Попис становништва 1948. у ФНРЈ

Попис становништва 1948. у ФНРЈ је обавио Државни статистички уред Савезне планске комисије 16. марта 1948. године. Пописница, образац је садржавао 13 питања и упутство за попуњавање. Основна намера је била урадити попис становништва ради процене ратних последица и штета. Имена нација су наведена по званичном Попису 1948, а број становника по тадашњој методологији. Републике и покрајине су се делиле на градове и срезове.[1]

Yugoslavia census 1948
Национални састав Југославије, према попису становништва из 1948. године

Национални састав становништва

Национални састав становништва ФНРЈ, 1948.
Република/покрајина укупно Срби Хрвати Словенци Македонци Црногорци неопр. муслимани Бугари Чеси Словаци
ФНРЈ 15.772.098 6.547.117 3.784.353 1.415.432 810.126 425.703 808.921 61.140 39.015 83.626
НР СРБИЈА 6.527.966 4.823.730 169.864 20.998 17.917 74.860 17.315 59.472 6.760 73.140
* НР СРБИЈА - уже подручје 4.136.934 3.810.573 30.342 13.492 8.301 16.221 6.586 55.894 2.755 1.106
Град Београд 367.816 299.498 24.331 9.463 5.265 7.686 1.218 327 2.026 959
* ВОЈВОДИНА 1.663.212 841.246 134.232 7.223 9.090 30.589 1.050 3.501 3.976 72.032
Град Нови Сад 75.158 36.520 8.417 910 298 544 142 54 382 2.069
* КОСОВО И МЕТОХИЈА 727.820 171.911 5.290 283 526 28.050 9.679 77 29 2
Град Приштина 19.631 5.119 105 15 108 1.142 60 2 3 0
НР ХРВАТСКА 3.756.807 543.795 2.975.399 38.734 1.387 2.871 1.077 637 28.991 10.097
Град Загреб 279.623 13.125 241.007 17.054 430 795 209 332 1.674 167
НР СЛОВЕНИЈА 1.391.873 7.048 16.069 1.350.149 366 521 179 35 1.063 82
Град Љубљана 115.095 1.441 2.377 109.681 74 136 48 7 303 14
НР БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА 2.565.277 1.136.116 614.123 4.338 675 3.094 788.403 94 1.978 274
Град Сарајево 113.769 40.914 26.486 1.408 323 1.846 39.328 49 530 24
НР МАКЕДОНИЈА 1.152.986 29.721 2.090 729 789.648 2.348 1.560 889 130 29
Град Скопље 87.654 5.872 986 425 51.819 770 405 275 74 11
НР ЦРНА ГОРА 377.189 6.707 6.808 484 133 342.009 387 13 93 4
Град Титоград 10.338 287 133 58 23 9.567 32 7 18 0
Национални састав становништва ФНРЈ, 1948.
Република/покрајина Руси Русини/Украјинци Шиптари Мађари Немци Румуни Власи Италијани Турци Цигани остали и неп.
ФНРЈ 20.069 37.140 750.431 496.492 55.337 64.095 102.953 79.575 97.954 72.736 19.883
НР СРБИЈА 13.329 22.667 532.011 433.701 41.460 63.130 93.440 863 1.914 52.181 9.214
* НР СРБИЈА - уже подручје 7.819 553 33.289 4.686 9.442 3.849 93.440 632 523 33.366 4.065
Град Београд 5.144 287 1.137 3.427 3.409 323 4 441 77 90 2.704
* ВОЈВОДИНА 5.148 22.083 480 428.932 31.821 59.263 0 192 76 7.585 4.693
Град Нови Сад 761 887 44 21.000 1.390 382 0 33 16 57 1.252
* КОСОВО И МЕТОХИЈА 362 31 498.242 83 197 18 0 39 1.315 11.230 456
Град Приштина 45 2 11.442 20 5 3 0 4 65 1.274 217
НР ХРВАТСКА 3.210 6.397 635 51.399 10.144 743 1 76.093 13 405 4.779
Град Загреб 1.070 181 261 1.058 595 45 1 466 5 0 1.148
НР СЛОВЕНИЈА 796 170 216 10.579 1.824 71 0 1.458 5 46 1.196
Град Љубљана 220 34 65 57 298 9 0 171 2 0 158
НР БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА 1.316 7.883 755 532 1.174 71 1 964 80 442 2.964
Град Сарајево 552 84 418 122 338 22 1 136 56 0 1.132
НР МАКЕДОНИЈА 1.141 0 197.389 219 360 77 9.511 56 95.940 19.500 1.649
Град Скопље 557 0 5.209 113 152 16 665 27 13.928 5.796 554
НР ЦРНА ГОРА 277 23 19.425 62 375 3 0 141 2 162 81
Град Титоград 42 0 45 4 61 1 0 58 0 0 2

Занимљивост

За 6. питање које се односило на народност (национална припадност) упутство је гласило: "Svako lice upisace koje je narodnosti, na pr. Srbin, Hrvat, Slovenac, Makedonac, Crnogorac, Madjar, Šiptar, Rumun itd. Muslimani ce staviti Srbin-musliman, Hrvat-musliman, neopredeljen-musliman".[2][3]

Било је предвиђено да они грађани исламске вероисповести (муслимани) који су јужнословенског етничког порекла, дају неки од одговора: Србин-муслиман, Хрват-муслиман или неопредељен-муслиман, с тим што су Срби-муслимани у коначним резултатима укључени у Србе, Хрвати-муслимани у Хрвате и Македонци-муслимани у Македонце, док су неопредељени-муслимани исказани посебно.

За лица која су означила регионалну припадност, у упутствима за ревизију пописне грађе било је предвиђено да се решење доноси од случаја до случаја. Тако, на пример, Далматинци су укључивани у Хрвате, Шумадинци у Србе, а у случају одговора Босанац ревизија је вршена према имену лица.

