Попис становништва 2011. у Србији

Попис становништва, домаћинстава и станова 2011. у Републици Србији је први попис у Републици Србији од када је поново самостална држава. Требало је да буде одржан 1-15. априла 2011. године, али је због недостатка средстава померен и одржан 1-15. октобра. Пописивање је накнадно продужено до 18. октобра, а у Београду, Крагујевцу, Нишу, Новом Саду, Пожаревцу и другим градовима/општинама где је било потребно до 20. октобра.

Popis 2011 Logo
Лого Пописа 2011. године

Спровођење и ток пописа

Спровођење пописа становништва, домаћинстава и станова подељено је у шест фаза:

  1. Припреме за спровођење пописа;
  2. Пописивање;
  3. Обрада података;
  4. Формирање базе података;
  5. Дисеминација података, и
  6. Анализа резултата пописа.

Бошњачко национално вијеће непризнато од стране Републике Србије, а чији је председник муфтија Муамер Зукорлић, позвало је Бошњаке на бојкот пописа јер је супротно Уставу Републике Србије пописница написана само ћириличним писмом и на српском језику.[1] Позив на бојкот је био неуспешан и било је само појединачних случајева бојкота. Из истог разлога и због непописивања лица која дуже од једне године бораве у иностранству Национално веће Албанаца је такође позвало Албанце на бојкот пописа који је био масован у општинама Бујановац и Прешево и у мањој мери у Медвеђи (ова општина има српску етничку већину).[2]Процењује се да има око 34.000 Албанаца који су бојкотовали попис у овом подручју.

Књиге Пописа

  • Књига 1 - Национална припадност
  • Књига 2 - Старост и пол
  • Књига 3 - Школска спрема, писменост и компјутерска писменост
  • Књига 4 - Вероисповест и матерњи језик и национална припадност
  • Књига 5 - Брачни статус
  • Књига 6 - Фертилитет женског становништва
  • Књига 7 - Економска активност
  • Књига 8 - Особе с инвалидитетом
  • Књига 9 - Миграције
  • Књига 10 - Запослени, према занимању
  • Књига 11 - Делатност
  • Књига 12 - Извори средстава за живот
  • Књига 13 - Домаћинства према броју чланова
  • Књига 14 - Дневни мигранти
  • Књига 15 - Домаћинства - основне карактеристике
  • Књига 16 - Породице
  • Књига 17 - Основне карактеристике породица
  • Књига 18 - Основни скупови становништва
  • Књига 19 - Запослени, према месту рада, радном статусу, школској спреми и средству путовања на посао
  • Књига 20 - Упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002 и 2011.
  • Књига 21 - Упоредни преглед броја домаћинстава и станова 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002 и 2011.
  • Књига 22 - Број и површина стамбених јединица
  • Књига 23 - Просторије у становима
  • Књига 24 - Инсталације у становима
  • Књига 25 - Својина и основ коришћења станова
  • Књига 26 - Домаћинства и лица у становима
  • Књига 27 - Станови у зградама
  • Књига 28 - Резултати контроле обухвата
  • Књига 29 - Резултати контроле квалитета одговора
  • Књига 30 - Станови према врсти енергената за грејање

Резултати

Srbijapopis2011.pdf
Насеља у Србији по првим резултатима пописа 2011

У складу с чланом 33 Закона о попису становништва, домаћинстава и станова („Службени гласник РС“, бр. 104/09 и 24/11), Републички завод за статистику објавио је прелиминарне податке Пописа становништва, домаћинстава и станова у Републици Србији 2011. године Први резултати Пописа подложни су променама током статистичке обраде података, а коначни резултати Пописа биће публиковни сукцесивно, након завршетка обраде података, и то од половине 2012. до краја 2013. године. Први резултати Пописа објављени су према административно-територијалној подели Републике Србије важећој на дан 1.7.2011. године, а у складу са Уредбом о номенклатури статистичких територијалних јединица („Службени гласник РС“, бр. 109/09 и 46/10). Публикација садржи основне методолошке напомене и податке о укупном броју пописаних лица, укупном броју становника, броју лица у иностранству (на раду/боравку/студијама), броју домаћинстава (без колективних) и броју станова (без колективних).

15.11.2011. Републички завод за статистику је објавио прелиминарне податке Пописа становништва, домаћинстава и станова у Републици Србији 2011. године.

