Попис становништва 1981. у СФРЈ

Попис становништва, домаћинстава и станова 1981. у СФРЈ је обавио Савезне завод за статистику СФРЈ 31. марта 1981. године. Пописница, образац је садржавао 27 питање за свако лице и Упитник за стан и домаћинство са упутством за попуњавање. Овај попис је пети послератни попис и обављен је редовно на сваких десет година на почетку деценије.

Занимљивост

За 9. питање које је гласило ПРИПАДНОСТ НАРОДУ, НАРОДНОСТИ ИЛИ ЕТНИЧКОЈ ГРУПИ упутство је гласило

Према члану 170. Устава СФРЈ грађанин може и да се не изјасни по овом питању

Резултати пописа за СР Србију

Број становника
Севернобачки округ 211.475
Средњобанатски округ 230.962
Севернобанатски округ 187.179
Јужнобанатски округ 340.189
Западнобачки округ 220.876
Јужнобачки округ 538.016
Сремски округ 306.085
Војводина 2.034.782
Београд - насеље 1.087.915
Град Београд 1.470.073
Мачвански округ 338.247
Колубарски округ 205.094
Подунавски округ 220.930
Браничевски округ 263.677
Шумадијски округ 301.354
Поморавски округ 270.474
Борски округ 180.463
Зајечарски округ 170.682
Златиборски округ 335.570
Моравички округ 229.047
Рашки округ 282.644
Расински округ 281.455
Нишавски округ 394.110
Топлички округ 121.933
Пиротски округ 127.427
Јабланички округ 262.531
Пчињски округ 238.753
Централна Србија 5.694.464
Косовски округ 524.423
Пећки округ 336.831
Призренски округ[a] 303.291
Косовскомитровачки округ 234.667
Косовскопоморавски округ 185.228
Косово и Метохија 1.584.440
УКУПНО 9.313.686

Напомена

  1. ^ Подаци за простор општине Малишево, укључени су у податке за Призренски округ.

Види још

Литература

Спољашње везе

Број становника

Број становника је статистичка мера људских заједница. Број становника се најбоље утврђује пописом становништва, али се може проценити и на друге начине.

Попис становништва 1921. у Краљевини СХС

Попис становништва 1921. био је први попис становништва у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца.

Попис становништва 1948. у ФНРЈ

Попис становништва 1948. у ФНРЈ је обавио Државни статистички уред Савезне планске комисије 16. марта 1948. године. Пописница, образац је садржавао 13 питања и упутство за попуњавање. Основна намера је била урадити попис становништва ради процене ратних последица и штета. Имена нација су наведена по званичном Попису 1948, а број становника по тадашњој методологији. Републике и покрајине су се делиле на градове и срезове.

Попис становништва 1953. у ФНРЈ

Попис становништва 1953. у ФНРЈ је обавио Савезне завод за статистику и евиденцију ФНРЈ 31. марта 1953. године. Пописница, образац је садржавао 25 питања за свако лице и Лист за домаћинство са упутством за попуњавање. Овај попис је дошао свега 5 година после претходног, али је требало да буде први од редовних који се обављају сваких десет година на почетку деценије.

Попис становништва 1961. у ФНРЈ

Попис становништва 1961. у ФНРЈ је обавио Савезне завод за статистику ФНРЈ 31. марта 1961. године. Пописница, образац је садржавао 21 питање за свако лице, Лист за домаћинство и Упитник за стан са упутством за попуњавање. Овај попис је обављен 8 година после претходног, и био је први који се обављао редовно на сваких десет година на почетку деценије.

Попис становништва 1971. у СФРЈ

Попис становништва 1971. у СФРЈ је обавио Савезне завод за статистику СФРЈ 31. марта 1971. године. Пописница, образац је садржавао 21 питање за свако лице, Лист за домаћинство и Упитник за стан са упутством за попуњавање. Овај попис је четврти послератни попис и обављен је редовно на сваких десет година на почетку деценије.

Попис становништва 1991. у СФРЈ

Попис становништва 1991. у СФРЈ становништва, домаћинстава станова и пољопривреде је припреман и одржан у условима бурних политичких догађаја који су водили распаду СФРЈ. То је за последицу имало и прекид сарадње републичких статистичких завода ради обраде резултата пописа. Ово је последњи попис у низу периодичних пописа на 10 година, 1961, 1971, 1981, 1991, према међународним препорукама да се попис одржава на сваких десет година и то на годину која се завршава са нулом, односно годину пре или после те године.

Због бојкота пописа од стране албанског становништва, попис није обављен на територији АП Косова и Метохије са већинским албанским становништвом и на подручју општина Бујановца и Прешева, а за то подручје је урађена званична процена броја становника.

Књиге резултата пописа су објављене у 24 књиге.

Попис становништва 2002. у Србији

Попис становништва 2002. у Републици Србији је одржан према међународним препорукама за попис становништва и домаћинстава (Recommendations for the Censuses of Population and Housing in the ECE Region, New York and Geneve, 1998). За разлику од претходних седам пописа када је попис рађен по концепцији сталног становништва сада су начињене измене због којих резултати нису у потпуности упоредиви.

Критични моменат пописа је утврђен према територијалном стању од 1. јануара 2002. године, што значи да је становништво насеља код којих је било територијалних промена исказано према територијалном стању у време последњег пописа.

У стално становништво су укључени сви становници који на једној територији бораве дуже од годину дана. Дакле, страни држављани који су боравили у Србији дуже од годину дана су у попису 2002. године уведени као стални становници Србије. Такође, у стално становништво Србије су укључена само лица која су краће од годину дана на боравку или раду у иностранству. Становником насеља се сматра и лице које је у критичном тренутку пописа ван насеља због одслужења војног рока, одслужења казне, лечења, школовања или рада.

У попису 2002. године су становници насеља који су избегла лица са територија бивше СФРЈ пописани као стални становници Србије и сврстани су као становници насеља у којима су се затекли. Расељена лица са Косова и Метохије су забележана као привремено присутна лица у месту пописа, а не као стално насељена лица.

Овим пописом није обухваћено становништво на Косову и Метохији, те стога не постоји збирни резултат за целу територију републике Србије.

Попис становништва у СР Босни и Херцеговини 1981.

Према попису становништва 1981. у СФРЈ године на површини од 51.197 km2 1981. године у СР БиХ живјело је 4.124.256 становника.

Број становника: 4.124.256

Број становника женског пола: 2.073.343 (+22.430)

Број становника мушког пола: 2.050.913

Број жена у односу према броју мушкараца 1011 : 1000

број домаћинстава: 1.030.689

величина просјечног домаћинства: 4.0 члана/домаћинству

густоћа насељености: 80.6 становника /km2

просјечна старост жена: - година

просјечна старост мушкараца: - године

Пописи становништва Југославије
Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца (1918—1929)
Краљевина Југославија (1929—1944)
Федеративна Народна Република Југославија (1945—1963)
Социјалистичка Федеративна Република Југославија (1963—1992)

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.