илитија (грч. Eileithyia, лат. Lucina) - Богиња порођаја, кћерка Зевса и Хере.

Лето (митологија)

Лето (грч. Λητώ) је у грчкој митологији Титанка, Кејова и Фебина кћер, Астеријина сестра и мајка олимпијских богова Аполона и Артемиде. Рођена је на острву Косу или у земљи Хиперборејаца.

Материца

Материца или матерница (лат. uterus) је орган који спада у репродуктивне органе женског пола код животиња. Код сисара улога материце је прихватање и одржавање развоја плода у току трудноће.

Маја (Будина мати)

Краљица Маја из племена Сакја је била мати Готама Буде, и жена краља Судходане.

Према будистичком предању, Маја је поседовала морална одличја која су је учинила подобном за мајку једног буде, јер је живела чистим животом од свог рођења. На дан када је будући Буда зачет, Маја је уснила како је небеска бића односе на Хималаје, где су је жене богова окупале и обукле у одоре богиње; потом су је одвели у златну палату, где је, док је лежала на дивану, будући Буда у обличју белог слона ушао у њено тело кроз десни бок. Овај сан везује се за познату народну будистичку легенду, и често се описује на фрескама које украшавају храмове и пагоде у југоисточној Азији. Пред крај трудноће, како се ближило рођење детета, Маја се упутила да посети своју родбину у суседној Девадахи. Дете се родило за време њеног путовања, у лугу са сала дрвећем Лумбини, док је Маја стајала поред дрвета сала, држећи се за његову грану. Порођај је по предању био без болова. Умрла је после седам дана да би се, по предању, поново родила у Туситином рају, где је после просветљења отишао и Буда да јој проповеда дхаму. Карактеристично је за будистичко веровање да будина мати мора умрети убрзо након рођења будућег буде, пошто не би било прикладно да мајка будућег буде роди још неко дете.

Међународна класификација болести

МКБ (Међународна класификација болести и сродних здравствених проблема; енгл. ICD, International Classification of Diseases and Related Health Problems) је класификација која је код нас и у свету нашла широку примену. Постоји потреба за квалитетним показатељима с подручја морталитетне и морбидитетне статистике. Управо употреба четверознаковне шифре МКБ-10 је боља и прецизнија од дијагнозе на латинском или неком другом језику.

Порођај у ванболничким условима

Порођај у ванболничким условима једна је од медицинских процедура у ургентој медицини на терену, у оквиру које лекар код породиље мора да процени да ли је у питању започети порођај који се мора хитно завршити јер не постоји довољно времена да се породиља транспортује до адекватне стационарне установе. Одлуку лекар доноси на основу података добијених анамнезом од породиље, физичким и акушерским прегледом.Порођај на терену представља хитан позив првог реда хитности. Може се десити случајно, било где, на путу до болнице или у кући. Ванболничку порођај је пракса неједнако заступљена у свету, јер се нпр. у Холандији више од 30% жена порађа код куће у присуству бабице. Све лошија социо-економска ситуација у многим земљама света, недоступност здравствене заштите и здравственог осигурања, недовољна образованост и здравствена просвећеност неки су од разлога због којих се у будућности очекује пораст броја ванболничких порођаја. Правно гледано, иако је број жена опредељених за порођај ван болнице и даље значајно мањи од оних које се желе породити у болници, питање слободе избора и ускраћивање тог избора, кључни је аспект о коме медицинска етика понекад нема јасан став.

Реактивна психоза

Реактивна психоза је душевни поремећај настао као непосредна реакција на неки јаки стресогени догађај (нпр. тортура, силовање, порођај, развод) или снажан патогени притисак социјалне средине. Од реактивних психоза најчешће су депресија, затим параноја и схизофренија.

Социологија здравља и болести

Социологија здравља и болести испитује међусобна деловања друштва и здравља. Предмет проучавања ове социолошке дисциплине је утицај социјалног живота на стопу морбидитета и морталитета и обрнуто.. Ова област социологије се разликује од медицинске социологије по томе што она разматра здравље и болест повезано са социолошким институцијама као што су породица, посао, школа... Истовремено, она проучава социолошку патологију (узроци обољења), разлоге за тражење одеђене врсте медицинске помоћи и одобравање или неодбравање медицинског режима.

Здравље и недостатак здравља су некада били приписивани само биолошким односно природним условима. Социолози су онда демонстрирали да је ширење једне болести повезано са социјално-економским статусом индивидуе, етичким традицијама или убеђењима, као и другим културолошким факторима. Тамо где медицинска истраживања скупљају податке о болестима, социолошка перспектива пружа увид о екстерним факторима који су утицали на оболеле да се разболе.Ова тема захтева глобални приступ анализи, јер утицај социјалних фактора варира у различитим деловима света, што се показује највећим и најопаснијим болестима сваког континента. Ове болести су социолошки испитане и упоређене на основу традиционалне медицине, економије, религије и културе, које су специфичне за одређени регион. Вирус ХИВ-а је обољење које погађа цео свет, а које је у неким деловима екстремно проблематично, док у другим оболева мали део популације. Социолошки фактори могу да помогну у објашњавању овог непоклапања.Постоје очигледне разлике у схватању појма здравља или болести у друштвима кроз време, као и у различитим типовима друштва. Са историјске тачке гледишта, број умрлих се временом смањивао у индустријским земљама и очекивани животни век нагло је растао у развијеним друштвима. Обрасци по којима су текле глобалне промене у здрављу створили су огромну потребу за истраживање и схватање управо кроз социологију здравља и болести. Тренутне промене у економији, медицинској терапији, технологији па чак и осигурању могу утицати на начин на који индивидуа види и одговара на доступну медицинску негу.