На овом попису су урачуната и интерно расељена лица са Косова и Метохије у стално становништво.


Први резултати пописа за Републику Србију и регионе

 
Укупно
Укупан
Укупан
Апсолутни
Укупан број
Укупан
Укупан
 
пописана
број
број
пораст-пад
лица у
број
број
 
лица
становника 2011.
становника 2002.
2011-2002.
иностра-
нству
дома -ћинстава
станова
 
 (1)
(2) 
(3)
(4)
(5)
(6)
(7)
РЕПУБЛИКА СРБИЈА
7565761
7120666
7498001
-377335
294045
2497187
3243587
Београдски регион
1731425
1639121
1576124
62997
41719
604134
739630
Регион Војводине
1995679
1916889
2031992
-115103
46031
697437
852229
Регион Шумадије и Западне Србије
2149327
2013388
2136881
-123493
98274
665878
902997
Регион Јужне и Источне Србије
1689330
1551268
1753004
-201736
108021
529738
748731
Регион Косово и Метохија

Национална припадност

Srbija - Etnicki sastav po opstinama 2011 1-1
Етнички састав по општинама

Према националној припадности, као Срби изјаснило се 83,3% особа, а још 20 етничких заједница имало је по више од 2.000 припадника. Примећен је веома велики раст броја особа које су се изјасниле по регионалној припадности, као и оних који се нису изјаснили. Осим тога, забележен је велики пораст броја особа изјашњених као Горанци и Роми. Највећи пад броја припадника био је међу Југословенима и Црногорцима:

Национална припадност
Националност Број Удео Промена
2002–2011.
Срби 5.988.093 83,32% -3,62%
Мађари 253.899 3,53% -13,43%
Роми 147.604 2,05% +36,43%
Бошњаци 145.278 2,02% +6,75%
Хрвати 57.900 0,81% -17,99%
Словаци 52.750 0,73% -10,63%
Црногорци 38.527 0,54% -44,2%
Власи 35.330 0,49% -11,79%
Румуни 29.332 0,41% -15,17%
Југословени 23.303 0,32% -71,13%
Македонци 22.755 0,32% -11,96%
Муслимани 22.301 0,31% +14,35%
Бугари 18.543 0,26% -9,53%
Буњевци 16.706 0,23% -16,52%
Русини 14.246 0,20% -10,43%
Горанци 7.767 0,11% +69,58%
Албанци1 5.809 0,08% /
Украјинци 4.903 0,07% -8,42%
Немци 4.064 0,06% +4,18%
Словенци 4.033 0,06% /
Остали* 17.558 0,24% +26,12%
Регионална
припадност*
30.771 0,43% +167,92%
Неизјашњени 160.346 2,23% +48,84%
Непознато* 81.740 1,14% +8,29%
Укупно 7.186.862 100% -4,15%

Напомене:
1 - непотпун обухват
* - у категорију Остали сврстане су етничке заједнице које имају по мање од две хиљаде припадника (Ашкалије, Цинцари, Чеси, Италијани и др), као и особе које су се двојако изјасниле (Србин-Македонац, Мађар-Југословен, Црногорац-Србин и др)
* - у категорију Регионална припадност сврстане су особе које су се изјасниле по локалној припадности (нпр. Шумадинци, Војвођани, Врањанци, Ужичани, итд)
* - у категорију Непознато сврстане су особе за које није уписан одговор на питање о националној припадности, или је уписан нечитак одговор, или је уписан одговор који „не представља изјашњавање о националној припадности“ (нпр. Џедај, Ванземаљац, Црвена звезда, Земљанин, Космополит, итд)

Извор: Републички завод за статистику – Национална припадност, 29.11.2012.

Старосна пирамида

Од укупног броја становника у Србији било је 3.499.176 (48,69%) мушкараца и 3.687.686 (51,31%) жена, што представља однос мушкараца и жена 949:1000. Просечна старост становништва била је 42,2 година, мушкараца 40,9 година, а жена 43,5 година. Удео особа старијих од 18 година је 82,4% (5.923.734), код мушкараца 81,4% (2.849.124), а код жена 83,4% (3.074.610).

Види још

Референце

  1. ^ [1] Бошњачко национално вијеће позива на бојкот пописа
  2. ^ [2] Албанци бојкотују попис

Литература

Спољашње везе

Број становника

Број становника је статистичка мера људских заједница. Број становника се најбоље утврђује пописом становништва, али се може проценити и на друге начине.

