Попис становништва 1991. у СФРЈ

Попис становништва 1991. у СФРЈ становништва, домаћинстава станова и пољопривреде је припреман и одржан у условима бурних политичких догађаја који су водили распаду СФРЈ. То је за последицу имало и прекид сарадње републичких статистичких завода ради обраде резултата пописа. Ово је последњи попис у низу периодичних пописа на 10 година, 1961, 1971, 1981, 1991, према међународним препорукама да се попис одржава на сваких десет година и то на годину која се завршава са нулом, односно годину пре или после те године.

Због бојкота пописа од стране албанског становништва, попис није обављен на територији АП Косова и Метохије са већинским албанским становништвом и на подручју општина Бујановца и Прешева, а за то подручје је урађена званична процена броја становника.

Књиге резултата пописа су објављене у 24 књиге.

Резултати пописа за СР Србију

Број становника
Севернобачки округ 205.401
Средњобанатски округ 221.353
Севернобанатски округ 179.783
Јужнобанатски округ 328.428
Западнобачки округ 215.916
Јужнобачки округ 553.027
Сремски округ 309.981
Војводина 2.013.889
Београд — насеље 1.168.454
Град Београд 1.602.226
Мачвански округ 339.664
Колубарски округ 200.560
Подунавски округ 226.589
Браничевски округ 253.492
Шумадијски округ 312.160
Поморавски округ 264.108
Борски округ 178.718
Зајечарски округ 158.131
Златиборски округ 335.826
Моравички округ 230.748
Рашки округ 300.274
Расински округ 283.108
Нишавски округ 396.043
Топлички округ 111.813
Пиротски округ 116.926
Јабланички округ 255.011
Пчињски округ 243.529
Централна Србија 5.808.906
Косовски округ 670.762
Пећки округ 401.420
Призренски округ[a] 390.382
Косовскомитровачки округ 275.904
Косовскопоморавски округ 217.728
Косово и Метохија 1.956.196
УКУПНО 9.778.991

Методологија

Овај попис је последњи по старој методологији, али је ради могућности поређења са следећим из 2002. године дат и резултат пописа према новој методологији који подразумева

  1. сва лица на боравку у иностранству се искључују из пописа;
  2. странци на раду и боравку у Србији укључују у попис.
Број становника
1991 нова методологија
Централна Србија 5.808.906 5.606.642
Војводина 2.013.889 1.970.195
УКУПНО 7.822.795 7.576.837

Разлика у броју становника од 245.958 је вишак становника на раду и боравку у иностранству у односу на број странаца који раде и бораве у СР Србији.

Напомена

  1. ^ Подаци за простор општине Малишево, укључени су у податке за Призренски округ.

Види још

Спољашње везе

Број становника

Број становника је статистичка мера људских заједница. Број становника се најбоље утврђује пописом становништва, али се може проценити и на друге начине.

Попис становништва 1921. у Краљевини СХС

Попис становништва 1921. био је први попис становништва у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца.

Попис становништва 1931. у Краљевини Југославији

Попис становништва 1931. у Краљевини Југославији.

Попис становништва 1948. у ФНРЈ

Попис становништва 1948. у ФНРЈ је обавио Државни статистички уред Савезне планске комисије 16. марта 1948. године. Пописница, образац је садржавао 13 питања и упутство за попуњавање. Основна намера је била урадити попис становништва ради процене ратних последица и штета. Имена нација су наведена по званичном Попису 1948, а број становника по тадашњој методологији. Републике и покрајине су се делиле на градове и срезове.

Попис становништва 1953. у ФНРЈ

Попис становништва 1953. у ФНРЈ је обавио Савезне завод за статистику и евиденцију ФНРЈ 31. марта 1953. године. Пописница, образац је садржавао 25 питања за свако лице и Лист за домаћинство са упутством за попуњавање. Овај попис је дошао свега 5 година после претходног, али је требало да буде први од редовних који се обављају сваких десет година на почетку деценије.

Попис становништва 1961. у ФНРЈ

Попис становништва 1961. у ФНРЈ је обавио Савезне завод за статистику ФНРЈ 31. марта 1961. године. Пописница, образац је садржавао 21 питање за свако лице, Лист за домаћинство и Упитник за стан са упутством за попуњавање. Овај попис је обављен 8 година после претходног, и био је први који се обављао редовно на сваких десет година на почетку деценије.

Попис становништва 1971. у СФРЈ

Попис становништва 1971. у СФРЈ је обавио Савезне завод за статистику СФРЈ 31. марта 1971. године. Пописница, образац је садржавао 21 питање за свако лице, Лист за домаћинство и Упитник за стан са упутством за попуњавање. Овај попис је четврти послератни попис и обављен је редовно на сваких десет година на почетку деценије.

Попис становништва 1981. у СФРЈ

Попис становништва, домаћинстава и станова 1981. у СФРЈ је обавио Савезне завод за статистику СФРЈ 31. марта 1981. године. Пописница, образац је садржавао 27 питање за свако лице и Упитник за стан и домаћинство са упутством за попуњавање. Овај попис је пети послератни попис и обављен је редовно на сваких десет година на почетку деценије.

Попис становништва 2002. у Србији

Попис становништва 2002. у Републици Србији је одржан према међународним препорукама за попис становништва и домаћинстава (Recommendations for the Censuses of Population and Housing in the ECE Region, New York and Geneve, 1998). За разлику од претходних седам пописа када је попис рађен по концепцији сталног становништва сада су начињене измене због којих резултати нису у потпуности упоредиви.

Критични моменат пописа је утврђен према територијалном стању од 1. јануара 2002. године, што значи да је становништво насеља код којих је било територијалних промена исказано према територијалном стању у време последњег пописа.

У стално становништво су укључени сви становници који на једној територији бораве дуже од годину дана. Дакле, страни држављани који су боравили у Србији дуже од годину дана су у попису 2002. године уведени као стални становници Србије. Такође, у стално становништво Србије су укључена само лица која су краће од годину дана на боравку или раду у иностранству. Становником насеља се сматра и лице које је у критичном тренутку пописа ван насеља због одслужења војног рока, одслужења казне, лечења, школовања или рада.

У попису 2002. године су становници насеља који су избегла лица са територија бивше СФРЈ пописани као стални становници Србије и сврстани су као становници насеља у којима су се затекли. Расељена лица са Косова и Метохије су забележана као привремено присутна лица у месту пописа, а не као стално насељена лица.

Овим пописом није обухваћено становништво на Косову и Метохији, те стога не постоји збирни резултат за целу територију републике Србије.

Попис становништва у СР Босни и Херцеговини 1991.

По попису становништва 1991. у СФРЈ у СР Босни и Херцеговини је живјело 4.364.649 становника. Од тога је Хрвата било 755.883, Муслимана 1.905.274, Срба 1.369.883, Југословена 239.857 и осталих 93.752. Укупна површина СР БиХ је 5.051.145 ha (50.511,45 km2).

Подаци су прикупљени током последње недеље у марту те године. Било је 109 општина, од којих 10 је било у Сарајеву.

Самариновац (Неготин)

Самариновац је насеље у Србији у општини Неготин у Борском округу. Према попису из 2002. било је 464 становника (према попису из [[Попис становништва 1991. у СФРЈ|1991.]] било је 1021 становника).

Пописи становништва Југославије
Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца (1918—1929)
Краљевина Југославија (1929—1944)
Федеративна Народна Република Југославија (1945—1963)
Социјалистичка Федеративна Република Југославија (1963—1992)

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.