Трудноћа

Трудноћа (друго стање, гравидитет, гестација) настаје усађивањем оплођене јајне ћелије у ендометријум материце. Жена која је по први пут трудна назива се примипара, примигравида или првороткиња, а жена која је више пута рађала је мултипара, мултигравида или вишероткиња. Вишеструка трудноћа обухвата више од једног детета, као што су близанци. До трудноће може доћи услед сексуалног односа или примене репродуктивне технологије. До порођаја типично долази након 40 недеља од задњег менструалног периода. То је нешто мало више од девет месеци, узимајући да сваки месец има 31 дан. Кад се мери полазећи од оплодње, трудноћа траје око 38 недеља. Ембрион је потомак у развоју током првих осам недеља након оплодње, након чега се користи термин фетус до рођења. Симптоми ране трудноће могу да обухватају пропуштене периоде, осетљиве груди, мучнину и повраћање, глад, и честу уринацију. Трудноћа се може потврдити помоћу теста за трудноћу.Трудноћа се типично дели у три тромесечја. Прво тромесечје је од прве недеље до дванаесте и обухвата концепцију, што је када сперматозоид оплоди јаје. Оплођено јаје затим путује низ јајовод и причвршчује се на унутрашњост материце, где започиње формирање ембриона и постељице. Током првог тромесечја, могућност побачаја (природне смрти ембриона или фетуса) је највећа. Друго тромесечје је од 13-е недеље до 28. Око средине другог тромесечја, може се осетити кретање фетуса. Са 28 недеља, више од 90% беба могу да преживе изван материце ако им се пружи медицинска нега високог квалитета. Треће тромесечје је од 29 недеља до 40 недеља.Пренатална нега побољшава изходе трудноће. Пренаталном негом могу да буду обухваћени унос додатанте фолне киселине, избегавање дрога и лекова, редовно вежбање, крвни тестови, и редовни физички прегледи. Компликације трудноће могу да обухватају поремећаје високог крвног притиска, гестациони дијабетес, дефициентну анемију гвожђа, и тешку мучнину и повраћање између осталог. У идеалном случају порођај почиње самостално када жени дође време. Сматра се да је трудноћа трајала цео термин када је гестација обухватала 39 до 41 недеље. Након 41 недеље је касна трудноћа, а након 42 недеље пост-трудноћа. Бебе рођене пре 39 недеље се сматрају рано рођеним, док су рођене пре 37 недеља недоношчад. Недоношчад имају повишени ризик од здравствених проблема као што је церебрална парализа. Порођај пре 39 недеља путем индукције порођаја или царским резом се не препоручује осим ако је неопходно из другхи медицинских разлога.Године 2012 је било 213 милиона трудноћа, од чега се 190 милиона (89%) одвило у земљама у развоју и 23 милиона (11%) у развијеном свету. Број трудноћа код жена узраста 15 до 44 година је био 133 на 1.000 жена. Око 10% до 15% препознатих трудноћа је окончано побачајем. Године 2016, компликације услед трудноће су резултирале у 230.600 смртиних случајева, што је смањење у односу на 377.000 смртна случаја 1990. године. Најчешћи узроци су крварење, инфекције, хипертензивне болести трудноће, порођајна запречења, и компликације везане за спонтани побачај, ванматеричну трудноћу, или абортус. Глобално, 44% трудноћа су непланиране. Преко половине (56%) непланираних трудноћа бива абортирано. Међу нежељеним трудноћама у Сједињеним Државама, 60% жена је користило контролу рађања у некој мери током месеца настанка трудноће.

Хера

Хера (Ἥρα), веома поштована Зевсова супруга, била је заштитница брака и удатих жена. Својом верношћу давала је пример и боговима и људима. Хера се појављује у бројним митовима, а поред своје, подиже и много друге деце, кажњава неверство и сурово се свети љубавницама свога мужа.

Рођена из брака Хроноса и Рее живела је, са браћом и сестрама, у Кроносовој утроби (за детаље видети Хронос), све док их није ослободио Зевс. После победе над Хроносом, Зевс узима Херу за супругу, на шта је она невољно пристала. Зевс јој се раније често удварао а она га је одбијала, док се једном није прерушио у покислу кукавицу и дошао до ње. Хера се сажалила на јадно створење и пригрлила је, а Зевс се истог часа вратио у свој облик и силовао је, па је она из стида пристала да се уда за њега.

Хера се често приказује у свечаним одорама носећи на глави круну, односно polos (висока ваљкаста круна коју су носиле најзначајније богиње). У својој руци она понекад носи нар, симбол здраве крви, али и смрти. Нар је такође и састојак опијумских напитака који се праве од мака.

Као и све богиње Хера је била самовољна и хировита.

У римској митологији Херу можемо да повежемо са Јуноном.

Херпес

Херпес је инфекција изазвана Herpes simplex virusima, HSV1 i HSV2. Реч је о два облика једног истог вируса

који се разликују по месту манифестације али имају сличну клиничку слику. Начин уласка у организам им је различит па се тако HSV1 или лабијални херпес добија оралним путем и манифестује се најчешће у пределу лица (уста, нос)

а HSV2 или генитални херпес се добија полним путем и стога спада у полно преносиве болести а манифестује се у подручју гениталних органа. Извор инфекције је искључиво човек. Инфекцију такође може пренети трудница на дете, ређе преко постељице а чешће приликом рођења (тј. при проласку новорођенчета кроз порођајни канал) што може изазвати тешке последице по новорођенче. Из тог разлога се трудницама које су носиоци овог вируса најчешће препоручује порођај путем царског реза.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.