Попис становништва 1953. у ФНРЈ

Попис становништва 1953. у ФНРЈ је обавио Савезне завод за статистику и евиденцију ФНРЈ 31. марта 1953. године. Пописница, образац је садржавао 25 питања за свако лице и Лист за домаћинство са упутством за попуњавање. Овај попис је дошао свега 5 година после претходног, али је требало да буде први од редовних који се обављају сваких десет година на почетку деценије.

Religious majority in Bosnian kotars in 1953
Босна и Херцеговина попис, црвено: православци, плаво: католици, зелено: муслимани

Занимљивост

За 11. питање које се односило на народност (национална припадност) упутство је гласило

Свако лице уписује које је народности на пр. Србин, Хрват, Словенац, Македонац, Црногорац, Мађар, Шиптар, Немац, Италијан, Чех, Словак, Турчин, Циганин итд. Лице југословенског порекла које није ближе национално опредељено лице уписује: југословен-неопредељен, а друго национално неопредељено лице уписује: национално неопредељен.

Ово је значило да се у случају регионалног изјашњавања (Бокељ, Истранин) уписује Југословен-неопредељен.

Резултати пописа за НР Србију

Srbijaetno53
Демографска мапа Србије према попису 1953.
Број становника
Севернобачки округ 186.569
Средњобанатски округ 221.667
Севернобанатски округ 189.414
Јужнобанатски округ 292.125
Западнобачки округ 207.941
Јужнобачки округ 377.282
Сремски округ 223.642
Војводина 1.698.640
Београд-насеље 477.982
Град Београд 731.837
Мачвански округ 293.169
Колубарски округ 201.411
Подунавски округ 165.316
Браничевски округ 258.988
Шумадијски округ 227.929
Поморавски округ 240.512
Борски округ 151.973
Зајечарски округ 177.332
Златиборски округ 293.015
Моравички округ 200.014
Рашки округ 206.008
Расински округ 240.876
Нишавски округ 303.482
Топлички округ 149.421
Пиротски округ 157.360
Јабланички округ 244.128
Пчињски округ 220.910
Централна Србија 4.463.681
Косовски округ 243.011
Пећки округ 171.060
Призренски округ[a] 146.685
Косовскомитровачки округ 134.428
Косовскопоморавски округ 120.828
Косово и Метохија 816.012
Србија 6.978.333

Напомена

  1. ^ Подаци за простор општине Малишево, укључени су у податке за Призренски округ.

Види још

Литература

Спољашње везе

Број становника

Број становника је статистичка мера људских заједница. Број становника се најбоље утврђује пописом становништва, али се може проценити и на друге начине.

Попис становништва 1921. у Краљевини СХС

Попис становништва 1921. био је први попис становништва у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца.

Попис становништва 1931. у Краљевини Југославији

Попис становништва 1931. у Краљевини Југославији.

Попис становништва 1948. у ФНРЈ

Попис становништва 1948. у ФНРЈ је обавио Државни статистички уред Савезне планске комисије 16. марта 1948. године. Пописница, образац је садржавао 13 питања и упутство за попуњавање. Основна намера је била урадити попис становништва ради процене ратних последица и штета. Имена нација су наведена по званичном Попису 1948, а број становника по тадашњој методологији. Републике и покрајине су се делиле на градове и срезове.

Попис становништва 1961. у ФНРЈ

Попис становништва 1961. у ФНРЈ је обавио Савезне завод за статистику ФНРЈ 31. марта 1961. године. Пописница, образац је садржавао 21 питање за свако лице, Лист за домаћинство и Упитник за стан са упутством за попуњавање. Овај попис је обављен 8 година после претходног, и био је први који се обављао редовно на сваких десет година на почетку деценије.

Попис становништва 1971. у СФРЈ

Попис становништва 1971. у СФРЈ је обавио Савезне завод за статистику СФРЈ 31. марта 1971. године. Пописница, образац је садржавао 21 питање за свако лице, Лист за домаћинство и Упитник за стан са упутством за попуњавање. Овај попис је четврти послератни попис и обављен је редовно на сваких десет година на почетку деценије.

Попис становништва 1981. у СФРЈ

Попис становништва, домаћинстава и станова 1981. у СФРЈ је обавио Савезне завод за статистику СФРЈ 31. марта 1981. године. Пописница, образац је садржавао 27 питање за свако лице и Упитник за стан и домаћинство са упутством за попуњавање. Овај попис је пети послератни попис и обављен је редовно на сваких десет година на почетку деценије.

Попис становништва 1991. у СФРЈ

Попис становништва 1991. у СФРЈ становништва, домаћинстава станова и пољопривреде је припреман и одржан у условима бурних политичких догађаја који су водили распаду СФРЈ. То је за последицу имало и прекид сарадње републичких статистичких завода ради обраде резултата пописа. Ово је последњи попис у низу периодичних пописа на 10 година, 1961, 1971, 1981, 1991, према међународним препорукама да се попис одржава на сваких десет година и то на годину која се завршава са нулом, односно годину пре или после те године.

Због бојкота пописа од стране албанског становништва, попис није обављен на територији АП Косова и Метохије са већинским албанским становништвом и на подручју општина Бујановца и Прешева, а за то подручје је урађена званична процена броја становника.

Књиге резултата пописа су објављене у 24 књиге.

Попис становништва 2002. у Србији

Попис становништва 2002. у Републици Србији је одржан према међународним препорукама за попис становништва и домаћинстава (Recommendations for the Censuses of Population and Housing in the ECE Region, New York and Geneve, 1998). За разлику од претходних седам пописа када је попис рађен по концепцији сталног становништва сада су начињене измене због којих резултати нису у потпуности упоредиви.

Критични моменат пописа је утврђен према територијалном стању од 1. јануара 2002. године, што значи да је становништво насеља код којих је било територијалних промена исказано према територијалном стању у време последњег пописа.

У стално становништво су укључени сви становници који на једној територији бораве дуже од годину дана. Дакле, страни држављани који су боравили у Србији дуже од годину дана су у попису 2002. године уведени као стални становници Србије. Такође, у стално становништво Србије су укључена само лица која су краће од годину дана на боравку или раду у иностранству. Становником насеља се сматра и лице које је у критичном тренутку пописа ван насеља због одслужења војног рока, одслужења казне, лечења, школовања или рада.

У попису 2002. године су становници насеља који су избегла лица са територија бивше СФРЈ пописани као стални становници Србије и сврстани су као становници насеља у којима су се затекли. Расељена лица са Косова и Метохије су забележана као привремено присутна лица у месту пописа, а не као стално насељена лица.

Овим пописом није обухваћено становништво на Косову и Метохији, те стога не постоји збирни резултат за целу територију републике Србије.

Попис становништва у НР Босни и Херцеговини 1953.

По попису становништва 1953. у ФНРЈ у НР Босни и Херцеговини је живјело 2.847.790 становника. Од тога је Срба 1.264.372, Хрвата било 654.229, Југословена 891.800 и осталих 37.389.

Пописи становништва Југославије
Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца (1918—1929)
Краљевина Југославија (1929—1944)
Федеративна Народна Република Југославија (1945—1963)
Социјалистичка Федеративна Република Југославија (1963—1992)

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.