Попис становништва 1961. у ФНРЈ

Попис становништва 1961. у ФНРЈ је обавио Савезне завод за статистику ФНРЈ 31. марта 1961. године. Пописница, образац је садржавао 21 питање за свако лице, Лист за домаћинство и Упитник за стан са упутством за попуњавање. Овај попис је обављен 8 година после претходног, и био је први који се обављао редовно на сваких десет година на почетку деценије.

Попис становништва 1971. у СФРЈ

Попис становништва 1971. у СФРЈ је обавио Савезне завод за статистику СФРЈ 31. марта 1971. године. Пописница, образац је садржавао 21 питање за свако лице, Лист за домаћинство и Упитник за стан са упутством за попуњавање. Овај попис је четврти послератни попис и обављен је редовно на сваких десет година на почетку деценије.

Попис становништва 1981. у СФРЈ

Попис становништва, домаћинстава и станова 1981. у СФРЈ је обавио Савезне завод за статистику СФРЈ 31. марта 1981. године. Пописница, образац је садржавао 27 питање за свако лице и Упитник за стан и домаћинство са упутством за попуњавање. Овај попис је пети послератни попис и обављен је редовно на сваких десет година на почетку деценије.

Попис становништва 1991. у СФРЈ

Попис становништва 1991. у СФРЈ становништва, домаћинстава станова и пољопривреде је припреман и одржан у условима бурних политичких догађаја који су водили распаду СФРЈ. То је за последицу имало и прекид сарадње републичких статистичких завода ради обраде резултата пописа. Ово је последњи попис у низу периодичних пописа на 10 година, 1961, 1971, 1981, 1991, према међународним препорукама да се попис одржава на сваких десет година и то на годину која се завршава са нулом, односно годину пре или после те године.

Због бојкота пописа од стране албанског становништва, попис није обављен на територији АП Косова и Метохије са већинским албанским становништвом и на подручју општина Бујановца и Прешева, а за то подручје је урађена званична процена броја становника.

Књиге резултата пописа су објављене у 24 књиге.

Попис становништва 2002. у Србији

Попис становништва 2002. у Републици Србији је одржан према међународним препорукама за попис становништва и домаћинстава (Recommendations for the Censuses of Population and Housing in the ECE Region, New York and Geneve, 1998). За разлику од претходних седам пописа када је попис рађен по концепцији сталног становништва сада су начињене измене због којих резултати нису у потпуности упоредиви.

Критични моменат пописа је утврђен према територијалном стању од 1. јануара 2002. године, што значи да је становништво насеља код којих је било територијалних промена исказано према територијалном стању у време последњег пописа.

У стално становништво су укључени сви становници који на једној територији бораве дуже од годину дана. Дакле, страни држављани који су боравили у Србији дуже од годину дана су у попису 2002. године уведени као стални становници Србије. Такође, у стално становништво Србије су укључена само лица која су краће од годину дана на боравку или раду у иностранству. Становником насеља се сматра и лице које је у критичном тренутку пописа ван насеља због одслужења војног рока, одслужења казне, лечења, школовања или рада.

У попису 2002. године су становници насеља који су избегла лица са територија бивше СФРЈ пописани као стални становници Србије и сврстани су као становници насеља у којима су се затекли. Расељена лица са Косова и Метохије су забележана као привремено присутна лица у месту пописа, а не као стално насељена лица.

Овим пописом није обухваћено становништво на Косову и Метохији, те стога не постоји збирни резултат за целу територију републике Србије.

Чента

Чента (мађ. Csenta) је насеље града Зрењанина у Средњобанатском округу. Чента — представља типично банатско село. Највећу специфичност представља географски положај села, јер су центри, Београд, Зрењанин и Панчево на готово подједнакој удаљености. Административни центар је Зрењанин, али је економска повезаност са Београдом далеко јача, нарочито због великог броја ченћана који су запослени на територији Београда. Према попису из 2011 (Попис становништва 2011. у Србији) било је 3050 становника.

Пописи становништва Србије
Кнежевина Србија
Краљевина Србија
Краљевина СХС/Југославија (1918—1941)
НР Србијa (ФНР Југославија)/СР Србијa (СФР Југославија) (1945—1992)
Република Србија

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.