Попис становништва 1961. у ФНРЈ

Попис становништва 1961. у ФНРЈ је обавио Савезне завод за статистику ФНРЈ 31. марта 1961. године. Пописница, образац је садржавао 21 питање за свако лице, Лист за домаћинство и Упитник за стан са упутством за попуњавање. Овај попис је обављен 8 година после претходног, и био је први који се обављао редовно на сваких десет година на почетку деценије.

BiH - ES N 1961
Попис у Босни и Херцеговини 1961.

Занимљивост

За 12. питање које се односило на народност (национална припадност) упутство је гласило

Свако лице уписује које је народности на пример: Србин, Хрват, Словенац, Македонац, Црногорац, Муслиман (у смислу етничке припадности), Шиптар, Мађар, Турчин, Словак, Бугарин, Румун, Италијан, Чех, итд. Грађанин ФНРЈ које није ближе национално опредељен, уписује: Југословен-национално неопредељен.

Резултати пописа за НР Србију

Број становника
Севернобачки округ 198.392
Средњобанатски округ 229.812
Севернобанатски округ 194.150
Јужнобанатски округ 320.187
Западнобачки округ 219.331
Јужнобачки округ 432.873
Сремски округ 260.226
Војводина 1.854.971
Београд-насеље 657.362
Град Београд 942.190
Мачвански округ 311.916
Колубарски округ 202.630
Подунавски округ 180.558
Браничевски округ 263.344
Шумадијски округ 241.047
Поморавски округ 254.521
Борски округ 160.096
Зајечарски округ 178.623
Златиборски округ 308.918
Моравички округ 207.195
Рашки округ 228.991
Расински округ 251.575
Нишавски округ 327.367
Топлички округ 141.141
Пиротски округ 145.789
Јабланички округ 254.855
Пчињски округ 222.520
Централна Србија 4.823.276
Косовски округ 293.523
Пећки округ 206.440
Призренски округ[a] 168.973
Косовскомитровачки округ 159.819
Косовскопоморавски округ 135.329
Косово и Метохија 964.084
Србија 7.642.331

Напомена

  1. ^ Подаци за простор општине Малишево, укључени су у податке за Призренски округ.

Види још

Литература

Спољашње везе

Број становника

Број становника је статистичка мера људских заједница. Број становника се најбоље утврђује пописом становништва, али се може проценити и на друге начине.

Попис становништва 1921. у Краљевини СХС

Попис становништва 1921. био је први попис становништва у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца.

Попис становништва 1931. у Краљевини Југославији

Попис становништва 1931. у Краљевини Југославији.

Попис становништва 1948. у ФНРЈ

Попис становништва 1948. у ФНРЈ је обавио Државни статистички уред Савезне планске комисије 16. марта 1948. године. Пописница, образац је садржавао 13 питања и упутство за попуњавање. Основна намера је била урадити попис становништва ради процене ратних последица и штета. Имена нација су наведена по званичном Попису 1948, а број становника по тадашњој методологији. Републике и покрајине су се делиле на градове и срезове.

Попис становништва 1953. у ФНРЈ

Попис становништва 1953. у ФНРЈ је обавио Савезне завод за статистику и евиденцију ФНРЈ 31. марта 1953. године. Пописница, образац је садржавао 25 питања за свако лице и Лист за домаћинство са упутством за попуњавање. Овај попис је дошао свега 5 година после претходног, али је требало да буде први од редовних који се обављају сваких десет година на почетку деценије.

Попис становништва 1971. у СФРЈ

Попис становништва 1971. у СФРЈ је обавио Савезне завод за статистику СФРЈ 31. марта 1971. године. Пописница, образац је садржавао 21 питање за свако лице, Лист за домаћинство и Упитник за стан са упутством за попуњавање. Овај попис је четврти послератни попис и обављен је редовно на сваких десет година на почетку деценије.

Попис становништва 1981. у СФРЈ

Попис становништва, домаћинстава и станова 1981. у СФРЈ је обавио Савезне завод за статистику СФРЈ 31. марта 1981. године. Пописница, образац је садржавао 27 питање за свако лице и Упитник за стан и домаћинство са упутством за попуњавање. Овај попис је пети послератни попис и обављен је редовно на сваких десет година на почетку деценије.

Попис становништва 1991. у СФРЈ

Попис становништва 1991. у СФРЈ становништва, домаћинстава станова и пољопривреде је припреман и одржан у условима бурних политичких догађаја који су водили распаду СФРЈ. То је за последицу имало и прекид сарадње републичких статистичких завода ради обраде резултата пописа. Ово је последњи попис у низу периодичних пописа на 10 година, 1961, 1971, 1981, 1991, према међународним препорукама да се попис одржава на сваких десет година и то на годину која се завршава са нулом, односно годину пре или после те године.

Због бојкота пописа од стране албанског становништва, попис није обављен на територији АП Косова и Метохије са већинским албанским становништвом и на подручју општина Бујановца и Прешева, а за то подручје је урађена званична процена броја становника.

Књиге резултата пописа су објављене у 24 књиге.

Попис становништва 2002. у Србији

Попис становништва 2002. у Републици Србији је одржан према међународним препорукама за попис становништва и домаћинстава (Recommendations for the Censuses of Population and Housing in the ECE Region, New York and Geneve, 1998). За разлику од претходних седам пописа када је попис рађен по концепцији сталног становништва сада су начињене измене због којих резултати нису у потпуности упоредиви.

Критични моменат пописа је утврђен према територијалном стању од 1. јануара 2002. године, што значи да је становништво насеља код којих је било територијалних промена исказано према територијалном стању у време последњег пописа.

У стално становништво су укључени сви становници који на једној територији бораве дуже од годину дана. Дакле, страни држављани који су боравили у Србији дуже од годину дана су у попису 2002. године уведени као стални становници Србије. Такође, у стално становништво Србије су укључена само лица која су краће од годину дана на боравку или раду у иностранству. Становником насеља се сматра и лице које је у критичном тренутку пописа ван насеља због одслужења војног рока, одслужења казне, лечења, школовања или рада.

У попису 2002. године су становници насеља који су избегла лица са територија бивше СФРЈ пописани као стални становници Србије и сврстани су као становници насеља у којима су се затекли. Расељена лица са Косова и Метохије су забележана као привремено присутна лица у месту пописа, а не као стално насељена лица.

Овим пописом није обухваћено становништво на Косову и Метохији, те стога не постоји збирни резултат за целу територију републике Србије.

Попис становништва у НР Босни и Херцеговини 1961.

По попису становништва 1961. у ФНРЈ у НР Босни и Херцеговини је живјело 3.278.053 становника. Од тога је Хрвата било 711.666, Муслимана 842.388, Срба 1.406.043, Југословена 275.864 и осталих 26.803.

Пописи становништва Југославије
Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца (1918—1929)
Краљевина Југославија (1929—1944)
Федеративна Народна Република Југославија (1945—1963)
Социјалистичка Федеративна Република Југославија (1963—1992)

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.