Види још

Референце

  1. ^ Novak 1954.
  2. ^ Novak 1954, стр. IX.
  3. ^ Grupković 1988, стр. 50.

Литература

Спољашње везе

Број становника

Број становника је статистичка мера људских заједница. Број становника се најбоље утврђује пописом становништва, али се може проценити и на друге начине.

Попис становништва 1921. у Краљевини СХС

Попис становништва 1921. био је први попис становништва у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца.

Попис становништва 1931. у Краљевини Југославији

Попис становништва 1931. у Краљевини Југославији.

Попис становништва 1948. у Босни и Херцеговини - градови

Попис становништва 1948. у ФНРЈ је обавио Државни статистички уред Савезне планске комисије 16. марта 1948. године. Пописница, образац је садржава питања и упутство за попуњавање. Основна намера је била да се уради попис становништва ради процене ратних последица и штета. Имена нација су наведена по званичном Попису 1948, а број становника по тадашњој методологији. Републике и покрајине тадашње ФНРЈ су се делиле на градове и срезове.

Попис становништва 1948. у Србији - градови

Попис становништва 1948. у Србији је обављен у склопу општег пописа становништва у ФНРЈ, који је спровео тадашњи Државни статистички уред Савезне планске комисије. Попис је окончан 16. марта 1948. године. Пописни образац је садржао пописна питања и упутство за попуњавање. Основна намера је била да се уради попис становништва ради процене ратних последица и штета. Републике тадашње ФНРЈ делиле су се на градове и срезове.

Попис становништва 1953. у ФНРЈ

Попис становништва 1953. у ФНРЈ је обавио Савезне завод за статистику и евиденцију ФНРЈ 31. марта 1953. године. Пописница, образац је садржавао 25 питања за свако лице и Лист за домаћинство са упутством за попуњавање. Овај попис је дошао свега 5 година после претходног, али је требало да буде први од редовних који се обављају сваких десет година на почетку деценије.

Попис становништва 1961. у ФНРЈ

Попис становништва 1961. у ФНРЈ је обавио Савезне завод за статистику ФНРЈ 31. марта 1961. године. Пописница, образац је садржавао 21 питање за свако лице, Лист за домаћинство и Упитник за стан са упутством за попуњавање. Овај попис је обављен 8 година после претходног, и био је први који се обављао редовно на сваких десет година на почетку деценије.

Попис становништва 1971. у СФРЈ

Попис становништва 1971. у СФРЈ је обавио Савезне завод за статистику СФРЈ 31. марта 1971. године. Пописница, образац је садржавао 21 питање за свако лице, Лист за домаћинство и Упитник за стан са упутством за попуњавање. Овај попис је четврти послератни попис и обављен је редовно на сваких десет година на почетку деценије.

Попис становништва 1981. у СФРЈ

Попис становништва, домаћинстава и станова 1981. у СФРЈ је обавио Савезне завод за статистику СФРЈ 31. марта 1981. године. Пописница, образац је садржавао 27 питање за свако лице и Упитник за стан и домаћинство са упутством за попуњавање. Овај попис је пети послератни попис и обављен је редовно на сваких десет година на почетку деценије.

Попис становништва 1991. у СФРЈ

Попис становништва 1991. у СФРЈ становништва, домаћинстава станова и пољопривреде је припреман и одржан у условима бурних политичких догађаја који су водили распаду СФРЈ. То је за последицу имало и прекид сарадње републичких статистичких завода ради обраде резултата пописа. Ово је последњи попис у низу периодичних пописа на 10 година, 1961, 1971, 1981, 1991, према међународним препорукама да се попис одржава на сваких десет година и то на годину која се завршава са нулом, односно годину пре или после те године.

Због бојкота пописа од стране албанског становништва, попис није обављен на територији АП Косова и Метохије са већинским албанским становништвом и на подручју општина Бујановца и Прешева, а за то подручје је урађена званична процена броја становника.

Књиге резултата пописа су објављене у 24 књиге.

Попис становништва 2002. у Србији

Попис становништва 2002. у Републици Србији је одржан према међународним препорукама за попис становништва и домаћинстава (Recommendations for the Censuses of Population and Housing in the ECE Region, New York and Geneve, 1998). За разлику од претходних седам пописа када је попис рађен по концепцији сталног становништва сада су начињене измене због којих резултати нису у потпуности упоредиви.

Критични моменат пописа је утврђен према територијалном стању од 1. јануара 2002. године, што значи да је становништво насеља код којих је било територијалних промена исказано према територијалном стању у време последњег пописа.

У стално становништво су укључени сви становници који на једној територији бораве дуже од годину дана. Дакле, страни држављани који су боравили у Србији дуже од годину дана су у попису 2002. године уведени као стални становници Србије. Такође, у стално становништво Србије су укључена само лица која су краће од годину дана на боравку или раду у иностранству. Становником насеља се сматра и лице које је у критичном тренутку пописа ван насеља због одслужења војног рока, одслужења казне, лечења, школовања или рада.

У попису 2002. године су становници насеља који су избегла лица са територија бивше СФРЈ пописани као стални становници Србије и сврстани су као становници насеља у којима су се затекли. Расељена лица са Косова и Метохије су забележана као привремено присутна лица у месту пописа, а не као стално насељена лица.

Овим пописом није обухваћено становништво на Косову и Метохији, те стога не постоји збирни резултат за целу територију републике Србије.

Пописи становништва Југославије
Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца (1918—1929)
Краљевина Југославија (1929—1944)
Федеративна Народна Република Југославија (1945—1963)
Социјалистичка Федеративна Република Југославија (1963—1992)

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.